jel ovo ona ista suzana koja je nestala iz oglasa pre 2 dana? prelep primerak![emoji106] Sent from my HUAWEI SCL-L01 using Tapatalk

Ja je imam 4godine, posle svake sezone ubacim unutrasnjost na pranje, nije mrdnulo nista. mezhanizam za vizir sam prosle godine morao da podmazem posto je kocio, mozda je malo bucnija (u odnosu na nolanovu 104 posto sam tu uzeo) ali za odnos cena/kvalitet (na sajmu je bila oko 120eur) - imam samo reci hvale. Sent from my HUAWEI SCL-L01 using Tapatalk

Dobrodosao Vujo! Sent from my HUAWEI SCL-L01 using Tapatalk

Konacno i Mahindra na postolju!! Sent from my HUAWEI SCL-L01 using Tapatalk

Ja sam mu poslao sms, odgovorio u roku od sat vremena, u drugom sms-u smo dogovorili sta da preuzme, gde da posalje i kako placam... za 5-6 dana me je cimnuo pa smo se nasli na NIS-ovoj pumpi kod Gazele, odradili primopredaju, sve korektno. Sent from my HUAWEI SCL-L01 using Tapatalk

Bera - pohvale i preporuka za saradnju!

Još jedno dizanje iz mrtvih. Pratimo

Evo i ja s ponosom predstavljam, vlasnik kawasakija zrx1200s od pre mesec dana

Mislim da će putari skinuti sa sebe odgovornost i postaviti ležeće policajce na svakih 20 metara na toj deonici ...

2 vstrom-a pored delte parkirana (crvendać 650 i žuća 1000) jel neko od vas?

Ja registrovao pre 10 dana, bandit '98, 600cc, 17800,00 reg + 2к теhnički...

Moja prva sezona na motoru i na Banditu - prezadovoljan! Slika s bisagama, ni ja još nisam napravio odstojnike ali stiže zima pa će biti vremena ...

kill switch sam proverio i on/off nekoliko puta , za svaki slučaj. prekidač na ćopavoj sam isto drndao,eventualno ću kasnije da ga poprskam WD-om, da sperem prljavštinu. za prekidač na kvačilu nisam ni znao - to ću proveriti (mada mi se desilo kad stisnem kvačilo da pali i ablender-dugo svetlo, biće da se tu nešto pokarabasalo... mada nije ni stigao da se osloni na ručicu kvačila, samo na kofer)

Posle 200+ km pređenih, upaljenog ga postavim na ćopavu (ispred garaže), naravno ćopava potone kroz šljunak i lagano sam ga spustio na levu stranu (kofer) Ugasio ga, podigao, otvorio vrata garaže i sad neće da upali. Ima kontakt, signalizacija radi, ali pritiskom na dugme za paljenje se ne dešava ništa. Bio bih zahvalan za bilo kakav savet.

zamoli čoveka da ti napravi http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/17064-moto-oprema-grada-u-ruzveltovoj/ eventualno brzom poštom da ti pošalje ...

Mislim da ima negdje kod Zagreba odmaraliste "Plitvice". Upravo.

Neka si stvari doveo u red, bilo je kranje vrijeme. Sad si identifikovao djecije bolesti, pa ce sledeci put biti jos bolje. Imam jedan tip za tebe: Autoput, sama rijec kaze, nije motoput, i koristi se iskljucivo u nuzdi. Umjesto samaranja vjetra od Rijeke, mogao si da uzivas po staroj cesti preko Delnica, jednoj od boljih dionica za peglu u Juzi. A vinjete u Sloveniji i Austriji da ne pominjem.... pa to samo u najkrajnjijoj nuzdetini i sto krace moguce. eh, krenuo posle 14h za Srbiju, računam +najmanje 6h i ja sam u BG-u... mislio sam brže ću auto(ne-moto)putem stići... ali je verovatno ta dosada i odradila svoje pa smo pravili česte pauze. Put od Trsta do Poreča mi je otprilike objasnio kako izgleda ex-južna magistrala dečije bolesti - prava reč

Hvala za teoremu o kupusu i paprici! @bopk - pomislio sam da bih mogao i nešto s wikipedije da skinem o gradovima koje sam obišao, al se mislim - ako nekog bude zanimalo, izguglaće sam (da ne smaram i ja sa javno dostupnim informacijama) Hvala za komentare!

