Jump to content

Moto Zajednica

Put na istok: Pamir, Mongolija, Sibir, ka izlasku Sunca!

Recommended Posts

  • U prolazu, 79 postova
  • Lokacija: SRBIJA
  • Motocikl: Кенондејл

Уживао сам у ових пар страница, путовавши и сам русијом вратило ми је лепе успомене, само напред, све похвале за руту, срећан пут и Бог да вас чува, можда и по која рускиња ;)

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Integrisan, 8301 postova

- II -

 

Saratov po sunčanom jutru i Saratov u prašnjava predvečerja su na Vi. Hoće se reći, poznaju se, nije da se ne poznaju, ali nisu previše bliski. Drže se na distanci, nekako poput komšija u kakvom velikom soliteru na Novom Beogradu.

 

Ovaj prvi još i može da mi bude drug. Onom drugom, široka mu lepa Volga, da ga ne vidim više nikad i to bi mi bilo jedno viđanje previše…

 

No, šarm i zavodljivost za koji je u Saratovu ostao uskraćen, putnik uskoro nadoknađuje obilato. Tačno onog trenutka kada se približi dugačkom i lepom mostu, koji vas udobno i brzo preko Volge vodi u stepu, osećanja se komešaju, iščekivanje raste, a dečija radost obuzima već gotovo matorog čoveka.

 

Ispod točkova je Volga! Kakva sila, kakaja krasota, nebo plava, duboka, poput celog morskog zaliva koji iz Sibira putuje ka Kaspiju i nosi sve one sedimente koji će tamo posle eona taloženja i izloženosti visokom pritisku vaskrsnuti kao nafta i zemni gas. Mom saputniku kažem da se na zaustavlja, da na mostu nije bezbedno, nije snimak vredan tog rizika. Njemu kažem, a sebe ne slušam. Parkiram motor u zaustavnu traku širine dečjeg koraka i napajam dušu u plavoj Volgi.

 

Urlajući KAMAZ koji prolazi, ne čujem ga jer ne slušam, silinom turbulentne vazdušne struje ljulja most. I mene sa njim. Jedva se zadržavam na nogama, teškom mukom smirujući pretežak motocikl ispod sebe.

 

Eto ti Volge, eto ti pogleda i napajanja duše, zamlato nijedna! Sledeći put slušaj sopstvene savete…

 

***

Vožnja kroz stepu prilika je za duge kontemplacije, reminiscencije i uopšte razna džabalebarenja tog tipa. Retko šta promiče pored vas, rupe na putu, kada ih ima, izbegavate na auto pilotu, takoreći sušta meditacija.

 

Iz te dremke i lenjosti u jednom trenutku prenu me neuobičajen prizor. Sa leve, severne strane, ispod nasipa kojim vodi put, kreće se konjska zaprega i na njoj uzbuđeno komeša cela porodica, otac, majka, čudo neke nejači. Ni u brzini ne mogu da pogrešim, vidim da me gledaju, uostalom nismo baš uobičajen prizor u ruskoj stepi.

 

Diži ruku lenji putniče, neka te ne mrzi, koliko je samo lako nekome ulepšati dan!

 

I dižem ruku u znak pozdrava. Tek trenutak potom, kao da su samo gest ljubaznosti čekali, svi oni ljudi sa zaprege žustro otpozdravljaju, i otac i daca, ali majka najviše. Uzbuđeno otpozdravlja sa obe ruke u isto vreme, pridigavši se malo da je bolje vidim, pre nego proletim da me više nikada ne sretne!

 

Obreli smo se, eto, u istom vremenu i prostoru, nemamo bilo šta zajedničko, osim što imamo sve! Pozdraviti neznanca i otpozdraviti na podignutu ruku, ima li lepšeg i boljeg dokaza da svi ljudi nose i pristojnost i dobrotu negde u sebi? Ona mi ne zavidi, a mogla bi tako lako, dakle, ne zavidi mi na motoru, slobodi, pokretljivosti, ni na tome što nemam brigu kako nahraniti svu tu decu sa zaprege. Kako im, kasnije to veče u nekoj, iza horizonta oronuloj stepskoj kućici ko zna koliko još sati klackanja trošne zaprege daleko, obezbediti večeru i tako iznova i iznova, dok ne prestanu da budu deca.

