Jump to content

Moto Zajednica

Италија - медени месец - септембар 2017.

Recommended Posts

  • Svrati ponekad, 187 postova
  • Lokacija: novi sad
  • Motocikl: suzuki v strom 650xt

Италија септембар 2017. (Honda CBR 600 f4)

 

Укратко:

 

Путници: Сава (вози) и Мара (ужива у вожњи, слика, снима, пише путопис)

Машина:  Honda CBR 600 f4, 1999. годиште

 

Дан 1: Нови Сад – Ријека – Трст – Лидо ди Јесоло

Дан 2: Лидо ди Јесоло –Ла Специја

Дан 3: Parco Nazionale delle Cinque Terre

Дан 4: Ла Специја – Пиза – Рим

Дан 5: Рим

Дан 6: Рим – Напуљ – Помпеја

Дан 7: Помпеја – Ортона

Дан 8: Ортона – Римини

Дан 9 – Дан 15 : Римини ; Римини – Фиренца - Римини ; Римини – Сан Марино – Римини ; Римини – Тавулија – Римини

Дан 16: Римини – Постојна (непланирано)

Дан 17: Постојна – Нови Сад

20170829_045258.jpg

  • Sviđa mi se 1
  • Hvala 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 187 postova
  • Lokacija: novi sad
  • Motocikl: suzuki v strom 650xt

Нови Сад – море – Лидо ди Јесоло

 

Буди се Сава у пола 5, кува својој жени кафу и креће да носи кофер на машину. Крећемо на свој малко закашњен медени месец. Годишњи узет, ствари спаковане. Месец дана раније поновили смо се машином, поузданом и не претерано неудобном тркалицом. Први пут у животу села сам на тркалицу годину дана раније, где је Сава са мном направио круг на Игоровој Хонди по Мишелуку. Други пут у животу када смо се поновили, исто на Мишелуку. Мотор смо испробали на путовању Нови Сад – Вршац – Нови Сад где смо ишли да набавимо носач кофера и неколико пута на Банстолу (што је на тркалици авантура) када смо ишли на недељни ручак код маме у Инђију. Овај пут мало боље опремљени него прошли: од опреме кациге, рукавице, јакне. Од опреме за машину спреј за ланац и шаку алата. На машини кофер и танк торба. На нама ранчеви. Од клопе ништа. Купаћих костима неколико – на врху кофера. Пијемо кафу, стављамо ствари, облачимо се и крећемо. На првој пумпи пунимо резервоар до чепа. На фрушкој гори и путу према Руми нигде никога. Шума прелепа. Ако неки пут волим то је Венац. Та Фрушка гора нам је тако близу и тако моћна, али није то сад тема. Код Руме се укључујемо на аутопут. Тамо хладно. Ја у тренерци, Сава у фаркама, и чим се мало дода гас на драгој нам машини ветар пробија и није баш леп осећај. Другу кафу пијемо на пумпи пре границе, док смо још код наших. Брзо прелазимо у Хрватску и до Загреба стајемо само на пумпама, због горива и мањих одмора. Обилазимо Загреб и спуштамо се према Ријеци. На плажи у Ријеци смо у 11 сати, ту копамо ћевапе, кулирамо и гледамо у море. Први пут сам тамо и море ми је необично тамно на хоризонту. Свакако, леп је осећај видети га. Договор је био да смештај потражимо негде у Трсту и да прошетамо по граду данас. Крећемо из Ријеке и на моје велико изненађење долазимо до границе. Мислила сам да када уђемо у ЕУ пасош више неће ни требати. Ту се мало створила гужва, али Сава способно обилази колону и пролазимо прилично брзо. Цариници су генерално нељубазни и сви питају где сте пошли. На Хрватској граници су тражили и саобраћајну дозволу и негде уписали број таблица. Са собом смо имали пуномоћ, јер је мотор регистрован на претходног власника, али је нико није тражио. Осигурање, које смо такође имали, нико није тражио.

 

Пут од Ријеке до Трста је феноменалан. Природа је прелепа, а Словенија уредна и фина. Стижемо у Трст, седамо у неки локални кафић, претражујемо интернет, али соба нигде. Где год смо ушли или је пуно или је 100е+ ноћ. Неколико сати провели смо тражећи собу, након чега се уморни упућујемо према Лиду. Ја сам била тамо пре неколико година и знам да има брдо хотела. И тамо смо смештај тражили неко време. До краја на букингу пронађемо хотел за “симболичних” 60е, али је у сваком случају било боље од спавања на плажи. У хотел се смештамо око пола 7 увече, бацамо ствари, машина паркирана на улици, облачимо купаће и правац плажа. Мрак већ пао, на плажи нема никога. Ушли смо мало у воду и кренули према хотелу.

 

Мотор је остао паркиран на паркинг месту за мотоцикле преко пута хотела. У повратку стајемо да ставимо закључавање на диск, а из радње истрчава девојка, каже видела сам таблице, ја сам из Београда, радим овде већ неко време. После 19 часова улица постаје пешачка зона и паркирање је строго забрањено, казне су велике. Каже она нама кад сам видела да сте из моје земље, колега и ја се договорили да ако дође контрала, испричамо како сте изгубили кључеве, али нису још прошли, склањај мотор брзо. Показала она Сави где да паркира и још мало се испричала са нама. Хвала велико!

