Ti nikada ne bi smetao. Kišu nisi mogao da doneseš.ja sam čak potpisao neke papire za izvoz da je iz Španije šalju u Afriku,njima treba. Neka se malo ovajde. Biće još putovanja...imam neki osećaj.

Polazak iz Ljubljane sa malo Sunca. Tokom dana se pojačavalo i dostiglo preko 25 C Mi smo toliku temperaturu u Španiji imali samo jednom ili možda dva puta. A onda kažu Španija i Portugalija savršene za letovanje. Veći deo dana malo brža vožnja po putevima Slovenije i Hrvatske. Znamo da nas čekaju na naplatnoj rampi u Šimanovcima. Pozdrav sa drugarima i lagani put do kuće. Usput smo stajali da se spreme kadrovi. Od ovoga celog putovanja će kao i prošle godine biti napravljen jedan film. Ali mora da bude bolji nego prethodni. Na greškama se uči. Isred kuće gomila dece,moje,a i tuđe. Svi su dobili po čokoladu(Made in Spain) Ovi stariji po magnetić,za frižider(Made in Portugal) Svima po nešto,a nama dobrodošlica kući. Volim kada se u mom odsustvu dogodi bar nešto lepo,pa neka bude i dolazak proleća. Volim i da putujem. Volim da upoznajem drug kulture,narode,shvatanja,običaje.... Njihovu hranu,život,da vidim zašto se neki toliko smeju,a opet neki budu toliko tužni. Da li Sunce utiče na raspoloženje? U jednom stihu pesme „Živeti slobodno“ Đorđa Balaševića kaže se: …Probati jug k'o zrno grožđa sa dlana bogorodice liznuti so sa onog gvožđa za koje vežu brodice Slušati vetar kako gudi u bele stepske jasene zajetiti vode koje bude gene u tebi spasene… Ostatak pesme ne zvuči ovako,ali daje opis želje za putovanjem. Ali ja bih dodao,možda ne pesnički kao ĐB: Udahnuti vazduh posle kiše. Gledati Sunce kako zalazi na horizontu ispod prljavog vizira. Skinuti čizme I hodati bos po vlažnom pesku neke plaže na koju ne zalazi svako. Gledati lica ljudi koji prolaze. Uživati u muzici lokalnih svirača. Pokušati da se sporazumeš na lokalnom jeziku,a opet biti sumnjičav da nekome nisi nešto opsovao. Podeliti poslednji gutljaj vode. Slušati kako asphalt bruju pod točkovima. Probuditi se u novom gradu I istraživati šta on krije. Voziti mnog kilometara u danu I sesti na kamen pored puta I skuvati supu. … Ja sam svestan da svaki grad nosi svoja obeležja. Spomenike,katedrale,reke,građevine,trgove,stadione... I ja vrlo često “izbegnem” neku znamenitost,čak I pod cenu da me neko nazove svakakvim pridevima,ali ja jedostavno najviše volim da gledam ljude. Oni su to sve stvorili. I nikako da shvatim zašto tolike razlike? Vratili smo se. Bezbedno I bez ijednog većeg problema. Mada kada razmislim I oni mali su bili potpuno nebitni. Sve je to deo puta. Više njih mi je reklo:”Šteta,padala je puno kiša” Sve je to deo puta. Probali sve što lokalna kuhinja nudi. A I lokalna vina. Sve je to deo puta. Upoznali smo zanimljive ljude I videli interesantne predele. Sve je to deo puta. I ljudi su deo puta. Oni koji putuju,a I oni koje srećemo. Ovo je kraj putovanja,ali ne I kraj priče. U narednim danima ću napisati činjenice koje bi pomogle nekome ko ide u ove krajeve. I neka moja lična razmišljanja. Grad je grad. Ma gde on bio. Ljudi su ljudi. Ma kojim jezikom govorili. Hvala svima što ste pratili ovo putovanje. Sledeće(a možda I ove)još jedno,siguran sam interesantno putovanje. Gracias! Obrigado! Grazie! Hvala!

Nekoliko fotki od juče sa polaska iz Barcelone. Noćas bilo VEOMA nemirno more! Ne figurativno,već smo se stvarno ljuljali. Tablete protiv mučnine pomažu,a i bolje se spava od njih. Tamnoputa ekipa je bila mirna i provela je celu noć igrajući karte. Deru se kao konji,a kad se svađaju to baš izgleda smešno. Dolazak u Đenovu. 6.50h ujutro. Meni ovaj grad uvek lepo izgleda,čak i kada se budi ovako tmuran i tužan. Nekim gradovima jednostavno ne treba šminka. Takvi su kakvi jesu i nema potrebe za doterivanjem. Prirodna lepota. Na italijanski način. Ostatak dana na autoputevima Italije i ulazak u Sloveniju. Iskren da budem,kada uđem u Sloveniju imam osećaj kao da sam kod kuće. Nema gostujućih bodova,već je domaći teren. Šta da radim ex YU nostalgičar. Žarić je otišao da prošeta po Ljubljani,a ja čekam jednog kolegu. Ovde je čak i pivo na račun kuće. Domaćinski,nema šta. Mika Antić je „Nepovratnoj pesmi“ napisao: „...Ti za koren nisi stvoren,ceo svet ti je otvoren,ako ti se nekuda žuri,stisni srce i zažmuri...“ Ostatak pesme nije baš u ovom maniru,ali bih dodao da,volim sve gradove u kojima budem,ali najviše volim svom da se vratim. Vidimo se sutra u Beogradu!

Upravo usli na brod. Ovde kisa pljusti za sve pare. Secam se da sam kao dete,gledajuci vremensku pognozu i 15 C u januaru u Spaniji zmisljao da odem tamo. Sada kada ovde pada,a u Beogradu 28 C meni zvuci neverovatno. Sada hocu u Srbiju! Meni nikada udovoljiti!. Sutra oko 8h ujutro pristajemo u Djenovu. Posle toga Ljubljana,a u nedelju Beograd. P.S. Ima puno "finih" momaka,a pojacano je obezbedjenje u odnosu na proslu godinu.

Da. Ima dosta pripadnika arapske nacije. Prosle godine sam putovao istim brodom ka Maroku i iz Maroka. Cak sam sa njima spavao u kabini. Ja iskreno nemam nijednu losu rec za njih. Veoma kulturni i pre svega nasmejani. Sto se tice te druge luke...Chitiavechia...bila je i ta opcija,cak je i karta jeftinija,ali vreme nikako ne odgovara. A osim toga,razdaljina izmedju Djenove i te luke je preko 400km. Sto znaci: "Merhaba my arabic friend!"