 

Kadra je ipak, pored svih naših prokletih razlika, da pokaže radost života, da dignutom rukom dotakne srce neznanca i da joj onda ta radost bude uzvraćena.

 

***

Dobro se dobrim vraća.

 

Nepunih par desetina kilomatara daleko, dva treptaja oka u stepi, u susret dolazi ruski pogranični taksi. Vozeći slalom između dubokih rupa u asfaltu, dva motora drže banku, zauzimajući ceo put.

 

Rus se ne ljuti, gazi duboko na bankinu, spušta prozor na dole, sve to odjednom i dajući nam prednost visoko podiže palac u znak podrške i pozdrava.

 

Ovoga puta ja odmahujem, uzvratnim naklonom i otpozdravom.

 

***

Na granici sa Kazahstanom stoji kućica pred kojom morate dobro poviti leđa kako bi se obratili Vlasti! Tako i dolikuje, Vlast je od Boga (ili Staljina, tj. nekog Staljina od ove sezone, ali to dođe na isto). A vi ste mali prašnjavi putnik, čak i kada ste dva metra visoki, pa je red da se stvari tu i odmah iznivelišu.

 

No, na ovoj konkretnoj granici i u ovoj posmatranoj smeni, Vlast ima oblik sasvim prijatnog mladića u uniformi kazaške pogranične policije. Uzima dva pasoša, spreman je da pomogne i sa popunjavanjem migracione karte, jer ista je ispisana ćirilicom. A iskustvo ga uči, bajker kada nekim čudom aterira na ovaj prelaz ćirilicu po pravilu ne čita. Ne treba mladi prijatelju, nama je to isto, ne pravimo pitanje, ćirilica ili latinica, samo davaj da brzo prođemo.

 

U tom trenutku on vide naše crvene pasoše, pročita naglas "Republika Srbija", zastade, podiže pogled i izađe iz kućice.

 

Gleda me zabrinuto i pita:

 

- "U Srbiji je bila velika voda, gledao sam na vestima kako je čitav jedan grad nestao u reci? Da li je tvoj grad u redu?"

- Jeste, mladi prijatelju, ja sam iz velikog grada, sa velikim bedemom na obe reke, ja sam imao sreću.

- "Dobro je", reče on i stavi mi saosećajno ruku na rame. "Krivo mi je samo za te ljude".

 

Posle smo brzo prošli pasošku kontrolu, pa, znajući fore koje kod Kazaka pale na granici, malo sam ih i zadivio rekavši da mi se u vreći nalazi "šator", a i kod njih se paladka kaže takođe "šator", po oni mučeni sve misle kako im činiš naročitu čast trudeći se da pričaš njihovim jezikom, a ne ruskim.

 

I tako uđosmo u Kazahstan.

 

***

Mimi odlučuje da nastavi taj niz malih ljudskih ljubaznosti. Zaustavlja motor, a i mene potom, kako bi nas porodica, koja se u Ladi dugo klati ka Oralu, fotografisala sa svojom decom.

 

Četvoro odraslih i dvoje dece, radosni na putu u kazaškoj stepi, eto ga rezultat dobre odluke!

  • Podržavam 19

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • REW/Hit The Road, 502 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: BMW R 1250 GSA

Dobre ste duše, nema šta. Tačno znam taj osećaj kada nekome samo pozdravom ulepšate dan. 1care.gif Nego šta se sprema za sutrašnje slavlje ? Hoćete li imati neki jači obrok ? Neku tortu, manje kilometara ? Pišite sutra.

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Ponosni BJB Redar, 1217 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: Vespa ET4 150 (16. dvotočkaš)

Puno puta su ti govorili da napises knjigu. Ovaj odlomak, za mene, definise odnos citaoca i tvog putopisa, ucvrscuje ga i obavezuje. Sada nema dileme, bez stampanog zapisa, mnogi ce biti uskraceni iskrenih utisaka jednog (ili dvojce) motociklista na putovanju kroz nama tako strane predele. Jos kada slika sve to ulepsa, kao teleporter, smestas nas na taj isti put uz vas dvojcu. Bravo i hvala.

