ortodox09 24 Napisano Avgust 9, 2018 U prolazu, 67 postova Lokacija: Doboj - Novi Sad Motocikl: Honda VFR rc36 Prijavi odgovor kao problematičan И ја се закачих па пратим. Свака част за опис припреме, што си пронашао време и вољу да га покажеш онако како јесте. Са свим слатким мукама и горким исфурима. А за онај подухват око цепања фертрага... то говори само за себе, треба ту добра грамажа међу ногама да се то уради! Бра'о за целу екипу и одрицања да се то изгура. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
nik_sa015 1816 Napisano Septembar 28, 2018 Zainteresovan, 713 postova Lokacija: Crna Gora Motocikl: BMW R1200GS LC ADV Prijavi odgovor kao problematičan Dopisao 20 rečenica :-D Imate sreće - uhvatila me prehlada ubi me, par dana ću pisati 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Štef 969 Napisano Septembar 28, 2018 BJB Maxi Scooter Club, 1019 postova Lokacija: Beograd, Rakovica, Skojevsko naselje Motocikl: Yamaha Majesty 250 Prijavi odgovor kao problematičan Opet ti ne verujemo dok ne vidimo. I kojih 20 rečenica, prođe godina, a mi od Mongolije pročitasmo Ukrajinu... Sent from my SM-J500FN using Tapatalk Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
nik_sa015 1816 Napisano Octobar 26, 2018 Zainteresovan, 713 postova Lokacija: Crna Gora Motocikl: BMW R1200GS LC ADV Prijavi odgovor kao problematičan Afrikanac zaposeo sobu Adrenalin eliminiše umor i to je definitivno. Budim se pre petlova naravno, budim ostatak ekipe i doručkujemo lošu hranu. Ovde nema bolje, a naše zalihe se uglavnom čuvaju za lokacije bez hrane. Gorivo i kratak dogovor-idemo u pravcu Moskve, ali ćemo na trećem prstenu da obiđemo grad i da idemo preko Klimovska i Elektrostala ka Vladimiru. Kad izađemo na put Moskva-Njižni Novogorod tu stajemo u prvo lepo mesto za odmor i ručak. Obaveza za ekipu u džipu je da ide iza nas i našim tragom. Posle nekih 200km Bosanac jadikuje zbog novih ručki kako mu se ne sviđaju i kako mu deluje da mu lamele klizaju ?! Koči đavole staj na pumpu da popijemo nešto i da vidim o čemu se radi... Kad ono ručica kvačila i osovina koja pritiska cilindar nije dobro podešena i njemu kvačilo vazda napeto. Sreća pa je kod Moskve primetio. Sređujem to i gas dalje. Pravac bez kraja. Dosadno do zla boga. Što smo imali pričati do sad smo ispričali već 3 puta jedni drugima na komunikaciju. Bosanac i Vlada leže naslonjeni na kofer i voze. Tempomat zakucan. Da heklaju, mogli su po dva džempera zgotoviti. Meni je dosadno do zla boga. Držim gas i to je sve. Hvata nas gužva oko isključenja ka Elektrostalu. Džipadžije su nas obišle dok smo sređivali BMW. Nestali prosto. Kontaktiramo ih, oni već kod Elektrostala ! Sad smo se već asinhronizovali totalno. Ručamo mi na jednom, oni na drugom mestu. Idemo polako ka Vladimiru. Gužva stravična oko Moskve ! Navigacija moja ne radi dobro. Nešto se desilo sa mapom, ali nema veze tu mi i ne treba. Ali Stevi navigacija uliva sigurnost, i ako negde zaglave, ona im je jedina vodilja. Moram to u smeštaju rešiti. Prva asocijacija na Rusiju jesu užasne pumpe i loša hrana. Pumpa kao bunker. Zbog čestih pljački i visoke stope kriminala pumpa funkcioniše tako što proturiš parice kroz mini šalter (rupa u blindiranom staklu) i dobiješ goriva onoliko koliko možeš dobiti za tu lovu. Ili daš više pa sipaš pun a oni ti vrate kusur. Ljubaznost nije njihova vrlina. Noć se navlači na autoput M7. Nađosmo se konačno sa Stevom i Makijem prilikom sledećeg točenja goriva. Dogovaramo da idemo u prvi smeštaj na koji naiđemo. Krećem i posle kilometar – sa leve strane vidim smeštaj, zaustavljam Bosanca i Vladu i kažem da zaustave džipadžije dok ja snimim smeštaj. Preletim u kontra traku, pogledam, bezbedan parking, sobe tipa bungalova i nisu loše. Spavanje za nas 5 i parking 40eur. Super ! Taman krećem prekoputa – džipadžije ne stadoše nego odoše dalje. Šta je sad ? Sležu ramenima Bosanac i Vlada. Mi ko ludi za njima...vozimo još nekih 10km i smeštaj s desne strane-ko kasarna ! Pitam ih šta se dešava ? Što odoše od tamo ? Kaže Maki nema tamo parkinga... Nije bezbedno... Kako znaš kad nisi ni video ??? Odgovor standardno drzak, bolji je ovaj smeštaj nego onaj. Cena 110eur. Da se ne bi raspravljali-ostali prihvataju smeštaj. Pošto je već bilo dosta nesuglasica, i nikako da se usinhronizujemo, pokušavam da pričam s Bosancem i Vladom. Bosanac i previše fleksibilan. Vlada zavisno od vremena. Razlika od 70eur nije mala. Ako tako budemo radili nećemo daleko stići. Tenzija se oseća i vidi u vazduhu. Nožem se može seći. Njih dvojica konstantno linijom manjeg otpora, a ja moram sam da gledam da sve ide po planu. Snimanje ne ide. Dogovor je da Maki maksimalno snima naše dijaloge kad stanemo bilo gde. Prva muka – što oni često nisu iza nas. Druga, i kad se nađemo to se ne snima. Pokušavam opet objasniti da ne mogu namontirati video materijala na kom se samo vidi hauba od džipa i put, ili motocikl i put. Trebaju mi dijalozi ma kakvi oni bili ! I kad se smejemo i kad se svađamo i kad spavamo. Uz večeru pokušavam ih još jednom podsetiti šta je cilj našeg putovanja i podsetiti ih na dogovore koje smo imali. Bosancu je samo bitno da je mir i tišina, a ostalo ko ga jebe. Vlada neodređen. Maki i Steva-jedna glava koja priča i jedna koja aminuje. Ozbiljno im saopštavam da ako se ovo nastavi ovako-da to nije za mene i da ću se okrenuti ma gde da se nalazim i vratiti se sam nazad a oni neka idu kako im volja. Postajem ozbiljan u toj nameri da ujutru se spakujem i okrenem. Bosanac pokušava počistiti tenziju ko metlom, ali ona je već postala teška i gusta, da je pitanje da li bi i ozbiljniji alat pomogao. Pola noći ne spavam. Žao mi je što sam previše žrtvovao sebe za ovo, i da ja sada odustanem ? Ne ide. Moram samo da se pomirim sa situacijom. Od snimanja neće biti ništa odmah mi je jasno. Samo kadrovi sa GoPro i sa drona koji nosam i švercujem ko Sirijca nisu dovoljni. Nema veze. Neće biti filma ali biće neke brlje. Vladina agresivna vožnja-nije mali, nek vozi kako mu je volja. Neću ga više opominjati da ne može na 10km podizati advenčera 10 puta na zadnji. Ne shvata da ako se bilo šta desi, da će nas sve upropastiti. Pukne kardan-svi ćemo čekati ko zna gde novi kardan. Jer rezervni polovan nisu hteli da kupe i ponesu. Bosanac-on je tu jedini pravi i istinski i čovek i putnik – uprkos tome što je Bosanac i predstavnik balvan industrije ! Nije to neka velika inteligencija, ali zna ponekad i zablistati. Steva i Maki – ko blizanci. Maki jedna šetajuća enciklopedija i vrlo inteligentan momak. Ali sujetan do zla boga. Prosto ignore. Mi idemo svojim putem – a oni nek idu kud im volja. Ne mogu više da trošim živce. Novo jutro novi dan ! Vlada kao da je konzumirao kokain-spreman da leti a kamoli da vozi ! Bosanac kao i uvek. Džipadžije opet prave problem jer mi treba moja torba iz džipa. 