Ovakvi gradovi nikada neće propasti. Jednostavno sve je okrenuto turizmu,turistima i svemu što je vezano za taj oblik uživanja i zarade. Ono što je danas viđeno je samo delić zagreban malim noktom kolika je to mašinerija. Od starih katedrala koje plene svojom lepotom,do širokih gradskih trgova,preko uličnih svirača i igrača pa sve do modernog viteškog nadmetanja fudbala. Sve je ovde zamišljeno da donosi ogroman novac. Ja lično nisam neki poznavaoc katedrala,crkvi i svega vezanog za tu tematiku. Ne pravim se da znam. Gaudijeva katedrala ostavlja bez daha. Arhitekta je pokazao svo svoje znanje i napravio čudo. Ogroman broj turista koji naviru tokom celog dana. Druga katedrala(nisam je tražio,slučajno naleteo),poznata pod nazivom KATEDRALA BARCELONA. Prelepa. Gomila turista,svirača,igrača. Unutrašnjost sa ogromnim i visokim svodovima i potpunom tišinom. Samo se čuju koraci znatiželjnika ili vernika. Sve ostalo su tržni centri,ulični prodavci,poznati svetski brendovi. Oni skupi(Armani,Boss,Jimmy Choo...) i oni jeftiniji španski koji su pristupačni skoro svima(Zara,Mango...) Sunčan je dan. Pa i sve što je možda ružno izgleda mnogo lepše. Na velikom broju zgrada,terasa i prozora,visi zastava Katalonije. Ovdašnji stanovnici imaju žarku želju da se odvoje od Španije. Čak su bili skoro i referendumi,ali ništa od toga. Svojevremeno je ekipa pod nazivom ETA pravila ovde gluposti na osnovu toga da ne žele sa Španijom dalje. Ali su pre neku godinu prekinuli akcije. Ili su im neke čike rekle da se ne glupiraju ili će da ih nema ili jednostavno ne mogu da dođu do izražaja zbog ove ISIS ekipe. Ali sigurno je da je na ulicama veliki broj policajaca. U svim oblicima. I sa svakakvim naoružanjem. Najbolje je to što saobraćajci voze BMW skutere. Vidi se standard. Za kraj,ali sa početka dana. Stadion FC Barcelone. CAMP NOU. Ono što sam video me je ostavilo bez teksta(njie Mesi). Ja takvu mašineriju za pravljenje para nisam video. Ovde samo od prodaje suvenira,opreme i reklamnog materijala zarade milione eur na dnevnom nivou. Svi mogući dresovi,oprema,čaše,šolje,lopte,magneti,makete,posteri...čak i četkice za zube. Sve je FCB! Patike,kupiš i odmah mogu da ti izvezu ime na njima. Dres,odmah štampa. A cene. Boli. Veoma. U Španiji slabo znaju engleski,a ovde čak i čistačice znaju kao da su polagale TOEFL. Sutra nastavljamo put,ali sa brodom. Barcelona – Đenova Petak 13h – Subota 8h P.S. Isti onaj brod kojim sam se prošle godine vraćao iz Maroka.

Nedelja Oko 15h

Ustajemo oko 7.30h Potpuni mrak. Gledamo da nismo pogrešili vreme ustajanja. Menjali smo zone,menjalo se vreme. Ko zna. To je to. U Valjadodidu sviće tek posle 8h. Zašto? Zato što je veći deo Španije zapadno od griniča i ne bi trebao da bude u toj vremenskoj zoni,već Kao Portugalija,sat vremena ranije. Na 400 km od Barcelone čak postoji i tačno mesto i oznaka toga. Interesantan luk preko auto-puta kao oznaka toga. I današnji dan je bio „tranzitni“. Danima već pokušavam da kupim karte preko interneta za brod Barcelona-Đenova. Tako nam je najbolje da se vratimo. Najjeftinije,najbrže i najlogičnije. Sve NAJ. Nema nijedno PROTIV. Ili njima nešto nije u redu sa sajtom preko koga se kupuje ili su ukinuli prodaju zbog ovih finih momaka koji plutaju iz Afrike ka Evropi. Ako uspemo da ih kupimo,ostaje nam jedan dan razgledanja Barcelone. Nije bilo u prvobitnom planu,ali tako se namestilo. Veći deo dana po auto-putevima. Preko 700km danas. Lepo je da smo veći deo puta išli kroz regiju LA RIOJA(Rijoha). Sa svih strana zasadi vinove loze dokle pogled seže. Njihova najpoznatija sorta CRIANZA i najrasprostranjenija. Vino koje je odležalo dve godine u buretu. Po dolsku u Barcelonu uspevamo da se probijemo po najvećoj gužvi do luke i kupujemo karte. Petak 13h polazak. Sutra malo druženja sa ovim gradom. Siguran sam da ima lepih stvari.

Danas je bio „tranzitni“ dan. Grad PORTO nas nije nikako nagradio lepim vremenom. Pljusak celo jutro i nemanje želje da se po takvom vremenu vidi isti po danu. Današnji plan je grad Valjadolid. Centralno-severna Španija. 400 i nešto km od početne tačke. Malo iznad Madrida. Kao i svaki grad u ovoj oblasti,ljubiteljima fudbala poznat po REAL VALLADOLIDAD-u. Kiša prestaje posle nekih 100km i sve dobija novu dimenziju. Na kratko svraćamo u mesto VILLA REAL,a onda samo nižemo kilometre. Nisam ovo do sada pisao,ali gorivo je jedina stavka zbog koje ne treba dolaziti u Portugaliju. 1.45 eur za litar! Španija 1.06-1.14 eur Francuska 1.15-1.25 eur Ovo su sve cene za benzin. Dizel je jeftiniji. Kod nas je gorivo 1.10 eur(bar je tako bilo pre 17- dana). Bosna je obećana zemlja za vožnju motocikla. Nebo iznad nas ima šarene boje i čini da put brže prođe. Dolazak u Valjodidad i mali obilazak. Lep i čist grad. Nasmejani ljudi i prelepe građevine. Dođu dani kada postoje razlozi za gubitak instiracije i slikanja i pisanja. A nekada i ne. Meni je to baš danas. Poštedeću Vas reči. Uživajte u bojama neba i svetlima grada. Sutra imamo veću „tranzitnu“ turu. Valjodidad,Saragosa,Barcelona. 700km.

