3 zemlje, 3 točka, 300cc, 1750km

[Гоша 50 Napisano Sreda u 17:19]

Znam da nisam pravi bajker, jer i formalno vozim 3 točka sa B kategorijom. Ipak to mi je bila instant ulaznica za "vetar u kosi", što je opet samo zastarela izreka iz doba dok su kacige nosili mahom samo takmičari 
 

Pre sada tačno godinu dana počeo sam bojažljivo, u grču, da se vozim po parkinzima i ulicama Novog Beograda. Tada mi nije padalo na pamet da ću do sledećeg leta preći 10.000km i čak napraviti, za mene avanturu, do mora. Velika inspiracija mi je bio putopis "Solo skidanje mraka - BG - BL - RI - PG - BG". Naime, ko to nije ispratio (neka isprati) @QmBGD je na svom tadašnjem skuteru od 350cc u 4 dana prešao preko 2.200km. Lično nisam taj kapacitet osobe, nemam iskustva ni snage/kondicije, ali eto krenuvši iz Beograda u jedan ponedeljak i vrativši se u naredni, prešao sam 1.750km sa skuterom od 300cc. 
 

Putovanje nisam dugo planirao, splet privatnih okolnosti je otvorio opciju. Prva pomisao mi je bila Grčka, dovoljno bi mi bilo i do Halkidikija da se provozam Kasandrom, Sitonijom i do Uranopolisa na Atosu. Međutim put do Grčke je mnogo komplikovanji ako se izbegava auto-put. Da skratim, odlučih da idem do Crne Gore.
 

Pomenuh, nisam u cvetu mladosti već naprotiv klasična kriza srednjih godina (55), daleko sam od pune snage, maksimalno sam vozio 250-300km u danu, pa sam tako i ovde isplanirao po jedno noćenje u Srbiji na odlasku i povratku, kao i 5 noćenja u Crnoj Gori. Pošto sam putovao sam i ležanje na plaži nije opcija, izabrao sam "baznu stanicu" između Budve i Tivta kao najzgodniju za vožnje u raznim pravcima.
 

To bi bio kao neki uvod. Slikao sam telefonom, snimao ponešto sa GoPro i treba vremena da se to sada uklopi, lakše i lepše je voziti 

Dan prvi, spakovan, prijatno iznenađen da mi čak nije trebala ni dodatna torba/ranac koju sam kupio za zadnje sedište. Kofer i prostor ispod sedišta taman dovoljni za letnji put od nedelju dana. Tu je jednocilindrični motor i puno preostalog mesta velika prednost. Ko ne zna, pod Tricity sedište stanu dve kacige i neka tanja jakna. Spakovao sam se da mi u izvornom stanju stane i kaciga.

Pošto nisam morao da pređem veliku kilometražu, krenuo sam lagano pored Avale, ka Mladenovcu, Topola, kafa na Rudniku (555). Dalje Gornji Milanovac, Čačak, pauza Međuvršje. Stao sam da protegnem noge i na Zlatiboru, ručak na Borovoj glavi, na kraju stigao do Zlatara, gde sam noćio u Vranešima.

U nastavku putovanja sam uvideo koliko je ovaj prvi dan bio vozački nezanimljiv  Tricity je išao dovoljno za moje pojmove početnika, a malo više konja bi samo kod nekih preticanja meni dalo veću sigurnost, pogotovo na usponima.


 

Pre noćenja sam otišao do Radoinjskog jezera koje sam sada prvi put posetio, ne i poslednji, zato sem ove iznad "uvodne" slike, ostale samo sa kraja puta.
Jezero inače dobija vodu iz Zlatarskog jezera (Kokin brod), a ono iz Uvačkog jezera, logično to je u stvari sve reka Uvac koja izvire u blizini Sjenice i pregrađivana je na više mesta.
Uvac se na na kraju uliva u Lim.






 

Ko ima volje da pogleda i prvi klip (14 minuta), on sadrži i delove vožnje... Uzmite u obzir da su to dva prednja točka, ni 30 konja na 230kg teškom skuteru, plus vozač i prtljag  Dakle nije slow motion, nego samo tako izgleda 
 

 

[Гоша 50 Napisano pre 6 sati]

Dan 2, uživanje i napor na +35°C
 

Uzbuđenje, a i rano sam legao, te je polazak na prijatnih +19 usledio iz Vraneša oko 7h (nisam sačekao verujem odličan doručak od 8h).