95% stvari sam spakovao na motor. Krenuo sa nužnim minimumom. Imam još samo jednu malu sportsku torbicu koja mi je neophodna na svakih 3-4 dana iz džipa, i ponekad uzmem iz platnene kese u džipu koju novu majicu. Bosanac-jedan ranac ubacio u džipa. Vlada poneo kofer – ko Stanija kad se useli u zadrugu. Kao da se iselio iz kuće ! Ali redovan problem je samo moja torba...valjda siva boja nije kompatibilna, šta znam. Gasiramo ka Kazanju. Dogovor je da tamo Vlada skine stare gume i namontira nove. Bosanac i ja nećemo još menjati. Od Njižnjeg Novgoroda kiša nas kupa i ne šali se. Deonica baš nezgodna. Mnogo kamiona. Uzan put. Bela klizavija od ulja. Vlada u repu. Bosanac se ne vidi u retrovizoru. Na komunikaciju pričamo i forsira se bez razloga. Džip tu je negde. Vlada zapeva da ja češće pretičem. “Pa može rođo vozi ! Sigurno si umoran pa nećeš !” Pauziramo i objašnjavam da nema razloga cepati preko 120 na ovakvom putu. Ne dopire to do Vlade. Bosanac počinje zapevati. I on bi brže ! Ljudi pa nismo mi oročili ! Nije zapelo nigde niti kasnimo ! Krećemo s pauze. Besan sam kao ris ! Poteram Stroma domaćinski, par rizičnih preticanja, Vlada opet u repu. Samo što nije skočio na moj kofer. Preticanje broj 151 – kad me dohvati bela, i kad ponese teret ! A kamion ide u susret... pojma nemam kako se izvukoh. Vlada napravio rastojanje. Bosanac pita “Rođo jesi dobro”... E sad vozite kako Vam volja – zakočim i nateram Vladu da ide prvi. Odem lepo pozadi i ćao. Bosanac ko raketa bez navođenja i on gas. Vala ginite ako Vam se gine nemam ništa protiv. Stižemo u Kazanj. Sad je Vlada ljut jer ja nisam hteo da pretičem tamo gde bi on preticao ! To što je opet dizao na zadnji na ulasku u Kazanj i što smo ga opominjali, to nije bitno. On sad hoće da se spakuje i da se vraća. Džipadžije suve ko barut. Mi mokri. Probilo je i ono što probiti ne može. Tenzija i dalje. Samo raste ko testo sa kvascem. Čeka se da pukne balon pa šta bude biće. Naši dani prolaze na putu. Gradovi u koje stajemo ostaju uglavnom neistraženi. Ako i ukrademo malo svog vremena to onda potrošimo na neki brzi obilazak. Rusija sama po sebi je zemlja ekstrema. Nema tu sredine. Kad je grad-onda je velegrad. Kad je crkva – onda je ogromna. Kad je šuma-onda je voziš 3 dana. E stoga naši obilasci usputnih gradova moraju biti takvi i sa dosta kompromisa. Inače naš domaćin u Kazanju je član Noćnih vukova. Prvo veče kad je došao po mene, Vladu i Bosanca da nas vodi u klupsku kuću – dođe čovek sa Fordom Cmax. Automatik menjač. Ide kao nevreme ! Benzinac. Šta je ovo ?! Pitam ga kako bre ovo ovako ide ?! Smeje se. On se bavi ugradnjom japanskih motora i menjača u ostale automobile ! U Fordu je mazdin benzinac i menjač ! Ali to je savršeno uklopljeno sve, da nikad ne bi ni primetili da nije dao gas ! Kod njega Lada postaje ToLada, ili UAZ postane HOUaz. Toyotin ili Hondin motor, nekad mazdin, šta nađe on ugradi ! Velemajstori improvizacije i velemajstori dočeka neznanih stranaca. Rusi. Kazanj pripada autonomnoj republici Tatarstan. Tatari kao narod su pretežno muslimanske vere, ali ima i pravoslavaca. Oko 53% stanovništva Tatarstana su Tatari. Kazanj je poznat po džamiji Kolšerif. Jedna od najvećih u Evropi. Srušena do temelja u osvajanjima Ivana Groznog u XVI veku i obnovljena 2005 godine. Impozantna građevina u Kazanjskom Kremlinu. Narod ljubazan i tih. Kako su bile dobre baklave uh uh. Iz Kazanja idemo ka Čeljabinsku. Tamo moramo sačekati original ovlašćenja za prikolicu da nam stigne DHL-om, to pokupimo i odosmo na Troick da uđemo u Kazahstan. Pokušavamo naći neki smeštaj u Čeljabinsku – ne da nam ne ide od ruke, nego se jedva pomeramo kroz gužve s motociklima ! Par puta dolazimo u nezgodne situacije da popadamo natovareni ko magarci. Okreći ! Na periferiju ćemo se smestiti ! Na putu ka jezeru Čebarkulj nalazimo nekakav hotel motel koji je još u socijalizmu komunizmu. Nedostaje samo Lenjinova slika. Jasno se vidi na zidu svetla površina na kojoj se nekad nalazila njegova fotografija. Obaveštavamo džipadžije o lokaciji da nas mogu naći, a mi padamo u trans od spavanja. Budimo se taman u vreme večere. Pojedosmo nekakvu piletinu, čisto da ne bi pocrkali od gladi. Umor nas i dalje drži i ne pušta. Povratak u krevet. Gledam malo na telefonu šta je to zanimljivo u Čeljabinsku i gde da možda skoknemo sutradan. Pa pišu novine ovako: “u doba Sovjetskog Saveza u Čeljabisnkoj oblasti nikle su fabrike moćnog nuklearnog naoružanja” pa onda “Petnaestog februara 2013. iznad Čaljabinska je preleteo najveći meteorit koji je pogodio Zemlju za više od 100 godina. Leteći objekat je eksplodirao nekoliko puta i osvetlio noćno nebo. Na sreću, eksplozija se desila 30-40 kilometara iznad Čeljabinska i meteor nije pao usred grada. Žrtava nije bilo, ali je oko 1.600 ljudi ipak lakše povređeno, uglavnom od delića razbijenog stakla. Iako je meteor bio relativno mali, neki stručnjaci tvrde da njegova eksplozija odgovara jačini nuklearne bombe! “ možda i da se mi otarasimo te prikolice ? Ko će čekati papir ovde i živ dočekati ! Pišu dalje: “u februaru ih je iznenadilo trostruko sunce.Reč je o optičkoj varci, poznatoj i kao zimska duga, koju proizvode ledeni kristali u vazduhu tokom zime. Simetrične mrlje svetlosti, s primesama crvene boje, stručnjaci nazivaju sporednim suncima (parhelia)” Pod 3 sunca da idemo tražiti đavola ! Au gde mi dođosmo. “Posle svega, u Čeljabinsku su počele da padaju snežne pahulje plavičaste boje. Ali, pre nego što je bilo ko stigao da pojavu proglasi novim nagoveštajem smaka sveta, zvanično je saopšteno da je plavi sneg posledica curenja iz fabrike koja proizvodi plavu boju za uskršnja jaja.” Ipak ćemo mi ostati u smeštaju da odmaramo, a ko mora nek ide po te papire ! Nadamo se da će ujutru papir stići. Ko će da ode po njega ? Pade kocka na mene. Probijanje kroz ruski grad sa stotinama automobila od kojih bar stotinupedeset ne poštuje pravila je avantura luđa od Mongolske. Nešto kao kad odeš u Šabac na vašar za Gospojinu pa uskočiš u autić na sudaranje. Samo gledaš s koje će te strane