Prva stvar na početku današnjeg dana,otići po motocikle u ambasadu. U samoj ambasadi nas dočekuju zaposleni,a dok smo se mi presvukli dolazi i ambasador. Imali smo kratak čas iz istorije i pravosuđa Republike Srbije. Iskren da budem meni je veoma bilo zanimljivi da slušam čoveka koji je pisao i još uvek piše stranice istorije Srbije. U pitanju je Oliver Antić. Mnogima poznat kao profesor Pravnog fakulteta u Beogradu,Prištini i na Palama. Saznao sam da je bio strah i trepet 4-te godine,a Obligaciona prava su se teško prolazila. Čovek koji je započeo pregovore u Rambujeu i osoba koja je zaslužna za rehabilitaciju Draže Mihajlovića. Bila nam je čast da je neko takav odvojio vreme za nas. Sledeća stanica CABO DA ROCA. Najzapadnija tačka KONTINENTALNE Evrope. Prelep pogled i sunčan dan. Sam put do litice i od litice vodi pored predivnih plaža punih surfera. Naravno,kako to biva,čak i u bajkama,posle dva čuda,treće mora da bude zlo. Kiša! Opet! Nema fotografija iste,znate kako izgleda. Porto. Pa sve su fotke noćne. Malo smo zakasnili. Najpoznatiji po dezertnom vinu PORTO i istoimenom fudbalskom klubu. Uz obalu reke stoje replike brodova koji su prevozili destilate vina ka brodovima koji su plovili ka Engleskoj. Sledeća lokacija...videćemo sutra. Ima više mogućnosti. Najverovatnije Valjodidad(Valladolid). Nisam baš siguran u izgovor i tačnost srpske verzije naziva ovoga grada. Grad u centralnoj Španiji. Ljubiteljima fudbala poznat po istoimenom klubu. Bio nam je plan nešto drugo,ali gledamo da izbegnemo kišu. Tamo je sutra nema. A ni prekosutra. U četvrtak uveče smo u Barceloni. Još 2700km do kuće (kopnenog puta).

Da. Mada moze i za manje para. Znam provereno da za slicne pare moze i u Italiji da se kupe dobra vina. Provereno vise puta.

U jednom filmu iz 90-i neke Mel Gibson objašnjava mlađem kolegi „Teoriju subotnje večeri“ Da se kvalitet jedne države/grada odražava u kvalitetu provoda subotom uveče. Objašnjava da koliko je kvalitetan provod,toliko će i naredna nedelja biti dobra. Lično bih mogao da iz mnogo razloga odbacim teoriju,ali moram da priznam provod u Lisabonu je sasvim dobar subotom uveče. Pozvani smo na druženje od strane zaposlenih iz ambasade i njihovih drugova,a opet naših na privremenom ili zuvek zaposlenju u Portugaliji. Žarić je odustao od izlaska. Kaže da mu ne prija,pa sam ja sam otišao. Upoznao sam nekoliko „naših“,a opet privremeno domaćih. Nekoliko devojaka koje ovde rade po stranim kompanijama,profesori engleskog jezika,jednog bubnjara, Dva kuvara i još nekoliko njih koji su ovde našli svoju sreću. Drago mi je da ima ljudi koji uspeju da se zadrže u ovom lepom delu planete. Naravno,kada si u Portugaliji piješ vino. Preko dana belo,a uveče crveno. Takvo je pravilo. U ovom slučaju ne gledaš utakmicu i dereš se kao konj,ali uživaš u popularnim hitovima pomešanim sa lokalnim ritmom. „Roze ulica“ kako je oni zovu ima 30-tak lokala,klubova,diskoteka Svi stoje na ulici,piju svoje piće i mrdaju se u ritmu muzike. Veoma lepo za videti i nemoguće se i ne priključiti. Promenili smo nekoliko lokala. U svakom različita melodija,a opet nešto toliko dobro da te diže i ne spušta na zamlju nijednoga trena. Gomila lokalnih hitova i poznate stvari od THE ROLLING STONES-a,Billy Idola,malo je bilo i Đeksona zvanog Majkl i ostalih šmekera koji prolaze u svakom delu planete. Odličan osećaj ili je to možda bilo od vina? U svakom slučaju hvala svima „našima“,a privremeno domaćima. Današanji dan je osvanuo sunčan. Još malo obilaska grada. Iskreno,bili smo znatiželjni da vidimo te boje koje promene grad sunčanim trenutkom. Istina. Dok smo spavali,vredne ruke su ofarbale grad i dale mu potpuno drugu dimenziju. Sve je postalo šareno,jarko i obojeno lepšom atmosferom. Nigde ni traga od sivila prethodnog dana. Tvrđava SAO JORGE Ili u originalnom nazivu CASTELO DE SAO JORGE (znam da neke stvari ne treba prevoditi,takve su kakve jesu) Na putu do tamo,ja toliko stepenica nisam video nigde. Setim se letovanja u Herceg Novom i shvatim kako su sve stepenice toga grada samo delić ovoga uspona. Tvrđava kao i svaka druga. Sa svojom istorijom i modernim detaljima koji je samo kvare utisak. Naš Kalemegdan je za ovo ovde izmišljen,nacrtan i svakim delićem bolji. Samo jedna mala sitnica,ovo je ipak Lisabon. Još malo šetnje po gradu. Uske uličice,dosadni prodavci svega. Uglavnom VEOMA prilagodljivi,kada je sunčano,naočare. Kada pada kiša,kišobrane. Da bi upotpunili doživljaj boravka u ovom gradu,uveče odlazimo do jednog od restorana u delu grada koji se zove ALFAMA. FADO muzika. U tom kraju postoji desetine restorana u kojima je ovaj žanr zastupljen. Setna i veoma emotivna muzika. Ne razumem ni reči iste,ali emocije izvođača(žensko ili muško)čine da osetite snagu toga. Glas koji Vas vodi u drugu dimenziju je ono zbog čega vredi biti ovde. Ono što je veliko razočarenje je sam restoran. Kao mlečni restoran „Zdravljak“ u koji me je moja baka vodila jos 70-i neke. A hrana. Ja nešto odvratnije nisam jeo još od vojske. Još ne smeš ni da se buniš,pošto mora da bude „potpuna tišina dok FADO svira“. Jedino je vino bilo dobro. Šta da napišem još o Lisabonu? Veliki grad koji sigurno ima svojih kvaliteta koji ne mogu da se otkriju za dva dana. Da li bih se ponovo vratio ovde? DA! Da li smo mnoge stvari prevideli,propustili ili jednostavno nismo ni znali? DA! Sutra nastavljamo za Porto. Sa naravno nekoliko usputnih lokacija.