 

За вечеру једемо пицу и шпагете у Немачком ресторану у Лиду.

20170829_064253.jpg

20170829_212146.jpg

  • Sviđa mi se 1
  • Hvala 1
  • Podržavam 2

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 187 postova
  • Lokacija: novi sad
  • Motocikl: suzuki v strom 650xt

Лидо ди Јесоло –Ла Специја

 

План је наћи смештај на медитеранској обали Италије и цео наредни дан посветити истраживању националног парка Cinque Terre. Смештај у местима националног парка је прилично скуп и превазилази генерално “српске” могућности. Нека наша одлука је била и да избегавамо аутопутеве, и то из два разлога: досадни су и скупи. Од Лида идемо према Падови, а од Падове до Парме, једним делом долином реке По. Возимо “споро”, јер на путу има доста насељених места. Предели су лепи, пут мање више ок, било је пар деоница где је узак, лошији асвалт, али ништа страшно. Колико смо успели да шмекнемо, стандард у континенталном делу Италије се не разликује пуно од нашег. Кукуруз је исти као код нас. Пољопривредне машине које смо видели једнако као и код нас старе, нема ту неког “стандарда”. Веспе које возе свуда су често видно старе и уништене.

 

Овде ручамо у супермаркету, јер не познајемо места а ни ресторана баш нема на главном путу. То је као да је Италијан дошао, рецимо у Шајкаш. И иде према Вилову или Мошорину. Мени све времена на телефону ради навигација, за сваки случај.

 

Стижемо у Парму и улазимо у Мек. Тамо гужва и скупо. Одустајемо, налазимо неки фин ресторанчић брзе хране, наручујемо бургере, фина продавачица ми дозвољава да напуним телефон. Резервишемо смештај у Ла Специји и гледамо мапу куд даље.

 

Од Парме до Ла Специје има два већа пута: аутопут, дужине 124 километра (навигација каже сат ипо времена) и пут СР62 дужине 125км (навигација каже 4 сата). Кажем ја Сави грешка је нека, немогуће баш 4 сата да треба тим путем. Одлучујемо да ризикујемо и ухватимо се пута СР62. Овај број подвлачим. То је један од најлепших путева којим смо се провозали за читав боравак у Италији. И да, трајало је преко 3 сата. Пут пролази поред Parco Nazionale dell'Appennino Tosco-Emiliano, дуж реке Магра, преко прелепих планинских предела са невероватном природом. Асвалт је нов, солидне ширине са бруталним кривинама и превојима. Тунела нема, за разлику од аутопута који смо повремено видели. Иако већ уморни, два дана на путу и мишићи трну, у овој вожњи уживамо. Велика је штета што ми није пало на памет да пут снимим. Имам само неколико сличица које смо на паузи сликали. Успут смо сретали возаче мотора, од којих већина махне руком и поздрави нас  и доста каммп приколица. Савет за оне који крену овим путем: понесите довољно воде, хране и горива. Пумпе нема, а нисамо наишли ни на место где можемо купити воду која нам је нестала. После 2 сата планине наилазимо на извор, људи пију воду. Питамо двојицу старијих мотоциклиста, кажу пите слободно. Пар минута касније уочавам натпис NON нешто. Воду смо пили, иако можда није требало, мада нам ништа није било.

 

После предивне вожње стижемо у Ла Специју. Град је велик и занимљив. Смештамо се у хостел и одлучујемо да прошетамо дуж мора. Код велике луке Сава је двадесетак минута одушевљено гледао како се паркира крузер. Сам град има леп кеј поред велике луке, а плаже нисмо видели. Улица паралелно са плажом има нестваран дрворед мандарина које нико не бере. После смо сазнали да је казна за брање мандарина 300е, тако да није ни чудо. Овде нам је фина пролазница, која је паркирала веспу, објаснила да се у читавој Италији, где год је паркинг за мотоцикле обележен, исти не наплаћује. Паркирамо машину на већи, (прометнији) паркинг и правимо план за сутра.

20170830_164712.jpg

20170830_185325.jpg

20170830_191835.jpg

  • Podržavam 2

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 187 postova
  • Lokacija: novi sad
  • Motocikl: suzuki v strom 650xt

Parco Nazionale delle Cinque Terre

 

Устајемо ујутру а напољу “оће пада неће пада” киша. Данас смо испланирали да обиђемо сва места националног парка Cinque Terre – 5 места или 5 светова. Национални парк је карактеристичан по томе да моторна возила улазе само до једног дела а у самим местима нема саобраћаја. Места су повезана пругом за коју купите дневну карту и обиђете све или пешачком стазом, која води кроз винограде и планине са нестварним погледима на плаже. Возимо се од Ла Специје до места Riomaggiore. Пут је кратак али јако леп. Погледи на места националног парка, море и винограде су прелепи. Овде срећемо доста бициклиста. Мотор смо паркирали изнад места, на обележеном, бесплатном, паркингу и даље наставили пешке.

