Još malo!

https://www.hidmet.gov.rs/ciril/prognoza/beograd.php

Izgleda da će biti 8.maj. Tako bar vremenska prognoza kaže. Vreme bi trebalo da bude stabilno i toplo do kraja maja.

Nosim sedište kod lika na tapaciranje. Lik obožava mene i moje prerade. Čim mu donesem sedište odmah me stavlja mesec dana na čekanje. Valjda u nadi da neću više donositi kod njega ali uporan sam ja dečko... Za to vremen stavljam korman, sat, far, migavce, prednji blatobran, auspuhe 2 puta 2 u jedan... Standardno buši-seci-vari. Stiglo i sedište. Odlično, baš kakvo sam hteo. Mogao sam ga čekati i dva meseca kad izgleda ovako dobro. Stavljam i manje dizne u karburatore. Kao, ta Honda mogla je da ide 200... Meni dosta i 150. Prenos lančanika bio 15-41 to menjam u 14-43. Sad kad imam sve dimenzije treba da ubacim rezervoar u rupu. Koliko VF500 troši u offroad vožnji - nemam pojma, recim 10 litara na 100km. Rezervoar da ima domet 200km i da mi ostane, znači 25L krmača od rezervoara. Malo merenja, prst vamo, prst tamo i tu smo oko 25L po mojim proračunima. Seci-peskiraj-vari. Slavine za gorivo od Honde Fury 1300 i to dva komada. Leva slavina za leve karburatore a ona druga za one druge. Malo farbanja rezervoara čisto da ne rđa i test vožnja sad već 14. januar 2026. Sneg. Granulo sunce, sad ću da ofarbam rezervoar u crno, radim pripremu, čujem neko brujanje na ulici, kod komšije parkiran bager i kamion. Radi komša novu ćupriju. Nastavljam ja moje, farbam, ostavljam da se suši rezervoar napolju pa ću drugu ruku boje da bacim, zovem decu da gledaju kako radi bager kod komšije. Duva vetar, zapljusne nas ona prašina, pogledam rezervoar...Pakao. Sad će biti crno beli... to jest reljefno crni (aj sad da neko nađe tu boju u katalogu ) i glatko beli. Malo doterivanja (još uvek to doterivanje traje ali tu oko 1. maja ga završavam) pa stavljam slike. Vožen po offu nekih 30km, dobar, otprilike je 80km/h neka brzina do koje se osećam sigurno. Dovoljno, na asfaltu 140. Gume koje sam mu namenio (Mišelin X11 120/80-18 tubeleske) jedna je ograničena na brzinu do 120km/h tako da i tih 140 je previše.

Skidam sve sa njega, stavljam sedište, malo seckanja rama i upasano, stavljam i neke bočne nosače za torbe, malo prepravki - može. Razmišljao sam neko vreme kako ga napraviti, ti motori iz 60' - 70' su imali opciju da prednji i zadnji točak možeš zameniti. I to ćemo da stavimo. Probam zadnji da ubacim u prednje vile, ne može, usko. Par dana merenja, smeta ovo, smeta ono, iscrtam u CAD-u deo, pošaljem liku na CNC glodalici da napravi i 200 evra kasnije eto ga kod mene. E da pošto sam ovo počeo praviti 2025. godine, januara 2026. mi crkao hard disk na kompjuteru a telefon sam baš pred novu godin menjao (prebacio slike na kompjuter pre toga), tako da sam ostao bez dosta slika. 50 evra uloženo za povraćaj podataka sa harda i dobro je, bar nešto imam. Stari VS Novi trouglovi. Napravljeni debelo da mogu da izdrže svo zlostavljanje. Tu na slici je i žuti rezervoar za žrtvovanje. Prvo prepravka kočnice. Navariti debelo, oglodati na meru. Sad je trebalo prepraviti njegove štapove. Dosta su tvrdi i imaju anti-dive što je super po savršeno ravnom asfaltu (što se mene tiče nema tih progresivnih opruga koje mogu da to nadmaše) ali bilo kakve neravnine na asfaltu daju užasan osećaj prilikom jakog kočenja - a tek na offu je zlo. Malo igranja na strugu, jedna rupica kasnije i dobio sam nešto (iz drugog puta), još prednaprezanje opruge (opet iz drugog puta) i imao sam zadovoljavajuće vile za off.