nešto opaliti. Navigacija radi bez greške, začas na odredištu u DHL-u. Papir nije još stigao ali će sigurno doći popodne. Dok oni to istovare, utpvare, pretovare, izgube, nađu... dođi ti sutra ujutru po papir sa nadom da će biti tu. Razmišljam da spavam na motoru tu na licu mesta do sutra-samo da se ne vraćam kroz gužvu i haos u smeštaj. Probijanje kroz haos, gledam u retrovizore, deluje mi da vidim kako mi se crna kosa u sedu pretvara na raskrsnici. Kill tasterom se okonča ova rulet vožnja. Stadoh pred motel hotel. Iz naše sobe se čuje nekakvo afričko podvriskivanje ??! Afrikanci zaposeli sobu ?! Šta me sad snađe ? Ne verujem da slušaju afričku muziku. Afričko pleme da je rešilo vratiti svoju maskotu Bosanca nazad-ne bi valjda do Čeljabinska dolazili po njega. Uostalom, ne treba im ni za šta na svetu. Prekrsti se ti Nikola i uđi. Kacigu ko štit ispred sebe i u gardu uskoči ! Bosanac leži na krevetu sa kacigom na glavi, spušten sunčani vizir i bacaka se levo desno, a Vlada s cvikama na pola nosa sriče slova na Galaksiji. Pokazao sam mu juče kako može da sluša muziku na komunikaciji dok vozi – i eto sad on to pomno izučava uz Mory Kantea i Yeke Yeke... Steva i Maki su u svojoj sobi, ne čuju se da su živi. Bežim iz sobe da ne poludim i ja uz ovu dvojicu dečačića u poznim godinama. Sivilo neko nad gradom. Neka sumaglica od zagađenja sprečava sunce da obasja bar malo sivilo grada. Možda je Čeljabinsk i lep. Džaba mu sve, kad za prvi utisak postoji samo jedna šansa. Upozoren da ne mogu ja pokupiti papir, jer je poslat na Stevu, uputih ga na adresu sa navigacijom. On i Maki pre petlova krenuše u boj za ovlašćenje. Lagano, opušteno, vučemo se ka motorima i tovarimo stvari. Krenućemo kad džipadžije pokupe ausvajs i biti u prednosti. Cilj današnje rute je da uđemo u Kazahstan i da vozimo do većeg grada. Ućićemo preko Troitska i idemo preko Kostanaja ka Astani. Sačekaćemo džipadžije na granici. Ako ih budu hapsili zbog onog mog drona, da vičem “nije moje njihovo je”. Uključi se mehanizam, sofisticirane namene, nestade sivila i zasija žuća konačno ! Ovi dobiše papirić ! Klang kod Bosanca i Vlade, kod mene klik, označi šaltanje u prvu i ćao ! Idemo dalje ! Kazahstan pred nama ! Bez neke velike gužve na putu, napredujemo brzo ravnicom ka granici. Za manje od dva sata stigosmo. Nismo ni nešto dugo čekali Stevu i Makija. Kazahstansku granicu pamtimo po ljubaznosti i brzom prolasku. Putevi Rusije nam postadoše reper za kvalitet i odličan put. Jer u Kazahstanu ovo po čemu vozimo – sve jeste al put nije. Pajero se ne obazire previše na put, ali naši motori natovareni bi mogli ovde stradati. Vozi se oprezno i polako. Spora i oprezna vožnja je za Vladu izvor nerviranja i negodovanja. Gunđa, brblja nešto, svađa se malo sa mnom, pa sa sobom, pa se svi izmirimo komunikacijom i u krug. Zaustavljam ih da napravim sa GoPro snimak. Zadatak je da prođu pored kamere, da se široko vidi Kazahstanski pejzaž. Snimam iz jendeka kraj puta. Bosanac prolazi, Vlada...BRRRAAAP na zadnji proleće kraj kamere. Jeza me prolazi. Vraćam ga ponovo al bez dizanja moliću. On opet. Kaže slikaj me aparatom kad dignem pa onda ćemo normalno... i šta ću. Digao je advenčera ko dekica od 90 leta rođenog đokicu... ritnu se malo i pljas o zemlju... Sreća dočeka se uvek na točak i ogibljenje. Kardan viče mašala majstore. 13 2 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Singularitet 2495 Napisano Octobar 26, 2018 Stari S.W.A.T., 975 postova Lokacija: Kragujevac Motocikl: crf1100adv Prijavi odgovor kao problematičan To volim, show must go on! Mogu li da ti ostavim telefon ili mejl pa da mi javiš za dve do tri godine kad pustiš sledeću epizodu? Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
nik_sa015 1816 Napisano Octobar 26, 2018 Zainteresovan, 713 postova Lokacija: Crna Gora Motocikl: BMW R1200GS LC ADV Prijavi odgovor kao problematičan 19 minutes ago, Singularitet said: To volim, show must go on! Mogu li da ti ostavim telefon ili mejl pa da mi javiš za dve do tri godine kad pustiš sledeću epizodu? Imam sad već spremnu sledeću objavu tebi uz inat par rečenica i objavljujem i nju... 2 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Singularitet 2495 Napisano Octobar 26, 2018 Stari S.W.A.T., 975 postova Lokacija: Kragujevac Motocikl: crf1100adv Prijavi odgovor kao problematičan Ozbiljno se radujem! Stil pisanja je za medalju Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
zlaya 238 Napisano Octobar 26, 2018 Zainteresovan, 508 postova Lokacija: Lajkovac Motocikl: BMW R 1200 GS Triple black Prijavi odgovor kao problematičan Samo udri majstore, vala se nacekasmo! Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Štef 969 Napisano Octobar 26, 2018 BJB Maxi Scooter Club, 1019 postova Lokacija: Beograd, Rakovica, Skojevsko naselje Motocikl: Yamaha Majesty 250 Prijavi odgovor kao problematičan Nastavak sledeće godine Sent from my SM-J500FN using Tapatalk Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Milanče019 239 Napisano Octobar 27, 2018 Svrati ponekad, 254 postova Lokacija: Vidikovac Motocikl: KTM 790 Adv Prijavi odgovor kao problematičan Moram po treći put sve od početka da pročitam, da znam gde smo stali Sent from my HTC One M9 using Tapatalk Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
nik_sa015 1816 Napisano Octobar 27, 2018 Zainteresovan, 713 postova Lokacija: Crna Gora Motocikl: BMW R1200GS LC ADV Prijavi odgovor kao problematičan u djubrad jedna sto me zezate Kako čovek da piše leti ?! Ne ide ! Leti se stvara neko buduće pisanije...a ima toga dosta u najavi... Preko zime kad se poklopi astralna karta sa meteorološkom i kad je sve u optimumu e onda se piše Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Bruno 68 2712 Napisano Octobar 27, 2018 Drug član, 2106 postova Lokacija: Borca - Greda Motocikl: V-Strom 1050 XT Prijavi odgovor kao problematičan Sacu, Hocu i Sutracu su olicenje lenjostiSent from my SM-A530F using Tapatalk 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
panta_kg 687 Napisano Octobar 27, 2018 BJB Maxi Scooter Club, 1551 postova Lokacija: kragujevac Motocikl: Burgman 400 2007 Prijavi odgovor kao problematičan Ajde brale pisi....ja sinoc krenuo citati i vec sam nestrpljiv da vidim sta je dalje bilo... Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Bruno 68 2712 Napisano Octobar 27, 2018 Drug član, 2106 postova Lokacija: Borca - Greda Motocikl: V-Strom 1050 XT Prijavi odgovor kao problematičan Ma ljudi secateli se kako nas je napalio dobrim uvodom. Kao kad sam cekao da gledam Mad Max. 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