Očigledno kada očekuješ i nadaš se,na kraju baš i ne ispadne kako si zamislio. Lisabon je u planu putovanja bio vrhunac. Krajnji cilj i veliki grad koji treba videti. Najbolje moguće. Lično za mene,a i Žarić se sigurno slaže,do sada Lisabon jedno veliko razočarenje. Veliki grad. Trenutno VEOMA turistički nastrojen. Grad je pun turista. Toliko pun da ne može da se hoda normalno. Na ulice su izašli svi mogući prosijaci,klošari,prevaranti,prodavci i ostali "dosadni i navalentni" likovi. U mnogo gradova sam ulazio,a iz mnogih i izlazio. Koliko je ovaj grad ostavio dobar utisak na mene prilikom ulaska i prelaska mosta toliko danas,prosto,kao sendvič sa parizerom. Onim najgorim. Pojedeš veliki sendvič sa 200gr parizera(srednja škola) i posle pola sat nisi siguran da li si uopšte jeo nešto. Praznina. Ulice,bulevari,trotoari,arhitektura,sam vizuelni efekat grada izgleda veoma upečatljivo. Veoma moderno,a opet vidi se da je kroz vekove stvarano i doterivano. Samo meni tu i dalje nešto nedostaje. Da,danas nije nikako bilo Sunca. Baš nimalo. Čak je veći deo dana padala i kiša. Ne vidim sebe kao klasičnog turistu,a opet to jesam,na neki način. Odlučili smo da se malo provozamo brodom. Da vidimo grada sa reke. Lepe građevine. Raspitaću se sutra malo koja je šta i koja je namena i simbolika. Treba pričati sa ljudima,a ne koristiti GOOGLE. Vozili se i metroom i njihovim tramvajima,dosta šetali i razgledali. Pre polaska,jedan poznanik,koji je već bio ovde rekao: "Lisabon je najlepši grad na svetu kada je osunčan,a najružniji kada je oblačno i kišovito." Sutra nas očekuje sunčan dan. Ustvari,nije bitno vreme. Kiša meni ne smeta. Bitno je da smo ovde gde jesmo. Još sutra smo ovde,a u ponedeljak nastavljamo za PORTO.

Da. Tokom voznje. Sniman je video,a i ovo je screen shot. GoPro Hero 3.

Jutro u ovome rajskom gradu može samo tako da izgleda. Kao u vremenskoj prognozi iz 80-i neke. "Sunčano. Temperatura 20 C Jugozapadni vetar duva brzinom od 5m/s. Povoljan dan za zalivanje bašta i obrade useva. Nemojte da palite seno,možda komšiji crkne krava!" U svakom slučaju dan koji obećava. U lokalnom pabu doručkujemo. U vazduhu se oseća miris prethodne večeri. Prosutog piva i neočišćenih podova. Ovde je bilo dobro zezanje. Na britanski način. I mi smo dobro prošli. Upoznali smo vedrog i pozitivnog momka. Ćapu. Mali od Srbije,ali veliki od Portugala. Hvala! Prva lokacija danas. Lagoš. Malo mesto samo 40km udaljeno. Veliki broj čamaca,glisera i manjih jahti. One velike su odavno na moru. Karakterističan po kanalu koji ulazi duboko u grad. Nasmejani ljudi,vriska tinejdžera na glierima i udari vetra koji dopiru sa mora. Sledeća lokacija grad Segres. Mali gradić koji ko turističku atrakciju u svom nastavku ima isturenu tačku Evrope,tj jugozapadnu. Nema dalje! Prirodno utvrđenje koje je u istoriji mnog puta branilo ove krajeve. Mesta za topove,jake utvrde i pre svega,veoma visoke litice. Oko 70m(odokativna metoda) Svetionik koji je u ispravnom stanju i noću se vidi i do 20km. Ono što je trenutno specifično za ovu lokaciju je veliki broj lokalnih pecaroša. Više desetina njih,skoro pa stotina. Velikim štapovima zamahuju i love ribu. Iskeno,malo ili veoma rizično. Stoje na samim ivicama tih litica. Mislim da je Ilija Čvorović u "Balkanskom špijunu" rekao: "Kada se u našem selu neko nekome zameri,samo ga pozove u lov" Ovde bi se preformulisalo: "Samo ga pozove ne pecanje" Lakim pokretom dugog štapa ga samo malo pomiluje po plećki ili vratu. S obzirom da vetar duva i talasi se obijaju od stene,niko ne bi ni čuo vrisak. Odnela voda. Još ako se sačeka kraj dana kada je kanta sa oradama puna. Ubistvo sa predumišljajem,a iz koristoljublja. Član 114,stav 2.3.1 KZS Nastavljamo dalje. Lisabon je sve bliže. Odličan put u dužini preko 100km koji prolazi kroz borovu šumu. Veliki broj krivina I prele okoline čine da vreme brzo prolazi. Gužva u saobraćaju pred ulaskom u grad. Dugačak I visok most sa kojeg se vidi grad. Savršene slike u glavi. Fotografije koje ostaju urezane. Glupo je reći da na takav prizor može samo psovka da se izgovori. Svo vreme snimam sa kamerom I razmišljam u sebi,da mi je tu foto apart da napravim još neku fotku. Da tek pred kraj mosta shvatio da mi je zakačen oko vrata. Svašta sam video lepog na mojim putovanjima,ali ova slika me je zaustavila u trenutku. Nadam se da ću moći još jednom da prođem preko mosta dok smo ovde. Rua de Alcolea 11 Ambasada Republike Srbije. Siguran sam da nema bezbednijeg mesta da se ostave motocikli u naredna dva dana. U ponedeljak se viđamo I sa ambasadorom. Moraćemo da malo očistimo kacige. Ne smemo da se brukamo. Svu moto opemu smo ostavili u ambasadi. Da ne vučemo po Lisabonu. Odmor od motocikla. Bar na kratko. E sada nastaje problem! Ja uvek prtažim svaki grad,nađem nekoliko smeštaja i nikada ih ne rezervišem. Uglavnom preko BOOKING.COM. Vidim kako izgeda,zapišem lokaciju i odem tamo direktno. Izbegavam da plaćam provizuju gorepomenutima. Uvek sam imao pravilo da u velikim gradovima uradim i rezervaciju. U malim gradovima je lako naći mesto. U centru,na obodu ili van grada. Pa ako i to ne uspe,može i benzinska puma. Na klupi,uvečeš se u vreću,zagrliš motor i gledaš zvezde. Sve je to deo putovanja. Zašto ja nisam rezervisao hotel u Lisabonu. Još uvek nikako da shvatim. Uglavnom. Žarić i ja smo 2 sata bezuspešno tražili hotel. Sve je bukirano i puno. U nedelju je Katolički Uskrs i Lisabon je pun. Cene su duplo veće nego uobičajeno. U svakom hotelu odgovor NEMA! PUNO! Već sam nas video kako smo obukli sve što imamo iz torbi i zagrlivši neki kontejner(motori ostali u amb) čekamo jutro. Zaustavljamo taxi i na jeziku "smešak,govor ruku i hotel"objašnjavamo šta nam treba. Opet isto. Kod nekog 5-og hotela,ja ulazim,a Žarić ostaje u kolima sa vozačem. Naravno nema mesta. Fin mladi recepcioner pokušava da naže nešto u komšiluku,ali bezuspešno. Izlazeći iz hotela prisustvujem kraju jedne scene koja je mogla da preraste u svašta loše. "Pametni" taksista je stao kolima na sred puta. Iz sporedne ulice je naišao kombi. Jaki crni momci iz tog vozila su zamolili taksistu da se pomeri. On je samo odmahnuo rukom. Još jednom ista molba i još jednom "otkači" rukom. Kao po komandi iz kombija izlaze,verovatno,svi bliži i dalji rođaci OJ Simpsona. Svi povadiše noževe i krenuše ka taksisti. I istrča iz kola i poče da beži. A onda se okomiše na Žarića,koji reče "Srbija!" Njima krenu suza u oku i ... Da. Stvarno su otvorili vrata i kada im je rekao "Mušterija - Klijent" oni nastaviše da vijaju taksistu. Pole 2-3 min oni odoše dalje,a taksista se vrati na prvobitnu poziciju kao da se išta nje desilo. Nisam čitao nigde da je ovde potreban pancir za šetnju. Ubrzo posle toga nađosmo hotel. Nekako. A sve ostalo neka ode u istoriju. Sutra smo ceo dan po ovom predivnom gradu. Obrigado! (Hvala!,port.)