Srecan rodjendan!

  • Podržavam 3

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Zainteresovan, 621 postova
  • Lokacija: Kać
  • Motocikl: Kawasaki ER-6n 2006g.

Čitam sa zadovoljstvom, velikim poštovanjem i zahvalnošću što ste ovo vaše putešestvije podelili sa nama.1zdravo.gif

 

Još jednom hvala vam. 1care.gif

  • Podržavam 2

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 111 postova
  • Lokacija: Beograd

Dok se putnici ne jave, kratka informacija da su stigli u Aktobe. Sutra će biti u Aktobeu u novom pokušaju da se registruju u migracionoj policiji. Detalji kad se jave.

 

@Urban Cruiser: U pravu si.

  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Zainteresovan, 914 postova
  • Motocikl: BMW R50/5

Ima li lepšeg načina od čekanja u policijskoj postaji, ima li lepšeg mesta od Aktobea da se proslavi rodjendan. NEMA!

Prijatelju (ako smem da te tako nazovem), želim ti još puno ovakvih rodjendana!

  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Ponosni BJB Redar, 1217 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: Vespa ET4 150 (16. dvotočkaš)

Dok se putnici ne jave, kratka informacija da su stigli u Aktobe. Sutra će biti u Aktobeu u novom pokušaju da se registruju u migracionoj policiji. Detalji kad se jave.

 

@Urban Cruiser: U pravu si.

 

Znao sam da je par dana razlika izmedju nas :)

Kao i u svim normalnim zemljama, nece da ih prime zato sto misle da ce ostati ;)

Da iskoristim priliku i da te pitam kako si?

PS. "Podrska zlata vredna"

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 111 postova
  • Lokacija: Beograd

Dok se ne jave, možda pomogne objašnjenje mog dvogodišnjeg sestrića. Na pitanje gde je teča, odgovor je, citiram:

 

"Teča je otišao sa Mimom, motorom da se parkira u garažu." ;)

 

Šalu na stranu, nadam se da će danas uspeti da se registruju, pa da mirno krenu dalje. Da ne bude kao prošle godine (HtR2): ambasado, upomoć, dok plaćam kaznu :(

  • Podržavam 5

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Integrisan, 8301 postova

- III -

 

Reka Ural, ili Oral ako preferirate jezik Kazaka, geografska je granica između Evrope i Azije. Zapadni deo grada Uralska, u koji mi pristižemo i u kojem konačimo, u geografskom smislu dakle i dalje je Evropa.

 

Ipak, promena se oseća i sasvim je materijalna. Etnički sastav stanovništva se menja u odnosu na Rusiju, većinu sada čine Kazaci, što mi, sa zadovoljstvom potvrđujem, i dalje prija. Ne umem jasno da objasnim razlog i uhvatim kako i zašto je to počelo, osim ako neki krvni predak davno nije umešao prste u slovensku porodičnu lozu, tek meni te crte lice i fizionomije izgledaju veoma dopadljivo i graciozno. Naročito kod žena, muškarci nežnih lica i uglavnom niskog rasta ponekad izgledaju pomalo naivno u svojim pokušajima da odaju utisak muževnog, tvrdog i ozbiljnog muškarca. Nasuprot njih, žene su graciozne, ženstvene i veoma lepe, onakve kavim ih je Bog i zamislio da budu.

 

Nasuprot čestim tvrdnjama turističkih vodiča i putposinih TV kanala, a takvi kakvi su površni i plitki nije ni čudo da greše, Istanbul nije jedini grad na svetu koji se prostire na dva kontinenta. Eto i ja znam, putovanja motorom odvela su me tamo, za bar još dva i to u blizini! Atiroj, takođe na Uralu, samo dole južno, na ušću ove velike reke u Kaspijsko more i Uralsk, grad u kome sam se obreo već drugi put.