nik_sa015 1816 Napisano Octobar 27, 2018 Zainteresovan, 713 postova Lokacija: Crna Gora Motocikl: BMW R1200GS LC ADV Prijavi odgovor kao problematičan Tek sad krece dramaturgija ! Sent from my SM-N960F using Tapatalk 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Zuba87 6721 Napisano Octobar 27, 2018 Drug član, 1652 postova Prijavi odgovor kao problematičan Креће, ми драмимо јер смо навучени к'о на Хероин, а дозе нема! Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
nik_sa015 1816 Napisano Octobar 27, 2018 Zainteresovan, 713 postova Lokacija: Crna Gora Motocikl: BMW R1200GS LC ADV Prijavi odgovor kao problematičan Barnaulska tenzija Kontam nešto...red je vala sad da naletimo na neku bogatu kafanu s dobrom kuhinjom. Da to bude puno sveže teletine i jagnjetine. Da spremaju bar na tri načina. Da je kuvar od 60 leta sa iskustvom sa kruzera. Pa karirani stolnjaci, pa za dobrodošlicu hladno pivo... Umalo ne upadoh u kanal prelazeći improvizovan most ka nekoj ruini od kafanane krajputašice. Nedođija između granice i Kostanaja. Po snovima se vazda neka prašina sa asfalta prospe, i iako slaba, lagana i bezopasna uvek uspe ih razbiti. Čuje se unutra samo neka zunzara. Konobarica spava nalakćena na pult. Može se popiti crni ili žuti sok. Mlako pivo i to je sve. O ručku razgovora nema. Džaba smo je i budili. Kako nam dani puta odmiču, tako smo i emotivniji. Hteli to priznati ili ne. Poručimo nešto za popiti, makar i bacili. Ali bar malo pazara da napravimo, bar neku Kazahstansku tengu (njihova valuta) da ostavimo i bakšiš damo. Težak život im se vidi u očima. Ruke sa svežim ranama iz polja. Obrađuju zemlju i dalje primitivno. A pejzaž ? Nestvaran. Sa najzelenijom bojom, i refleksijom sunca u vodi. Znamo šta nas čeka u Astani. Sjaj velegrada. Napravljenog ekspresno. A ovde ? Pade mi Šerbedžija na pamet i njegovi stihovi iz one “Imam pjesmu za tebe”... “u njoj miris prošlih ljeta sjaj i bijeda trošnog svijeta u njoj boja lijepih dana pada preko naših rana” Vozimo uz zvuk creva koja krče. Nadjačavaju i klepetanje boksera i klepetanje suzukijeve korpe kvačila. Džipadžije su nam negde na tragu u blizini. Malo smo im samo pobegli. Dim sa desne strane nije od dimnih signala. Biće da je iz neke kuhinje. Stajemo kraj nekakvog čardaka ni na nebu ni na zemlji. Pentramo se stepenicama koje su dotrajale sedam dana po izgradnji ovoga što se ne može zvati objektom. Iza se čuje lupanje čekića po limu. Restoran. Valjalo bi u trip advisor upisati – ne ulazi sve i ako te vukovi jure. Prljavo. Tužno. Sablasno. Muka i glad nas naterala. Sreća bar je pivo hladno. Jedemo nekakav pirinač i meso od nečega. Nisam želeo ni pitati jel od životinje sa ovog sveta, i da li je bar umrla prirodnom smrću. Maki i Steva videvši motore stadoše, popeše se, ugledaše naš obrok i pobegoše. Nismo mi gladni ! Jeli smo jutros u 6 ! Brm...prva kuplung druga, cange dange prikolica i odoše i oni i njihovi zvuci. Vlado, nemoj sve pojesti. Što ?! Gladan sam ! Ostavi mi malo... NE DAM ! Da ponesem...ako ti pozli, da dam urgentnoj službi da lakše nađu protiv-otrov ! Naši odnosi ponovo zahladiše. Bosanac je poseban zver koji se ističe u ovakvim situacijama. Njemu je sasvim svejedno da li jede ovaj pokušaj rižota sa mesom od paščeta u prašnjavoj mehani kraj limarske radionice ili jede stek u Moskovskom Radisonu. Jede da ne bi umro. Pije da ne bi umro. Uživa samo u seksualnim aktivnostima-koje ovde može samo da sanja. Najava Astane je parče autoputa ! Ulazak u veliki grad. Ulazak u hotel koji se nalazi u nekom getou. Hotel gde su sobe otvorene ko u latino američkim filmovima. Scene realne. Crnka širokih bokova, puši svoju cigaru i prati pogledom torbe i kofere pune prašine koji padaju na pod pred sobom. Vrata od sobe joj širom otvorena. Zagonetni osmeh na usnama i ono brzo kratko klimanje glavom kao pozdrav. Bosanac okreće glavu, gleda oblizuje se... guram ga u sobu. Samo mi fali još da dobije ovde sidu, pa da i nju vodimo u Mongoliju. Vlada vidno nervozan. Steva i Maki malo kasnije stižu. Rikverciramo Pajera, otkačujemo prikolicu i ubacujemo ga na portabl parking hotela. Radije bih ovo nazivao Geto. A ne hotel. Obilazak Astane se može svesti u svega dve reči. Lažni sjaj. Dovoljno. Mermer – ali loše postavljen. Staklena fasada – ali curi voda. Sve je tako lepo i divno gledati iz daljine, a tako loše iz bliza. Dok se ekipa šeta po Kazahstanu ja se vozam. Odoh da uradim redovan servis na Bosančevom advenčeru. Dogovaramo servis za nekih 90eur. Prilikom dolaska po motor to je 240eur (konvertovane tenge u eur). E neće moći blago meni. Što dogovorili to plaćam, posle kraće borbe. Vladina leđa su u stanju raspada. Poznajem masažu dovoljno da ga mogu malo rehabilitovati, ali ne mogu mu godine vratiti. Ishod moje terapije je upitan. Malo ga vraćam u život masažom, liotonom i spreman je za nastavak. Odlazak iz Kazahstana je preko Pavlodara u Barnaul. Barnaul večita stanica putnika na istoku. Do nje smo vozili i po živom asfaltu, i po pšeničnim poljima. Bosanac i ja se super držimo, ali Vlada vodi na etape. Jednu etapu bukvalno kunja na motoru i nema ga. Prođe koji minut dojuri ko besan i vrati se u vrstu. Pa opet kunjaža. U nekom momentu blizu ruske granice on nestaje. Vozimo već dugo a njega nema. Zaustavljamo se i kažem Bosancu da nema dalje dok ne odem i ne nađem ga. Dogovor je da Bosanac čeka na putu i ne mrda. Ja okrećem nazad. Steva i Maki u džipu su na tragu. I oni bi se trebali pojaviti svake sekunde. Tutnjim pejzažom Kazahstana, po izrovanom asfaltu. Rupa na rupu, slalom, izbegavanje, po neko pogađanje u rupu ali bože moj. Japanac je to. Livena je felna ali dobra. Nalazim Vladu kako se ekstremitetima ubeđuje nešto sa policijom-kraj njega džipadžije koje upravo kreću i meni daju znak da okrećem i idemo dalje. Šta je sad ?! Okrećem I gas do Bosanca. Vlada dolazi brzinom rakete. Dim neki ide iz kacige. Smrde gume, uljna isparenja se osećaju. Besni i ludi ! Stotkica ode korumpiranoj Kazahstanskoj policiji ! Sva trojica smo upali u radar ekipi koja se ne nada da će naići trojica motociklista koji jure kao besni. Pošto je on malo kunjao i kasnio za nama - e oni su njega uspeli uhvatiti. Stradao je za svu trojicu, a džipadžije su imale ulogu prevodioca sa srpskog na ruski, a oni ruski ne razumeju, ali