Na izlasku iz Faro-a odlazimo na njihovu plažu. Prelepo mesto. Vetra malo duva,ali taman toliko da Sunce ne bude prejako. Talasi valjaju pesak,školjke pravi logičan raspored prilikom svakog udara talas. Tamo upoznajemo lokalnog "brata" bajkera. Vozi KAWASAKI ZZR. Zove se PAUL. Već je nekoliko puta bio u Sloveniji,Hrvatskoj i Bosni. Oduševljen je putevima,ljudima i hranom. Malo se žali na dosadne bosanske policajce,ali kaže da za 5-10 eur svaki problem rešen. Što mi to nešto poznato! Ponudio nas je i da prespavamo u njihovom lokalnom klubu. Hvala! Nastavljamo za Albufeiru. Turistički grad trenuto polu prazan. Tamo se nalazimo sa rođenim beograđaninom. Ćapa,tako mu je nadimak. Ovde je od 1999 god i uživa u lepotama Portugalije. Čeka dete i posle mnogo sati priče nije uspeo nijednu lošu stvar da nam kaže o ovoj državi. Vlasnik je Suzuku V Strom.a 650 i već je sa istim prešao preko 90000km Malo lokalnog vina i malo lokalnog vina(još),veče je proletelo. Navijač PORTO-a i Partizana nam otkriva tajne Portugalije koje ćemo primeniti narednih dana, Veče provodimo u kafiću koji drži jedan holanđanin. Savršeno veče I prelep grad. Od samog ulaska,do svakog ćoška,preko policajaca koji su nas zamolili da ne parkiramo motocikle na šetalište(Srbi nevaspitani),do kasirke i malog izbacivača na ulasku u tržni centar(zna samo ruski)...svi su nasmejani. Od uveta do uveta. Svi imaju sjaj u oku i svako od njih se smeje dok priča sa Vama.A da Vas nijednog trenutka ne omalovažava. Da li mogu da kažem da je ovo najlepši dan od kada smo na putu? DA! Da li može da se po jutru dan poznaje, Ne znam. AKo svi dani budu kao ovaj siguran sam da će Portugalija kod imati posebno mesto. Bilo gde! Koliko kilometara na motociklu ti treba da shvatiš koliko je malo potrebno za sreću,a koliko nam to malo uvek nedostaje. (slično je rekao IVO ANDRIĆ,a ja malo preradio) E sada,je potpuno, Portugalija! Vrlo blizu savršenom Dans još dve prelepe lokacije,pa LISABON. P.S. Sada smo trenutno najdalje od Beograda. I vazdušno I kopneno. Da li mogu još nešto da dodam na sve ovo? Da! Već večeras!

Laki doručak i još malo prizora Sevilje. Prelep grad,ali na žalost idemo dalje, Jedini put(logičan) za ulazak u Potugaliju. Odbrojavamo kilometre. Najzad! Prvi grad u koju ulazimo. Grad Faro. Turisticka destinacija i samih portugalaca. Blaga klima. Grad poznat po organizaciji najveceg moto skupa u Evropi. Negde tokom leta ovde se sakupi preko 10000 motocikala. Ja licno nisam ljubitelj moto skupova,ali na taj i na ovo mesto bih rado ponovo dosao. Do Albufeire jos manje od 80km. Nastavak ujutro....

Istina. Samo ova tradicija postoji od 15 veka,a KKK je nastao tek u 18 ili 19-om.