Sve je počelo par godina ranije pravljenjem motora za Mongoliju 2025. Plan A - Mongolija nije se desio, zato plan B - Nordkap (o ovome ima tema) a imao sam i plan C - TET Srbija. I pošto sam imao ceo ispravan motor rešio sam da napravim motor za TET za ovu 2026. godinu. TET - TRANS EURO TRAIL znači neki Trail motor, par klikova na Guglu i nađem motor, Honda CL350 1968. godina, Hondin prvi treil motor, eto inspiracije. Konkretna slika ovog motora je model iz 1972. godine. A moja VF500 lepotica iz 1986. izgleda ovako . Kao što vidite sličnosti su očigledne - kao da ti žena rodi crno dete...

Bolje da prvi dan stigneš na more.

Hvala ekipa još jednom.

Da čovek pocrveni Šta ja znam, nekako kad sam prvi put video vf500 to je bilo to. Taj ram je bio ko stvoren za enduraču. Samo se čekalo slobodno vreme. Da sam išao u Mongoliju nabacio bih još par stvari na njega ali za ovo putovanje sam sve to skinuo- veća uljna pumpa i veći karter sa VF500 1986 (zato sam je kupio), donji štitnik motora (skid plate) sa uljnim hladnjakom, mini frižider da hladi flašu vode (zamisli upekla zvezda u Mongoliji a ti popiješ ladnu, ladnu vodu - u tom trenutku nema cene za tako nešto)... 84-85 vs 1986

Volim te prepravke, nije mi bilo prvi put a ni zadnji (pre neki dan završio još jedan, drugi još farbanje i gotov, treći ima još malo da se radi ). Zato nisam nešto puno ni razmišljao o pisanju kako je motor nastao ali čitaoce treba ispoštovati.

Evo male dopune, ono selo ko Venecija, u Honandiji - Giethoorn, sad bilo na TV-u

Pa da, ceo dan vozikanja, nije turistička tura. To kad ko može nek ide. Ovo je izazov, mučenje i onaj dobar osećaj na kraju. I 8 dana je minimum. Kiša može momački da prolongira. Ja sam se najavio ženi - dve nedelje, kaže, samo se vrati pre svadbe (ne naše), nemoj te tražim po gudurama.

Opravio sebi prvi supermotorić, samo još šmirglanje, farbanje, nalepnice i gas.

Pozdrav ekipa, evo dolaze lepši dani pa se odma' kuju planovi koji izgledaju ovako: Kreće se oko 10. maja, kad kome odgovara može da se pridruži i razdruži . Po mojoj slobodnoj proceni 8 dana bi minimum trajalo sve, početak Sremska Mitrovica, kraj kod Negotina. Moje tehničko umeće je oko nula bodova ali volem da držim gas, glasno vrištim i teram po svome. Plan je da se ispadam za celu godinu i dođem kući sretan i modar. Znači ništa kafa-pauza-selfiji-slikanje maslačka. Samo adrenalin, bol i još adrenalina i bola. Ako je neko za nek se javi. A ja ću vremenom ovde postavljati najsvežije informacije.

Poslednji deo priče je motor. U principu to je sportski motor VF500F2, međutim ako ste vozili taj motor onda znate do to nije sportski motor. To je ta sport kategorija kao cbr250r, ninja 250/300, taj fazon, kada prilaziš motoru kažeš sportak kada silaziš kažeš moram ići kod očnog jer loše vidim. 2018. godine bio jedan na prodaju tek uvežen iz Holandije VF500F 1985. godina. 500 evra. Reko to je to, savršen za prepravku u enduro. Do 2022. godine mi je samo stajao, u međuvremenu sam prikupio još 2 komada, 1984 VF500F2 (450 evra) (sa njim sam išao) i VF500F2 1986 (300 evra). 2022. započinjem prepravku tog 1985. U međuvremenu mi je crkao i hard disk na računaru tako da je dosta slika očlo u zaborav. Prvo sam mu radio motor, to je čista mehanika, da ne stavljam slike. Zatim sam mu pakovao struju, da vidim gde ću sve da stavim. Shvatam da fabrički filter ne pije vodu, nema mesta za njega. Pa parvim moj. Zadnji točak je od Honde XL600RM (imam Hondu XL600LM pa sam zadnji točak kupio ko zna kad da imam za rezervu), žbicani, tubeles, 17 inča, dobošar. Izrada filtera: A zadnji točak, on je bio oštećen, nešto je prošlo kroz felnu, varim ga i prepravljam na disk. Nažalost slika od prepravke sa doboša na disk nema. Najbitnija stavka je bila varenje držača diska, disk ne sme da beži ni pola milimetra, tako da sam to radio polako i natenane. Sledeća stavka, su bili nosači kofera. To mora biti kurato. Pošto mi je lakše raditi čelik, odlučujem se za prohrom. Prepravljam plastike repa da mogu da prihvate ovaj nosač. Onda zadnje vešanje. Zadnji amortizer od Honde Transalp 600 (200mm hod) prepravljene uške i skraćena malo opruga. Prvo "štap" da odredim visniu koja mi odgovara. a onda i prava stvar. Zatim auspusi, opet nema puno slika, odnela ih binarna oluja Topovi su Tehnogasovi, jedan prohrom, drugi crn. Mogao sam da ih "ujednačim" ali mi se ovako svidelo. Sad kad sam imao visinu motora (zadnji amortizer) i auspuhe mogu da napravim i bočne kofere. Vojne manjirke, skraćene i samo skinuta boja. a zatim i da sve to postavim na motor. Taj crveno beli rezervoar sam kupio naknadno, nisam hteo da sečem originalni. Proširivanje dna da se iskoristi prostor nastao usled novog kućišta filtera vazduha. Krpljenje istrulelog rezervoara i izbacivanje slavine goriva. Rezervoar na kraju ima tri komore i tri slavine tako da u slučaju da padnem i probušim jednu stranu, mogu i dalje da imam dosta goriva. Oko 32 litara ukupno, oko 20 litara sa dva ispravna rezervoara, 13 sa jednim . Nažalost tih slika isto nema ali to je taj oblik koji je na kraju. Stavljam mu digitalni sat, izbacujem termostat, farovi od (mislim) FZR600. Prednja vila od Transalpa 650, kupljene u Poljskoj, prepravljam nosače kočionih klešta da mogu da se nakače na vile od Transalpa, prednji točak isto Transalp 650, kupljen ovde, kriv, ispravljam ga, i dalje je kriv. Nema veze. Gotovo. Još samo farbanje. Vraćanje motora na fabričko podešavanje. Odlazak na registraciju. Ne može da se registuje, nema potvrdu AMSS. Motor je uvežen pre tog novog zakona ali sad svi podlažu tome. Opet ne može. Motor je bio namenjen Kanadskom tržištu, reeksportovan u Holandiju i tamo prodat. Jedina razlika između modela za Kanadu i za Evropu je to što nemaju prekidač za paljenje svetla (čim daš kontakt svetla se pale) i nema poziciju u prednjem faru. Mogu ja to namestiti ali papirologija je komplikovana. Ništa, registrujem drugu (ovu sa kojom sam išao) 1984. godište. Maj 2024. godine Prvo prebacim ausphe, kofere i zadnji amortizer. Tako je vozim. Testiram je godinu dana. Preko zime joj stavljam prednji kraj. Stavljam vizir od Honde PanEvrope 1300. Menjao liku (Tomasu moleru, neko ga sigurno zna ), pa mi ostavio. Još jedna registracija u maju 2025. godine. I onda full. Još grafika. E da, još jedna bitna stavka su nogostupi. Pošto je sedenje sa fabričkim dosta neudobno, noge su dosta savijene, onda sam spustio komplet nogostupe (10tak cm). To je dalje iziskivalo drugačiju bočnu nogaru. A centralne su produžene za 12-13cm jer je toliko i ceo motor povišen. Prednje vile - samo više prednapregnute opruge (fabričke su mi bile previše mekane). Čiča miča gotova je priča. Ili tek počinje Kada sam završio ovu putešestviju vozio sam je još jednom do Temerina i to je to. Mećem je na zid - samo da nađem neki slobodan zid.

Mislim da je bilo tako samo nisu išli za Trebinje nego iz Trebinja, na granici sa Crnom Gorom. Njihov servis košta ko moj motor

Hvala ekipa, stvarno je bilo lepo. Iako sam putovao sam, nemam pojma kako ali gde god sam stajao imao sam sa nekim da popričam. Nekako se to sve namesti i bude ok. A tekst sam hteo da bude čist, brz i veseo. Akcenat na ljude i događaje. Pre nego što sam počeo pisati pročitao sam, ustvari hteo sam ali nisam mogao do kraja, ovog lika 8 dana 7500km sa bombastičnim naslovima u videu i to je bio pravac koji nisam hteo. Skrenuo sam ovde, maslačak je bio žut, put ravan, krivina savršena. Priča smorena. Moja preporuka ako možete idite na Alpe, tu nemožete omanuti, Albanija isto, tamo ima brdo stranaca koji se vozikaju a mi imamo neke istorijske problematike koje nas koče. Jadranska magistrala, samo za nju treba strpljenja, laganice, ko šunku kada sečete. Kamp ili hotel - u hotelu nećete upoznati nove ljude.

Posle ću u ovoj temi opisati i motor.

Ujutru nastavak puta. Prolazim kroz te Baltičke zemlje Estonija, Latvija, Litvanija. Svraćam u Rigu, ništa posebno. Put je ravan i dosadan. Svraćam na jednu plažu, bacam pogled poslednji put na more a bilo ih je. U Litvaniji sam na nekom lošem putu. Sve zakrpa na zakrpi pa onda još po koja zakrpa. Ovi što voze kamione nemaju milosti prema vozilima. Kao da smo na autoputu. Užas, odoh u njive. Malo u off. Nailazim na prugu tu u njivam, pratim je da nađem prelaz preko. Prelazim i tu je mala zastava Poljske i šuma. Stoj. U šumi vosjka. 6-7 njih, jedan ima Kalašnjikov drugi nešto drugo (toliko o mom poznavanju oružja). Ko si, odakle si, gde ideš ispituje me ženska (vojnik), daj pasoš. Reko, neka neko predrži motor da ja siđem jer mi je pasoš u koferu. Vadim pasoš, gledam vojsku, pa ovo neka seljačka buna a ne vojska, svi različito odeveni, par njih sa bradama do pupka. Nemaju oni ni komp da provere pasoš (znate kako to već ide), samo pogledali, rekli Serbia, ok, aj dalje. Malo odatle nalazim kamp. Baš lep, tu se organizuju venčanja i ostale proslave. Počinje sitna kišica pa prekidam razgovor sa dvojicom Nemaca koji putuju sa VW kamperom. Sledeći dan sam u Varšavi. Tu kupujem poklone za brata u Češkoj i tetku u Austriji koje planiram da obiđem, i ženi porcelansku macu ručne izrade. Morao sam da povećam limit za plaćanje na kartici da bih ovo platio Prodavačica mi daje savet da idem u neku ulicu i tamo jedem njihov specijalitet, neka vrsta njoka. OK je. Nije da sam fasciniran. Pakujem sve na motor i idem do novog kampa. E ovo je kamp, možeš živeti ovde Poljska sela mirišu na kravlju balegu. Valjda tako izgleda zemlja koja ima stočarstvo. Poljska je dosta ravna. Žitnica Evrope. Prerasla Vojvodina. Prvu planinu vidim tek na granici sa Češkom. Zamalo da izletim iz krivine, nešto sam se zamislio. Prvo Jihlava kod brata, sledeći dan Beč kod tetke. Sledeći dan Beč - Mađarska kiša, kasnije je prestala, pa nekim putevima kojim se retko ide do Hrvatske. U Vukovaru moto skup ali ne stajem, crkla Honda, ali ne moja . Na semaforu mi mašu dva lika da dođem. Kad su me videli znali su da imam alata. Na Hondi pukla klema od akumulatora. Nameste oni to, popijemo par pića, objasnim im da sam samo u prolazu da se vraćam izdaleka, i razlaz. 39.-44. dan Povratak kući video Na Srpskoj granici carinik mi govori nemoj da snimaš... Samo kod nas još ima granica i ne snimam. 25 zemalja, 16500km i 44 dana kasnije sam kući. Zadnja guma je izdržala laganice, može još 5000km da pređe. Kastrol ulje - odlično, 10.000 km od zamene nisam dosuo ni kap. Lanac ni jednom nisam dotegao ali sam imao električni podmazivač lanca moje izrade. Bila je subota 26. jul kad sam došao. U ponedeljak sam otišao kod lekara i ustanovili da je noga polomljena. Eto kraj, nadam se da ste uživali, ja jesam.

Danas je opet lep, sunčan, topao dan. Standar - za ovo moje putovanje, ne toliko standard za Nordijske zemlje Prvi deo dana sam na putu E75, kasnije rešavam da malo istražujem Finsku. Parkirališta su im prljava - baš. U odnosu na sve ostale zemlje kuda sam išao oni su najprljaviji. Drugo mesto dele Italija i Albanija. Na kraju, kamp postavljam na malom čistom parkiralištu. Komšija sa kamperom je bivši bajker, imao je deset-petanest motora za života, zadnji mu je bio BMW R1200RS, a sad je kupio kampera. Ovo je moje zadnje noćenje u divljini, malo mi žao, malo mi više žao što napuštam Skandinaviju a znam da se neću više vratiti. Bar je kamp lep, voda je topla, siguno 20 stepeni. Sutradan sam se spakovao, čuo me je komšija, a baš sam bio tih, izašao da se pozdravimo. Finska mi je izlečila nogu. Kao nov sam, samo malo kljakam kad hodam. Pravac Helsinki, tamo kupujem kartu za Talin (Estonija). Dok čekam svoj brod, odlazim malo da obiđem grad, nađem restorančić da jedem. Krećem na ukrcavanje. Tu upoznajem jednog Holanđanina, klinac putuje bajsom. Do 100km na dan dobaci. Dajem mu adresu u Srbiji, ako ga put navede da svrati. 39. dan Finska - trajekt za Estoniju video Na palubi broda živa svirka, međutim meni nije do muzike. Previše je ovo vode za mene. Ulazim unutar broda. Tu mi je lakše. Talin je lep grad, metropola. Ja idem do svog kampa. Širim šator, kupanje, spavanje. Noć ko je ugasio svetlо?

Sinoć sam napravio mnogo bolji raspored u šatoru. Levo kod vrata je bila stolica, desno torba sa stvarima i na nju sam stavio tank torbu. To mi je dalo mogućnost da se okrećem i spavam kako mi je volja a da noga uvek bude gore. Spavao sam kao car. Ustao sam oko 5h, napolju hladno, 9 stepeni (do kraja vožnje za taj dan bilo je 15). Sve do sada bile je dosta toplije tipa od 20 do 35 stepeni. Čak i kiša na Aplima i onda u Nemačkoj-Danskoj nije spuštala nešto preterano temperaturu. Sad sam na putu E6 za Finsku. Ubrzo je i granica sa Fisnkom i sad sam na njihovom putu 92 koji se uključuje na E75. 37. dan Norveška - Finska granica video Ovaj hladan dan prija kolenu. Izbacujem nogu dalje od rezervoara da imam bolje hlađenje Na putu 92 prolećem pored MZ-a, vraćam se da popričam sa vlasnikom - Nemac. TS250 sa delovima od TS250/1 (menjač 5 brzina, prednji točak 18") Lepo izgleda motor. Nisam imao nikad MZ ali moji drugovi jesu a neke sam i popravljao. Ide za Nordkap. Reko nemaš sreće juče bilo toplo a danas smrz. Uvek su ti MZ-jaši kasnili, te im platine probiju, karburator prelije, svećica zamasti . Sve najbolje, odoh. Eto, a ja sam mislio da je moja Hondica iz 1984. godine matora drtina, oldtajmer a vidi ovo, još 10 godina starije. Negde u Finskoj stajem u super market. Ispred marketa stoper sa velikim kartonom na kojem piše "može li neko molim vas da mi kupi crnu kafu sa dve kašičice šećera". Smejem se, kupujem sebi namirnice, kupujem pečenu piletinu, može se jesti tu u prodavnici i kupujem neki keks za lika ispred, umesto kafe. Kafu ne pijem a keks ću pojesti ako njega nema. Dok sam bio na kasi vidim da lik ulazi, Čekaj viknem mu. Dolazim do stola, sedam da jedem, dolazi i on, seda, dajem mu onaj keks, neko mu je kupio kafu, i počinjemo priču. Lik je sa Novog Zelanda. Putuje stopom, vadi veliki spomenar (poprilično oronuli - radi to godinama). Kaže, uvek stavi tako neke simpatične potražnje i kad mu neko kupi onda se slika, kasnije izradi slike, zalepi u spomenar. Ako hoću mogu i ja da nešto tu napišem. Reko samo da jedem a i da vidim šta ću staviti na papir. Finansira se tako što hekla, vadi on pribor i tu dok jedem on pijucka kafu i plete. Pravi kul trodimenzionalne objekte/igračke heklajući. Ja kupujem tri zvezde (priveska) za moju porodicu, tipa 60 evra sve tri. Imaju i baš kul igračaka ali su u cenovnom rangu 80-150 evra. Pitam ga kako si dospeo u Fisnku, kaže tu mu žena živi . Upoznali su se na Novom Zelandu, malo komunikacije preko interneta i ona se udala za njega na Zelandu. Međutim, nije joj se tamo živelo pa su se preselili u Finsku. Ona je sad na jedrenju a on digao palac. Još smo malo pričali i na rastanku sam se upisao - Samo tako nastavi. Svetu treba čudnih ljudi - Forest. Tražim kamp, vreme je za generalno spremanje sebe. Nije nešto ni kasno, možda 15h kad sam našao kamp, oronuo, prazan ali ima sve što mi treba. Širenje šatora, pranje veša, kupanje. Upekla zvezda, neka je. Dosta je bilo sivila. Kako dan odmiče tako se kamp puni. Došli neki Šveđani biciklovima a malo zatim i ogromni autobus kamper. To je službeno vozilo, oni su biciklistički klub i kamper im je za te ture kada se vozikaju. Pričam sa vlasnicima kampa, sveži vlasnici, kupili kamp pre tri dana. Kažu treba da se sređuje. Slažem se. Hladan dan je imao pozitivan efekat na moju nogu. Bol skoro da i ne osećam kada mirujem. 37., 38. i 39. dan Finska video

Petak, 18. jul 2025. godine, 36. dan na putu, ko rano rani dve sreće grabi. Malo sam ukočen i bolan od spavanja samo na leđima. Put za Altu vodi manje-više uz more tako da ima lepih mesta za videti ali ono što je meni zapalo za oko dok sam prolazio kroz jedno seoce je ni manje ni više nego Honda VF500F u originalnom stanju. nisam je slikao ali možda je ima na snimku. 36. dan Norveška - put za Altu (put E6) video Primećujem da se pejzaž menja, livade su zamenile šume, jedino drvo koje još možeš videti je nešto što meni liči na brezu. A i ono nije visoko, odoka, najviši primeri su 3-4 metra. Surovi sever. U Alti pravim pauzu kod super marketa. Dok jedem jabuku kod motora, prvo dolazi jedan par iz Finske na Goldwingu 1500. Oni su hard kor - masni i u koži. Na svemu je ispisano Goldwing. Vraćaju se sa Nordkapa tipa peti put. Meni jedva prvi. U tom trenutku neki dečko izlazi iz auta - autostoper. I on nam prilazi. On je iz Turske ali radi u Helsinkiju (Finskoj). Nešto oni tu gunđaju i Goldwing ekipa se pozdravlja i odlazi u super market. Turčin je svetski putnik. Palac je njegovo prevozno sredstvno. Svuda ga je odveo. Kaže pazi se Finske, komarci su ko rode. Najbolje da kupiš šešir sa mrežiom, pokazuje mi njegovu. Mene nešto mrzelo da se cimam do prodavnice koju je on našao na internetu a tu je u Alti da kupim to. Još smo nešto pričali, znam da smo se smejali ali sad ne mogu da se setim. Prepisaćemo tu zaboravnost bolovima. Ode da stopira a ja idem dalje. E69 za Nordkap je lep put, zanimljiv. Motoristi me pretiču sa svih strana, tu su i kamperi naravno koje ja obilazim. Prvi put srećem irvase. Sad menjaju krzno, izgledaju užasno. Jedu travu pored puta. Prolazim kroz još jedan tunel ispod mora. Još malo i evo ga. Naplatna rampa za ulazak u Nordkap. Stigoh. Neki momci su mi pomogli da namestim motor. Vide da sam teže pokretan. Tu se nalazi i velika zgrada za koju se plaća posebno ulaz. Štagod da je unutra, nije ono što meni treba, ja sam došao po globus Evo ga. U daljini vidim maglu koja dolazi. Svraćam do obližnje livade i uzimam kamenčić za uspomenu. Ženi šaljem poruku da sam stigao i da kaže deci da se tata vraća kući. Vreme je da se krene. 36. dan Norveška - do Nordkapa i nazad video Ja bežim od magle i hladnoće koju donosi. Ponekad sam u njoj. Smrz. Odlazim jedno 200km od Nordkapa na neko stajalište i onda idem još malo u prirodu i tu postavljam šator. Jako sam umoran. Ležem da spavam, nije ni 19h.

Spavanje je bilo užas, noga je bolela, oticala, imao sam temperaturu. U nekom trenutku sam gurnuo vreću sa stvarima ispod noge da je malo uzdignem. To je malo pomoglo pa sam onda uzeo pecarošku stolicu (tronožac) i stavio nogu na nju. E to je već bilo mnogo bolje. Osetio sam kako oticanje popušta. Plan za taj dan je bio krenuti što ranije jer je gužva i taj put E10 (Narvik - A) je sada u nekoj rekonstrukciji tako da sem kampera i radovi usporavaju vožnju. U 4h ustajem, pakujem stvari, jedem i krećem. To je taman oko 5h. Dan pre sam nasuo gorivo do čepa tako da sad samo gas. Polukružno ulevo na parkingu, malo da se dočekam nogom (levom, povređenom - tada još istinski nisam verovao da je slomljena, bio sam u fazonu, istegnut ligament ili tako nešto), oštar bol, krećem da padam, dajem gas, možda se izvučem - nula bodova. Samo sam još i proklizao sa motorom. Budim onog komšiju od sinoć, aj da dignemo motor. Jedva smo ga podigli, nameštam stvari i krećem. To je bio moj poslednji pad do kraja putovanja. Ima dana kada ne treba ustajati iz kreveta, što bi ljudi rekli, taj 16. jul sam trebao prespavati. Ali danas je već 17. i šta se može. Put do A (čita se Oa) je lep, i sastoji se od prelaska sa ostrva na ostrvo koji su povezani mostovima (nema trajekta). Pre 9h sam stigao tamo i da sam imao normalnu nogu trebao sam se popeti na neku planinu i odatle napraviti par slika. U povratku, već se skupila ekipa kamperaša da zaguše jedini put sa poluostrva (ostrva). U jednom trenutku sam preticao kolonu, desetak auta i kampera a zašto se kolona napravila? Na putu je puna linija i lik sa kamp kućicom odbija da obiđe dvoje biciklista... 34. i 35. dan Norveška - do A i nazad (put E10) video Ponovo sam došao do Narvika, sad idem gore, put za Altu pa onda Nordkap. Taj dan sam prešao baš dosta, tu negde oko 650-700km. Zbog noge, gledao sam da pravim češće pauze, nisam silazio sa motora, samo opružanje noge kada stanem bio je melem, manje da šaltam brzine, čak sam prestao da koristim prvu i šestu. Proleteo sam pored idealnog mesta za kampovanje i mrzelo me da se vraćam. Bio je to napušten most tj. deo puta koji se više ne koristi. Šteta, to bi bilo štogod za priču. Čuj bio - kampovao na mostu . Ali nema veze, drugi put . Našao sam neko mesto pored puta a uz fjord i tu dok sam se raspremao stao je još jedan lik sa motorom. Hello-Hello i to je to, nije bio za priču ili sam možda ja tako izgledao jer sam samo ležao sa podignutom nogom na stolici. Nije bilo puno sati, možda 21h kad sam rešio da spavam i da sutra ponovo uranim jer tad se najbolje vozi.

Sreda kao sreda, dan kao dan, noć kao dan , sedaj i vozi. Juče sam se kod Mo i Rana uključio na put E6, danas sam se već smorio. Priroda je lepa ali put ubija, jedino da isečem sebi kočnice pa da me malo uzbudi. Na sledećoj pauzi nalazim na karti put 812 koji vodi za Bodo. Prečica. Volim prečice, traju tri puta duže. Put je bio lep, krivudav i pun ovaca. 34. dan Norveška - put za Bodo (put 812 i E6) video Oko 15 do 9h sam u Bodou ispred moto radnje. Ispred ima raznih novih i starih motora pa malo razgledam dok se ne otvori. Pre 9h sam već unutra i pitam za zadnju gumu, radnik pogleda šta ima na stanju - nema, nazove još jedan broj i kaže da mi ne može pomoći ali pošto idem na sever u Narviku ima veliki diler guma i da mi adresu. OK, plan B, Narvik. Trajekt je bio krcat, mene su usmerili na stazu za pešake da stavim motor da ne zauzimam mesto autima. 34. dan Norveška - put za Narvik (put E6) video Na putu su sada veće gužve. Ima dosta kampera i kamp kućica koji sporom vožnjim stvaraju čepove/zagušenje. U Narviku sam odmah otišao na adresu koju su mi dali u Bodou. Bilo je oko 15h. Oni rade do 16h. Magacin se nalazi u brdovitoj ulici i jedva sam našao mesto da motor stavim na centralne nogare jer posle izleta na glečeru bočna nogara nije upotrebljiva. U magacinu dva radnika, objašnjavam im da mi treba guma 130/80-17 Tubeless za enduro ili 120/80-120/90 kao alternativa. Objašnjavam i da 130 mora da ima malo uži gazeći deo jer mi povremeno guma kači cev na desnom auspuhu. I tad mi drugi lik kaže da mi se motor izvrnuo. Video kroz prozor. Super, ajde da ga podignemo i taman da im pokažem cev od auspuha o koju češe guma da se bolje shvate suštinu problema. Pao na levu stranu... Podižemo motor, oni odlaze da traže gumu, ja opet tražim neki ravniji deo da namestim motor, nameštam stvari na motoru koje su se ispomerale i od vožnje i od pada i dok to radim cimam ga (vučem stvari) i ne kontam da motor kreće da pada na mene. Da ga uhvatim da se ne izvrne opet međutim udari me ćošak rezervoara u levu stranu levog kolena, padnemo i motor i ja zajedno. Opet na levu stanu. Ništa, odem opet kod njih dvojice da dignemo motor, uradimo to, preteram ja motor kod njih na ulaz u magacin, tu ga napakujem, uđem unutra, jel ima guma, kaži ima, super daj jednu. Ne može. Veleprodaja, moram u servis pa da oni uzmu gumu. Upute me momci do servisa, tamo gužva, krkljanac, reko sad kad prenoćim ovde na parkingu servisa... Međutim čim su isterali teneru 660 onu što liči na skakavca mog su uterali. Seo ja na mol, boli me noga ali šta sad i dok čekam da mi zamene gumu da vam ispričam jednu priču 12 dana kasnije od malo pre, ja u Srbiji u opštoj bolnici u Sremskoj Mitrovici, čekaonica ortopedije. Čekaonica puna izlomljenih, modrih, izguljenih i izgrebanih ljudi. Ja u krem bermudama, bela majica, bele patike i sive čarape. U odnosu na ostatak čekaonice, sijam. Tu i jedna beba, 2 meseca recimo, u naručju tate, sa gipsom na ruci. Baš mi bilo žao bebice, reko ako me prozovu pre njih neka oni uđu, ne bih mogao da uđem a oni da čekaju. Pola sata kasnije prozovu me, uđem u ordinaciju, dobar dan - dobar dan. Sedite, gde je probem? Reko, boli me tu, kod kolena. Dobro, pređite u drugu sobu i lezite na krevet. Na krevetu doktro uradi pregled, možete da savijate u kolenu - mogu, kad se to desilo, rekoh pre 12 dana, kako? - pao motor na mene. Ode doktor do računara, zapisuje nešto, moram Vas poslati na sinimanje, dobro, ne bunim se. Piše on i dalje, a koliko je motor išao brzo kad je pao na Vas? I nasmeja se... Samo da se nije nasmejao ja bih mu ispričao priču od malo pre ali taj podsmeh me je zaboleo više nego koleno. 280, rekoh mu. Znate gde je rendgen - znam. Par škljocanja kasnije, vraćam se kod doktora praznih ruku - nema više snimaka, nema ni CD-ova, snimanje je poslato doktoru. Da, imate prelom fibule. Pa dobro ste vi to izdržali 12 dana. Jesam. Sad sam napolju u čekaonici, čekam da me ugipsaju, zovem ženu da dođe po mene. A motor? pita ona, reko doćeš kasnije po njega ionako je tvoj. Dok me gipsaju, lik priča, 280 a, pa dobro si prošao. Jesam. Jedna ugipsana noga kasnije, ulazim u auto, keva zove. Samo je jedna stvar brža od svetlosti a to je loša vest. Čujem da si dobio gips. Jesam. A što si rekao doktoru da si vozio 280, sad moram da se pravdam da mi sin nije totalni idiot (keva radi u bolnici). Eto hteo sam, šta da joj kažem. Eto priče. Evo momci zamenili gumu, Mišelin 130/80-17 i ne češe o cev auspuha. Cena sitnica, 305 evra (oko 100 evra zamena gume, standar bato Norveška). Stara Mitasova E07+ je izgurala malo preko 10.000km. A ova, videćemo. Plašim se da ovi kramponi ne traju dugo... Kaže lik lep motor ali težak. Kasnije skontam da im se motor izvrnuo na desnu stranu. Odatle sam mogao ili gore na Nordkap ili na jug do A. Ja sam odlučio da odem do A jer mi je to rekao lik sa biciklom onomad. Na nekom parkingu rešavam da pravim kamp. Tu sam razvijao novu tehniku širenja šatora sa jednom nogom. Upoznao sam i komšiju Norvežanina, kaže on 20 godina dolazi kamperom na ovo isto mesto i to par puta preko leta. Žena ima neku plućnu bolest pa joj more pomaže. I on me je pitao da li imam dovoljno novaca za ovu avanturu jer eto oni su skuplji i od Švajcarske.

16. jul 2025. godine ili 34. dan. Ako ste mislili da je ovo bila do sada hard kor / old skul avantura, niste ni svesni koliko može biti gore i teže. Ja sam tada samo naslućivao ali kasnije sam imao čvrste dokaze