 

Стижемо у Riomaggiore, и почиње киша. На малој каменој плажи, сакривеној стрмом стеном,  купамо се потпуно сами. Опрему смо сакрили код једне стене и решили да киши не дозволимо да нам поквари уживање, овде смо ипак само данас. Када је киша постала озбиљна одлазимо на доручак и кафу у локални ресторанчић, договарамо се да машину оставимо овде а да купимо карте за воз па да обилазимо места. Па ако и покиснемо шта сад.

 

Возом стижемо у Monterosso al Mare, највеће од 5 места, са дугом пешчаном плажом и нестварно кристално чистом водом. Сава је на плажи заспао, а ја сам у паузама купања, сликала пуно слика ове лепоте. У неком моменту схватамо да смо гладни и купујем нам занимљив сенвич с пршутом. Овде је, морам нагласити, све скупо. У неком од места, а не могу гарантовати ком, хтели смо да узмемо неко воће, а када смо видели да кила јабука кошта 5.5е каже Сава, зовем одма Пеђу (друга са којим ћемо се наћи у Риминију) да шлепер јабука довезе, овде то већа зарада него хероин.

 

Следећа станица нам је Vernazza. Ово место има малу плажу на којој је песак необично таман  и чак подсећа на неко блато. Мало даље од плаже је док на који туристички бродићи довозе туристе (то је још један начин обиласка националног парка) а на ком су стваљене мердевине и кад брод оде претвори се у скакаоницу. Море овде има солидну дубину и необичну зелену боју. Ово место напустили смо запушених ушију и са пуно занимљивих утисака.

 

Пошто нам је остало времена, одлучујемо да видимо и Levanto, град северно од националног парка, до ког возна карта важи. Овде је плажа лепа и пешчана а таласи нешто јачи. Купамо се и на овој плажи, уживамо на сунцу, које је сад увелико превладало кишу и поклањамо себи леп одмор.

 

Возом се враћамо у Riomaggiore, и сада узбрдо, пешке, одлазимо до мотора. Тамо је где смо га оставили. На паркингу је, међутим, гужва много већа него кад смо јутрос дошли. Облачимо фармерке да се не смрзнемо и крећемо према Ла Специји. Још једном смо одушевљени погледом на нациионални парк али и погледом на Ла Специју, чија панорама је нестварна.

IMG_20170831_081258.jpg

IMG_20170831_115526.jpg

IMG_20170831_182651.jpg

IMG_20170831_183509.jpg

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 187 postova
  • Lokacija: novi sad
  • Motocikl: suzuki v strom 650xt

Ла Специја – Пиза – Рим

 

И овде одлучуемо да избегавамо аутопут па највећим делом возимо путем СС1, који се на једном делу укључује на аутопут, што је збунило и мене и навигацију и Саву, чак смо на том парчету и путарину платили. Пут је нешто старији, али солидан.

 

Прва станица нам је Пиза, где пијемо кафу са погледом на чувени криви торањ. Код торња је гужва, чека се ред да се слика у некој пози и гомила црнаца продаје селфи штапове. Грађевина је лепа и очувана, али не оставља на мене не знам какав утисак. Поред торња се налази катедрала, која је бар једнако лепа, али имам утисак занемарена.

 

Наставак пута води кроз доста приморских места која у највећем броју личе једна на друга. Дуж целог потеза су углавном дуге, пешчане плаже. Када смо схватили да смо уморни и гладни, свраћамо у место за које нисмо ни сазнали како се зове, ручкамо гиросе (Сави је синуло чим је видео тањир пун меса), и одлазимо на плажу. На плажи проналазимо камени док на који остављамо кациге, ранчеве, патике, јакне и танк торбу и поклањамо себи једно лепо купање. Одлазак са свим стварима на плажу није био најједноставнији, стално је неко морао вирити да нам опрема не нестане, али је мишићима брчкање у мору и опуштање на песку пријало. После купања, сушења и одмора пут настављамо “као нови”.

 

У наствку пута наилазимо на занимљиво камп насеље, где пијемо кафу. Насеље је смештено наравно на плажи, у боровој шуми. Сви гости имају на располагању заједничка купатила која се велика, и солидно опремљена. Само насеље има два аутомобила на струју која смо видели, маркет где смо купули сладолед и леп део  плаже који је ограђен па нам за купање није био доступан.

 

Остатак пута је досадан. Највише од свега ме радује што ћу видети Рим, па и не обраћам превише пажње на сам пут. У Риму сам имала мали пех са датумом, резервисала сам хостел дан касније него што смо стигли. На сву срећу соба је била слободна, па смо проблем решили.

 

Иако уморни, вече користимо да одемо до центра Рима. Град је заиста посебан и представља искуство које треба доживети.

20170901_111003.jpg

20170901_140411.jpg

20170901_140536.jpg

20170901_211958.jpg

  • Sviđa mi se 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 2075 postova
  • Lokacija: Borca - Greda
  • Motocikl: V-Strom 1050 XT

Puna podrska za "Мара (ужива у вожњи, слика, снима, пише путопис)" :jee1:

tj. voleo bih da mngo vise procitam iz pera saputnika. Ovim putem ih ohrabrujem i podrzavam,

Pokazite im kako da se registruju na forumu ako nisu vec i ohrabrite ih u komentarima.:moto1:

Ne bi bilo lose da cujemo i njihovu stranu uzimajuci u obzir da volimo da su sa nama.