Noć smo proveli u gradu LA LINEA DE LA CONCEPCION(da tako se zove),španski grad koji se graniči sa Gibraltarom. Potpuno čudan grad i potpuno različit od onoga što smo prethodnih dana videli u Španiji. Pojedini delovi grada deluju zastrašujuće. Vozeći kroz grad,Žarić je više puta ponovio,"osećam se kao na Kosovu". Sam grad zbog blizine Afrike(Maroka),prilično podseća na isti. Takođe i veliki broj pripadnika arapske nacije boravi ovde. Gibraltar je britanska teritorija,tj.država za sebe. Mali delić zemlje na krajnjem jugu Španije pod britanskom kontrolom. Karakterističan je po veliko steni koja iz izvire iz mora. Pokušali smo da uđemo,bar na dva sata,ali ne vredi,potrebna je britanska viza za ulazak. "Sorry mate,you need british visa to enter!" I tako se mi okrenuli i nastavili svojim putem. Negde sam znao da od ulaska nema ništa,ali bih se kajao da nismo probali. Već smo krenuli ka izlasku iz grada kad,na najbližoj krivini,blizu stene...buvljak. To ne sme da se propusti. Razni začini,odevni i obuvni predmeti. Voće,povrće i gomila gluposti kao i na svakom ove vrste. Sledeća lokacija TARIFA. Najjužnija tačka Španije i najbliža tačka sa Marokom. Odavde nekoliko puta dnevno plove brodovi do TANGER-a(Maroko). Prelepe plaže i savršeno sunčan dan. 20 C. Natpis u daljini je prvi znak da dolazite u Maroko "Alah,Narod,Kralj" U prethodnom putopisu sam napisao da se to nalazi u svakom gradu i bude dekoracija obližnjeg brda ili planine. Na izlasku iz Tarife,svraćamo u Lidl,malo da dopunimo zalihe. Na mestu gde se uzimaju kolica stoji jedan mali crnac. Pomogne svakome da doda ili ostavi kolica i ljudi ga časte sa 10-20 centi. Malo smo popričali sa njim. Dolazi iz Gane(Afrika) i ovde ponekad "radi". Kada je čuo odakle dolazimo,odmah je rekao "Đoković",a takođe je rekao i "Ana Ivanović". Prati sport i njih dvoje baš voli. Ne reče ništa za onog Švajnštajgera. Današnji cilj je Sevilja. Lep put i blizina mora čine da vreme proleti. Ulazak u Sevilju je fenomenalan. Široki bulevari,lepe građevine i grad prepun ljudi. Brzo ostavljamo stvari u smeštaj i odlazimo da vidimo šta se dešava. Uz slabo poznavanje španskog,malo njihovog "habla engleze" i čuvenog "tečno govorim rukama i perfektno se služim smeškom",saznajemo da je cela nedelja "Sveta nedelja" Nedelja pre katoličkog Uskrsa. U Sevilji se ona obeležava u celom gradu i to veoma živopisno. Neki putnik je davno bio u Jerusalimu baš u trenutku kada su loši momci iz Rima imali svoj vrhunac u zlobi. Tada je ISUS razapet na brdu Golgota,a zatim pokopan 500 metara od tog mesta. Posle ovoga istorija piše svoje,ali za našu priču je bitno da se fini putnik vratio u Sevilju i napravio put od crkve do katedrale. Tačna dužina koja je bila od brda do mesta ukopa. (kako znam španski ,hablam kao da sam ovde mesec dana) "Dos cervesas,por favor!" Tom trasom prolazi povorka. Muzika slična španskim melodijama,pomešana sa ritmom koji podseća na marš. Iza toga idu deca koja drugoj deci dele statikše. Bombone i figurice u obliku "momaka sa šilajtim kapama" Lično moram da priznam,a znam da se i Žarić slaže. Ovo je najlepši gradu Španiji! (za sada) Ima više razloga: 1.Stvarno je najlepši 2.Mnogo je ljudi danas bilo u njemu. I svi su bili nasmejani. 3. Sunce je danas bilo dovoljno sjajno,pa kada se boje grada,zraci Sunca i osmesi ljudi pomešaju dobije se kolaž koji nema svaki grad. 4. Ostalo (sami odaberite tačan odgovor,ja imam svoj) Moram da se požalim jednu stvar. 20 fotografija grada od danas ne postoje. Kartica je “pukla”. Možda je bolje I tako,to nam je izgovor da sutra pre polaska ka Portugaliji još jednom obiđemo grad,samo malo,onako sa motora. Nedostajalo nam je osmeha ovih dana,a ovaj grad to zna da stvori. Ne smemo sutra tužni da budemo. Albufeira(Portugalija),naša sledeća stanica.

Danas smo rešili da sve nadoknadimo. Kilometre,vreme i nedostatak Sunca. Malo smo se uspavali pa krećemo oko 9.30h iz Benidorma. Grad prilično turistički nastrojen i to posebno prema britancima,ircima i škotima. U toku prethodne večeri smo dosta puta čuli sirene policije i hitne pomoći. Tamo gde oni provode odmor uvek bude ozbiljnih gluposti. Sada ih već ima mnogo,mogu da zamislim šta je ovde tokom leta. Ratno stanje, S obzirom da imamo zaostatak vremena odlučujemo da današnji dan provedemo na auto putu i time pređemo veći broj kilometara. Vožnja motora po auto putu uvek predstavlja nužno zlo. Veoma dosadno,ništa ne vidiš osim šlepera i bele linije,ali nekada neophodno da bi se brzo stiglo od A do B. Danas je dan kada se moralo tako. Kiše u početku nije bilo,ali već posle nekih 50km...počela lagano. Padala je,ali ne kao prethodnog dana,tako da je nismo ni primetili. Put vodi preko Murcie,a zatim ka Granadi. U jednom trenutku ulazimo u Andaluziju. Deo Španije koji je,siguran sam,po svačemu...ima u wikipediji. Meni lično najpoznatiji po Santijagu. Momku iz romana Alhemičar(Paolo Koeljo) koji baš odavde kreće na svoje putovanje u potrazi za blagom. Možda ima neke simbolike i nekoliko citata koji bi se mogli vezati za ovo naše putovanje. "Upravo mogućnost da se ostvari jedan san život čini interesantnijim." "Sve što se jednom dogodi,ne mora i da se ponovi.Ali ono što se dogodi dva puta,desiće se sigurno i treći put" Mislim da sam dobro citirao. Ovaj drugi citat se odnosi na kišu. Kada dugo putuješ motorom i kada se mnogo puta smrzneš,pokisneš ili preznojiš naučiš da pratiš "znakove iznad puta". Da po mirisu osetiš šta te čeka iza krivine ili u daljini viidiš Sunce i smeješ se u sebi. Postoji još gomilu sitnica,ali to nije tema. U jednom filmu je izgovorena rečenica: "Vidiš sa kakvim se predznanjem ide u kafanu" A to u ovom slučaju može da glasi: " Vidiš sa kakvim se znajem ide na dalek put" Nisam nikada bio verni potovalac Borisa Koljčickog,ali sam siguran da ne volim oblake u bilo kom obliku. Čak ni kada budu veliki beli i prave razne akrobacije po nebu. Sivi su najgori,ne znaš sa koje strane će da napadnu i kojom silinom. Crnih se ne bojim,kod njih si siguran da je potop,adekvatno se obučeš,staviš slušalice u uši i samo dodaješ gas. Danas je na kraju puta ipak osvanulo Sunce. Ono pravo. Temperatura 18 C. Cilj je Malaga,a opet ako ne budemo umorni idemo do Gibraltara. Tako je i bilo na kraju. Gibraltar. Naš završetak dana. Trenutno smo na španskoj teritoriji. Sutra ćemo pokušati da uđemo na britansku teritoriju. Kažu da je moguće,dobije se viza na jedan dan. Još jedna država u nizu na našem putu. Poželite nam sreću. Ako uspemo,sledeća stanica je Taraifa(najjužnija tačka Španije),a posle toga Sevilja. U četvrtak ulazimo u Potrugaliju.