U razmišljanju par dana pred put, ideja je bila Prijepolje, pa granični prelaz Jabuka, dalje ka Žabljaku, pa dole na Boku. Dve izmene pred sam polazak, drugar mi je dao alternativu delu puta u regiji Žabljaka, a drugi je još uvek bio na odmoru u Trebinju, te sam tako malo promenio trasu, a takođe na spisak dodao treću zemlju, lepše zvuči 
 

Na granici nikoga, inače sam za put na jug izabrao ponedeljak i utorak, oba u prepodnevnim časovima, što se pokazalo kao dobro.

Pljevlju sam prošao, na Đurđevića Tari samo škljocnuo, a posle uspona ka Durmitoru sam skrenuo na taj alternativni trek.

Ovo prethodo je samo par rečenica, a u stvari sadrži veliko uživanje u vožnji. Od polaska tog dana, dakle južniji deo Srbije i sever Crne Gore... vrh za moje pojmove.



Dakle zaobišao sam Žabljak, ali sam prošao pored par jezera, minijaturnog vodopada i posetio sam manastir Podmaslinovo iz 11. veka.






 

99,9% svega je bio asfalt, što je bitno nama sa skuterima, ali spuštanje do manastira makadamom (preko kilometar) i posle penjanje, auuuu ozbiljan stres za mene. Nagib nije bio velik, zato sam i krenuo, ali na 2-3 mesta se posle zaoštravalo i naravno tu je bilo dodatno neravno i rastresitije. Blago ali neugodno su mi nekoliko puta proklizavali prednji točkovi. Ipak taktika što sporije može, bez da stanem, spustila me je do manastira. Problem je 250kg, ako skuter padne, na kosini sa klizavim osloncem, teško bih ga sam vratio u vozno stanje. Videla me jedna monahinja preznojanog, pomenuh razlog i da ne znam da li ću uspeti na gore... Ona se sigrurno nagledala puno motora, siđu sigurno i sa Tomosom 4, ali ovo moje nit je motor, a teško kao da jeste  Mirnim glasom je rekla samo "uspećeš". Nisam baš neki klasični vernik, ali tada poverovah, ta mirnoća mi je bila potrebna 




 

Na gore sam išao umerenim gasom, problem je bilo tih par mesta sa strmijim delom, gde su baš zato i rupe i ratresito, te sam tu morao da pojačam gas. Naravno skuter ne ide uvek gde je najbolje i gde sam ja zamislio, a zadnji točak mi je par puta pošteno klizio levo, desno, meni se činilo i po bar pola metra... da skratim, uspeo sam 
 

Nađoh se ubrzo iznad Šavnika (iz neklasičnog pravca), mesta koje su u staro doba Juge svi nekako znali, a mislim da nema 200 kuća.


 

Oko Nikšića dosadna deonica, na prilazu i na odlasku nadao sam se pumpi i taman kada sam pomislio da sam u problemu i da li ću dobaciti do Trebinja, pojavi se jedna pred samom granicom. Na granici mali red, nakon toga silazak ka reci Sušici koja se posle uliva u Trebišnjicu. Tu na jednom od kupališta me je u kampu sačekao drugar. Rashadih se pivom i kupanjem, ručao i morao sam dalje ka moru.








 

Ovaj put od Trebinja overio sam samo Hercegovačku Gračanicu, zbog pogleda na ceo grad. Nije bilo vremena za više.




 

Posle još malo vožnje ugledah more.



Mnogo je bio vruć ceo dan, dodatno me iscrpeo, te sam umesto varijante da vozim oko celog zaliva, izabrao trajekt i zatim se dokopao smeštaja na par kilometara pred Budvom.



Narednih 4 dana se vozim po crnogorskoj obali 

Pređoh ako je tačna statistika 355km, što je meni rekord za jedan dan, i to po ozbiljnoj vrućini. Ipak sve je ispalo odlično, i klip je bar meni zanimljiviji od prethodnog