Dolazim!

Želeo sam ja mnogo više od ovoga,ali jednostavno nije moguće. Mislim da je i ovako pred zaokruživnjem,moram još prvo bezbedno da se vratim kući. I shvatio sam na ovakvim putovanjima,ne može sve. Kao što sam napisao,svako ima svoju viziju i želje. Ovo su moje. Da znam i za Dankerk,ali to u nekom drugom logičnom putovanju. Hvala!

Grad Verdun Verdunska bitka od sredine februara 1916-sredine decembra 1916god Jedna od najkrvavijih i najdužih bitaka u svim ratovima. Cifre o broju poginulih idu od 250000 pa do 700000 vojnika. Na obe strane Francuska i Nemačka. Jedna od bitnijih prekretnica I svetskog rata. I jedna od tačaka gde je nemačka vojska očekivala lak prolaz,a zadobila težak udarac i na kraju izgubila bitku. Lično mislim da je ova bitka bilo mesto dokazivanja,ko može duže da izdrži. Isto kao i Staljingradska bitka u II svetskom ratu. Tamo je više bilo zbog morala da padne STALJINGRAD,a drugoj strani da ne padne. Prolazeći danas kroz ovaj grad i njegovu okolinu,na svakom koraku sam primećivao neku simboliku vezanu za to vreme,a i za godine i decenije posle. Gomila spomenika,skulptura,bista,mapa,malih i velikih utvrđenja... A ono čega ima najviše. Groblja. Postoji jedno centralno veliko izvan Verduna,gde je bio glavni štab francuske vojske,a sva ostala su raštrkana po celoj okolini. Ova bitka se vodila na širini od oko 40km. Ali je išla i do 200km. Rovovska borba. Svako brani svoju teritoriju i nema povlačenja. Na fotografijama možete da vidite zelenu travu i talasastu zemlju na mnogo mesta. To je sve posledica neprestanog bombrdovanja. Artiljerija nije ostavila ni metar ravnice. Postoji podatak da je ispaljeno preko milion granata. Neverovatno koliki može da bude zlo u ljudima! Veliki broj spomenik neznanim junacima: "1 Soladat Iconnu Mort pour la France" Prevod "Jedan nepoznati vojnik Poginuo za Francusku" Na fotografiji se vidi i spomenik Generalu Andreu Mažiou. Tvorac "Mažino linije",kompleksa tvrđava i odbrambenih zidova,naprvljenih od švajcarske granice,pa do belgijske,sve uz nemačku granicu. Posle je to produženo i uz belgijusku granicu. Ugledao se čovek na kineski zid,pa i on da malo zida. Gradnja je počela odmah posle I svetskog rata,a završila se pred početak drugog. Realno,ništa nije pomogla. Nemci su lako zaobišli "Mažino liniju" i osvojili Pariz. Dosta sa istorijom! Neće biti više,bar ne na ovom putovanju. Posle ovoga se,opet,smeštam u hotel F1. Na samoj granici Francuske i Luksemburga. 1. Smeštaj u Luksemburgu je mnogo skup 2.Francuska granica - Luksemburg = 30km 3. Sutra imam mnogo da vozim,pa svaki km manje znači Luksemburg(grad),ništa posebno. Lepe i čiste ulice,mnogo cveća po trgovima. Ljudi nasmejani i ružni. Gorivo značajno jeftinije nego u FR.(uspeo sam da sipam u rezervoar 47,5l,zahvaljujući sistemu skupljanja tekućih materija,to ima samo na BMW motociklima) Mnogo japanskih turista. Prošetao se. Ručao. Ušao u prodavnicu čokolade. Belgijske. Osetio kako lepo miriše,a onda mi je pozlilo kada sam video cene. Pobegao i nisam se ni osvrnuo. U povratku,tih 30km autoputa,Luks- FR je bila tolika gužva,da ne shvatam više. I ja opet,sva 4 migavca,bela linija. I vozi. 20km. Sada kada budem video kolonu od hotela YU do TC Ušće ću samo da se nasmejem. Mada ima jedna bitna razlika,ovde se svi sklanjaju i prave prolaz. Sutra se pozdravljam sa Francuskom. Ulazim u Nemačku i krajnji cilj je negde oko Minhena.

Hotel F1 je - opisao sam u nekom od postova, plastican instant hotel. Svi su isti,a detaljnije cu opisati po zavrsetku putovanja Cena za nocenje je 30 eur. Cak i to zavisi. U Nantu je bilo cak 40 eur. Veruj mi,to su veoma male i povoljne cene. Malo sam progooglao te hotele (http://www.hotelf1.com/gb/home/index.shtml stvarno su povoljni, bar što se Francuse tiče. Ima ih samo tamo.) Ali, Sale se baš dobro izrazio: PLASTIČNI HOTELI. Nešto najnbliže u Evropi što me je podsetilo na tzv kapsula-hotele u Japanu. Sticajem okolnosti bio sam u pomenutim (ne motorom ili bar ne još uvek) i video na koliko malom prostoru ljudi mogu da obitavaju...nevrovatno iskustvo. Sale hvala Ti na servilnosti. Ti si kao multipraktik. Pišeš, voziš, slikaš (redovno) i pri tom znaš o čemu pišeš, šta slikaš i kuda voziš i zašto. Odličan 5+ Snimam i video. Posle svakog mog putovanja ja napravim i film. Biće i posle ovoga. Hvala!