Neke dane jednostavno treba prespavati. Topao jutarnji vazduh na ulicama Valensije. Prvi radni dan posle burnog vikenda. Svuda papiri,limenke od piva i sav mogući materijal koji se može nazvati đubretom. Siguran sam da ovaj grad nije obično prljav kao sada,ali smo načuli da je ovde bilo ogromno zezanje u subotu. Zakasnili smo. Jedan dan. Ljudi užurbano jure ka destinaciji. Prodavačice čiste oko svojih izloga. Čudan grad. Španci se izrazito boje policije,a više od toga se boje komunalne policije koja ne prašta. Čudi me da su oprostili da se ovaj grad probudi musav. Svuda prelepe građevine,zgrade,kule,tornjevi,arhitektura koja predstavlja razne epohe kroz koje je ovaj grad prolazio. Sve savršeno očuvano i sa posebnim šmekom pomešanim sa modenim oblicima koje daju savremene prodavnice. Neko bi rekao da to ne ide jedno sa drugim,a ja opet mislim da trentno ne može jedno bez drugog. Obilazak centralnih ulica po danu,doručak uz sedvič lokalnog karaktera i polazak na sledeću lokaciju. 160 km Alicante 300 km Kartagena Malo nerealno,ali opet ko zna, Almeria 430km Na samom izlasku iz grada se nalazi nacionalni park Albufera. Ogromno jezero koje je specifično po tome da se nalazi nekih 100m od Sredozemnog mora,a u sebi ima u potpunosti slatku vodu i u svom bogatstvu sadrži ogromne količine jezerske ribe. Mesto na koje smo mi stali je specifično po jednoj „sitnici“. Na ovo mesto dolaze zaljubljeni parovi da bi se provozali čamcem. Ne znam kako tačno glasi legenda,ali par koji se provoza čamcem po jezeru i ne posvađa se tokom vožnje ostaje zajedno za ceo život. Ne znam koliko je njih spremno da rizikuje,ali videli smo da se neki voze,a da ima i onih koji čekaju. Deo legende ili marketinški trik,ne znam. Skrozzz sam siguran da postoji neka tanka istinita nit u svemu ovome. I manastir Ostrog ima sličnu priču,a provereno znam da nije legenda. Sunce je u punom sjaju. 21 C je temperatura. Malo brži tempo vožnje i sve krvine ostaju za nama. Odjednom...provala oblaka! Prolazeći kroz jedan gradić ulećemo pod nadstrešnicu i čekamo da se bar malo smiri. Sve pliva oko nas. Ogoromni potoci ulicom nose sve što se nađe na putu. Pola sata. Krećemo dalje. Već pravimo plan kako će teći ostatak dana,kad nova provala oblaka. Van grada smo. Ozbiljne krivine. Pokušavamo da se dokopamo bilo čega pokrivenog. Ako je ona prethodna nosila sve pred sobom,ova je učinila da sva vozila(na četiri točka),stanu u stranu. Samo dva ludaka idu dalje. Jure zaklon. U jednoj krivini,voda me gura odpozadi,vetar ljulja sa strane,a na putu katran ili kako se već zove ono čime zalivaju asfalt. Prednji točak mi gubi kontrolu i počinje da kliza u desnu stranu stranu. Levom nogom jako lupim i odgurnem se. Dodam naglo gas i izvučem motor zadnjim točkom. Sledeće što čujem preko stanice:“ Ja sam video tebe na zemlji“. Javio se Žarić koji je bio 20m iza mene. Ja sam hteo da dodam:“Voda bi ublažila pad“. Posle 100m nailazimo na autobusku stanicu sa nadstrešnicom. Tu stajemo i čekamo da poplava prođe. Rešili smo. Dosta je za danas. Gradić Benidorm. Tu smo smešteni za večeras. Turistički grad pun mladih britanaca. Svi su već oko 17h bili „podgrejani“ većim količinama nečega(pivo,vodka,vutra,ex...prim.aut.) Ko je pratio seriju MUĆKE(Only Fools and Horses),ovaj grad je bio mesto gde su uhapsili deku Trotera zbog navodnog šverca oružija U Španskom građanskom ratu. Pravi razlog je bio prelazak ulice van pešačkog prelaza. Sutra nadoknađujemo sve izgubljene kilometre. Dokle stižemo...ne znam. Za sada smo u jednom komadu,a bilo je blizu. Veoma!

Opisao sam hotel u kom smo noćili,ali nsam i doručak ujutro. Razika za koju se dobija doručak iznosi 2.4 eur po osobi. Kada smo pričali šta nas očekuje,svakave misli su se motale po glavi. Naravno loše. Ali... 20m dug švedski sto sa svim vrstama hrane. Voća,povrća,pita,hlebova,maslina,... Nema čega nema. Prosto neverovatno. Čak smo mislili da na izlazu stoji neki fini gospodin koji je prethodno brojao zalogaje i sve to dodaje na onu cenu od 2.4 eur. Pod izgovorom,da je to ulaznica,samo za gledanje. Bez pipanja i degustacije. Prođe doručak,a finog gospodina nema. Pakovanje i polazak. I naravno,pada kiša. Brzim pokretima desnog zgloba ruke stižemo u Barselonu u kojoj ne pada kiša. A prolaskom iste i Sunce jače greje. Nismo svraćali u grad,jednostavno,prevelik grad,a premalo vremena. Na nekih 50km od Barselone stajemo u malo mesto da popijemo kafu. Simpatičan konobar vidi zastavu na mom rukavu i pun hvale objašnjava koliko voli Đokovića, a kako nikako ne voli Nadala. Priča o fudbal(odličnopoznaje materiju),hvali Roberta Prosinečkog i Peđu Mijatovića(ovu dvojicu znam,ali nisam smeo da pominjem neke novije,slabo ja poznajem materiju). Posle ovoga nastavljamo dalje. Put nas vodi uz samu obalu i u jednom mestu nas zaustavlja fenomenalan ritam JAZZ-a. Ljudi plešu,ostali gledaju. Sunce greje. Ostatak dana prolazimo kroz prelepe gradiće. Tarragona,Cambrilis,Miami Plata,Calafat,Cap Roig... U jednom od gradića stajemo i spremamo ručak. Lagani,kuvani. Na morskom vazduhu,sa Suncem iza leđa. Još malo pa Valensija. Ulazak u grad i prvi prizori ostavljaju bez daha. Na trenutke prilično prazan,a ponegde neverovatna gužva. Danas je bio naporan dan,ali do sada najsunčaniji. 400km puteva i prelepih predela. Večera u tajlandskom restoranu i mali obilazak grada. Ostatak sutra po danu. Stvari se drugačije vide sa zracima Sunca. Plan za sutra je da krenemo oko 13h,pa dokle stignemo. Nadam se bar 200-250 km,ka Almeriji,a prekosutra je cilj Gibraltar. Smanjujemo dane do ulaska u Portugaliju.