Nisu motori i sve oko njih samo deo muske populacije.

Vazna je i "lepsa ili neznija" strana medalje.

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 187 postova
  • Lokacija: novi sad
  • Motocikl: suzuki v strom 650xt

Рим

 

У овом хостелу имамо и доручак. Устајемо ујутру кад на столу: ванглица пахуљица обичних, ванглица пахуљица чоколадних, млеко, јогурт, 4 минијатурна парчета тост хлеба, 1 маргарин и 2 мармеладе. За нас двоје!!! Туга, ако се ја питам. А о Сави да не пичамо.

 

Рим је дефинитивно град који тражи више од једног дана, али ово наше путовање је авантура, и од тога нисамо хтели да одустајемо. Устајемо ујутру са намером да обиђемо град, пакујемо само најосновније и крећемо. Вожња у Риму? То није вожња, то је лудило. Линије на путу су једва видљиве, а и да се виде, неко их не поштује. Не постоји трака у којој се вози – у Риму постоји широк пут и вози се тако да се најбрже стигне. Обилази се преко тротоара, трамвајских шина, тих једва видљивих линија, а често раскрснице немају право-десно-лево већ по неколико праваца (полу десно, десно, право и полу лево). Навигација на телефону солидно ради посао, ако се рута случајно промаши, мало дуже јој треба да се пробуди, али сасвим смо задовољни. Дуж реке Тибар са обе стране има пут, али пазите, он је једносмеран! Мостови су чести, али су неки од њих такође једносмерни. Када смо ишли према Папској палати обишли смо, ценим 3 круга – тражили смо паркинг и посвађали смо се са навигацијом и једносмерним улицама.

 

Пошто ово није туристички форум, само ћу кратко још написати шта смо лепо видели.

Колосеум – споља: грађевина је моћна и на мене је заиста оставила невероватан утисак, унутра нисмо ушли због велике гужве и реда за наплату улазница

Римски Партенон: иако многи Партенон везују за Грчку, и Рим има један, такође вредан погледа, са занимљиво, бесплатним улазом

Остаци старог трга: феноменално је колики историјски значај има овај град, а остаци стубова, таблице са натписима и тргови сведоче само о величини овог места

Башта наранџи: практично парк, пун наранџи, до ког се пење делом пешице и са ког се пружа поглед на велики део града који је феноменалан; овде је било мноштво младенаца који су дошли да се сликају.

Папска плата: тамо смо видели можда и највећи ред у читавом граду, наравно, нисмо хтели да жртвујемо неколико сати како би ушли

 

Хостел нам је био неких 7км од центра Рима, што и није тако далеко, с обзиром на то да је град огроман. Овде смо чак нашли и самоуслужну перионицу па само мало освежили Хонду.

 

У Риму смо имали и мали пех са горивом. Битно је рећи да је у Италији једна цена горива када га власник возила сипа сам, а друга када га точи особље пумпе. Наравно, нисмо хтели да бацамо и до 40 центи по литри за услугу сипања па смо гориво сипали сами. Гориво се у том случају плаћа на апарату који у највећем броју случајева не враћа кусур. Дакле, убациш 10е и сипаш за 10е. Што није практично ако 1. немаш ситно или 2. желиш да сипаш пун резервоар. Друга опција је плаћање картицом. Постоји неко упутство на енглеском, и ја како год урадим онај апарат испљуне моју ерсте мастер кард картицу. Осећала сам се неписмено, док у Риму нисам замолила неког човека који је себи плаћао гориво да ми покаже како се то ради. Урадио је исто што и ја, чак је побао да нам помогне са мојом картицом али једноставно није ишло. Одлучимо да пробамо Савину, визу, креди агрикол банке. Сипамо први пут за 10е, а други колико је остало до чепа (ту негде око 10е). Е ту се десио проблем, стижу Сави 2 поруке да му је са рачуна скинуто 2 пута по 100е. У ташни ми још увек слип рачуни које нам је апарат избацио, нигде се не спомиње 100е. Да скратим причу, назовем ја маму, мама назове банку и бла бла. Ти италијански апарати чим убациш картицу са ње резервишу 100е. Онда ти сипаш, кад сипаш очита се колико је сипано и онда на следећем клирингу скину то што је сипано а ово остало “врате”. Ово је посебно зезнуто ако су вечерњи сати, или далеко било викенд, јер глупави апарат замрзне средства па ако на картици нема пуно пара као да их ни нема.