 

Gradskim mostom, običnim i svakodnevnim za meštane, a tako uzbudljivim za nas, istim onim kojim sam se pre devet meseci iz Azije vratio kući u Evropu, sada ću ući nazad u Aziju.

 

Sa Mimijem na čelu naše male kolone! Prelazak Urala njemu je prelazak i pete najduže evropske reke, uz ulazak u Aziju, sve to u jednom, pa je red da pri tom ne gleda nikoga ispred sebe!

 

***

Več u Uralsku smo pokušali, koga je mleko opeklo i u jogurt duva, da registrujemo naš boravak u Kazahstanu. Tamo gde treba, a zakon pisan nepogrešivom voljom lokalnog Akima ili čak samog velikog Predsednika nalaže: u lokalnoj kancelariji migracione policije. Prethodni put nisam ozbiljno shvatio tu obavezu, pa su naknadno dobri ljudi srpskog veleposlanstva u Astani morali da me vade iz posledičnih gov… problema.

 

Ovoga puta odlučih da prva stvar u Kazahstanu, ako ne računamo nabavku vode i lov na lokalnu valutu, bude upravo predmetna registracija. I eto me, sa sve Mimijem pored sebe, kako pored mladića sa AK-47, reviziju ne prepoznajem, ulazim u veliko belo zdanje, vrata dole desno i pokušavam da tu odluku sprovedem u delo.

 

No, kada pokušate da provezete brzi spust pored kazaške birokratije nikada ne uspeva. Uvek, a to je već zakon prirode dumam ja, ispadne to pre gust slalom, oko direka nerazumljivih propisa i preko hupsera nelogičnih pravila.

 

Najpre otkrivamo da je pauza za ručak, koja zvanično počinje od 13 časova, već od 11.30 razlog da stranke budu odbijene. U redu, mislimo se, mada sve u čudu kako jedan generalno vitak i neuhranjen narod svakodnevno ruča od 12 do 15 časova, mi smo stranci, nećemo uzmaći, sešćemo u čekaonicu i svojim prisustvom vršiti pritisak! Valjda će nekoga nervirati da mu gledamo preko supe, pa će nas primiti i overiti našu migracionu kartu nedostajućim magičnim plavim pečatom!

 

Supa je pojedena, nadam se bar to, ali mi pečat dobili nismo. Ne u Uralsku, ne taj dan. Strogi major izmarširao nas je u Aktobe, sledeći grad na našoj ruti i tako svoju brigu i posao popunjavanja papirologije ustupio nepoznatoj instanci u gradu udaljenom sledećih pet stotina kilometara i sedam časova vožnje.

 

Pokazaće se da ni Aktobe posao registracije stranca ne shvata olako. Državu treba braniti, uvek i na svakom koraku, naročito revnosno od sumnjivih, neobrijanih tipova na motociklima. Ipak, pokazaće se i da će, nakon ispitivanja u regionalnoj policiji Aktjubinske oblasti od strane jednog majora, pa još jednog pukovnika (??!!), te odlaska u drugu policijsku stanicu na suprotnom kraju grada, oddžedžene, a da li ste sumnjali u to ;), još jedne pauze za ručak duge tri časa, taj magični pečat aterirati u naša putna dokumenta. Zajedno sa tri dodatna gratis dana ostanka u zemlji, kojima su nas valjda častili.

 

Nakon svega, moja jedina misao bila je o Verneru i Helgeu: "Bože, kako neko ko ne zna ruski i ne čita ćirilicu može ikada uspešno da prođe ovu proceduru, da ne bude kažnjen?".

 

Odgovor je: nikako! Dakle, baš onako kako je i zamišljeno.

 

Što se mene tiče – kazaška birokratija : Severian, posle gola u gostima 1:1, iz keca u nulu…

 

***

Aktobe je moja baza, grad u koji se vraćam već treći put. U mojoj intimnoj geografiji, Aktobe je grad gde punim baterije, gde sam bežao od zime, grad dobre klope, ljubaznih ljudi i grad u kome sam, pretekavši u svom prvom dolasku nakon hiljadu kilometara pustinje, pronašao zaklon, odmor i novu energiju za nastavak putovanja!