Tom trakom sam i vozio Kuda svi tuda i ja I primetio sam to za sva 4 migavca. Upalio sam i ja. Vidi se da je Milos francuska skola voznje. Tj.pariska. U Srb kada upalis sva 4,svi te napusavaju,posto je bas tada krenula "njihova pesma",a iritiras im zenicu desnog oka.

Hotel F1 je - opisao sam u nekom od postova, plastican instant hotel. Svi su isti,a detaljnije cu opisati po zavrsetku putovanja Cena za nocenje je 30 eur. Cak i to zavisi. U Nantu je bilo cak 40 eur. Veruj mi,to su veoma male i povoljne cene. Ovde je pocetna cena hotela od 50 eur pa navise. Najvece stavke na ovakvim putovanjima su gorivo i smestaj. Gorivo moram da sipam,ali i to planiram. Cene znaju da znacajno variraju. I o tome cu naknadno. Sto se tice rezervacije...skoro nikada. Samo ako idem u velike gradove(metropole). Uglavnom na bookingu nadjem interesantna dva - tri hotela,zapisem adrese i cenu.

Da li je mogao da bude lepši i sunčaniji dan od ovoga. Pa nije! Možda da sam išao na plažu,ali pošto sam ovaj dan odredio kao "tranzitni" dan (Tranzitni dan - moto dan kojim se pređe mnogo km,malo se uživa i vidi se bela linija ili možda isprekidana. prim.aut.) Iskren da budem,bilo mi je teško da se oprostim od male bele kućice. Nekako mi je posebna na ovom putovanju. Mir,tišina,talasi se čuju u daljini Na kraj sela bela kuća. Moj drug me je zamolio da obavezno odem do mesta CARENTAN. Šta ima tamo. Ništa! A zašto da odem? Pa tamo je u seriji "BAND OF BROTHERS" bio prvi napad i mesto gde je lakše ranjen glavni junak. Šta da radim?! Odem,nije daleko i šta imam da vidim. Celo selo,bele kuće. Ništa posebno,malo mesto,ušuškano u nedeljno prepodne. Zraci Sunca i tek po koji prolaznik. Baš ništa. Kao sendvič sa parizerom. Tiho odlazim,da nekoga ne probudim i nastavljam do mesta koje se zove VILLERS-BOCKAGE. Ovo je moja želja,niko me nije naterao. 15-dana posle iskrcavanja u Normandiji,saveznici su zauzeli uz teške muke grad CAEN,a onda su britanci krenuli dalje,da što pre zauzmu što veću teritoriju. Južno od CAEN-a se nalazi ovo mesto. Nekih 20km. Nemački kapetan,komadan tenka je sa svojim tenkom TIGAR uspeo sam za 15min da uništi 14 britanskih tenkova,dva protivtenkovska topa i gomilu ljudstva. A zatim i da pobegne. Poginuo je sredinom avgusta iste godine,tokom bombardovanja. U vojnim školama se njegov uspeh uči kao jedna od osnova ratovanja i komandovanja. Naravno,ovo nije toliko poznata činjenica,pošto pobednik piše istoriju,a takođe i u samom mestu neka baš nikakvog obeležja ovoga. A i ja,šta sam očekivao...njegovu statuu i pozlaćenog TIGRA na centralnom trgu Autoputem krećem dalje. Cilj za danas grad VERDUN(verdunska bitka 1914-1918) Kada sam pravio rutu,navigaciji sam na njenom GPX jeziku objasnio da želim da prođem PORED grad PARIZA,a ne kroz PARIZ. Da znam PARIZ,ali taj grad zaslužuje više dana. A ne samo jedno veče. I dve noći je malo. I tako mene navigacija odvede kroz magistralni put koji prolazi kroz skoro sam centar PARIZA. U jednoj pesmi Džoni Štulić kaže: "Pariz ti je dao sebe, deo neba zauvek.." Ja bih dodao da me je taj grad danas ozbiljno preznojio. 28'C danas. Ogromna gužva!!! Vozi se u 4 kolone. I niko kočnicu ne dodiruje. Ja štop svetlo nisam video da se upalilo. I kao fin,ja vozim u koloni,a pored mene proleću skuteri. Provlače se između kola. Kud svi,tuda i ja... Provlačenje između kola u dužini od 12km. I u nekim trenucima sam prebacio i u treću brzinu. NENORMALNO! Da se našao neki pametan i otvorio vrata,sada ne bih ovo pisao. Još sam ja i bio spor. Kada se iza mene nakupi 3-4 skutera,ja se vratim u traku,propustim,pa nastavim. Levim i desnim okom sam video u daljini vrh Ajfelove kule,a Senu sam prešao,dva puta. Male radosti,za veliki osmeh. U predvečerje stižem u željeni grad. Hotel F1. Obilazak grada sam ostavio za sutra. Siguran sam da ovde ima mnogo toga da se vidi. istorija se surovo poigrala sa ovim gradom. Čitajte sutra. Prvi plan je bio Belgija,Holandija,Hamburg...pa vozom do BEČ-a, Promenio i ostavio za neko drugo putovanje. Drugi plan je bio od Normandije preko Belgije do Duuseldofa,kod mog druga Milana,pa onda opet voz do Beča.(nema karata!) Tako da treći plan zvuči ovako(za sada): Sutra Verdun,pa Luksemburg(DA) A posle toga u Nemačku ka Minhenu i Salzburgu,malo kroz Alpe,do Mađarske... Možda bude i četvrti,ali do petka ili najkasnije subote sam u Beogradu.

Drugari,sa svima i o svemu se slažem. I nikome ne protivrečim. Marketing...jeste! Ja od toga živim,pa sam malo upućeniji u tematiku. Ko je više zaslužan,pa svako na svoj način i u određenom procentu. A svi su imali samo jedan cilj,da što pre stignu do Berlina i zarobe njihove naučnike. I Rusi i Amerikanci. Ko je uspeo da zarobi koga...istorija posle toga je pokazala. Koga interesuje,može sve da nađe. Možda sam ja dete odraslo na ratnim filmovima,pa volim da pratim tu vrstu marketinga. Čitajte posle gde se sada nalazim,a pročitajte i priču sutra uveče. Ovo ovde nikako nije bio niti je marketing bilo koje vrste. Pozdrav svima! I hvala na lepim željama. P.S. Imam molbu da ne nastavljamo polemiku o svemu navedenom i ovde. Rado ću saslušati predlog neki,ali ko je koliko i kada,...nikada nećemo saznati. Svako ima svoj vid uživanja,ovo je moj.

Kako mogu da počnu dani na mestu koje je cilj nečega,za početak ovog putovanja? Da li mi je trebao plan gde da idem? Da li sam se osećao kao da sam već bio ovde? Da li su mi svi izrazi,nazivi i jednostavno tematika bili toliko prepoznatljivi i poznati da sam pojedincima koje sam sretao u toku dana da detaljnije objasnim mesta,događaje,datume i možda glupo zvuči,ali jedino što nisma znao je osećaj svakog pojedninačnog vojnika.Sa obe strane... One koji napadaju i vide gde idu,a u sebi samo misle: "Ako ovo preživim,uplaćujem loto i sedmica je moja sigurno" ili "Ako me zakači metak,neka bude neka površinska rana,poljubim i ono prođe" Siguran sam da je bilo i ovoga,ali u najvećoj meri je vladao osećaj ravnodušnosti. Ako je ovaj dan suđen,takav će i biti. U jednoj dokumentarnoj emisiji na Discovery kanalu,preživeli nemački vojnik je opisao napad ovako: "...bila je tiha noć,negde pred jutro,kada se noć lomi u dan,kao da je malo požurila,nebo je postalo svetlo..." U tom trenutku ogromna količina brodova je zapucala ka odbrambenim bunkerima na obali. Prethodnica iskrcavanja. Bilo je tu još mnogo drugih naznaka,ali da ne ulazim suviše u istoriju. I njegov komentar je bio:"...ako preživim ovaj dan!" OMAHA BEACH - dugačka plaža na kojoj se vodila najžešća bitka tog prvog dana. Obeliežja samog događaja na svakih 100-nak metara. Centralni spomenik. Gomila ugostiteljskih objekata sa simboličnim nazivima...L Omaha,D-Day... Veliki broj ljudi se samo šeta plažom,a dobar deo njih se bavi tematikom zbog koje je i poznata. Lično mišljenje: Da ova plaža nije bitna i poznata po svemu navedenom,bila bi samo jedna prelepa plaža za uživanje. Ovako,ima istoriju iza sebe pa je to čini posebnom. Sledeća lokacija: Groblje američkih vojnika u mestu Colleville. Glupo je reći da je groblje prelepo,ali se vidi da neko ovde ulaže ozbiljan trud da sve bude pod konac. Čisto,zeleno,tiho. Samo cvrkut ptica i udaranje talasa u daljini kvare tišinu. Hiljade belih spomenika. Krst ili Davidova zvezda,a na svakom Ime i prezime pogunulog vojnika,država,čin i jedinica iz koje dolazi. A na kraju i datum kada je poginuo. Na velikom broju grobova stoji natpis: "Here rest in honored glory A Comrade in arms Known but to god" U mom ličnom prevodu,a ako neko misli drugačije neka me ispravi: "Ovde u slavi počiva,brat po oružiju,čiji je identitet poznat samo bogu" U ogromnom mauzoleju na kraju groblja po zidovima stoje mape svih savezničkih akcija u Evropi tokom II sv.rata. Sledeća lokacija SWORD BEACH,poslednja u nizu plaža gde je bilo iskrcavanje,ali na ovu plažu su se iskrcali britanski vojnici. Mesto Arromanches je bitna tačka ovog događaja. Sada turistički nastrojena,sa malim muzejom i gomilom prodavnica suvenira. U celom ovom kraju na svakom koraku je neki simbol,znak,obeležje,tenk,avion,top ili nešto što ovu celu regiju čini jedinstvenom i širom sveta poznatom. Pred kraja dana sam malo popričao sa jednim momkom koji je zaposlen u kampu i on mi kaže da je od 4.6. do negde 20.6.,a posebno 6.6. ovde sveopšte ludilo. Ogroman broj ljudi iz celog sveta dolaze ovde na proslavu,a to kako izgleda...vojni kamioni,avioni,padobrani,parade,vojne uniforme,JEEP iz II sv rata. Nekoliko njih na proslavu dolazi i PRIVATNIM TENKOVIMA. Dolazi toliki broj ljudi da jednostavno nema gde da se noći,ljudi postavljaju šatore na svim livadama i tako provode dane. Ja sam hteo da dodam: Ima to i kod nas,ali se služi pečenje i kupus iz lonca. Pred kraj dana sam opet otišao do plaže OMAHA. I imam šta da vidim,od plaže koja je u najširem delu bila nekih 20m,sada je nastala ogroman plaža širine preko 200m. E to je ta plaža sa snimaka. Nešto mi od početka nije bilo u redu. Sad je još lepša. Sutra obilazim još dve lokacije u ovom kraju,a onda....koliko doguram. Cilj je oko 600km odavde. Grad Verdun. Videću kako bude tekao dan.

Još jedan sunčan dan. Hoće me lepo vreme ove godine. Ne žalim se,samo hvalim. Grad Nant,simpatičan gradić,grad,ali za mene lično nedovoljno istražen. Obišao sam ga tokom prepodneva,doručkovao ili ručao,već je bilo oko 12h u jednom vijetnamskom restoranu,da vijetnamskom restoranu i krenuo dalje. Šta me nije privuklo ovom gradu? Cene! Razlgledao sam malo i upoređivao,ovde je za 20-30% skuplje nego u ostatku Francuske,bar one delove koje sam ja obišao. Inače,pričao sam,sa finom tetom iz vijetnama koja jedna od retkih ovde zna engleski,a moram priznati da je prilično edukovana. Lično mislim da je neka gazdarica na mali restorančić na brzu hranu na grad Nant na zemlja Francuska. Nant je rodno mesto Žila Verna i mesto gde je smišljen i još uvek se proizvodi originalni keks LU Pettit Beurre. Pričala mi je nešto i o simbolici keksa,ali nisam baš razumeo. Četiri ćoska na keksu,pa rupe... Da znam da ima na internetu,ali nije poenta da prepisujem. Dosta malih zanatskih prodavnica nose naziv Žila Verna,a autobuske linije voze i u taj deo grada. Grad koji je stvorio jednog maštovitog genija sa ozbiljnom vizijom budućnosti. Sledeća lokacija NORMANDIJA. Za one manje zainteresovane na ovu temu,jedna od najvećih bitaka u II svetskom ratu. Jedna od prekretnica i prelomni trenutak kada je već postalo izvesno da se ratu vidi kraj. Najbitnije tačke te bitke su plaže na kojima su se iskrcali saveznički vojnici Američki,britanski,kanadski... Bitka je bila skoro celom dužinom kanala koji spaja Francusku sa Velikom Britanijom. Francuzi ga zovu LAMANŠ,a britanci jednostavno BRITISH CHANNEL. Cela operacija se zvala OVERLORD A mnogo je poznatija po šifrovanom nazivu D-Day i početak je bio 6.juna 1944 godine u 6.30h ujutro(ko rano rani...) Najbitnije tačke i najžešće borbe su bile u okolini gradova: Grandcamp - Maisy,Verville,Saint Laurens i Colleville A američka vojska je te delove,tj.plaže na koje su se iskrcavali nazvala svojim šifrovanim nazivima: JUNO BEACH SWORD BEACH OMAHA BEACH GOLD BEACH UTAH BEACH Najveća bitka i mesto gde je celokupna akcija mogla da propadne jeste plaža OMAHA. 3km dugačka plaža na kojoj je bio najžešći otpor nemačke vojske. Mnogo vojnika je izginulo i u jednom trenutku je čak trebalo i da se odustane od daljih napada i iskrcavanja. Mala grupa rendžera je uspela da se nekako probije do vrha litice i započne proboj. O ovoj bitci najpoznatiji film je u režiji Stivena Spilberga "Spasavanje redova Rajana". A pre njega je bilo i dosta drugih,dokumentarnih i igranih. Siguran sam da dosta Vas sada misli kako ja veličam i obožavam i ne znam šta američku vojsku. Ne! Ja jednostavno mislim da je ovo veliki podvig za sve učesnike na obe strane. Ovde su se stvarali heroji i ovde se pisala istorija. Mogao bih da ulazim u dubinu raznih razmisljanja,ali neka ipak ostavljam za sebe. Ovo je istorijska priča o vojnicima,o ljudima,o hrabrosti,o drugarstvu. Ako bilo koga interesuje,neka pogleda gorepomenuti film ili seriju "Band of Brothers",shvatiće. Ja znam da smo i mi na ovim prostorima imali gomilu sličnih priča,problem kod nas je što većina njih nije istinita,a većina se svodila na to ko koga jeste ili nije zajebao. Za neki dan ću otići na mesto,da pokažem i ispričam priču o jednom vojniku,heroju koji je nosio drugu uniformu i verovao u pobedu svoje vojske. Šmekeri ne biraju boju,uniformu ili dres,oni jednostavno veruju u sebe i u ono za šta se bore. Rat,sport,posao,život... Prva lokacija je bila plaža UTAH. Gradić Grandcamp-Maisy. Simpatičan gradić,koji se trenutno smeje na svoj način. Ušuškan u maloj uvali,kao da je oduvek takav. Deca se igraju na plaži,kopaju rupe i prave figure od peska. Sledeća lokacija POINT DE HOC Viskoke litice između plaža UTAH i OMAHA Posebne jedinice su osvojile ovu tačku,penjuću se uz same litice. Trenutno na tom mestu ostaci bunkera i gomila dece,mislim da je VIII-4 neke škole iz FR,koja su smorena što su morali da deo ekskurzije potroše na ovom mestu. Svo vreme trče i uskaču u krtere koje su napravile granate savezničke artiljerije još davne 1944god. (POINT DE HOC - ja na slici - samo se hvalim) Posle ovoga,smeštam se u kamp originalnog naziva OMAHA BEACH. Genije je smišljao danima,siguran sam. I ovde ostajem naredna dva dana. Sama plaža je udaljena nekih 200m od moje kamp kućice. A moram da priznam,kućica je SAVRŠENA! OMAHA BEACH. To je samo malo...sutra ostatak. Uživajte! A i ja ću sutra,ovo je jedan od razloga putovanja.

Jos malo!

Kao sto vidis...vise pumpa u Sahari nego u Francuskoj A za pesak,koji broj nosis,cipela? Da znam koliko da donesem da ti stane pod noge.

m Alpe sam detaljno provozao 2013 god A Dolomite 2012 Ovo je samo malo podsecanje To za tablice...istina Cim se vidi odmah imaju mini kviz...odakle je ovaj!? I cesto po tablicama misle da sam iz Italije(BG - Bergamo ili Bolonja) Hvala za podrsku!!

To su oni dana kada jednostavno NEĆE. Kada ne ide od ruke od samog početka. Da,Sunce je sijalo punom snagom,ali sve ostale "sitnice" su jednostavno činile da ovaj dan sa ovoga putovanja upišem kao BAKSUZNI DAN! Za početak,pola noći nisam spavao. Zašto? Ne znam. Ona sam se uspavao. Svako jutro ustajem oko 7.45h-8h Moram,da bih stigao sve planirano. Ustajem u 9h! Spremam se i do 10h krećem. Pored motora spremam stvari i iz džepa mi ispada jedan papirić,čim je dotakao zemlju,vetar malkice dune i tačno ga gurne do točka. Sagnem se,zavučem skroz do točka i kada sam ustajao udarim glavom u kofer. Ogrebotina. Krv. Ništa strašno! Obrišem,stavim kacigu i krenem. Prva lokacija za danas je grad LA Rochelle. U II sv.ratu poznat po tome što je u njemu bila najveća podmornička baza. Sama građevina je bila u nekoliko emisija NATIONAL GEOGRAPHICA kao jedno od čuda nacističkih građevina,a sam kompleks je bio i deo scenografije nemačkog filma DAS BOOT o naravno...podmornicama,a vezanim za II sv.rat. I kako to biva,dođem ja tamo,kad umesto turističke atrakcije,celo zdanje služi kao luka i deo verovatno nekih magacina. Izračunali ljudi da im se više tako isplati. Ko se još pali na podmornice. Sve je okruženo ogromnom žicom i nema pristupa. Nekoliko fotki na brzinu i bežim dok ne zapucaju. Pored grada ostrvo Rhe...u punom nazivu Ile de Re. Spojeno mostom dužine 3km. Prelep most i prelep pogled sa njega. A samo ostrvo,a sa malim ulicama i naseljima koja su verovatno punija tokom letnjih meseci. Na lokalnoj plaži doručkujem. Prelep pogled i jedino što smeta je vetar koji počinje jako da duva. Krećem dalje. Pogledam gorivo,ima za još 100km. Biće nešto uskoro. Neka pumpa. Inače ceo krajolik prvog dela dana je kao Vojvodina. Sve ravno i putevi kao lenjirom crtani. Otprilike kao kada se krene iz Zrenjanina ka Kikindi,da nema Melenaca ne bi ni prikočio,ovako moraš bar malo,a ima i jedna polu krivina na izlasku iz mesta. NEMA PUMPE nigde! 80,70,50,30...km Stajem po selima,pitam gde ima,kažu...nema! Ne radi! Non passaran!(nema povlačenja) Jedva nađem neku pored supemarketa koja je automatska i radi samo na kartice. I neverovatno! Zadnje tri godine nikada nisam imao problem sa karticma. A sada,nijednu neće da primi. Imam tri kartice. Pogledam malo navigaciju. Malo internet! Sledeća pumpa udaljena 16km. Malo veće mesto. A meni piše da imam goriva za još 22km. Kada sma kretao iz SRB,na auto putu mi je nestlao goriva kada je pisalo da ima još za 20km. Već vidim sebe kako stopiram na nekoj livadi i sa dubokim tenorom objašnjavam moj problem preplašenoj francuskoj porodici. Kakva vožnja tih 16km! Tačno proračuanto kočenje i vožnja na leru pred kružni tok. Dolazim na pumpu. RADI! PRIMA KARTICE! Da jeste malo skuplje gorivom,ali očigledno znaju za foru,pa muzu ovce - mene i slične. Po katalogu u moj motocikl do vrha staje 32 L. Vidite na slici koliko je stalo! Sledeća lokacija do koje sam stigao brzo je "Passage du Gois" Lokalni put koji spaja ostvo i kopno,ali samo kada je OSEKA,kada je plima,tuda je zabranjen ili nemoguć prolaz. E naravno,pošto je ovaj dan takav kakav jeste,ja sam otišao sa obe strane i ne može! Voda je visoka i zabranjena je vožnja. Šta da kažem,a ovo želim od polaska. Moj drug iz Sofije(Neša Panda)mi je ukazao na ovo,a posle su mi u u San Sebastijanu isto rekli. Takav dan! NANT - žurim u opet dobro poznat hotel F1. Ogroma gužva pred gradom. Probijam se. Dolazim do hotela. Fina recepcionerka ne zna engleski,ali zna da kaže FULL. Nema mesta! Snađem se brzo i nađem drugi,ne moj omiljeni,ali tolerantan sam na ovakve gluposti. Naravno,smestim se u sobu i dok sam kačio stvari na vešalicu,glavom opet udarim u ćošak vrata na ormanu. Na isto mesto. Ovaj put malo jače. I nisam se iznervirao. Tako počeo dan,tako se i završava. Inače ceo dan je na svim mestima duvao baš jak vetar,meni lično je to gore od kiše. Sutra ujutro idem do centra NANTA,da malo vidim,najbolji grad za život u Francuskoj(to mi rekao Tijeri),a možda sretnem nekoga poznatog. Ko zna...mali je svet. 300 km do Normandije! Vidimo se!

Savršeno je kada se probudiš i čuješ kako talasi udaraju o kamenje. Prelepo kada pogledaš kroz prozor i vidiš nepreglednu vodenu površinu,a ako malo proturiš nos napolje,osetiš i miris. 5 D video format. Još da sam bio malo bliže da me voda i poprska bio bi kompletan doživljaj. Mada je i ovako...znam tu reč,ali sam je trenutno zaboravio. Nešto lepo,pa još malo lepše,pa više od toga. E to...! Čak nisam primetio ni da je napolju prilično tmurno. Ali to ne kvari jutro u San Sebastijanu. Ako me neko bude pitao da opišem San Sebastijan u nekoliko reči,mogu ovako: Grad pored ogromne plaže! Čak i preiferija grada ima svoju plažu. A oni koji ne žive pored plaže? Pa to je već drugi grad. Za početak dana odlazim na vidikovac iznad grada sa koga se verovatno slikaju razglednice i služi za najbolje selfije. Znam neke koji bi ispunili više Gb memorijskih kartica samo sa ovog mesta. Za savršenu fotografiju! Mada za takvu treba i sunčan dan?! ili ipak ne?! Put me dalje vodi ka francuskoj granici. Na tom navodnom prelazu,odbor za doček,gomila policajaca koja pravilno raspoređena čeka "fine momke"koji hoće neko zlo da učine. Gledaju u mom pravcu,ja prilazim i mahnem. "Ja sam Vaš,iako ne znam jezik!"(prevod mahanja) Nisam sačekao odgovor,u okretu desnog zgloba sam otišao dalje. Većina danjašnjeg dana je bila po auto putu. Jedini način da se u normalnom vremenu i bez prevelikog zamora mišića pređe veća kilometraža. Danas nije bilo mnogo,oko 400km. Ogromna gužva oko Bordo-a i vreme koje je smenjivalo svoje rasploženje. Sunce i oblaci su se igrali...pali-gasi. I ovakav dan ima svojih prednosti,lakša je vožnja,sluša se muzika. Krajnja tačka je grad La Rochelle. Na obali(opet istog) okeana. Samo ovaj ovde priča francuski. N kraju nisam stigao do samog grada,već 5km ispred. i kada sam se smestio i krenuo ka gradu,ljudi mi rekoše da se ne isplati da sada idem. Saobraćajni je špic i za tih 5km bi mi trebalo sat vremena. Malo sam obišao ovu periferiju i moram da priznam,baš ružno izgleda. Ili se ovde nešto veliko sprema,da se napravi pa je priprema takva. Mislim na obalu. Seoce je sasvim simpatično,kao i sva prethodna. Otprilike kao Vinča,ali mnogo lepše. Opet sam smešten u hotelu F1. Shvatio sam da je to u FR najjeftiniji način za smeštaj. Čisto,lepo i uglancano. Svemu se zna mesto i namena. Kada bih ovo poredio sa nečim što je svima poznato,ovo bi bio "McDonald hotel" Plastika sa ukusom. Za sutra planirano još 300km. Prvo do La Rochell,dve lokacije,možda tri. Pa zatim severno još 120km,jedna lokacija A za kraj grad Nant. Poslednja stanica pre francuske pokrajine Normandija. Razlog celog ovog putovanja. Ili možda čak i najdalja tačka od Beograda.

Drago mi je da sam stvorio emociju-glad. Niko ništa nikada. Malo poznajem tematiku oglašavanja alkoholnih pića i to stoji ovako...realno,kod nas ne bi smelo nijedno alkoholno piće da budu istaknuto na vozilima. Brend ili naznaka brenda (pivo i vino se računaju u hranu). Za inostranstvo,baš ih briga,ti si za njih stranac i dok nemaš obeležja koja nekoga vređaju,rasno ili bilo kako...ne interesu je ih. Mada su njihovi zakoni mnogo strožiji. Znam hrvatski zakon i on je baš zajeban,a francuski sam čuo da je jedan od najstrožijih po pitanju oglašavanja. Istina je da svi zagledaju,ali više tablice. Nešto novo za njih. Da nema Novaka Đokovića 90% njih ne bi znali ni da postojimo,osim ovih sa kojima se graničimo. Mada sad i ovaj momak Jokić radi na našem imidžu u svetu tako da ko zna. Nije samo Lepa Brena nacionale!!

Nikada nisam shvatao šta je potrebno nekom umetniku da svoje delo započne,šta je potrebno da istraje u svojoj ideji,a na kraju i da ga dovrši? Ma šta to bilo...slika,film,knjiga,pesma... Da li inspiracija dolazi sama od sebe,pomognuta talentom ili jednostavno da sve navedeno mora da prati neka emocija? Osmeh,suza,sreća,tuga... Šta je potrebno da jednom gradu da bi bio umetničko delo? Pa sve po malo...ulice,trgovi,mostovi,zgrade i bitne građevine... A šta se dogodi kada dva grada koja su sigurno remek dela pravih majstora spaja put koji je isto tako savršen na svoj način. Možda ima jednu sitnicu koja čini sve to posebnim... Popodne kada sam stigao u San Sebastijan na recepciji malog hotelčića, momak i neka devojka su se prijatno iznenadili, "Serbia!" Ja kažem: " Da,Srbija!"(ponosno) A oni: Ti sam motorom iz Srbije? Ja opet: Da! (ponosno) "A zašto Srbija nema more?!" pitaju! Znaju engleski,ali šta da im odgovorim: Kada je bila raspodela zemljišta i voda na planeti,neko naš je malo zakasnio,pa smo ostali bez mora. ...da to je ta sitnica koju oni imaju i taj put koji spaja gradove Bilbao i San Sebastijan čini delom pravog umetnika...okean! I to Atlanski! Sa leve strane,a sa desne,pa uvek bude nešto,manje bitno. Nisam mogao više da se raspravljam,tj.da objašnjavam kako i mi imamo plaže..Adu,Lido,Štrand..ali džabe. Stvarno savršeni predeli kroz koje sam prolazio danas,sa tom jednom "sitnicom". (slike bolje pričaju) A onda pre polaska u obilazak grada,uvek pitam za savet lokalce,gde ići i šta videti. Gde jesti i šta piti. "Ovde imaš super pinćose,ovde je katedrala,ovde je... E a ovde je stari hotel u kome ima zid na kojem još uvek stoje rupe od metaka iz španskog građanskog rata!" Šta ja na ovo da odgovorim? "Vi vaše rupe čuvate,da malo odstoje pa ih prodajete kao turističku atrakciju,a mi malo ispod trga Slavija imam dve srušene zgrade,nisu baš povukle miris hrasta kao vaše,naše rupetine se tretiraju kao mlado vino!" Svašta bih mogao da čujem na ovom putu. San Sebastijan,prelep grad sa ogromnim plažama,koje su po meni stvarno obeležje,a ne neke figure i statue. Gomila surfera koji uživaju u talasima,umetnik koji pravi prelepu skulpturu od peska,školarci koji troše dan na fudbal,šetači... Mnoštvo ljudi svih uzrasta,nacija i vera. Ljubavne poruke ispisane na pesku ili zastave pokrajine Baskija. Ovo poslednje je malo škakljivo pitanje za ovu regiju,s obzirom da i oni imaju tendenciju odvarajnja od Španije,pa shodno tome,od kada sam ušao u Španiju,nisam video nijednu zastavu,osim zastave Baskije. Prelepe građevine koje pokazuju šmek ovoga grada. Mnoštvo prodavnica ima tradiciju i preko 100 godina unazad...Desde 1901. Takođe,lokalci su mi rekli da je u ovom gradu ulica sa najskupljim nekretninama u Španiji. "Paseo de Miraconcha" Lepo jeste,a koliko košta,ne znam. U starom delu grada,mnoštvo malih barova i taverni. U svima isto kao i u Bilbau. Pinćosi na sve načine. Posebnu preporuku sam dobio da odem do bara TXETETXA,koji je poznat po pinćosima sa inćunima. I kao što biva,otišao,probao i popio čašu penušavog vina. A oni su ponosni na svoje pinćose,čak i isečke iz novina čuvaju po zidovima,gde ih hvale. A posle toga,opet preporuka,za najbolji cheese cake na planeti. Restoran " La Vina" Da! Stvarno je dobar! Prelep grad koji je ulaznica ili izlaznica iz Španije. Zavisi u kom pravcu putnik ide. Ja sam moju kartu za ovaj put potrošio. Sutra ulazim u Francusku. Verovatno ka severu nekih 400 km Grad La Rochele. Očekujem da do vikenda stignem u Normandiju.

Ceo putopis je izuzetno lep, ali piti pivo u Spaniji uz ovakvu klopu je Pivo je pio domaćin. Ja sam izuzetan ljubitelj vina i ako mora pivo,onda jedino uz neki roštilj na +30'C