Da ne dužim previše na početku, prošle godine sam položio za A, ove godine u februaru kupio Bandita 600s, 30u gazim  – uveliko kasnim sa putovanjima na motoru, pa sam rešio da to malo dovedem u red i s devojkom počnem da se vozikam. (Do sada sam imao oko 900km pređenih (najduže do Nacionalnog parka Nera u Rumuniji) Opremili smo se na ovom sajmu automobila, hvala Pegazu koji su robu spustili najmanje 50% (samo za nas dvoje pantalone nismo našli) Zbog manjka dana odmora, morao sam da odlučim gde ih potrošiti , na koju turu. Biralo se između Slovenije (Velenje, kum živi i radi tamo, obezbeđen smeštaj) ili Grčka – Krf (na slepo) Izbor je pao na Sloveniju (prvi put na jutrenje, ipak imam nekoga tamo ako se nešto puj puj neplanirano desi) Subota (7 dana pre polaska)– pravac kod Siniše (Grada u Ruzveltovoj), pravi mi sajlu za brzinomer (stara pukla nedelju dana pre), za pola sata bila gotova, sve pohvale. Početkom nedelje kupujemo Bisage u Trion motors (GIVI EA101), uplaćuje se putno osiguranje, u AMSS se učlanjujemo (2k din). Sreda, skoro spremni za put osim lanca za zaključavanje... Naći ću, valjda. Kupujem 1L motul 10w40 ako zatreba i bocu za krpljenje/dopunu gume. (zlu ne trebalo) Četvrtak popodne odem do garaže da namontiram bisage, da li praviti nosače, ne praviti, da li odgovaraju za suvozača (devojku)? ma napravićemo nekako.... Namontirane bisage Petak popodne, jurimo lanac po gvožđarama, uradi sam, 300 radnji – nema. Napomena, bilo je originalnih od 1.5m za 3.5k ili 3m za 8+k dinara ... nisam hteo toliko da dam za nešto što ne želim u budućnosti koristiti. Ok,idemo da spakujemo i isprobamo bisage sa suvozačem... napeta situacija, ne odgovaraju, predugačke, ako ih ne podignem previše se naslanjaju na žmigavce... ipak je trebalo da napravim nosače – nema se vremena za to, putujemo tako. E da, lanac! Idem u beli svet bez zaštite (barem vidljive zaštite) Kolegu budim u 23h, setih se da je prodao motor i da mu ne treba trenutno, pozajmljuje mi plastificiranu sajlu, oko 3m dugačka, odlična stvar. OK. Spremni smo za polazak ujutro. Odlazim na spavanje, adrenalin 380, srčka na 220, spavanje bez. Subota, 7h ujutro; Magluština se spustila, nije za kretanje. Samo sam želeo da ne pada kiša kada krećem, kad dođem do autoputa, nema nazad (nismo imali kišna odela) Nakon 2 sata se podigla magla – vreme je. Montiramo se, dolivam možda 1dl ulja (mada ni to nije trebalo ali za svaki slučaj, ne znam koliko će trošiti pošto je kod mene par meseci) Guarana na eks. Krećemo iz Žarkova oko 10h, bisage full natovarene, kofer od 52litre jedva zatvoren i nas dvoje, BANDIT-u – pokaži šta možeš!  Do prvog semafora je bila frka, slabije reaguje na gas, veća sila u rukama je potrebna za skretanje... ok, jedno iskustvo više. Autoput – gas. Stajemo na NIS-ovu pumpu pre granice sa Hrvatskom, doručak domaćinski – slanina i jaja na oko  Preobilno (subjektivan osećaj) , ali nam je trebalo nešto da nas drži u vožnji. Na graničnom prelazu sam pomislio „ok, 20ak vozila, pa i nije tolika gužva, sačekaćemo“ i ispostavilo se da je bila jako glupava procena. Stariji bajker sa tablicom D oznake  ispred mene u koloni, parkirao motor, uredno se javio. Ja