Put kroz 8 zemalja Evrope 7500+km

[malaga94 210 Napisano pre 11 sati (promenjeno)]

Prvi dan našeg velikog putovanja kreće burno – ali ne baš kako smo planirali. Plan je bio da krenemo rano ujutru, odmorno i sveže, ali život je imao drugačije ideje. Nedelju dana pred putovanje bili su potpuni haos: folklorni koncerti, iznenadni pozivi na rođendane, neodložni poslovi... Sve se skupilo baš pred polazak.

Umesto jutarnjeg starta, motor palimo tek oko 13:30h. Ispred nas – 650 kilometara autoputa, sve do Ljubljane. Znam, nije najuzbudljiviji deo puta, ali autoput je bio nužno zlo: trebalo je da progutamo kilometre i što pre stignemo do pravih avantura koje nas čekaju iza planinskih prevoja i krivudavih puteva.

Na motoru kojeg sam par dana ranije preuzeo u Beogradu, čekala nas je prava proba – 7 sati vožnje, dosadni ravni kilometri i kičma na testu. Ali i to je deo avanture. Prvi dan nije možda najlepši za oči, ali je važan: postavlja ritam i pokazuje da od ovog trenutka – više nema nazad.

Osećaj je bio poseban: nova mašina, verenica iza mene, i znanje da nas čeka preko 7500 km puteva kroz Evropu. Iako autoput ne nudi spektakularne kadrove, nosio je jedno drugo uzbuđenje – osećaj da avantura konačno počinje.

Promenio pre 11 sati član malaga94

[malaga94 210 Napisano pre 11 sati]

Drugi dan avanture je krenuo baš onako kako smo zamišljali – savršeno. Prva stanica: Jezero Bled. Pogled na njega je kao iz bajke – mirna površina, kristalno čista voda, a opet topla i osvežavajuća kao more. Nismo mogli da se ne zadržimo malo duže, uživajući u prizoru.

Put nas dalje vodi prema Kranjskoj Gori. Putevi savršeno održavani, planine oko nas kao iz razglednice, skijalište uređeno do perfekcije – bez trunke smeća. Ali umor nas je stigao: prethodne noći legli smo tek oko 2 ujutru, sunce je peklo, a oči počele da se sklapaju. Spas smo pronašli pored jedne reke, bistre i hladne kao kristal. Pola sata odmora, malo hlada i voda koja resetuje dušu.

Nastavljamo dalje na Vršič pass – zavoji fantastični, vidici još lepši, ali problem je kaldrma koja se pojavljuje baš na krivinama. Na motoru se to oseća manje zahvaljujući ogibljenju, ali ipak kvari osećaj savršenstva.

Ulazimo u Austriju, kupujemo vinjetu za 10 dana, i pravac Grossglockner. Međutim, iznenađenje – posle pola sata vožnje nailazimo na dodatno plaćanje od 14,5 evra, iako smo već kupili vinjetu! Nismo mogli da verujemo.

Na prvoj pumpi pravimo pauzu i krećem da tražim smeštaj. Šok – u Lienzu nema ništa ispod 120 evra za najobičniju sobu. Ni u okolini bolje. Na kraju, pre samog ulaza u Grossglockner, nailazimo na Kaprun, gde nalazimo smeštaj za pedesetak evra. To odlučujemo da bude naša baza za večeras, a Grossglockner ostavljamo za sutra.

Kaprun nas je oduševio – još jedno skijalište, prelepo i mirno mesto, puno naših ljudi koji sezonski rade. Malo komplikacija oko ključa, ali ubrzo se smeštamo. Kad sam izašao na terasu, primetio sam crnu senku – pomislio sam da je pacov! Skočio sam, a kad ono – mali pas, preplašen kao i mi, upada pravo u sobu i na krevet. Nervozna scena zbog neodgovornog vlasnika, ali na kraju se završilo smehom.

Dan zatvaramo uz prelep zalazak sunca i planiranje sledeće etape – sutra nas čeka Grossglockner, Italija i Dolomiti. Jedino što ostaje misterija jesu – cene smeštaja. Odluku o tome gde ćemo spavati prebacujemo za jutro. To ćete saznati u sledećoj epizodi!

[malaga94 210 Napisano pre 2 minuta (promenjeno)]

Treći dan avanture krećemo iz Kapruna. Kiša je lila celu noć i jutro, ali baš u trenutku kada pakujemo stvari – oblaci se razilaze. Uzbuđeni krećemo prema Grossglockneru, jednom od najpoznatijih planinskih puteva u Evropi. Međutim, euforija kratko traje: na ulazu nas dočekuje rampa i – 35 evra za prolaz! Skupo, ali šta da se radi – ovo je “bucket list” destinacija.
Put je stvarno besprekoran, asfalt kao pista, serpentine savršeno oblikovane, vidici neponovljivi. Na jednom mestu stoji tabla “Biker’s Point” – naravno, penjemo se do vrha da upijemo pogled. Ali, čim smo stigli na vrh, spušta se gusta magla. Ne vidi se ništa! I taman kad pomislimo da je sve propalo, kreće pljusak… pa grad. Sedimo, čekamo, znojimo se u kišnoj opremi, ali kada se razvedrilo – nagrada je stigla. Pogled na planinske vrhove i lednike bio je za pamćenje.
Na povratku opet pljusak, ali nije bilo stajanja – idemo dalje. Konačno stižemo do Nationalparkplatza, mesta odakle se Grossglockner vidi u punom sjaju. Posle toga, naravno, stalno zaustavljao motor da slikam iz svakog ugla. Olja se već nervirala, ali nisam mogao da odolim.
Nakon toga prelazimo u Italiju, i pred nama se otvaraju legendarni Dolomiti. Prvi utisci? Spektakl! Iskreno, prizori Dolomita su još impresivniji nego na Grossglockneru.
Zaustavljamo se prvo na Lago di Landro – scena kao iz filma, a zatim na još čarobnijem Lago di Misurina. Usput svraćamo u Cortinu d’Ampezzo, centar zimskih sportova i domaćin Olimpijskih igara. Tu shvatamo i zašto su cene smeštaja u ovom delu paprene.
Nažalost, desio mi se i mali peh sa motorom – odvio se sraf šraf koji drži nožicu menjača i ispao. Nije strašno, rešavam to “balkanski” – žicom!
Nastavljamo prema Falzarego passu, gde upoznajemo simpatičnu porodicu iz Norveške – otac sa dvoje dece, svi na motorima. Doleteli avionom do Minhena, pa svaki dan voze po jedan pass, dve nedelje laganice. Kada je čuo da mi za jedan dan pravimo pet planinskih prevoja, samo je rekao: “Vi niste normalni.”
Valparola pass donosi lagane krivine, Campolongo pass oštre zavoje i još lepše poglede, a Pordoi pass sve to podiže na još ekstremniji nivo.
Umorni, stižemo konačno u Bolzano, tačnije u jedno zabačeno mesto u šumama – Località Pietralba. I taman kad smo pomislili da ćemo se konačno odmoriti – nova drama: žena na recepciji tvrdi da nemamo rezervaciju! Proverim internet – i stvarno, bukiranje nije potvrđeno. Na sreću, imali su jednu sobu viška, ali su to iskoristili da nam naplate više – 75 evra za noć. Skupo, ali šta je tu je.
Završavamo dan sa osmehom – sutra nas čeka Stelvio pass i još mnogo serpentina. A to je priča za sledeću epizodu!

 

Promenio pre 2 minuta član malaga94