20170902_102306.jpg

20170902_103206.jpg

20170902_112651.jpg

20170902_121141.jpg

20170902_124242.jpg

IMG_20170902_133744.jpg

IMG_20170902_200459.jpg

  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 187 postova
  • Lokacija: novi sad
  • Motocikl: suzuki v strom 650xt

Рим – Напуљ – Помпеја

 

По мојој жељи, одлазимо да видимо рушевине Помпеје. Од Рима до Напуља може да се стигне на више начина, а један од њих је свакако аутопут. То је било оно што нисмо желели, па се наводимо од места до места, локалним путем што више уз обалу. Пут којим смо ишли је нака врста међумесног/магистралног пута, на ком је било лепих широких деоница. Успут смо видели место где се скоро додирују море и језеро – предпостављамо да је слано.

 

Овде смо видели и нека места која су била скоро потпуно напуштена, а у једном месту су били само црнци и понека тета поред пута. Куће су овде изгледале напуштено и неодржавано, а могло се наслутити да је место некад био леп приморски градић. Вожња није била ни мало пријатна, све је некако изгледало као лош амерички филм са оним њиховим сиромашним квартовима. Призор је био тужан. Ово је мени показало да Италија за нас није никаква европа и да тај стандард који тамо постоји, постоји у великим градовима, али чим се из њих макне, поред пута, и то по дану, може да се покупи девојчица за коју не могу да гарантујем ни да је пунолетна.

 

Долазимо у Напуљ, стајемо на обали да узмемо још воде, гладамо мало у море, и подешавамо навигацију да нас води у Помпеју. Смештај смо резервисали успут, негде где је било интернета, и све што још треба да урадимо је да га пронађемо.

 

Када смо ушли у Помпеју схватили смо да град није уопште мали а да је гужва у њему солидна. Свуда по граду су места са туристичким информацијама и понудама за излет на Везув. На свакој од њих пише да поклањају мапу рушевина, али нигде не пише да то важи само ако се изнајми опрема на којој је снимљено за слушање шта у рушевинама видети. До рушевина долазимо предвече, али нам не дозвољавају да уђемо зато што је за 20 минута затварање. Питамо да ли се плаћа, фин човек каже не. Информација нас је обрадовала.

 

Вече проводимо у шетњи Помпејом. Овде смо јели заниљиву и укусну пицу – ја са павлаком, моцарелом, сланином (правом сланином) и кукурузом, а Сава са парадајзом, неким недефинисаним поврћем које може бити патлиџан, пршутом и моцарелом. Оно што бих споменула, у Италији није ретка појава да уз плаћање онога што сте појели платите и место/услугу/прибор итд., а да Вам то нико не каже. Ако су, на пример, две пице у јеловнику укупно 15е, на рачуну ће писати 19, 2е по прибору је услуга. Мени је ово било мало чудно, али кад је већ тако, шта да се ради.

 

У већини места јели смо “ђелато”, како италијани кажу сладолед. Ово морам да споменем, због свих оних сладокусаца који планирају на ову страну: немојте да прескочите. Где год смо узели сладолед био је одличан. На пар места феноменалан! Кремаст, пуномасан, не воден и бљутав. На мене је најјачи утисак оставио сладолед са пистаћима и кафом, као и чувена страћатела. Да се разумемо, нису ни мало јефтини, али су заиста добри. Такође, овде нема класичних кугли, већ се купује чашица у коју лопатицама неким набијају сладолед док је не напуне пуну. У зависности од величине чашице иде одређен број укуса, а цене се крећу од 2е (мала чашица са 2 укуса) па на више.. Чак постоји могућност да се узме кантица..

 

Одлазимо у хотел на спавање, да се одморимо за сутрашњи прелазак на Јадранску обалу.

IMG_20170903_125917.jpg

IMG_20170903_153631.jpg

IMG_20170904_140448.jpg

20170903_115933.jpg

20170903_154631.jpg

  • Sviđa mi se 2
  • Podržavam 2

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Ne silazi, 5504 postova
  • Lokacija: Kraljevo
  • Motocikl: XT1200Z Super Tenere

Pravi iskreni opis Italije! :takoje:

 

PS. da li ste namerno top-case postavili tako da je nakrivljen pozadi? Ako niste, mozete da nastelujete nosac da stoji "kako treba".

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 187 postova
  • Lokacija: novi sad
  • Motocikl: suzuki v strom 650xt

Namerno je tako namesten. Honda iza sedista ima metalnu rucku, koja meni vrlo koristi prilikom voznje, pa je citav nosac namesten tako da ja mogu da je drzim bez da mi sece prste kada se naidje na neku rupu. - Mara

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 1461 postova
  • Motocikl: 2017 BMW R1200GS Exclusive

Maro , hvala ti na putopisu 

 

jeste da mi treba 20 minuta da procitam post , ali sam ipak uzivao u tom vasem putovanju

 

( not native cyrillic reader ....  ali ko mi je kriv zar ne ... )

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 187 postova
  • Lokacija: novi sad
  • Motocikl: suzuki v strom 650xt

Помпеја – Ортона

 

Устајемо рано и идемо да обиђемо рушевине. Елегантно улазимо на капију, жена нека нас гледа, каже улазнице. Ништа сад нама није јасно. Јуче нису требале. Прва недеља сваког месеца је дан када се улаз не наплаћује. Свим осталим данима, улаз у рушевине је 16е по особи, што није уопште мало. Плаћамо карту, и крећемо у обилазак. Помпеја нас је обоје одушевила. Рушевине су огромне, а на жалост нисмо имали превише времена за обилазак. Занимљиво је то да се у остацима кућа могу видети оловне цеви, базени, системи за воду, заједнички, градски простор за вежбање, који се налазио поред базена и јавног купатила, неколико арена и слично. Постоје делови где је издвојена пронађена грнчарија, судови, чак и уметничка дела. На самом почетку наишли смо на изложено окамењено воће, које је Везув спржио у фамозној ерпуцији. Окамењени остаци становника Помпеје чувају се у посебним “стакленим капсулама”, да се не би уништили, и могу да се посматрају кроз њих. У моменту када смо били неки делови су били затворени због реновирања и сређивања, што је лепо и говори о томе да ће ово парче историје остати сачувано.