pomislio – ako on može da čeka, možemo i mi. Međutim, čovek je samo skinuo jaknu i ode motorom između kolone , nema ga  Tu smo oko sat vremena pratili kolonu vozila po najgorem suncu, prošli granicu, spremili se i gas. Autoput kao čaša, možeš da voziš bez straha od izbegavanja rupa, leeeeeeepo. Posle xx kilometara stajemo na odmaralište, sunce tuče kao blesavo, treba nam espresso , mnogo espressa. Sledeći veći odmor pravimo kod Pltivičkih jezera, tu jedemo neki King sladoled (nema ga kod nas) koji je kao porodično pakovanje na štapiću. Autoput, dosadno, stižemo do Zagreba. Putokaz za Ljubljanu , pa za Maribor – tamo ćemo. Oko 19h stižemo do graničnog prelaza Đurmanec, predajemo pasoše. Pitam čika cajca koliko do Velenja? – kaže oko 2h vožnje. WTF???? Trebalo je odavno da budemo u Velenju, ali česte i duge pauze (na svakih 150km otprilike) su odradile svoje. Ok, nije frka, ušli smo u Sloveniju, stići ćemo. Takve puteve sam samo gledao na youtube, brda i doline, krivine izmišljene za vožnju.... Lepota. Za sat vremena se smrklo, nepoznat put, krivine i dalje nimalo naivne, mi natovareni, već umor u rukama počinje da preuzima vođstvo... „Imaš još samo sat vremena, preživećeš“ Prolazimo kroz Celje, jako lep, ušuškan gradić – već planiram da jedan dan skoknemo u obilazak. Stižemo u Velenje, aplikacija iGo je zatajila pri pronalaženju adrese (sva sreća mali je grad, brzo smo se ukačili s kumom pa je došao po nas) Srećni i zadovoljni, skidamo opremu sa motora i sa sebe – jedan zadatak uspešno obavljen  2 dana je bilo kiše u Sloveniji (mada upola manje nego u Srbiji) pa nisamo mrdali motorom nigde. Pogled s prozora na centar – Dom kulture u Velenju. U nedelju (kolima) otišli kolima do jezera Bled – odlično mesto za odmor. Čini mi se da su malo jači s cenama, ulaz na plažu se plaća, prilaz Starom gradu takođe al ajd, turizam je to. U ponedeljak, zbog lošeg vremena, šetamo i po Ljubljani U utorak pominjemo Klagenfurt za četvrtak, vožnja oko jezera, planiran odmor za taj dan. Međutim, ni Grac nije daleko, možda bi bilo ok i to videti „kad smo već tamo“... pa ajd, nek bude u rezervi.... U sredu , kratka vožnjica do Celja. Šetnja, kafica u Kavarna Oaza kafiću, wifi samo za check in i to je to od signala , proveravamo za prenoćišta u Hrvatskom primorju po lokalnim agencijama – sve razgrabljeno i zauzeto, ok, naći ćemo već nešto. U toku dana mi stiže poruka od kuma na viber-u s linkom www.louis.de „reče mi kolega da u Grac-u imaš neku Louis radnju, pa ako te zanima ....“ Čovek ne vozi motor, ali zna za Louis... Ok, Grac, zapljunuo  U četvrtak kupujemo vinjete za Sloveniju i Austriju i pravac autoput – Grac, Lousi, sreća sreća radost  Stižemo na parking, raspakujemo se; Preko puta spazio bajkera, natovaren do zuba, istetoviran, duga kosa... I nešto nas na ne-baš-prijateljski način posmatra... Ok, ko zna koliko je vozio, odakle stiže, nismo mu mi smetnja. Krenuli ka radnji, on kreće na motoru do nasi obraća se: „ PANČEVAC!“ (motor mi je na PA registrovan) Dobro je! Ovaj je naš!  