Pa kao nastavak od prethodnog dana... Uveče degustacija vina i razne priče oko vatre. Žarićev komentar je da je ovo vino fenomenalno,a za novac koliko košta,prosto savršeno. Ujutro,pakovanje i pozdravljanje sa domaćinom. Pozvani smo da opet svratimo,kad god poželimo. Današnja tura 370km. Ni metra autoputa. Prelepa francuska sela i zaseoci. Putevi i krivine kojih mogu da se postide i bolji prevoji u Austriji i Italiji. Svi koji voze motocikle sanjaju da odu i provozaju Alpe i Dolomite,a ja lično mogu da Vam kažem,ova "ulazna vrata" Pirineja su bolja,lepša i sa manje saobraćaja nego prethodno nabrojano. Ko ima mogućnost. Ne treba da propusti! Na jednom delu puta posle beskonačnog broja krivina,vidikovac,sa koga se pruža odličan pogled Grad MEZAMET. Pogledajte malo ove crvene vijugave linije, Tuda smo prošli,a to je samo nekih 50km. Celom dužinom puta nepregledne ravnice,doline,brda i svako moguće mesto gde može da se zasadi vinova loza. Čak su kružni tokovi potpuno zasađeni. U Francuskoj od samog kružnog toka(a danas smo ih prošli na stotine)se zaražuje novac. A kod nas neki potroše ogromne pare da unište ulazak u jedan lep grad. Kragujevac. Posle toga grad CARCASSONNE. Moderan grad opasan srednjevekovnim zidinama. Sporedna,ali bitna uloga mnogih istorijskih filmova. Naziv potiče od ženskog imena CARCA. Dok SSONNE znači - onaj koji zvoni zvonom. U ovom slučaju ONA. "CARCA zvonarka"(neki prevodi baš glupo zvuče) U nastavku opet bezbrojne krivine i dugo očekivani ulazak u Španiju. Sunce se malo pojačalo,kao da zna za muke kroz koje smo prošli prethodnih dana. E sada,na ulasku u Španiju kontrola. Žarića puštaju bez problema,a meni traže sledeće: 1. Nešto staro 2. Nešto novo 3. Nešto pozajmljeno 4. Nešto plavo Na moje čuđenje zašto mi ti traže,brzo im odgovaram, 1. Staro - francusko vino u koferu 2. Novo je da sam prvi put na tlu Španije 3. Pozajmljeno - dao mi Žarić 10 eur 4. Plavo - pa more Na sve sam dodao da nemam azilanta u koferu. Tako je to kada se "šetaš" Evropom. Naravno da sve ovo nije istina,čak ni gas nismo smanjili. Do Barcelone još 70km. Zastali smo u gradu ili ne znam kako bih ovo nazvao,novom mestu za sastanke ekskurzija osnovnih škola. Dece i starijih pripadnika španske,izraelske i neke arapske nacije ima u neverovatnim količinama. Mesto u kom smo odseli se zove MALRGAT DE MAR A hotel(nikada jeftiniji),ne znam,ali bih mu dao nadimak "Proziva se V-3" Sutra prolazimo kroz Barcelonu i nastavljamo ka Valensiji,koja je i krajni cilj sutrašnjeg dana. oko 400km.

Danas smo ipak rešili da odmorimo kod Tjerija u kući. Savršen domaćin,prelepo okruženje i potreba da se ipak odmorimo od jučerašnjeg dana. Ne znam kako ste vi doživeli opis svega,ali verujte mi,mnogo je bilo gore nego što izgleda. Možda će i Žarić napisati neku reč na ovu temu. Još jedan od razloga je servis mog motocikla na 50000km. Zamena ulja i filtera,štelovanje motora,podmazivanje i provera sitnih detalja. Kuća u kojoj boravimo prosto oduzima dah svojom jednostavnošću i sitnim detaljima. Sama kuća je sagražena 1841 godine i veliki deo stvari je originalno sačuvan. Okolina kuće je kao na crtežu. Svaki detalj i sitnica brižljivo postavljeni na svoje mesto. Tijeri vredno radi oko nje. Ima svoju baštu sa povrćem,a vino dobija od komšija kao znak dobre volje. Dok smo radili,stigao je paket vina.Doneo ga komšija traktorom. Ostavljamo ga posle za degustaciju. Po završenom servisu krećemo do mesta St.Antoan. Tjeri hoće da nam pokaže okolinu i neke srednjevekovne zamkove. Ovaj kraj je bio poznat kao usputna tačka za krstaše koji su išli ka Jerusalemu,a za vreme II svetskog rata nemački vojnici su ovaj kraj nazivali "La petite Russie",u prevodu "mala Rusija". Velika količina šuma i vijugavih puteva su činili da je ovde veliki broj nemačkih vojnika izgubio život. Zasede i partizanski način ratovanja su nadenuli ime ovom kraju. Odličan naziv male knjižare "MAISON DES PAPILLONS" - "Kuća leptira" Ovaj levo je Tjeri,a desno... Rano ujutro krećemo dalje. Postoje dve opcije. Preko Andore(300km) ili da pokušamo što više da obiđemo Pirineje. Malo više km,ali bezbednost je na prvom mestu. Sve zavisi od jutarnje vremenske prognoze. Kamin greje. Vino je na sobnoj temperaturi. Žarić sedi i kaže..."Prija mi što smo odmorili danas",uz gutljaj vina,sve to bolje zvuči.

Svo vreme vožnje motocikla. Imamo slušalice i mikrofon u kacigi. Ono crveno dugme kod retrovizora je PTT taster. Desno u providnoj torbici je radio stanica. Ovakva putovanja,po mom mišljenju su značajno bezbednija,dinamičnija i bolja sa ovom napravom. Više puta probano.