 

Од помпеје крећемо према Јадранској обали, без неког посебног циља. Имамо два дана да стигнемо до Риминија, где се налазимо са Пеђом, Аном и Иваном. Тамо имамо резервисан смештај, а договор је да нам екипа из Инђије донесе један кофер са стварима и од маме пакетић са шунком, сланином и сиром – италијани се нишу баш прославили са доручком. Наилазили смо на места где је доручак кроасан и кафа…

 

Континентални део је брдовит, има лепих кривина, али не баш најбољи пут (наравно, има аутопут, али то није поента). Оно што нам се допало је гомила градића на врховима неких брда и поглед на разне, симпатичне тврђавице. О овом делу нисмо читали ништа, то нам је било као да премостимо са обале на обалу, с тим што за неко потенцијално путовање и истраживање може бити занимљиво.

 

Овде смо стали у неки ресторанчић/кафану где је Сава шмекао неко роловано печење, али смо то задовољство овде прескочили. Када смо се закачили на интернет претраживали смо смештај у приморским местима ка којима смо се упутили и нашли смо хотел у Ортони. Резервисали смо смештај и упутили се према тамо.

 

Стижемо у хотел на крају Ортоне, на неком делу који је у суштини само плажа са гомилом хотела. Рецепционар нам дозвољава да Хонду паркирамо у гаражу хотела, што нам се допало, јер је врло близу магистрала, а није баш неко посебно живо подручје. Смештамо се у собу и силазимо доле да видимо шта ћемо вечерати. Питамо у хотелу за вечеру, кажу 50е је, по особи. Ништа, идемо у маркет. Хвала.

 

Шетамо по плажи, ушли у пар ресторана, неки сервирају вечеру тек од 8, један служи само рибу.. Све нешто скупо и безвезе. До краја пронађемо неки маркет, у оквиру некаквог камп насеља или тако нешто, кад унутра изгледа тачно онако како ми је мама описивала хиперинфлацију: на полици ред сардина и флаше са водом. Карикирам мало, али схватамо да се ни тамо нећемо најести. Купујемо флашу воде и настављамо даљу потрагу. Жао нам сад да вадимо машину из гараже, таман се лепо сместила. После пола сата потраге наилазимо на мало завучен ресторанчић, где на наше велико одушевљење служе МЕШАНО МЕСО!!! Након лепе вечере, одлазимо на спавање.

20170904_200704.jpg

20170904_192239.jpg

20170903_183312.jpg

20170903_212125.jpg

20170904_093807.jpg

20170904_101246.jpg

  • Sviđa mi se 2

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 187 postova
  • Lokacija: novi sad
  • Motocikl: suzuki v strom 650xt

Ортона – Римини

 

У смештају у Риминију треба да будемо после 2, а пут пред нама је нешто краћи од 300км. Чули смо се са екипом из Инђије, они су већ на путу и све тече као по плану. Крећемо магистралом према Пескари и упадамо у невероватну гужву. Пескара је прилично велик и жив град. Када смо се исшупали из гужве настављамо даље приморским местима. На овам делу Јадранске обале сва места личе једно на друго. То су дуге, широке пешчане плаже са пуно лежаљки, сунцобрана и кафића по шеталишту.

 

Сама вожња није ништа посебно. Пут је солидан, раван, са доста кружних токова у местима а мало семафора. У пролазу кроз неко место смо свратили у Лидл, купили кифле, сир, саламицу и елегантно, сељачки, сели на клупу на шеталишту и почистили своје богате сендвиче. Да се разумемо, нисмо баш толико шкрти да нам је жао да купимо сендвич. Проблем је што тај сендвич садржи кифлу и 3 листа саламе, са мало наренданог сира и пуно салате, док наш, домаћински сенвич у себи има пакет саламе и пакет сира.

 

Стижемо у Римини, пијемо кафу, једемо сладолед и чекамо смештај и екипу. Апартман који смо изнајмили је непушачки, па су другари морали да се задовоље терасом. Све је било по договору и сви смо се лепо сместили.


О Риминију нећу ништа посебно да пишем. То је туристичко место, пуно хотела, са дугачком и плитком пешчаном плажом. Погодно је за децу и солидно чисто. Плаже су углавном приватне и боравак се плаћа док на сваких, шта знам колико, постоји слободан део плаже.

20170904_162451.jpg

20170908_180312.jpg

  • Sviđa mi se 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 187 postova
  • Lokacija: novi sad
  • Motocikl: suzuki v strom 650xt

Излет: Римини – Фиренца – Римини

 

План је био да обиђемо Фиренцу и да онда скокнемо до Имоле, да видимо стазу (читај: да Сава види стазу) и да обиђемо Дукатијеву фабрику. Од Риминија локалним путем СС9 идемо до места Форли, одакле планирамо да се ухватимо кривудавог пута СС67 до Фиренце, па повратак преко Имоле. И СС67 подвлачим! Деоница Форли – Фиренца има 111км, навигација каже 2 ипо сата. Овај пuт сам у неколико наврата снимала (телефоном, из руке, преко Савиног рамена, у вожњи, тако да нема жалби на квалитет молићу). Гледаћу да издвојим неки краћи видео пошто не могу својим ограниченим могућностима писања да опишем овај доживвај. Ово је пут за мотор. То је пут где свако мало прође и маше неки возач – сам или у групи. Замислите венац. Нашу Фрушку гору. Е сад замислите 111км венца на 1000м надморске висине. Е сад још замислите да је део тог пута леп, скоро нов асвалт. Пут сече национални парк Parco Nazionale Foreste Casentinesi, који се налази на граници Тоскане и регије Емилија – Ромања и који обухвата више планина чија је покривеност шумом преко 80%. Приода прелепа. Асвалт солидан (има испуцалих делова, али солидан). Поглед бруталан, а вожња нестварна и баш онако за уживање. На неком узвишењу скупљају се возачи мотора – нешто као Мишелук у Новом Саду, само са јако лепим погледом. На табли се налазе налепнице мотоклубова и држава, свих оних који су освојили овај пут – биће слике. Место на ком се окупљају возачи мотора зове се Passo del Muraglione – може се изгуглати, али бар мени избацује много сајтова на италијанском, а погађајте, не знам реч италијанског. Има и феноменалних слика!

 

Нама се пут довољно допао да смо након обиласка прелепе Фиренце, доброг сладоледа и солидне кафе, решили да не желимо на стазу, ни у Дукати фабрику, већ да се вратимо истим путем назад. Ко год планира вожњу на ову страну, савет је да никако не изостави СС67 пут на делу Фиренца – Форли.

 

20170909_124305.jpg

20170909_153121.jpg

20170909_153159.jpg

20170909_153253.jpg

  • Sviđa mi se 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 187 postova
  • Lokacija: novi sad
  • Motocikl: suzuki v strom 650xt

Излет: Римини – Сан Марино – Римини

 

У Сан Марино ишли смо сви зајено, колима. Ивана има свега 2 године, па би другачије било мало незгодно.
Пут Римини – Сан Марино је стрм, пун кривина и вероватно би за матор био веома занимљив. Горе има неки шопинг центар у ком нисмо били јер нас мужеви не воле, гомила продавничица парфема, накита, сатова и глупости, ресторана, прелепа тврђава и невероватан поглед, са једне стране на планине а са друге на море.

Драга пријатељица Ана, пореклом из Дрвара, на коментаре како су лепе планине каже “А, није то ништа. Сви се као нешто одушевљавају, тако и кад сам била у Шпанији, а мени, мени то исто к’о кад идеш из Пољица за Мокроноге.”. Да се разумемо, ни један од два наведена локалитета нисам посетила, а Ана нам је задала домаћи задатак, да нека следећа тура буде Босна и да обавезно обиђемо и Пољице и Мокроноге. Сложићу се са њом, склони смо да се дивимо нечему што је далеко и туђе, а да неке лепоте своје земље, и блиских нам кошија још нисмо видели. Не морају то нужно да буду Пољице и Мокроноге, али треба да обиђемо места која су нам близу, она где живимо а често их занемарујемо.

IMG_20170908_125308.jpg

IMG_20170908_135015.jpg

received_10214082665919687.jpeg

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 187 postova
  • Lokacija: novi sad
  • Motocikl: suzuki v strom 650xt

Мото ГП: Мизано – излет за дечаке

 

Један од циљева овог путовања био је и да драги дечаци оду на трку. Дан пре трке у Риминују је падала киша а на крову хотела смо искористили роштиљ и спремили себи домаћихску вечеру. Предложим ја момцима да једну флашу воде заледе, па да на трци имају хладну, може бити корисно.

 

Јутро је трке, устајем да им од роштиља од јуче направим сендвиче. После су се шалили да су понели једно две киле сендвича и да их је било срамота када су неки гледаоци поред њих извадили своје мале сенвиче.. Све у свему битно да нису остали гладни.

 

Све време трке било је хладно и падала је киша а она смрзнута вода им није била ни мало корисна. Да ствар буде гора, пар дана пред трку Роси је сломио ногу, па њега нису имали прилику да виде. Ана и ја пратиле смо трку на италијанској телевизији и досађивале се, јер време није било ни за шетњу ни за купање.

 

Момци су са трке стигли релативно касно, неких 30км прелазили су непуна 4 сата, због гужве која се око стазе и околине у међувремену створила.

 

Без обзира на гужву и време задовољни су одласком. Ивана је добила ВР46 дуду, па је постала прави мали Роси фан.