 

Ima li onda boljeg mesto da čovek proslavi rođendan?

 

Nema, iako mi neki ljudi fale, no Akobe je bio tu. Da ti ruke pruži, da ti srce da. ;)

 

I da, FK Aktobe, možda ga se neko seća iz prethodnih pustolovina, u međuveremnu je postao prvak države i ponosni učesnik lige Evrope (kada može Izrael da bude u Evropi, može vala i moj Aktobe!).

 

***

Zaršavam ove redove u 1.30 časova po lokalnom vremenu. Sutra nas čeka trodnevna etapa od nešto ispod 1.600 kilometara, kroz pustinju do Šimkenta. Nije malo znam, ali već sam to vozio, već uspeo. Ne očekujem ništa manje ni sada!

 

Polako i sigurno, opremljeni plavim pečatom u migracionoj karti, napredujemo ka granici sa Uzbekistanom. Sutra, baš negde oko Aralska, pomeramo časpvnike još jedan sat unazad u odnosu na Beograd, dake već četiri u minus, daleko smo! I ne, Interneta neće biti sledeća dva do tri dana.

 

Ostajte mi dobro i navijajte za ova dva mazgova!

  • Podržavam 18

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Integrisan, 8301 postova

Ima li lepšeg načina od čekanja u policijskoj postaji, ima li lepšeg mesta od Aktobea da se proslavi rodjendan. NEMA!

Prijatelju (ako smem da te tako nazovem), želim ti još puno ovakvih rodjendana!

 

Hvala prijatelju!

 

I pozdravi onog malog, što se uozbiljio, šta da se radi, mora neko da bude i ozbiljan u porodici :nanana:

  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Hit the Road, 1415 postova
  • Lokacija: vinca, beograd
  • Motocikl: BMW R1200GSA

Uralsk, granica Evrope i Azije

 

Iz-Evrope-u-Aziju.jpg

 

 

Uralsk-granica-Evropa-Azija-2.jpg

 

 

Negde u stepi

 

Negde-u-stepi1.jpg

 

 

Javni prevoz Kazahstana (ko je kome ovde atrakcija?)

 

Kazahstan-javni-prevoz.jpg

 

 

Stepa...

 

Beskonacna-stepa-Kazahstan-6.jpg

 

 

Aktobe nocu

 

Aktobe-nocu-2.jpg

 

 

O birokratiji

 

Severian-o-birokratiji.jpg

 

 

'Ajde pricaj

 

Mimi.jpg

 

  • Podržavam 11

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Hit the Road, 1415 postova
  • Lokacija: vinca, beograd
  • Motocikl: BMW R1200GSA

Stara zgrada u novom ruhu...Pokusaj da se izgubi sivilo socijalistickog izgleda zgrade

 

Stara-zgrada-u-novom-ruhu.jpg

 

 

Hotel Sheraton u izgradnji

 

Hotel-Sheraton-u-izgradnji.jpg

 

 

Novi drugari iz Aktobea

 

Novi-drugari-iz-Aktobea-2.jpg

 

  • Podržavam 6

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Nemanja Stojanović, 1368 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: CF RedBull 450 MT

I pozdravi onog malog, što se uozbiljio, šta da se radi, mora neko da bude i ozbiljan u porodici :nanana:

Tu sam ja, pratim, čitam, upijam, zamišljam. Svako veče.

Kao da sam sa vama jeo "tortu" (mada bih ja verovatno i tu naručio picu).

 

Vidim koliko si postao uigraniji, stvari oko kojih si se juče lomio danas su ništa.

Ne znam koliko si "u gostima" tu.

Čekam one nove, neistražene teritorije.

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Pridruži nam se!

Možeš sada da napišeš svoj odgovor, a kasnije da se registruješ. Ako imaš nalog, uloguj se i napiši svoj odgovor.

Gost
Odgovori na ovu temu...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.



  • Aktivni korisnici   0 članova

    • Nema ulogovanih članova koji gledaju ovu stranu.


×
×
  • Create New...

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja