Današnji dan je počeo savršeno. Odličan mali hotel na 30km od St Tropea. Sunčano. Putevi suvi. Dan savršen za turu od preko 500km, Malo ispod Pirineja,a malo iznad Tuluza. Doručak na brzinu,ispred jedne velike samousluge i neizostavni baget hleb(pa u Francuskoj smo). Posle ovoga,prelepa vožnja kroz mala i simpatična sela. Sve šareno poput i napravljeno sa ukusom. Na sve strane mali i veliki zamkovi i to onako,potpuno normalno. Kao Ferari u Monte Karlu ili azilant na autobuskoj stanici u BGD. Ali da ne bude sve savršeno. Od polovine dana pa do kasno uveče nas je toliko udarala kiša da to nije bilo normalno. Temperaura je padala i na 1-2 C. Na pojedinim mestima sneg. Dobar deo puta sam vozio sa otvorenim vizirom. Ogromna je vlaga bila i voda se samo cedi. Žarić se borio sa svakom krivinom. Nosi čovek naočare,pa i one magle. Penjali se i na visinu od 1000m,pa uđemo u oblak,pa izađemo. Prst pred okom se ne vidi. I tako nekoliko puta. Sporije vozimo. Veoma je klizavo. Počinje mrak da pada. Ja prilično dugo vozim motor i imam zavidan broj kilometara iza sebe,ali ovo danas je vrhunac psihičkog,fizičkog i pre svega mentalnog napora. Motocikl nije zaštucao,ali Žarić i ja smo ozbiljno trokirali. Hladnoća,vlaga,kiša,a na radiju piči "Nervozni poštar" sa pesmom " Cirkus Kolorado". Teško opisivo i krajnje loše. Zadnjih 40 km do krajnje destinacije...ne sećam se. Nekako smo išli,a na kraju i stigli. Znam gde smo došli,a kako smo stigli ne znam. Kuća moga druga se nalazi između ničega i nigde. Pa sve to još u mraku na sporednom putu. Sigran sam da je Žarić više puta pomislio...GDE ME OVAJ LUDAK VODI!!??? Verovatno bi mi i to rekao,ali mu je crkla baterija na radio stanici. Ogromna lepa kuća. Motori u garaži,a mi prvo skidanje i sušenje opreme. Pile se peče u kaminu. Moj drug Tijeri. Sutra malo više fotografija i priča o kući okolini i mom drugu. Svi idu na spavanje pa i mace. Dok sam jeo,stalno su se motale oko nogu. Ne reaguju kada im kažeš "ŠiC" ili "Beži",znaju samo na francuskom,a ja sam tu baš tanak. Znam samo neke psovke,pozive i marke automobila. Kraj jednog veoma napornog dana, Sutra su najavili Sunce i lep dan.

Ako bi današnjem danu davali naslov glasio bi "Nemirno more". Želja je bila da obiđemo sva mondenska letovališta,da vidimo šta to njih čini boljim od ostatka sveta. Videli smo,ali je sve to imalo i svoju cenu. Kiša! Ceo dan. Nekada slabija nekada jača. A kada je na jednom mestu prestala. Onda je vetar pokazao kako se to radi. Oscećaj vožnje po krivinama,a onda iza jedne duže krivine osetiš kako ti se diže prednji točak. Grozno! Monte Karlo Moj lični utisak. Mnogo novca na malo kvadratnih kilometara. Potpuno normalna stvar videti egzotične automobile koje kod nas imaju mogućnosti da voze momci sa one strane zakona, Mada su pojedini modeli i za njih misaona imenica. Mnogo stvari je u znaku Formule 1. I svi koji je ponekad prate prepoznaju šikane i pravce na kojima se asovi takmiče. Veliki broj jahti,jedrilica i brzih čamaca. Nica Lično,ništa posebno. Lep grad sa dugačkim drvoredima i dosta radova na perifernim ulicama. Ono što je interesantno,(a ja to nisam uspeo da snimim i ljut sam zbog toga) je intervencija policije bukvalno na 20m od nas. Četiri saobraćajca na motociklima(Yamaha TDM) su zaustavili Renault Megane(stariji) i iz njega izvukli finog momka arapske veroispovesti. Brzo su stigla i vozila na 4 točka i dotičnu osobu spakovali sa lisicama na zadnje sedište. Čudna scena koja je trajala 2-3minute. Osim ovoga,na granici između Italije i Francuske postoji policijski punkt. Sa sve cik-cak ogradom. Nas nisu ni zaustavili,ali da su pomislili da Žarić u koferu ima nekog "poštenog" Mustafu bilo bi svašta. Kan Od svega navedenog prethodno,naj ekskluzivnije i folirantskije mesto. Prepuno nekih japija koji odsedaju na kongresima i šetaju Kroazetom (Boulevard de la Croisette,glavna ulica) u mokrim odelima. Mnogo veći broj jahti nego u Monte Carlu. Posle ovoga dalje. Pa dokle stignemo. Kiša nije prestajala,a vetar se drastično pojačao, Trenutno smo na 50km od St Tropea. Hteli smo tamo da prenoćimo,ali smo bili premoreni i mokri. LIDL je ispunio sva naša očekivanja. Francusko vino,dimljeni losos,sir i masline su odličan završetak ovog mokrog dana. Sutra zalazimo u Francusku. Mesto PUYLAGARDE,300km od Marseja. Kod mog druga Tjerija. Odličan lik,sa zanimljivom pričom. Čućete bar deo narednog dana. Sutrašnji dan preko 500km. P.S. Izvinjavam se na lošijem kvalitetu fotografija,ali jednostavno sve je bilo mokro.

Od pocetka dana presli tek 70km Guzva u saobracaju,a i zelja da se nesto bitno ne propusti. Kisa ne prestaje da pada! Mali odmor na poznatoj lokaciji. Da li neko prepoznaje? Ljubitelji F1 neka se jave. Nastavljamo dalje...

Nemo je već postavio jutarnje fotke, Sve ostalo posle je velika kilometraža po autoputevima Italije. Borba sa vetrom,beskonačnim kolonama šlepera i vernim sledbenicima Valentina Rosija,ali na četiri točka. Ne voze baš brzo,više nisko lete. Ovde su očekivano i najviše cene goriva na putovanju. Za ovu cenu u pozadini u susednoj Bosni mogu da se kupe 2.5 litre benzina. Pa vidite kako je skupo,ali standard. Skoro 900km danas. Cilj je bila NIca,ali smo rešili da današnji dan završimo malo ranije. Nekih 60km. San Remo. Ideja je da italijansku rivijeru i Azurnu obalu. San Remo,Monte Karlo,Nicu,Kan,San Trope...obiđemo,prođemo po dnevnom svetlu. Nije baš Knez Mihajlova,pa da možemo da skoknemo kad poželimo. Ne bi trebalo propustiti. Našli smo jeftin hotel na samom šetalištu. Nije sezona pa se lako dogovorimo. A zatim mali obilazak praznog grada. Meni je lično SAN REMO najpoznatiji zbog istoimenog festivala,a posle sam pročitao da ima raznih manifestacija tokom celog leta. Svi ga nazivaju gradom cveća. Prošetali smo malo,ali sam siguran da je kod baka Olge u Svetogorskoj blizu Ateljea 212 bilo mnogo više šarenila nego ovde. Na kraju sam i saznao da među gradovima prijateljima ima i jedan nama dobro znam BUDVA. Ostala dva su u Japanu i Danskoj. Ali što bi verovatno rekli momci iz "združenih plemena"...viđu,mi biramo koga ćemo za prijatelja.(sa CG naglaskom) Sutra krećemo dalje i siguran sam da će biti sve mnogo šarenije nego danas. 300km obale i Sunca.

Počelo je! Prvi dan je protekao bez problema i sa mnogo vetra od ulaska u Hrvatsku pa sve do Zagreba. (Smrzli smo se) Preko Gorskog Kotara smo imali sreću da je autoput bio otvoren,pošto je zbog jakog vetra često bio zatvoren,a po poslednjim informacijama prethodnog dana je bio potpuno obustavljen saobraćaj i otvoren tek jutros. Temperatura se spustila i do 3 C. A na spuštanju od Gorskog Kotara ka Rijeci je bilo i velikih količina snega. Neverovatno je da jedan prolazak kroz tunel potuno promeni vreme i temperaturu. Sa 3 C na 14 C. Rijeka osunčana Suncem,a u Opatiji nas čekaju drugari Mile(nekada bio FAZER,sada K BMW),naš stari drugar iz Pule(živi malo dalje od stanice u Puli,gde je pod vrelim Suncem leta,neko čekao autobus i svirao gitaru...upoznao Katrin,a sve ostalo je priča/pesma) i Pavle,iskusni vozač i svetski putnik iz Ljubljane. Opatija,san svih iz bivše YU da kažu,"bili smo tamo". Ima još gradova,ali sada nije tema. Od Opatije do Pule u dužini od 75km se nalazi krivudav put ili poletno sletna staza za lokalne vozače motora. Savršen asfalt,manjak saobraćaja i miris mora pomešan sa borovinom. PLOMINKA - to je ima mesta na sredini te ruta,ali i naziv celokupne trase. Prosto savršeno! Snimaka iz vožnje ima,ali pošto ne spadaju u domen bezbednosti,neće ih biti sada(možda u filmu). Dolazak u Pulu,već mrak,a kod Mileta kući nas čeka već spreman roštilj i domaće vino. Mile se izvinuo što nije bilo ribe. Već 4 dana duva jaka bura i ribe uopšte nema na pijaci. Posle roštilja,kiflice sa orasima i dezertno vino. Za danas dosta 680 km. Sutra rano ujutro startujemo preko Trsta,Venecije,Đenove,Monte Karla,San Rema sve do Nice. Ima skoro 900km. Nadam se da ćemo izdržati. Pozdrav uz slovenačko vino REFOŠK.(Kopar)

Hvala svima na lepim rečima! Ujutro startujemo. A što se tiče bure...ture bure valja,bura bmw gura...

U ponedeljak ujutro krećemo. Danas su motori prekontrolisani,preštelovani i "pomaženi" za srećan put. Pakovanje je skoro završeno,sutra još finese. Da. Dolazi i taj dugo čekani dan.

Hvala puno druze! Ovo su korisne informacije. Siguran sam da cemo ih koristiti.

Ovo je okvirni plan putovanja po danima. Za pocetak je ovako,a svi koji su ikada putovali znaju da sam put i uslovi menjaju pravila. Trudicemo se da ga "postujemo",ali se nismo nikome zakleli na vernost. 1.dan Pula - kod Mileta Fazera 2.dan Nica 3.dan 200 km od Marseja,kom mog druga,interesant lik,videcete. 4.dan Andora ( nadamo se da ce vreme posluziti) 5. dan Valencija (ili okolina) 6. dan Almeira 7. dan Girblartar (valjda se ovako pise) 8. dan Albufeira 9. dan negde i nesto 10. dan Lisabon 11. dan Lisabon 12. dan Lisabon 13. dan Porto 14. dan Porto ili nesto u blizini 15. dan sever Spanije 16. dan sever Spanije ka Madridu 17. dan sever Spanije oko Madrida 18. dan Barcelona(ukrcavanje na brod Barcelona- Genova) 19. dan Genova- Ljubljana 20-21. Ljubljana - Beograd Ovo je plan... Pa videcemo. Ko zna sta nas sve ceka na putu.

Daj neki kontakt Mislim da ćemo Madrid preskočiti,nemamo dana,a takav grad zaslužuje mnogo više od jedne ili dve noći. Mnogo toga na vašoj ruti zaslužuje više dana (a i noći, gde se posreći). 8+ k km za tri nedelje je ozbiljna kilometraža. Ja vam neću zameriti ako ponešto sa spiska i preskočite. Nemojte da se vožnja rezimira onim: "Jesi bio?" - "Jesam!" - "A gde si bio?" - "Ne znam". Uživajte u svakom trenutku puta, a pišite kad stignete. Neka je sila sa vama! Ja sam siguran da mi se neće dogoditi,a nije do sada da ne znam gde sam bio i šta tamo radim. Možda se nekada zajebem pa pogrešim sa kim idem,ali to je već moj problem. Ovaj put će sve biti u najboljem redu. Verujem u to. Hvala!

Ma ovo neki pripadnik mađarske nacije. Jedino nas količina kose čini bliskim. Mislim da ćemo Madrid preskočiti,nemamo dana,a takav grad zaslužuje mnogo više od jedne ili dve noći.

Bilo bi dobro da dobijemo kontakt od tog drugara iz Albbufeiri-a. U planu je da prođemo pored tog grada,a što ne bi smo i svratili? Hvala!

Naravno! Ima mnogo lokacija,a malo dana. Hvala!

Ovaj Sasa i onaj Zaric se sa svime slazu. Dogovaramo detalje kada se priblizi datum. Vidim da nas Plominka sa odusevljenjem ocekuje.

U narednih nekoliko dana će biti napisano. Motori su već spremni. Servis na Žarićevom smo uradili pre mesec dana,a ja ću na mom uraditi negde na putu. Naravno,malo ću detaljnije opisati šta i kako. Pozdrav!

Ti možeš pivo,a mi ćemo kafu. Javljamo se kada krenemo i dogovaramo gde se nalazimo. Pričao sam sa Zaricem,postoji mogućnost da prihvatimo gostoprimstvo našeg,a i tvog druga MILETA u Puli. Još ga nismo obavestili,ali verujem da će procitati ovde.

Za pratioce i poštovaoce prethodnog,jedno novo putovanje. http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/112474-djir-do-brazilau-evropi/

Odličan ti je plan,samo jedna mala sitnica,letnji meseci nikako nisu dobri za navedene lokacije. Prvenstveno zbog ogromnih temperatura,a posle i zbog sezone godišnjih odmora. Tada ima više kampera nego krivina. Još kada neki pripadnik "veseli" počne u lakat krivini da pravi polukružno,a juče je seo za vozilo veće od Ford Fieste 1.2(benzin) Ako ipak rešiš,pogledaj ovu temu,možda ti malo pomogne. http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/107809-djir-do-kazablankenije-u-%C5%A1vajcarskoj/ Pozdrav!

Nisam siguran u odlasku. Prva lokacija je negde oko Venecije. U povratku sigurno. Našao sam jedan odličan i jeftin hotel u Ljubljani.

Znam da naslov na prvi trenutak izgleda malo preteran(bar za mene u ovom trenutku),ali vođen jednom scenom iz filma je i nastao: Ove godine nova avantura! Logo je sa nazivom IBERIAN 2016. Na eng. IBERIAN PENINSULA - Pirinejsko poluostrvo. Prvobitni plan je bio da idemo na kružnu turu oko Sredozemnog mora. Preko Italije,Francuske i Španije,pa zatim u Alžir,Tunis i opet Italija(Sicilija) i dalje trajekom do Crne Gore. Ali kao i svaki put,planovi se menjaju. Trenutna politička situacija diktira pravila i smer putovanja. Nije mi baš plan da budem popularan po nošenju narandžastog odela dok neki Džihad Džon vežba razne zahvate oko mene. Shodno neljubaznosti pojedinih "loših momaka" idemo dalje ovom turom: Srbija,Hrvatska,Slovenija,Italija,Monako,Francuska,Andora,Španija,Portugalija...pa odna lagano nazad. Veći deo puta će ići uz obalu mora uz izbegavanje velikih metropola i autoputeva. Krećemo 14.3. u ranim prepodnevnim satima. Povratak je 3.4. Ovo je plan,za sada. Polazak je siguran. Sve ostalo će biti relativno sa samo jednim ciljem,tj.najdaljom tačkom. PORTUGALIJA. P.S. Govorim u množini pošto na ovo putovanje idem sa jednim dobrim drugarom. Aleksandar Ralević, Vama poznatiji kao ŽARIĆ(nemam pojma zašto taj nadimak) Pratite nas,a mi ćemo se potruditi da dočaramo lepe predele i ono što nosi put i putovanje...neizvesnost i avanturu. Inače i ove godine,uvek verni pratilac pomaže da ovakvo putovanje prođe lakše i lagodnije. Vidimo se negde...na putu!

Imaš potpuno besplatno i za I phone i android...za ceo svet. HERE Fenomenalna i savršena. Probana već mnogo puta na raznim destinacijama. Radi i off line. Sve besplatno!!!

Sredozemno more Negde između Ibice i Barcelone April 2015 Canon G15

Lep je osećaj učiniti nekoga srećnim. Još lepše je to učiniti sa osmehom. Drago mi je da smo zajednički napravili ovu malu akciju. Za sledeću godinu postavljamo sebi više standarde i obilazimo još dece. Ovakvih domova u Beogradu ima još 12,ne računamo Sremčicu. Ovih "7 sekretara SKOJ-a","7 veličanstvenih" ili "7 samuraja" će već sledeće godine prerasti u "9 Jugovića","12 žigosanih" ili ","Hor bečkih dečaka" Mala družina za brze intervencije u okolini i samom gradu. Deda Mraza ne menjamo,samo ćemo ga još unaprediti i irvasima dodeliti bolju vidljivost na putu. Postoje ideje,imamo način,a želja je prevelika. Ima dana do sledeće godine...

Negde,kada sad malo razmislim...vaspitačice su se podjednako obradovale Deda Mrazu kao i deca.

Sve što je naš drugar PUSTOLOV napisao je tačno. Ima mnogo dece koja su zapostavljena u svakom slimslu i mi smo zajedničkim snagama želeli da bar njih nekoliko osete delić praznične atmosfere. Hvala kompaniji BENLIAN FOOD iz Niša na slatkišima za decu doma i "slučajne" prolaznike. Hvala i našem drugaru DEJANU ADV na loptama. Ovoj deci je prvi put da doalzi bilo kakav DEDA MRAZ,a siguran sam da će im ostati u sećanju baš ovaj naš na motociklu. Dan pun emocija i sreće dece koja nemaju svakodnevne radosti normalnog deteta. Uživajte u fotografijama,a posle komentara učesnika ću dodati još koju reč... FOTOGRAFIJE NIKAKO NEĆE DA SE "POSTAVE",čim se taj problem reši imaćete mogućnost da ih vidite...do tada..."na suvo"