nema veze objasniše se. Nek se računa ko prevođenje. Više mu se nije spavalo. Sad vozi meni u kofer. Kasno uveče uspevamo ugledati svetla Barnaula. Malo teže dogovaramo smeštaj iz drugog puta. Sreća je pa imamo ispod smeštaja dobar restoran i konačno donekle dobru hranu. Imamo taman dovoljno razloga da budemo srećni i zadovoljni. A nemamo dovoljno ostvarenih ciljeva puta da bi imali čime se i pohvaliti po povratku. Tenzija se oseća ko smrad gume u vulkanizerskoj radnji, koja nas već sutra očekuje. Uz večeru pucamo svi. Svako ima nešto što ga tišti. Problemi padaju po stolu umesto roštilja koji čekamo. Nemamo I dalje video snimke naših dijaloga i to je veliki problem meni za izradu filma. Mala tiha primedba Makiju, rezultuje eksplozijom. A nisam ni ja poznat po debelim živcima. Tutnji u kafani naša svađa. Problem je što smo već pojeli trećinu puta a nemamo priču ! Znam da smo već u situaciji da nemamo film u obliku kom smo trebali. Već smo u situaciji da kažemo toga neće biti. Vlada besni jer je stradao stotkicu. Bosanac besni jer mi besnimo. Steva besni jer Maki besni. Da nije klopa došla na sto - policija bi dolazila ja mislim. Punih stomaka se priča na pojačanju jedan do dva. Nekako dogovaramo da ujutru Steva i Maki odrade servis Paje u obližnjoj radionici. Ulje i filtere da izmenjaju. A mi odosmo da menjamo gume na motorima i da Vlada i ja promenimo ulje. Sve što nam treba imamo kod sebe. Razmišljam da dok oni poustaju i pojave se napolju, operem motor preko puta smeštaja. Stotinu nekih misli se provlači kroz glavu i ne da snu da me pokrije. Uveliko Vlada testeriše. Bosanac odavno prestao da kucka poruke na telefonu. Svima je san došao, samo mene nešto izbegava. Steva I Maki budili petlove. Petlovi probudiše ostatak radnog naroda Barnaula. Uveliko curi ulje iz prljavog Pajinog kartera. Gledam sa prozora radnika koji otvara perionicu. Slećem i ubacujem Stroma da bude prvi na listi za pranje ovoga dana. Dvadeset metara i jedna uska uličica deli Pajera od Stroma. Rus kreće da pere moj motor, a ja odlazim u mehaničarsku radionicu da potražim 4 šrafa M4 i matice. Nosač navigacije-touratech kavez stravično trese na gumicama i hoću da navi postavim začas da stoji samo na svom nosaču. Dok sam ja to tražio, Steva se mota po perionici… Rus koji pere ga je pitao nešto…da šprica ? I on pokazao rukama i mlatnuo glavom. Rus nešto šprica vidim iz daljine. Jurim matice. Sledeća scena - Steva mlati rukama a rus spira motor. Ček da vidim o čemu se radi… Auuuh. Moji novi alu koferi, eloksirani u prirodnu boju aluminijuma mogu da se bace. Rus ih je prskao nekom kiselinom i uništio eloksažu. Steva se teleportuje u mehaničarsku radionicu a ja da dobijam hronični napad. Rus mrtav hladan i baš ga briga. Utom silaze Bosanac i Vlada. Pošto to nisu njihovi koferi - ma što se nerviraš nema veze, hajmo da menjamo gume. Ja tražim od rusa da polira kofere i vrati u normalno stanje kako zna i ume, ili da vadi pare i plati kofere. Ekipa u strahu da rus nas ne pobije ko zečeve-sklanja se i ostavlja me na cedilu sa njim. Bosanac, Maki I Vlada tovare gume na motore i odlaze kod vulkanizera. Steva leži pod džipom. Zovem moju podršku iz noćnih vukova i dajem rusu telefon… Pojavljuje se i vlasnica perionice. Dogovaramo da polira kofere i vrati ih u normalu. Sve nalepnice skupljene svuda po svetu se bacaju. Rus polira. Kad se umori dođe Steva da ga menja. Rusko dobro i moje dobro se znatno razlikuju. Da bih sačuvao živce - dižem ruke od poliranja. Sam ću kući nema mi druge. Odlećem da I ja začas promenim gume. Moja ekipa izgibe sa dva motora. Njih trojica operiše jedan motor a vulkanizer pripomaže ! Sam začas poskidam točove i vulkanizer mi zameni gume začas. Anakee Wild je sad na motoru ! Sa pravilno okrenutim smerom. Taman ekipa misli da ide u smeštaj i da mi mahnu…ja snimim da su na oba motora okrenuli kontra smer rotacije… Bosanac… okrenuli ste gume kontra… NISMO !!! GLEDALI SMO ! Jeste… NISMO ! NEMA STRELICE ! Pokažem im strelicu. Zamenim za 15minuta ulje Vladi i meni…i ostavim ih da još malo se prljaju u prašini kod vulkanizera. Mahnem i odem. 7 2 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
nik_sa015 1816 Napisano Octobar 28, 2018 Zainteresovan, 713 postova Lokacija: Crna Gora Motocikl: BMW R1200GS LC ADV Prijavi odgovor kao problematičan rus polira, teško meniSimbol Kazanja - kazan Maki ispred džamije Kol Šarif Kišni dan u Kazanju... Jedna od vrata Kol Šarifa. Ručni rad obrok u Kazahstanujedan od predaha na putu ka Kostanaju putevi Kazahstana Steva stao da malo predahne i pozira Kazahstanski pejzaž Malo bolji Kazahstanski obrokI to je kafana restoran Sjaj Astane 8 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
nik_sa015 1816 Napisano Octobar 28, 2018 Zainteresovan, 713 postova Lokacija: Crna Gora Motocikl: BMW R1200GS LC ADV Prijavi odgovor kao problematičan Ka besanoj noći Kao da smo uzeli na pretplatu nebeski suncobran i dobili sivilo na dve godine ugovorom vezano. Kiša je tu negde oko nas. Oseća se u vazduhu. Pitanje momenta kad će pasti. Dilema da li da se odmah oblačimo za kišu ili kasnije. Džipadžije iako imaju limen krov nad glavom i oni nešto nevoljni i usporeni. Naš karavan se izvlači iz Barnaula i ide ka Mongolskoj granici, ka selu Tašanta. Neka tišina na komunikaciji. Slabo se čujemo i slušamo. Kiša kreće svoj lagani bal. Pa pređe u zvuke Rahmanjinova da lupa po nama. Nismo ni doručkovali a već mokri. Ruska kiša probija i Revit odelo i kišno preko njega. Samo me još čizme ne izdaju. Mrzovljno stajemo pred kafanu da doručkujemo – NAGLAŠAVAM na Bosančevu inicijativu ! Jer je pred kafanom bio spomenik istaknutom Bosancu, valjda iz njegovih krajeva. Lice konobarice, devojke od nekih 23 godine po mojoj proceni unese malo svežine među nas. Odlična klopa za čudo ! Evo i džipadžija. Odgovara im kvalitet hrane i usluga, i oni klopaju. Sve nekako odugovlačimo polazak, jer kiša ne smanjuje. Sivilo ne nestaje. A ne može se ovde ni ručak čekati. Nismo odmakli ni par kilometara kad Vlada se oglasi na komunikaciju... EEE ! Nekakav žuti trougao mi sija ! Šta je ovo ?! Vidi de pritisak guma... 1,4 prednja ! E mašala samo nam to fali. Posle nekih petstotina metara vulkanizer. Hajde da kod njega doduvamo i okrpimo-imamo svoju opremu za reparaciju ali nemamo krov. Ispostavi se da i ovaj vulkanizer nema krov. Ponudih se skinuti točak, ali ne. Nemoj ti. Imamo Stevu, on je mehaničar ekipe on će. Steva skida, Vlada