20170910_120038.jpg

20170910_132626.jpg

20170910_143328.jpg

20170910_143356.jpg

  • Sviđa mi se 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 187 postova
  • Lokacija: novi sad
  • Motocikl: suzuki v strom 650xt

Излет: Тавулија - Росијево родно место

 

И на овај излет се упућујемо колима. Нисмо ни кренули, а већ је почела киша. Мада, ту смо где смо и идемо да видимо ту фамозну цркву која звони кад год Роси добије трку, место у ком је ограничење брзине 46 и подразумевана боја је жута.

 

Све у овом месту је у знаку чувеног Доктора. Ту је ВР46 кафић, ВР46 пицерија, продавница, фабрика.. Сели смо да попијемо кафу баш у моменту када је пуштана реприза трке (оне коју није возио) и неки његов интервију за локалну телевизују - наравно на италијанском. Већина кафића је ћутала и слушала, а ми смо били тако, као пали са Марса.

 

Ред који се чека да се уђе у продавницу заштићених ВР46 производа је невероватан. Чекали смо да почне пљусак, да се њуди разбеже, након чега су дечаци сачекали да се понове мајцама.

 

Негде испод стављам фотографију "првог мотора", и пар слика из овог "Роси места". На самом излазу налази се фабрика у којој смо чули да ради читаво село.

 

Закључак посете овом месту је да је приметно да је Роси за своје село урадио много.

 

План је био да посетимо и ранч али нас је гадан пљусак спречио у намери.

20170911_124043.jpg

20170911_124201.jpg

20170911_124554.jpg

IMG_20170911_130248.jpg

20170911_124844.jpg

  • Sviđa mi se 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 187 postova
  • Lokacija: novi sad
  • Motocikl: suzuki v strom 650xt

Римини – Трст – Постојна (Солун – Врање 2. део, за оне који су читали претходни Грчка путопис) – Нови Сад

 

Вече пред полазак пада киша. Пеђа се шали да код њих у колима има места, ако нам се не воза.. Наравно да нам се воза. Не мили нам се баш да киснемо, али решили смо да идемо и то је то. Ми крећемо око 6, а другари остају док их Ивана не пробуди. Негде код Венеције креће киша. Не киша. Пљусак. Који траје. Седамо на пумпу, пијемо кафу. Ускоро за сто поред долази још један пар са кацигама. И они су побегли од кише.

 

Након претходног пеха на путу Солун Врање (а ко је читао моју причицу Грчка скутером – септембар 2016. зна о чему се ради) овај пут сам била паметна и обула кожне патике. Са целим ђоном. Пеђа је за трку понео кабаницу, па кад је видео шта се спрема оставио нам је за повратак. Тако да имала сам рецимо горњи део кишног одела. Сава је имао јакну чија постава има онај кишни део па је и он горе био колико толико заштићен. Дан пре пута натерала сам га да му купимо мото панталоне, које исто имају кишну поставу. Проблем су биле моје ноге, и наравно, патике. Када смо одлучили да је “ту смо где смо” и да настављамо даље, тражила сам на пумпи џакове за смеће, да формирамо ногавице али их нису имали. Е онда сам спазила лепљиву траку и тако је настала слика како умотавам фармерке (ставићу је и овде).

 

Са овако квалитетном опремом стижемо до Словеније у којој кишу прате магла и ниска температура. Одлучујемо да преспавамо, осушимо се и ујутру лагано стигнемо до Новог Сада. Улазимо у хотел у Постојни, жена која нам је изнајмила собу гледа мало у мене, мало у фарке, мало у мотор, а не пита ништа. Ствари сушимо феном за косу, гледамо кошарку (полуфинале оног првенства где су финале играле Србија – Словенија), јављамо се мамама и одмарамо.

 

Важно је напоменути да смо увече у Меркатору купили најквалитетније (читај: најдебље) џакове за смеће и још једну ролну лепљиве траке – за сваки случај.

 

Када смо се пробудили, у Постојни је још била магла, а напољу је било веома хладно. Договор је да идемо кући са минимално стајања, да се што пре лепо угрејемо. Хватамо се аутопута и већ после Загреба кише, магле и хладноће више није било.

 

Аутопутем настављамо до Руме, одакле идемо у Инђију да се јавимо родитељима, па у Шајкаш, да се јавимо другим родитељима, и коначно стижемо у Нови Сад.

20170912_112454.jpg

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 187 postova
  • Lokacija: novi sad
  • Motocikl: suzuki v strom 650xt

Да закључим, одлазак на море са драгом нам машином био је задовољство и авантура. Били смо и уморни, и мокри, али смо видели мноштво апсолутно фантастичних места и окупали се на пуно прелепих плажа. 

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Pridruži nam se!

Možeš sada da napišeš svoj odgovor, a kasnije da se registruješ. Ako imaš nalog, uloguj se i napiši svoj odgovor.

Gost
Odgovori na ovu temu...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.



  • Aktivni korisnici   0 članova

    • Nema ulogovanih članova koji gledaju ovu stranu.


×
×
  • Create New...

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja