Već tri godine nisam ponosni vlasnik gorepomenutog odela. Ali iz tadašnjeg iskustva,mislim da bi jedan wind stoper rešio sve probleme. Za 50-60000km koliko sam nosio to odelo samo sam jednom obukao termo postavu. Tada je bilo -2 C Sve osim toga, kisšna postava i dodatno wind stoper. Pozdrav!

1. Marre 2. Marko4522 i Petrana 3. VladaSD i VesnaSD 4. PedjaBgd i Kaja 5. Wizard666 6. Arakis i Goca 7. Alekre i Alekrina 8. Sashac & Duca 9. Brca 95i &Dejana 10. Golub (+1 a mozda i ne) 11. mRadomir 12. Makikt 13. Arso i Matija (David prva izmena) pod uslovom da ne bude kiše!!! 14. ZEMZEM + možda ženče 15. Aca Bovan & snajka 16. Boba1990 17. Jasminko VIR 18. Sale-VFR 19. Damir Vtec 20. Usamljeni jahač 21. BokyBoy + 1 22. BigDaddy 23. Skiboban sa sinom 24. Custi 25. Lucky Vladano + Gabi (nadam se da ce ici) 26. SharkY (+1 možda) 27. Bojan Transalp + Ivana 28. Edge 29. markoizkule + cura (samo ako najave suvo) 30. Thepainkiller + hanuma (isto ako bude bez kise) 31. abby i Katerina 32. Sasha P 33.

Imam neki osećaj da se vidimo! Pozdrav!

Neka je sa srećom druže. Sve što sam ti rekao primeni u praksi i obiđi sve što možeš. Ako treba nešto,stojim na raspolaganju. Pozdrav!

Bravo Gospodine Pustolov, od jednog "malog" putovanja si uspeo da napraviš lepu priču. Savo nastavi! Redovno pretim.

U zadnjih nekoliko meseci sam imao priliku da dobar deo vremena provedem u metroima velikih gradova. Moskva,Lisabon i Barcelona. Zašto je ovo bitno? Pa i nije. Osim da bih mogao da poredim sam osecaj grada prema tome kako sam video taj delić. Moskva nije deo ovog putovanja,ali moram da je ubacim kao deo poredjenja. Dva je malo. Uvek se traže tri ponude. Moskovski mesto je dug,veliki,zamšen i svi ljudi su u njemu sive boje. Izmučeni,tužni i nedostaje im osmeh. Vozio sam se u svim dobima dana. Rano ujutro,preko dana i kasno uvece. Sve je isto! U osnovnoj skoli na casovia ruskog jezika sam učio kako je moskovski metro prelep,pun mermera i umetničkih skulptura. Veliki lusteri krase holove tog zdanja. Sve je istina. Samo ima jedna mala sitnica. Pojeo ga je zub vremena. To sivo se prenelo na sve. Barcelona ima mnogo čistiji i uredniji metro. Ljudi imaju osmeh,ali nedostaje momenat osecaja sigurnosti. Za nekoliko vožnji tim metroom sam video gomilu narkomana(ozbiljnih) i prisustvovao jednoj jurnjavi policije i nekih "finih momaka". Crveno je boja koju bih dao ovom gradu. Metrou. Opasnost! Lisabon. Čist! Potpuno nasmejan! I skoro svaka stanica je u plavoj boji. To je ta boja. U noci kada sam izlazio u provod. Vozeci se pomenutim metroom video sam sledece. Manja grupica starijih tinejdzera,tri devojke i cetiri momka je prevalo neku pesmu. Jedan od momaka je oko vrata imao okacen zvucnik JBL koji je bio povezan sa mobilnim telefonom. Simpaticna melodija i momak koji dodaje na ritmu sa svojim zvučnim efektima. Ostatak ekipe podržava pesmom i vizuelnim efektima. Pravi mali performans koji je trajao 5-6 stanica. Imao sam osmeh svo vreme i pratio kao da sam platio kartu. Za sve pare! Zao mi je sto nisam snimio. A opet,neke stvari ostanu samo u glavi. Tako je mozda najbolje! Sivo,crveno i plavo. Sve ima svoju draz,ali u ovo slucaju osmeh nosi bodove koji pobedjuju. "Osmeh i za dobro i za zlo,pa ko duze izdrži"(Mika Antic) P.S. Na slikama su sva tri metroa. Prepoznajte razlike.

Bravo za celokupnu ekipu! Žao mi je što nisam mogao da nastavim dalje,malo posao,a malo i Unas. Biće dana i krivina. Posotoji već plan za 10-ti mesec i "laku" vožnju magistralom. Tada nema više kampera,a vreme je još uvek lepo.

Dajte još fotki!! Malo Albanija! Malo Pula! Ima vas kao mačića na vožnji,a niko ništa da napiše.

Veci deo ekipe krenuo put Bihaca,Jajca,Prozora(mora pasti),Mostara i kao krajnja tacka Ston. Tamo se fuzijom moto elemenata spajaju u jos vecu grupu koju cine Losmi Capo,Milulanac,Daki.... A mi pacici nazad za Beograd. Ja planiran,a Unas ne planiran,ali mora. Momci,srecan put! Pisite i dajte materijal sta propustamo.

Kiša je stala i ekipa se najzad sakupila. Mile Fazer i Zoran(e mayil) iz Pule. Lagano po pljusku i udarima bure,a ostatak ekipe sa severa kao predstavnici klana iz Dusseldorfa Milan(K1200R),Nick Mick i Gajo Motori parkirani,a na stolu nekoliko boca vina,pršuta,masline i domaći tvrdi sir. Kako kaže Mile,malo laprdanja pa onda da obiđemo jezero. Zato smo i došli! Siguran sam da bi Sunce dalo i neke lepše,veselije boje.Mada su i ove pastelne dovoljne za uživanje. Pošto je veoma zahladnelo,rešili smo da ostatak večeri provedemo uz topao oganj i vino doneto malo iz Istre,a malo iz Konzuma. Fotografije,pa kasnije. Još smo normalni!

Prosli kroz Brcko i mimoisli se sa Bokijem RT. On je nas video. Hteli da svratimo i kod Lepe Brene na kafu,ali nije bila kuci. Kanjon Une je lep i dobar za voznju,ali ti cca 25 km je moglo da bide i malo vise. Vreme nas je danas posluzilo,ali cemo za sutra videti... Mada je sutra dan za splavarenje. Mile i Zorane...dobrodosli! Milane(K) cekamo i Vas. Vidim ja da ce sutra uvece biti parada pijanstva i kica bez poznate cure u belom. A ima i neke sljive i malo vise JACKA.

Vrlo malo do polaska. Vremenske pogode će nas zaobići pa će biti po normalnom rasporedu. Više kiše nego Sunca. K 1200 R i ekipa su noćas vozom krenuli iz Dusselforfa ka Beču. Sa njima se nalazimo tek sutra uveče. Suv put svima nama želim!

Na snimku se vidi 42 motocikla. Još 5 su mi promakli + ja + saobraćajac na motociklu. Total 49kom S obzirom na spajanje dva praznika,potencijalnu kišu i "pucanje",odličan rezultat.

Krecemo 14.5. rano ujutro iz BGD-a Uvece smo na Plitvicama i pokret odatle je 16.5. ujutro. Bice otvorena posebna tema.

Kada sebi zadaš cilj putovanja u mislima na putu do tamo razvijaš različite scenarije. Različita osećanja. Da li ćeš se razočarati,da li ćeš sve videti,da li će ti to mesto,taj grad i ti ljudi promeniti pogled na svet i stvoriti bar prividni osećaj pripadnosti? Vezan energijom,ne ličnom kartom. Sam put od juga Portugalije do samog Lisabona je vodio kroz borove šume. Sa leve strane okean,sa desne šume i livade,a sredina...pa krivine. One zbog kojih se i vozi motor. Dan,sunčan. Tu negde oko 21 C. Sve je ovo lep nagoveštaj ili dobrodošlica u Lisabon. „Evo uživajte na ulazu,pa kada uđete da vidite kako je unutra.“ Ulazak u Lisabon je to i pokazao. Fenomenalan most sa kog se vidi ceo Lisabon,a ako postoji ona rečenica: „Život se ne meri brojem udisaja koje napravimo,nego momentima koji nam oduzmu dah.“ U trenutku prelaska,ja potrošio bar jedan, dug momenat. Posle sam saznao da je ovaj most približna kopija mosta u BRUKLINU(USA),a sebi sam odavno obećao da ću ga preći motorom. Ne. Ne priznajem pod tim kopije. Samo original! Lisabon,kao i svaki veliki grad. Ne znaš gde pre. A opet. Sve bi da se vidi. Ja sam već napisao šta smo sve obišli. Ali ne smem ni sebi da priznam šta nismo. Jednostavno nemoguće u jedinici vremena. Na kraju ovog posta ću napisati šta je treba da obiđem. Više kao obećanje sebi za sledeći put (Ovde umesto TAČKE ide osmeh) Sve građevine,ulice,predeli,prolazi,prelazi. Sve je to lepo,ali meni je veliki utisak ostavio noćni izlazak u tom gradu. Ljudi piju vino,a u ritmu muzike koji lokalni DJ pogađa bez greške. Taj Dj je u stvari jedna baka sa sedom kosom i slušalicama,koje su veoma proporcionalno veće od njene glave. Da. Nemam fotografiju. Posle jedne,dve,tri flaše vina počinješ da se uklapaš u ritam. A gosti,verovatno su svi išli kod istog profesora koreografije. Svi u istom ritmu igraju. Njišu glave. Mrdaju telom. Isti pokret i isti gest. Pomislim:“To je samo u ovom lokalu,poznaju se gosti pa uvežbavaju pomalo svakog vikenda.“ Onda izađem na ulicu i vidim da svi rade isto. „Roze ulica“ Igraju istom koreografijom u ritmu lokalne muzike. „možda su imalu neki njihov MUZIČKI TOBOGAN gde je to bio deo obaveznog obrazovanja.“ U klubu pored,na prve taktove pesme „REBEL REBEL“ od Dejvida Bouvija svi pevaju i nadglašavaju muziku,a onda DJ stiša na minimum i tada mi ništa nije jasno. Kolika je razlika između nas i tamo nekih,na jugu Evrope!? Da li su možda naučili i ovu pesmu kao počast nedavno preminulom ili je to jednostavno takva kultura? Koji god da je razlog,pod velikim sam utiskom. Bio tada,a i sada. Sledeći odlazak u Lisabon će obavezno podrazumevati sledeće: Stadion Benfica i neka utakmica da se pogleda(ne palim se nikako na fudbal,ali to je više hram) Veliki akvarijum Plaža na okeanu Vino Plaža Vino Plaža ... Samo da sedim i gledam šta je u daljini Fotografije: Most „Roze ulica“ preko dana Lisabon sa tvrđave St.George

Poštovani čika Arakise, a da li nosimo jaja da se kucamo? 10 kom dovoljno? Po motoru. Unapred zahvalan!

Da vidimo ko bi išao: 1. Arakis 2. Sasha P 3.

Idemo zajedno! Moze?

Tarifa Sevilja Faro Albufeira Lisabon Sva nabrojana mesta i gradovi bi bili moj lični izbor najlepšeg dela puta. Onoga čemu imaš želju da se vratiš i ostaneš. Od nabrojanog,Faro i Albufeira(jug Portugalije),otprilike najsličnije onome kada Nebojiša Glogovac u filmu MUNJE kaže: „...a Afrika,to ti je ovako...PU...“ Čak je u ova dva grada i Sunce malo sjajnije od svega što sam video. Ne mnogo toplije,ali sigurno nasmejanije. Gradovi u koje pobegneš i znaš da si došao na pravo mesto. O Tarifi i Sevilji neću da pišem,već sam napisao sve što je možda bilo interesantno,ali o FARO-u i ALBUFEIRI,da znam i imam talenta mogao bih i pesmu da napišem. ...Problem je što nedostaje talenta, a i nisam toliko knjiga pročitao, da bih u desetercu opisao sve što sam očima video, već samo žuti pesak koji se na vetru igrao, Ili penu na rubu mora, talase koji se iz daleka prevrću i Sunce na njegovom zalasku... Najbolja stvar kod ova dva grada(namerno pišem u isto vreme o oba,pošto ni pismo/glava ne bi pomogli oko odluke koji je meni lepši,bolji...),nije toplina,Sunce,more,plaže,hrana ili vino. Ono što izdvaja ova dva grada su ljudi,a u tim ljudima neki poseban unutrašnji mir,povećan osmeh. Posebna energija koja nedostaje u ovim našim krajevima. Veoma. Videli smo ulice oba grada, sedeli na plažama u oba mesta. Posetili restorane u oba raja. Vozili ulicama,putevima i bulevarima. Ovde bih mogao da živim. A onda upoznamo Ćapu,nađeg domaćina koji je izrekao jednu toliko logičnu,a opet realnu činjenicu: „Šta radiš u Beogradu posle posla? ...U zavisnosti od doba godine,odeš kući,kafić,druženje,nerviranje... Šta radiš na jugu Portugalije u bilo koje doba godine? ...pa ideš na plažu!“ Siguran sam da će biti onih koji će prokomentarisati, „Pa šta ću svaki dan na plaži?“ Moj odgovor bi bio: „Hodaj bos...“ I nađi mi samo jednu stvar zbog koje vredi sedeti u četiri zida!“ Mogućnost izbora. Znam da Ćapa ovo čita,pa ću ga zaomoliti da on napiše još neki red. Ja bih mogao da pišem satima. O Lisabonu za neki dan.

Put ka Španiji je prolazio kroz te „nacrtane“ predele. Žao mi je što Andoru nismo videli,ali biće dana. Sam ulazak u Španiju je jedan prljavi nekada obeleženi prelaz bez nekih većih prepreka za razliku od ulaska u Francusku. Gomila nekih supermarketa sa strane i parkinzi sa raznim preprodavcima „zlatnih“ naočara i kao original Ray Ban naočara. Tu noć provodimo u mestu Marglet de Mar. Pravilno uređeno mesto sa podjednakim blokovima. Veliki hoteli i široke ulice. Malo podseća na Budvu,a trenutna klijentela su ekskurzije raznih škola i omladinski sportskih klubova. Blizina mora daje lepotu gradu,ali sve ostalo samo najlon i sintetika. Valensija – ogroman grad. Prelepe građevine i arhitektura iz...sa elementima...i stilom...prelascima iz doba.. (ne razumem se uopšte,pa ne bih da izmšljam,a ni da prepisujem) Male ulice,veliki bulevari,velike gužve i sunčan dan kada smo šetali tim gradom. Osećaj prave Španije,bar ja imam takav osećaj. Ulični svirači i modno obučeni kao muškarci odlikuju centar ovog grada. La Linea dela concepcion - Grad na jugu Španije. Granični sa Gibraltarom koji je u vlasništvu Velike Britanije. Prolazeći kroz grad uopšte nisam imao osećaj da se nalazimo u Španiji. Čak više u nekoj arapskoj zemlji. Uske ulice,nepravilne građevine,prljavi trotoari(ako ih uopšte ima),a onda što je grad bilži sa tom britanskom granicom postaje sve moderniji i bolji. Čistiji. Sa širokim trotoarima. Po meni sigurno jedan od gradova u koji nikada više neću doći. Nema potrebe,a ni želje. Putem do Gibraltara smo prošli - nisko proleteli pored nekoliko gradova,a da nismo ni prikočili. Mnogo ljudi po povraku mi je reklo...A Granada?Malaga?Kartagena? Jednostavno,malo dana,previše kilometara. A možda su ti gradovi sudbinski preskočeni za neko drugo putovanje narednih godina. Kada se ekipa sa one strane Sredozemnog mora malo primiri. .... GALO DE BARCELOS “Na severu Portugala se desio strašan zločin i nikako nisu mogli da nadju krivca za to, tako da su svi posumnjali na jednog Galega (španca iz Galicije koji je u to vreme prolazio kroz Portugal na putu za Santiago de Compostela) i rešili da ga sto pre osude i završe sa tim. On je tražio da vidi sudiju pre nego što ga obese i da porazgovara sa njim. Kada je stigao kod sudije bilo je vreme ručka i na stolu je stajao prženi petao. On je se kleo da je nevin i rekao je da je toliko nevin da ce i prženi petao zapevati kada ga budu obesili. Svi su se smejali u poslali ga na vesanje, u trenutku vesanja(tako bar legenda kaze) petao je ustao i zapevao. Španca (Galega) su uspeli da spasu a on je kao znak zahvalnosti posle nekoliko godina ponovo došao u Portugal i podigao skulpturu kao znak zahvalnosti. Naravo učenije : Pravda uvek izadje na videlo i uprkos svemu. Dovoljno je verovati u boga. P.S portugalci su u to vreme bili veliki katolici i do skoro crkva je imala veliki uticaj na sve sfere politickog, ekonomskog i svakodnevnog zivota. Toliko od stalnog dopisnika is suncanog i toplog Portugala” Na fotografiji je magnetić,poklon za najvernijeg pratioca putovanja,MATEJA ĐOKIĆ, Moj sestrić.

Nekoliko fotografija iz TURISTIČKE klase u nastavku. Moj lični utisak: - Organizacija - odlična! U svakom trenutku je bio tu neko iz tima sa jednostavnim pitanjem "Da li mogu nekako da pomognem!?" Bilo gde. Na parkingu. U boksu. Na stazi. Čak i u kafani(ovo mi je opštepoznato) - Etno selo,Priroda - Savršeno! Vredi doći i nevezano od ovog takmičenja. - Takmičenje - Meni je ovo prvi put. A opet tek treći lli četvrti da sam seo na ovakav tip motora. Ja sam oduševljen! Imao sam jedan "dobar" pad. Ali bez posledica po mene i motor. Oprema je odlična! Spremam se za Taru,a sebe sledeće godine vidim u višoj klasi. Hvala svim momcima koji imaju mnogooooo više sati na ovoj klasi motocikla,a izdvojili su vreme i savete za moje neiskustvo! Jedan od najbitnijih saveta: "Kada vidiš uzbrdicu dodaj gas!" P.S. Ako neko želi fotku u punoj rezoluciji neka piše na PP

115 eur motor + čovek. Spavanje u sedištu na palubi. 160 eur motor + čovek. Spavanje u kabini. Ima još opcija,ali su sve skuplje. U svakom slučaju se isplati. Barcelona - Đenova kopnom ima oko 900km Ako se ide auto-putem Gorivo: 60 eur Putarine: cc 100 eur Spavanje(negde): 30-40 eur Umor: velik Gume: povećan procenat potrošenosti Visa kartica: neprocenjivo i u ovom slučaju nepotrebno

Nica – prelep grad sa dugačkim drvoredima i izgledom koji daje pečat svakoj ulici,zgradi. Primetno je prisustvo velikog broja pripadnika arapske nacije. Ovaj grad po meni zaslužuje veću pažnju od onoga što smo mi pružili. Kada već nemaš mogućnost da posvetiš vreme ovakoj lepoti,onda staneš na jedan interesantan ćošak. Parkiraš motor i posmatraš ljude. Zašto žure? O čemu razmišljaju?Zašto se smeju? Šta to nama kao naciji nedostaje pa da budemo upola kao oni? Put vodi dalje. Kan – sav glamur,foliranje i sjaj nabijeni u jedan grad. Kada bih poredio Monte Karlo i Kan,rekao bih da ovaj prvi ima svega previše,ali to nekako drži u tajnosti za sebe. Kan ima sve što i MK,ali se rasipa sa tim „vrednostima“ i glamurom. Dok smo boravili u centru grada,na samoj Kroazeti,padala je kiša,ali to nije nikako sprečavalo veliki broj raznih lepo odevenih ljudi da se šetaju i popune obližnje restorane i kafiće. Savršeno skrojena odela,uske haljine,sjajne cipele i visoke štikle. Automobili koji su tu samo da bi bili viđeni,a jahte,toliko ih ima u svim veličinama da se skoro i ne primećuju. Od šume se ne vidi drveće. Centralna Francuska - ili možda nije. 600km od Pariza. 200km od Tuluza. 200km od Bordoa. Malo mesto Pylogarde. Čak se i na Google Maps nalazi kada se skroz uveća. Vrlo malo. Po mojo proceni 100 stanovnika max. Kod nas bi to odmah neko prisvojio kao deo svog atara i postavio đubrište na samoj periferiji. Ovako i ovde. Ljudi imaju svoju proizvodnju svega i svačega. Vino,sir,povrće,voće,meso. I rade ono što i drugi pre 200-300 godina. Razmenjuju robu. Da. Idu oni u prodavnice,ali izbegavaju koliko je to moguće. Moj drug Tjeri je rodom iz ovih krajeva,ali ga je život odveo i veći deo je proveo u Parizu. Sada se opet skrasio ovde. Dok ga posao ne pozove. Prelepa kuća iz 1840 god. Dva kamina. Simpatične mace. Domaće vino. Sir. Na livadi pored,nekoliko konja trči unaokolo. Noću je toliko tiho da se čuje žubor potoka koji je udaljen skoro kilometar odatle. Predeli kroz koje smo prolazili. Kao nacrtani. Ako Luksemburg mogu da nazovem zemljom zamkova,Austriju opišem kao bajku iz koje Hajdi viri iza svakog ćoška,onda Francusku mogu da tretiram kako crtanu avanturu Asteriksa i Obeliksa. Savršeno „nacrtana“ priroda i kao da samo čekaju trenutak da iskoče. Putovao sam ja i kroz Tursku svojevremeno i tamo sam uvek bio u strahu da neko ne iskoči. Razne države,pa samim tim i promena raspoloženja vezana za „iskakanje“. Ulazak u Španiju Barcelona Valensija Gibraltar ... “Tradicija i kultura mozaika od pločica dolazi jos od vremena kada su bili okupirani arapima (oni su prvi doneli pločice u Portugal i i jug Španije). Portugalci su je i posle proterivanja arapa prihvatili i do dan danas je popularna u portugalskom društvu ( od siromašnih koji sa njima pišu imena kuća i vlasnika poseda pa sve do imućnih koji iscrtavaju svoje familijarne grbove i simbole) Čak su i država i crkva prihvatili taj običaj i mnogo palata i državnih ustanova kao i crkvica po Portugalu krase pločice i mozaici.” Toliko od stalnog dopisnika iz tople, suncane i uvek nasmejane Albufeire (tekst napisao Dragivoje Marković,Ćapa – naš domaćin I vodič kroz jug Portugalije)

Hoću,u narednih nekoliko dana. I to dolazi na red.

Prošlo je već nedelju dana od povratka. Malo vremena da se slegnu utisci. Neki jesu,ali oni pravi da se uopšte shvati gde,koliko i šta sve je viđeno,tek za 3-6 meseci. Znam iz iskustva. Hrvatska Slovenija Italija Kraljevina Monako Francuska Španija Potugalija Dve planirane teritorije/države koje su planirane,a nismo uspeli Andora – veoma niska temperatura i sneg su nas sprečili da obiđemo ovu malu državu u Pirinejima. 2000 i više metarra nadmorske visine nisu baš pistupačne za ovu vrstu akcije u martu mesecu. Biće prilike. Siguran sam. Gibraltar – unapred sam znao da su veoma male šanse da nas puste tamo,s obzirom da je potrebna britanska viza za ulazak. Ništa nije koštalo da se proba. Što se tiče ostalih destinacija. Onih koje smo obišli,izdvojene od svoje države. PULA(Istra) – Uvek kada pričam sa nekim ko je iz ovih krajeva,oni naglase da su ipak više Italija nego Hrvatska. Mada i dosta njih to isto kažu,a iz Splita,Dibrovnika i Zadra su. Istra,to je Italija. Meni lično,od Rijeke do Umaga,najlepši deo Hrvatske(Italije). U Puli smo uvek DOBRODOŠLI,naš drug Mile je veliki razlog toga. Uvek nas ugosti,a i njegove priče o celoj regiji,ljudima i motorima su lek i veliko znanje. Ja lično volim celu Istru. Imam poseban šmek u odnosu na sve ostalo. Hvala Mile! San Remo – lep grad koji je viđen sam jednu noć. Već sam napisao o njemu,a lični utisak,ništa posebno,osim da se kaže: „Bio sam tamo!“ Monte Karlo – grad koji u svakom segmentu ne pripada ovoj planeti. Sve je skupo. Pa i još malo skuplje. Egzotični automobili,ogromne jahte i kuće koje svojim detaljima ostavljaju bez daha. Taj grad – država,jednostavno nisu za „običnu raju“. U jednoj prodavnici(kupovao mali suvenir),pričam sa prodavačicom,ona na lošem engleskom,ja na nikakvom francuskom. U jednom trenutku,ona na srpskom kaže: „Zdravo!“ Pogledam je začuđeno. Kaže,videla je zastavu Srbije na mom rukavu. Žena je poreklom iz Makedonije i ovde živi i radi već 15god. Malo smo popričali i ja nastavih dalje. Zaboravio sam da je pitam da li svraća Đoković. Možda i njemu treba neki magnetić kao poklon. Kan Nica ... (Tramvaj koji je jedno obeležja Lisabona. Vozi po rutama gde su najbitnije turističke lokacije. Glavna ruta je do tvrđave ST.George)