Radi i živi u Pragu, „svratio je da kupi samo vizir ali je našao celu kacigu na sniženju   “ Još mi reče da je dodatak za vizir pravio u BG-u, kod Ace – Pleksija (čini mi se) pošto sam primetio da je i meni potreban.... Vozi Fazer-a sivog (koliko sam ispod one opreme uspeo da vidim) Ovom prilikom ga pozdravljam (ili mu prenesite pozdrave ako neko poznaje čoveka) Ulazimo u Louis halu.... To je to, Klagenfurt otpada, ovde će proći vreme za vožnju oko jezera  Posle 2h šetnje po hangaru, bgatiji smo za tank torbu, ceradu, grejače za kolena i katalog Zanimljiva situacija kod kupovine tank torbe; Bila je na sniženju sa 70 na 49eur, ali su virila dva končića na šavu. Zamolim prodavca da mi samo da drugu, on ne uspeva da pronađe, poslednji komad... f#ck. Pogledamo bolje, nema tu ni traga od oštećenja ili paranja... On odseče ta 2 končića, precrta cenu i napiše 45eur. Kupljeno  Svaka čast, fini neki ljudi  Sledi odlazak u grad, šetnja, padala je slaba kišica ali ništa što bi ometalo lepote grada. Više nas je podsećao na Prag nego Beč (vuče na tu češku kulturu, ne znam) Ručak u LendlPlatz restoranu, naravno (skoro domaća) Bečka šnicla, zadovoljavajuće.  Petak ujutro spremanje bisaga, pakovanje kofera, pravac Trst. Imali smo rezervisan apartman u hotelu pored dečije bolnice za jednu noć – za odmor od vožnje i prenoćište posle razgledanja grada. Stižemo u Trst, opet nisam imao sreće sa iGo aplikacijom (tako ti je kad veruješ kolegama koje su skoro skinule najnovije mape) Isključujemo se na prvo (umesto drugo) isključenje i kreće žurka. S brda se spuštamo konstantno dole ka Trst-u, Italijani samo prozuje kolima/motorima, mi izgubljeni totalno ali prelep pogled na grad nekako kompenzuje frku i zbunjenost. Na pumpi pitamo za adresu, brzo nalazimo hotel, parkiram motor , skidamo opremu i ubacujemo u sobu – 2 min za hladan tuš i pravac grad  Subota, doručak, pakovanje i polazak za Poreč (tamo smo imali rezervisan apartman za jednu noć za odmor) Na izlazu iz grada, osetim blago talasanje na zadnjem točku, u krivini kao da mi beži... pomislim, opet se devojka nešto meškolji , proći će to.  Obilazi me baja na skuteru, sviraaaaaaaa, pokazuje na gumu.... F#CK! Ode, nije ispustila skroz ali već problem u najavi. Odguram do najbližeg parkinga, nije na felni, ali pronađem kao metalnu glavu od eksera da je zabodena po sredini gume. Počinje pokušaj sporazumevanja sa Italijanima , niko ni da te pogleda ako im se obratiš na engleskom (niti srpskom naravno) Odluči devojka da pređe preko puta u neki hotel i zamoli za pomoć (nakon što je dekici koji je radio tamo, valjda gazda, nacrtala motor, gumu i probušenu gumu  ) čovek nas je odveo iza hotela, do garaže i izbacio mi crevo s kompresorom. DO NEBA ZAHVALAN! (naravno, nije razumeo ali se videla moja zahvalnost  ) Naduvam na 3.5 (nek ima do Poreča) , spakuje crevo , zatvori garažu, setimo se: BOCA ZA KRPLJENJE GUMA!!! Pročitamo uputstvo :izvaditi deo koji je probušio gumu, ispustit gumu, ušpricati celu bocu na ventil, naduvati gumu... Vrata od garaže zatvorena. F#ck. Na forumima sam čitao ranije da ne treba vaditi predmet iz gume, neko kaže nije uopšte koristilo... Nema nazad, na tako napumpanu, ušpricam 3/4boce (malo se ventil „bunio“ jer je imao previše vazduha pa nije želeo i tečnost iz boce ali – ko je on da se pita tu previše?!  ) Tako „zakrpljeni“ krenuli ka Poreču. Vozim Jadranskom magistralom uz obalu, more miriše za sve pare, a ubija strepnja da li će guma izdržati do Poreča. Ulazimo u Kopar u nadi da nađemo vulkanizera, vrtimo se, subota – niko ne radi, odustajemo. Stajemo na parkingu kod luke da pomoću iGo pokušamo da nađemo adresu u Poreču – za divno čudo pronalazi je. Ja se namontirao, seo na motor, čekam da i devojka sedne kad osetim jaku silu koja vuče na dole ceo motor... Čičak traka od čizama se zakačila na čičak od bisaga i ne može da pomeri nogu a ostaje bez ravnoteže. Jak bol u mom levom kolenu dok sam pokušavao da ga zadržim, zglob leve ruke već počeo da se uvija na loše, u tom trenutku pogledam da joj noga nije ispod motora, nije – puštam motor. Samo se naslonio na bisage, retrovizor se okrenuo – preživeo je. Već vidim sebe kako skidam kofer i bisage da bih ga podigao kad prilaze trojicai uspravljamo ga. Ispravljam retrovizor, čistim bisage od kamenčića, guma nije ni mrdnula (ne ispušta) – vozi dalje. Preko Umaga, Buje i Novog Grada – stižemo u Poreč. Nalazimo po iGo adresu – tačna, na moje zaprepašćenje  Raspakujemo se, more zove ali problem sa gumom postoji i dalje.  Gazda koji nam je iznajmio apartman poznaje vulkanizera koji je iz Srbije (Zrenjanin); „Pozvaću ga, samo da vas upozorim da je subota – ne znam da li radi i može li vam pomoći. „ Javio se čovek, objasnio sam mu odakle vozim, da postoji tečnost u gumi bla bla.... „Auuuu bajkeru, ne radi ništa, doteraj motor vamo!“ Čovek je za 2min zakrpio gumu. „Ne brini ništa, nisi pravi bajker ako ne probušiš gumu na putovanju!“  Ja ga priupitam: „ A ako ti full natovaren motor padne na parkingu, sreća, ne u pokretu, sa probušenom gumom?“ – on: „Pravi si!!!“   Pozdravljam ga ovim putem. Stižemo u apartman parkiram motor – pravac moreeeeeee! Stižemo na plažu, prvi hendikep – pa ovde nema plićaka 10m (kao u Crnoj Gori , Grčkoj, Bugarskoj – nisam išao na Hrvatsko primorje do sada) Razočaran, silazim u bazen (kumovi su nam se isto pridružili u Poreču, s klincem od 2 godine) s namerom da se igram s mališom. Poslednji stepenik zamaskiran mahovinom, sklizne noga, desno rame iskoči da je i meni bilo gadno da ga gledam, levu podlakticu oderem o kameni zid betona.... Odjednom muka, smrklo mi se pred očima, rame visi.. ja u stilu Mel Gibsona iz filma „Smrtonosno oružje“  zaletim rame u zid i ono se vrati u normalno stanje – podižem ruku, levo deno , sve radi. Ajmo na plivanje  Nakon večernje šetnje gradom, odlazimo na spavanje i zasluženi odmor. Ujutro – trenutak istine. Ustajem, samo u gaćama idem do motora da proverim gumu – sve ok, nije uopšte ispustila! Olakšanje. Rame se ohladilo, boli kao da ga nema, a leva ruka peče (rana još nije ni počela da zarasta ) a za sat vremena treba sesti na motor i voziti. Pristajem da se prošetamo do grada, doručkujemo, obiđemo prodavnice – valjda će prestati da bole ruke, trebaju mi  Oko 14h, pod punom ratnom opremom krećemo nazad za Srbiju. Sunce fino prži, taj deo autoputa Rijeke ka Zagrebu (izvinjavam se, nisam proveravao) ali je na nekoj opasnoj nadmorskoj visini, predeli samo za nacrtati ali zato vetar navalio kao smrt na babu. Uđemo u tunel, malo odmorim, na izlasku kao šamare da nam lupa. Prvo odmorište smo overili, kafa, tankovanje goriva, devojka umorna (verovatno je sunce odradilo svoje). Nakon pola sata krećemo, čini mi se da nismo prošli ni 100km, kolenima me stiska (znak da stanemo...) WTF?! Pa stali smo pre manje od sat vremena?! Ok. Stajemo ponovo, benzinska sa Burger King-om – ne žalim se  Napravili solidnu pauzu, umili se, osvežili, krećemo. Napravili smo još 2 veće pauze, na granicu sa Srbijom je već uveliko bio mrak. 5 vozila ispred mene na granici,podnošljivo, taman da odmorim. Prelazimo granicu, mrkli mrak, gaaaassss, ali ubrzo skapiram da sam se vratio u Srbiju , gde baja iz kamiona istrese vreću sa đubretom po sred autoputa, pa gospođa izbaci kutiju plazme ispred nas.... F#ck! Vratio se na 100km/h i polako. Na 30km od granice, mušice su odradile svoje – ne vidim put. Stajemo, brišem maramicama – bolje je  , nastavljamo. Jedina stvar koja nam je išla na ruku je temperatura – tek sada je bilo ok za vožnju (ali ne po našem autoputu  ) Isključujemo se sa autoputa (obilaznica ka Nišu, pa kasnije za Čukaricu) , na delu puta koji prelazi iz dve u jednu, batica sa kecom SO tablice , vidim ga u retrovizoru, vozi levom stranom paralelno sa vozilom iza mene jer nije primetio da stižu vozila iz suprotnog smera – u njegovoj traci. Nailazi vozilo ka nama, ja u retrovizoru već vidim problem; Vozilo iza mene dodaje gas, ispred mene stranac vozi 40 na sat, ne mogu da ga obiđem jer ide vozilo iz pravca koje ablenduje stojadinu i zaslepljuje sve redom .... škripanje guma, sirene, ja se povlačim u desnu (zaustavnu traku) i pun gas... oni su se nekako presložili (nisam čuo kabooooom) Pređem 1800km i onda da naje#em ispred zgrade?? Ok, idemo , još malo. Grejač na levom kolenu osetim da se otkačio i osetim neku toplotu – naslonio se na blok motora. Op op, upaliću se jbt! Ulazimo u tunel, sreća nigde nikoga, ja počinjem da sklanjam grejače i da ih ponovo vezujem i prelazim u suprotnu traku, u tunelu. Odsek’o sam se. Brzo se vratio, na izlazu iz tunela skinuo grejače i ubacio ih u tank torbu... Preživeli, još samo malo. Mislim da je koncentracija odavno bila na rezervi. Stižem ispred zgrade, ostavljamo kofer i bisage, odvezao motor u garažu. Premoren ali i dalje pod utiskom i uplašen zbog događaja u poslednjih 10ak minuta I PRESREĆAN! Prvi put, odvozao davno sanjanu turu po Jadranskom primorju, ceo (ali ne baš nepovređen  ) posle 1900km pređenih – ponovo u garaži!  Ove godine , zbog manjka godišnjeg odmora, ovo će nažalost biti jedina tura, ali su već počeli planovi za sledeću godinu  Ali sada znamo; Nigde bez boce za krpljenje gume, ISPRAVNIH iGo mapa, držača za mobilni telefon (plastificirani deo na tank torbi u koji sam ubacio tablet mi je samo davala presenjak od sunca i vožnji – nije funkcionalna , subjektivan osećaj) I neki DSLR aparat za oštrije slike  Izvinjavam se svima koji su se zaje#ali pa pročitali ovo, možda nije interesantno ali je ovo moj prvi putopis , sa (sada već) 1900km pređenih u 8 dana – zadovoljan sam. Pozdrav svima, vidimo se negde na putu. 

još jedna preporuka i od mene. danas mi je napravio sajlu za manje od 30 min