smeta. Bosanac gleda u nebo. Maki trčkara okolo i snima. Ja se bavim mokrom fotografijom. Rus gleda felnu i pokazuje nam uspomenu iz Kazahstana. Vlada je tamo baš žestoko odvalio jednu rupu i to je ostavilo trag na felni. Felna dobro oštećena. Rus bi da mlati BMW felnu čekićem a to baš i nije preporučljivo-i to na falcu samom gde je kraj špice ! Trust mozgova Vlada, Steva, Rus...odlučuje da je čekić jedino rešenje u momentu. Vrhunac BMW inženjeringa i dizajna doživljava da ga Rus maklja čekićem u 3 metra kvadratna na teritoriji Gornje Altajske oblasti. Tri puta montira gumu na lepak i tri puta pušta. još jedna čekić seansa i zadihtova se ! Na lepak i vozi ! Drži guma, dobro je. Steva bi da montira, Vlada i Rus bi da smetaju. A kiša pljušti po svima pa stane na koji minut. Montira se ko na formuli. Brzo i samo da se sklanjamo. Plaćamo i polazak ! Vlada na komunikaciju... EEE ! Nešto blokira ! BRAAAP na zadnji ! Iz džipa psuju ŠTA RADIŠ TO ! Aterira na prednji, i eto ga opet... EEE !!! Nešto škripi napred ! Stani odmah ! Derem se na komunikaciju... Bosanac se dere MA TERAJ NE STAJ OPET, STAĆEMO POSLE... STANI ODMAH derem se ponovo... Rodjooo dobro je, ne škripi više... govori Vlada... E rekoh u sebi: do k.... EEE !!! Sad sija onaj trougao i ABS ! Stajemo na pumpu. Siguran sam da nisu ubacili distancer, da su pretegli viljušku i da se abs senzor naslonio na felnu i okončao karijeru. I baš to se i desilo. Maki radio vezom javlja da ih je zvao telefonom Rus (jer mu je Maki dao njegov broj da bi mu dao video link) i da smo neki deo zaboravili ?! Rus UAZ-om juri za nama ! Super ! Stiže ti distancer ! Vlada besan kao ris. Ja besan kao ris. Bosancu je ABS senzor višak delova. Steva besan kao ris. Namestiše točak kako treba, ali ABS senzor ne znam gde sad mogu nabaviti osim možda u Ulan Batoru i to da ga odmah poručim. Vozimo u tišini koju s vremena na vreme prekida Vlada. Jadikuje oko senzora. Može se voziti bez njega naravno, ali sva elektronika koja drži onako savršeno BMW na putu više ne funkcioniše. Znači polako, oprezno i pametno ! Svi smo naelektrisani. Sipamo gorivo i malo se dopunjavamo i mi nekakvom redbull alternativom. Kiša je stala i to je dobro. Na kramponkama po kiši uopšte nije zanimljivo. Vozimo nekim tempom 100 na sat, jer sa ovim gumama je mučenje. Vlada negoduje, ali šta će. Nema ABS. Sam da otperja-ne zna gde bi. Mora za mnom. Samo Bosanac ćuti i vozi. Džipadžije negde iza. Još jedna kafana krajputašica, još jedan pokušaj zajedničkog ručka. Jedemo lošu hranu i tugu za istom lečimo pivom, koje se našlo bogu hvala. Vlada se femka, te hoće te neće... hteo ne hteo mi po dva komada popismo. Džipadžije dođoše, sedoše za sto pored i ko da se ne znamo pojedoše svoje i naelektrisani odoše. Nekako smo jedni drugima dojadili. 30 juni, naš 15 dan puta, po mojoj računici. Tenzija prisutna i dalje. Maki i ja samo što se ne gledamo kroz nišan. Vladu ubija nedostatak porodice, i nedostatak mogućnosti da divlja motorom i vozi svojim stilom. Stevi je takođe sve ovo već dopizdelo, ali kad je već na pragu Mongolije izdržaće. Pokušavam u svakoj reči biti maksimalno i ljubazan i korektniji prema njima nego oni prema meni, ali džaba. Svako ima svoje nedostajanje koje ga jede iznutra. Samo je Bosanac izolovan u svom međedovskom sazvežju. Savršeno balansira između porodice, nedostajanja, realnosti i pleše između temperamenta i trenutka u kom se nalazi. Tu je šampion. Da njega nema-mislim da bi na Altaju počeo treći svetski koji bi mi izazvali. Džipadžije su nestale. Idemo u pravcu Koš-Agača. Nastupa deonica kao recimo Zlatibor-Kokin Brod... planina. Put je dobar ali dosta krivina ćoškara. Da su mi anakee3 na točkovima znam da bih krenuo malo peglati. Ali Wild Anakee definitivno nije za tu rabotu. Vlada gunđa. Bosancu već dopizdelo i govori mu da se smiri, da ne može brže sa gusenicama (tako on zove kramponke). Ali Bosanac... Ali...još par puta...i kaže: Ma odoh ja malo... Ma ludo jedna matora pa kud ćeš ! Ne može Vlado sa ovim gumama ! Obiđe me i odmahnu rukom. Poludeh zbog njega i dadoh gas, motor beži po malo s putanje, pali se kontrola proklizavanja, Wild se teže obara... ispred mene je gledam ga. Pobegne mi za krivinu. Tenzija do neba. Milimetri i stepeni odlučuju hoće li se Strom otkačiti i hoću li pasti. Čujem AAAAAAA... ugledah BMW kako se poprečio i leti ka bankini... AAAAAA !!! Oblak prašine na 100m od mene ! Čuo sam preko komunikacije pucanje, struganje... Vidim motor kako struže po ogradi i kako leti u vazduh i prevrće se ! Motor završava od ivice provalije jedan metar ! A Vladu vidim kako leži na putu, i samo tiho na komunikaciji... Rođo, pao sam. Sada, iz kancelarije gde kucam i srkućem kaficu, naježih se kao i onda. Govorim Bosancu da je Vlada pao, da stane tako da zaštiti mesto udesa od ostalih vozila. Stajem ispred, i trčim da mu ukažem bar prvu pomoć. Ali... Steve i Makija nema ! Nema mi torbe za prvu pomoć ! Očekujem ih svakog sekunda.... Vlada ugruvan, leži na zemlji. Pomera se, priča, svestan je. Boli ga stravično rame. Postavljam ga u ležeći položaj i pravim mu od nečije jakne jastuk, hladim mu malo usijanu glavu i pregledam rame. Odmah je jasno da je ozbiljnije pukla ključna kost. Već se stvara podliv na njenom mestu a on jauče i na dodir. Pregledam kacigu – udario je i glavom negde. Kaciga ostrugana. Mislim se može samo doći u balans. Od tog udarca luđi neće biti. Ne mogu da dobijem sa VIP mreže hitnu pomoć u Rusiji. Prva kola koja su naišla zaustavljam kao kauboj i molim da zovu hitnu. Nema signala ! Vraćamo se peške nekih 500m i tražimo signal ! Hitna je na putu ! Trebalo im je nekih pola sata da dođu. Vlada u bolovima ali svestan. Kamaz iz sedamdesetih dolazi po njega. Zaustavljaju se na nizbrdici i poturaju kamenje da ne krene. Vrač ga pregleda i smešta na nešto što bi trebala biti spinalna daska. Rusi u tom kraju sitni, nespremni da utovare ovakvog oborenog diva. Nekako ga ukrcasmo i pravac bolnica u mestu ONGUDAJ. Pustiše kamaza nizbrdo i upališe na kvačilo. Okrete ga vozač u sred krivine i 10 na sat uzbrdo. Steva i Maki su obavešteni. Njima je usput otpala utičnica od prikolice i tražili su da je kupe. Zadatak njihov je da reše uviđaj, Bosanac ih čeka na licu mesta, a ja motorom pratim hitnu i odoh u bolnicu. Uzbrdo 10 na sat, nizbrdo dodajte nulu. Dodajte nulu jer na kamazu kočnice nisu naj ispravnije. Polovina bolnice srednji vek. Druga polovina osamdesete u Srbiji. To je istok Rusije. To je ruralni predeo Altajske republike. Meša se škripa nosila i Vladino zapomaganje. Istumbali su ga najstrašnije. Zezam ga da malo sad peva... i on posluša začudo ! “ Milaaaa majkoooooo uh uh...jebe mene Rajkooooo...ooooh” ! Prebacujemo ga na kolica i pravac na rendgen. Ruski sam učio dugo i znao odlično. Ali nisam ga koristio i 99% sam zaboravio. Sporazumevam se sa Rusima ali je to malo teže. Nekako ga istovaramo na sto za snimanje, koji više liči na sto za mučenje. Daragoj daragoj... da ja potpišem tamo nešto bla bla... i ustaje medicinska sestra sa svog mesta i ustupa mi i mesto i olovku... sedam i piskaram...i govorim da sam sad ja doktor...jer sam na toj poziciji, želim reći... Aaa ! Super ! Da ga ja spremim za rendgen i trijažu ! Dobijam makaze, skalpel i mantil !!! Ali nisam ja doktor... džaba... misle da jesam... Šta je tu je ! Nek mi daju šemu i ja ću ga od žica, tranzistora i kondenzatora napraviti...biće i lepši i bolji ! Kad me vide nesretnik u mantilu sa makazama... ROĐOOOO ŠTA ĆEŠ TO ?! Ja kažem, ništa ne brini, moram da te raspremim za snimanje... čuje se metal makaza... NEMOJ ROĐO BMW ODELO TEK SAM GA KUPIO ! Skidam mu nekako jaknu on jauče ko da ga derem. Aktivna majica je prva žrtva makaza. Njemu ko da su oči dva broja veće. Nešto je nepoverljiv. A ja čak tri kursa prve pomoći završio. Ako izvadim skalpel – pašće u nesvest. Anasovaćemo ga defibrilatorom, valjda će do jutra upaliti, razmišljam o najgorem scenariju. Prvi snimak-dobar. Drugi snimak u vertikalnom položaju – kad su me obukli u olovno odelo da ga ja držim i ozračim se, eee tu se vidi skroz pukla ključna kost koja para mišiće i tkivo. Zato jauče pri najmanjem pomeranju. Tovarimo ga na kolica za sedenje i sad ga vodimo kod mog kolege doktora. Ali ovaj je pravi ! Tako kažu. Guram ga u kolicima i mislim se u sebi što je ovde dobro. Nisam morao da prepisujem tuđi doktorat, da zaradim dioptriju, ništa nisam morao – a postadoh doktor rendgendžija-hirurg-oftamolog-ortoped ! Vlada jedva čeka da padne u sigurne ruke doktora (mislim pravog, kojeg ovde zovu vrač). Stižemo u novi deo bolnice. On se preznojio od bolova, jer i najmanji prag su sad Prokletije za njega. Vrač će se pojaviti svakog momenta. Bakuta od nekih 80 godina i dve mlade (naravno seksi) sestre na prijemu hirurgije ortopedije. Vidim da je Vladino stanje ozbiljno, i zahvaljujući mojoj doktorskoj disertaciji zaključujem da ima problem oftamološkog tipa te ih ne vidi, a zbog toga ih i ne komentariše. Što bi inače sigurno radio. Vladino jaukanje u praznoj čekaonici prekide škripa vrata. Vreme stade. Srce moje i Vladino stade. Sestre skočiše u stav mirno. Prolomi se Vladin uzvik... ROĐOOOOOO VODI MEEE ODAVDEEE ! BOLJE ME TI OPERIŠIIIII AAAA........... a mamicu ti sad ti ja valjam ! A ! E sad ćeš ga vala najebati ! Vrač... kosooki. Između 25 i 30 godina. Doktorska uniforma stoji na njemu ko na čiviluku. Šake dva broja veće. On je taj koji drži skalpel. Situacija za Vladu ozbiljna. Mora se operisati što pre. Može da se operiše tu u bolnici u Ongudaju ili da ga prebacujemo u Novosibirsk ili krajnja opcija da ide za Beograd. Muka je što je leto i može doći do infekcije. Muka je što on umire na 50 metara preko dva mala praga. A mi se nalazimo gde ? Tek tada u tom momentu kad nas muke pritisnuše mi shvatismo gde smo. Mnogo daleko od kuće. Telefonske konsultacije sa našim Šmakovom, rusom iz vukova. Pa konsultacije sa ekipom i Vladom. Vlada bi naravno u Srbiju da ga tamo remontuju, ali kako doći do Srbije brzo. Nikako. Petak je danas a doktor kaže da bi u ponedeljak mu radili nalaze pa u toku nedelje će da ga operiše. Konsultacija sa Šmakovom…doktor kad je video stotkicu evrića i smotao je da je malo bolje pogleda kad dođe kući, drastično promeni stav. Nalaze odmah sutra rade i već ponedeljak ili utorak ga operiše. Po operaciji mora biti u bolnici 5 dana pa tek onda može kući. Ne donosimo još odluku. Smeštamo ga u bolničku sobu za sada. Čekam ekipu da stigne sa mesta udesa. Motor je morao u policijsku stanicu, da se reši papirologija, pa su ih onda pustili. Doktor dotrčava do mene i kaže da su mu našli u krvi alkohol ! A to bi mogao biti u ovom momentu ozbiljan problem. Ali… kaže oni aparati za alko test u krvi lažu i to će biti nula. Jer dejstvo stotkice u Rusiji je čarobno. Dejstvo dva piva toliko košta. Pričam sa Vladom i on je definitivno svestan da on nije za transport. Moraće se ovde organizovati operacija. Naše putno osiguranje ovde ne prolazi. Moramo sve platiti a kasnije u Srbiji od Delte refundirati. Ekipa konačno stiže uveče oko 8h. Rešili su nam smeštaj, parkirali tamo slupan motor i doleteli u bolnicu. Posete nisu dozvoljene u ovo vreme ali doktor dopušta da sa njim progovorimo koju i da nestanemo. Jedva se dovlači iz sobe. Tek sad ga stižu bolovi. Oborenog pogleda progovori koju i ode nazad u sobu. A mi pravac u besanu noć. 8 1 7 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Singularitet 2495 Napisano Octobar 28, 2018 Stari S.W.A.T., 975 postova Lokacija: Kragujevac Motocikl: crf1100adv Prijavi odgovor kao problematičan Auuuu, drama! Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
bmwgs 57 Napisano Octobar 28, 2018 Svrati ponekad, 171 postova Lokacija: NG Motocikl: bmw r1200gs adventure Prijavi odgovor kao problematičan Beavo...svaka cast Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
mali_veseljak 1252 Napisano Octobar 28, 2018 Drug član, 995 postova Lokacija: Banjaluka Motocikl: Triump Tiger 800 XRT Prijavi odgovor kao problematičan Ala ned’ljo draga... 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
ducans 100 Napisano Octobar 28, 2018 Svrati ponekad, 129 postova Lokacija: Novi sad Motocikl: honda nc 750x Prijavi odgovor kao problematičan U jebem ti...Послато са SM-A750FN уз помоћ Тапатока Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
nik_sa015 1816 Napisano Octobar 29, 2018 Zainteresovan, 713 postova Lokacija: Crna Gora Motocikl: BMW R1200GS LC ADV Prijavi odgovor kao problematičan Zaključana kapija Niko ne obraća pažnju na hladnoću u smeštaju. Nikom nije do večere. Čuje se šuškanje torbi, kesa i zveckanje ključeva. Svi bi da prvi upadnemo pod tuš, koji se nalazi na 20 metara od sobe. Zajednički. Pod vodom da speremo prašinu asfalta i pokušamo se očistiti od osećaja krivice. Svako od nas se osećao po malo krivim što se ovo desilo. Svako je mogao po nešto učiniti da do ovoga ne dođe. Bez obzira što je samo jedna luda glava odlučila da divlja i pala. Mogli smo tu ludu glavu još juče ili jutros strpati u džipa da se voza a motor natovariti. Jer govorio je da je umoran. Mogao ga je Bosanac urazumiti da ne divlja. Mogao sam mu uzeti motor I dati mu Suzukija ispravnog. Svašta smo mogli. Sada treba napraviti plan. A činjenice su teške i okolnosti komplikovane. Opcija nema puno. Bosanac, Vlada I ja imamo na svom imenu I pasošu privremeni uvoz motocikla. Motocikl samo mi lično, svako svoj možemo izvesti iz Rusije. Steva ima na sebi džipa i prikolicu. Maki nema ništa. Dogovaramo da neko od nas ostane sa Vladom ili da sačekamo da neko od Vladinih dođe u Ongudaj. Mi ćemo napraviti plan I plan B. Stavićemo to pred Vladu pa neka on odluči. Spremni smo i prekinuti ekspediciju ako treba. Na njemu je. Ako bi neko od nas ostajao, hajde da vidimo ko. Prvi se samostalno javlja Maki. Da on ostane, da bude sa Vladom u bolnici dok ne dođe u mogućnost da ide kući. Da onda lete zajedno u Beograd. Vlada sam u Rusiji bi bio izgubljen. Najmanja muka sa papirima je u toj opciji. Pričamo sa Makijem i komentarišemo da Vlada treba da obevesti porodicu, što on od trenutka pada odbija. Verovatno bi neko od Vladine porodice ili prijatelja iz Sremske Mitrovice došao po njega. Ako neko dolazi-onda da vidimo sa njim da mi nastavimo. Stotine kombinacija i kako god se okrene, Maki ostaje. On i sam to potencira više puta. Jutro je pametnije od večeri. Probaćemo spavati, pa ujutru sa Vladom videti šta dalje. Ujutru na mobilnom nekoliko poruka. Dosta ljudi šalje upite jesmo dobro i šta se dešava. Jer imamo uživo praćenje, i javljamo se uglavnom svako veče. A sad tišina, a kretanje se primeti. Poruka od Mate na fejsu. Mate mi šalje slike iz bolnice gde sam juče doveo Vladu ?! Kako ovo ?! Kako nas špijunira ?! Jeza me hvata… Čitam njegove poruke Pričam ekipi koja gleda i neveruje očima svojim. Idemo u bolnicu. Izvlačimo Vladu iz sobe. U bolovima je nesnosnim. Kratko pričamo i na naše pitanje šta da radimo Vlado, hoćemo ovako ili onako…on kaže radite kako hoćete. Objašnjavamo mu sve mogućnosti. On prvo odbija da Maki ostane, da ne bi upropastio sebi odmor. Da neko od njegovih dođe od toga nema ništa, jer on i dalje krije pad. Jedina solucija na žalost je da Maki ostane. Pitamo ga više puta hoće li da i mi ostanemo dok ne prođe operacija pa da onda mi idemo skraćenom rutom, jer nam vreme ističe. Ni slučajno ! Tera nas da idemo dalje odmah. Što pre da krenemo da ne bi gubili vreme. Odlazi u sobu. Mi odlazimo da nađemo nešto za jelo i dogovorimo se. Maki nas takođe tera da što pre krenemo iz Ongudaja. Da njegove stvari istovarimo. Da Vladi ostavimo putnu torbu a ostalo sve u smeštaj. I motor ostaje u smeštaju zajedno sa viškom stvari, dogovor sa vlasnikom smeštaja je da to pokupimo u povratku i natovarimo motor. Maki će završiti papir sa policijom kao potvrdu da Steva može prebaciti Vladin motor i razdužiti ga preko granice. Makiju ostavljamo jednu rusku karticu koju ćemo koristiti za kontakt. Moja ideja je bila da ostanemo još jedan dan da se odmorimo pa sutra da mi nastavljamo, ali ništa od toga. Da se ne bi gubilo dragoceno vreme dogovor je da odmah krećemo. Pakujemo se na brzaka, I rastajemo se sa Makijem. Odlazimo još jednom u bolnicu da nam Vlada blagoslovi polazak i da se pozdravimo sa njim. I on nas najuri da što pre idemo dalje. Pozdravljamo se i tiho i tužno napuštamo bolnicu. Ponovo na putu. Bosanac i ja. Steva iza nas na nekoliko kilometara. On je sada sam u džipu i njemu je najteže. Mi vozimo I ćutimo. Tišina na komunikaciji. Stajemo kasno popodne da bi nešto ručali. Nekakvu ribu pojedosmo i popismo koka kolu. Kiša pljušti. Steva dolazi. Tišina i dalje. Nastavljamo ka granici i počinjemo komentarisati prošla dešavanja. Žao nam je što se desio pad Vladi, žao nam je što je Maki ostao. Ali nema nam druge nego da ostvarimo cilj. Previše smo sebe uložili u ovo, da bi sve propalo. Stižemo predveče u Koš Agač. Spavamo kod simpatičnog kosookog rusa. Dobar smeštaj za datu priliku. Spavamo do 8 ujutru I onda sa novom energijom i pokušajem odvajanja od stvarnosti nastavljamo dalje ka granici. Od Koš Agača do Tašante (granica) ima svega pedeset kilometara. Previše nam je ovo pusto za granicu ? Malo pre graničnog prelaza nekoliko motocikala pored nekakvog drvenog hotela. Zaustavljaju nas i obaveštavaju da nedeljom prelaz ne radi. Moramo ceo dan provesti u Tašanti, spavati pa ujutru dalje. Još jedan bačen dan ! E sad smo već besni. Skroz smo ovo zaboravili. Ispričasmo se sa japancem i njegovom ženom. Upravo su završili putovanje kroz Mongoliju i odlaze ka Kazahstanu i ostalim stanovima. A dečko i devojka italijani na GS-u, obišli stanove i evo ih na Pragu Mongolije. Razapinjemo našu mapu na Pajera I diskutujemo kuda ćemo. Ono što smo mi mislili da je asfalt - nije. Nema ga jednostavno. Ruta ima teška, teža i krajnje opasna. Zajedno upadamo u hotel u kom daske cvile. Plaćamo masno smeštaj u nedođiji i odlazimo u sobe. Crtam finalnu rutu na papiru i markiram po karti. Snimam tačke u navigaciji. Trošim vreme, kojeg imam sada na pretek. Perem enterijer moje i bosančeve kacige, perem potkape. Imam gde osušiti brzo. U drvenom hotelu postoji velika zajednička kuhinja. Idealna za naše razgovore. Tenzija je nestala. Nema je nigde. Maki I Vlada nam se ne javljaju. Mi njih kontaktiramo da vidimo kako je. Situacija nepromenjena. Čeka se operacija. Pojaviše se italijani, Mateo i Valentina. Podelismo hranu, njima malo serbiše gulaša iz konzerve, nama italijaniše pasta i malo suvoga voća. Malo šljivovice ljute, jer kakvi bi mi to bili putnici iz Srbije da nemamo čime gosta dezinfikovati ?! Italijani uspešno pune naše baterije energijom i osmehom. Oni će bukvalno istom rutom. Voziće svoj tempo i polako ka Ulan Batoru. Tenzija sad ustupi mesto tremi. Pa eto nas na kapiji Mongolije ! 1200 metara nas deli od granice ! TU SMO !!! Apsurd je da je Mongolska kapija zaključana danas. Ali, još jedno spavanje i mi stižemo kod Džingis kana na tu kaficu ! Ujutru u 8 planiramo da budemo na granici i ćao ! 6 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Singularitet 2495 Napisano Octobar 29, 2018 Stari S.W.A.T., 975 postova Lokacija: Kragujevac Motocikl: crf1100adv Prijavi odgovor kao problematičan Zeznuta situacija. Treba se sastaviti od komada polupanog plana A... Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
.thumb.jpg.0d0060f3b8af91ccc2d023f95385597b.jpg)