Problem sa gradovima ove vrste što te jednim potezom otmu,uzmu za ruku i ne puštaju,pa čak i kada odeš,ostave tanku nit kojom te sigurno vraćaju nazad. Da li grad koji dan započne Suncem može da bude ružan? Siguran sam da ne? Obišao sam mnogo gradova,manjih i većih,video razne prestonice i zaseoke,ali ovaj grad je onako šmekerski poseban. Ne hvali se mnogo svojom lepotom,a opet kada zagrebeš površinu shvatiš da pruža mnogo više nego neki "bitni" gradovi. Ne bih ništa da poredim,niti da navodim,različiti su ukusi. Za dobro jutro,lokalni bar u kome osim nama poznatih proizvoda(kafa,čaj,sokovi...) na meniju imaju i razne grickalice...pinćosi,tapasi...više vrsta kolača. I svakom komadu je cena otpirlike 1 eur. Pa koliko ko želi količinski i šareno. + obavezno neko piće. Veliki broj lokala ima ovo u ponudi. Ulazio sam u veći broj i svuda su različite stari. Svaki lokal ima svoj neki poseban i lokalno popularan meni. Marketing,zarada ili jednostavno,dođi turisto da ti objasnim kako se prodaju mali sendviči za 1 eur. Posle kao pravi potrošač jednog celog dana u ovom gradu,redom znamenitosti... Voz - žičara kojom se penjem na najvišu tačku sa koje se vidi ceo Bilbao. Savršen pogled,a vožnja u jednom pravcu 0.95 eur Gugenhajm muzej- najbitnija znamenitost ovoga grada. Muzej savremene umetnosti u koji sam želeo da uđem,ali i opet ali ne radi ponedeljkom. I šta da kažem. Ja koji nisam umetnički nastrojen,želim da se edukujem,pa mi se ne da. Sve bitne stvari su uz reku NERVION,pa sama šetnja uz nju čini zadovoljstvo. Još jedna umetnost na koju se pale svi španci,a ne i samo oni je fudbal. Kada sam ovde obilazim i stadion Atletika. Ostatak dana,grada... Prelepe ulice sa dugačkim drvoredima,parkovi sa mnogo zelenila,prodavnice velikih svetskih brendova,moderno ili previše šareno obučeni prolaznici. Tokom celog dana se dopisujem sa mojim drugom iz Portugala. Ćapa. On je trebao da dođe,ali je morao "tetki da odnese lek",pa sam ga zamolio da pita svoje poznanike iz ovog grada gde bih mogao da pojedem bakalar(riba,prim.aut). Da je lepo spremljen,a da ipak ostanem na nogama kada stigne račun. Posle 3min on napisa. Reci kada hoćeš večeru... Odeš na ovu adresu,najavljen si i uživaj! Moj drug RAUL je odličan kuvar. On je vlasnik malog lokalnog bara,a inače je dobitnik nekoliko nagrada u spremanju bakalara. Napomena: ne pričajte o politici. I ubediće te da je ATLETIK iz Bilbao-a najbolji klub na planeti. Pojavim se ja na lokaciji oko 20.30h Pitsburg bar u stalom delu grada "CASCO VIEJO" Lokalnog karaktera,ali sa šmekom Španije. U lokalu njih 10-tak. I ja sam. Bez podrške! Svi su maksimalno ljubazni i prijatni. Svi savršeno govore rukama i perfektno se služe osmehom. A zašto? Niko ne zna nimalo engleski. I uopšte se ne trude da znaju. A ja,sa mojim skromnim znanjem španskog... Eh,da ste videli tu diskusiju. Kada smo kod jednostavnih stvari...Hoću,neću,hvala,žedan,gladan,osmeh...snalazim se. A kada treba neko nešto da objasni...pa kako Telefon i Google Translate. Habla espanjol? No gracias,pričam rukama! Za početak smo grickali neku pršutu. Posle lignje u sosu od mastila(ja ne znam bolji prevod,vidi sliku) A na kraju bakalar sa maslinovim uljem u sopstvenom sosu i belim lukom pečenim na maslinovom ulju. Sve od početka do kraja...savršeno. Bueno! Muchas gracias Raul! A onda nastaje problematika,pojavljuje se Raulova majka,sa drugaricom i žarko žele da im pričam o Srbij. Šta da kažem kada sam uz pomoć ruku,Google translate-a i skromnog španskog(znam bolje nego većina političara engleski) objasnio: Šta je to sarma i kako se pravi Šta je ajvar i kako se pravi Zašto Srbija nema puno jezera i izlaz na more. A onda su me pitali zašto se raspala Jugoslavija?! U tom trenutku sam hteo da pobegnem ii da kažem...Ćapo spasavaj! Mada je Raul svo vreme govorio...Ćapa un Loco(Ćapa je ludak) Na kraju pošto im je svima bilo interesantan moj trud,Raul je im meni rekao da sam i ja LOCO. Mada ima i toga što idem sam na putovanja motorom. Uz oproštaj sa svima,Raulova majka me izljubila(tri puta),tako sam joj rekao da je običaj u Srbiji,odlazim u smeštaj. Bilbao lepo izgleda i noću. Sutra oko 150 km do San Sebastijana. Malo kilometara,ali kroz predele koji oduzimaju dah. Videćete sutra. Potrudiću se da prenesem najbolje što umem.

Početak dan je bio na 50% za kišu i 50% protiv nje. Tmurno nebo je bilo samo tmurno. Svetlo sive boje sa prelazima na tamnu. A opet u daljini se nisu videle linijice koje pokazuju da idem ka kiši. Vazduh je bio blag. Nije davao onu ledenu notu koja se uvek pojača pre kišu. Lokalni putevi,magistrale i presecanja ka auto putevima. Temperatura oko 12'C. Čak nije bilo ni gužve u saobraćaju. Skroman sam,meni dovoljno. U ovom danu skoro 600 km. Do cilja. I čim sam prošao TULUZ,negde posle 200km,nebo odjednom iza ćoška izbaci crne oblake. Onako na kvarno,taman tada nisam pogledao u nebo. Nisam čitao znakove iznad puta. Provala oblaka. Osećao sam se kao da sam u auto perionici. Nedostajao je samo šampon. Srećom,10-tak km pre toga sam obukao dodatno kišno odelo. Pa shodno tome,što je kiša jače padala,ja sam više pojačavao muziku. Ne,nije bila ona pesma od finog tamnoputog pevača(Mislim da ne je nešto Terence Trent Darby...ili slično) "Rain,rain go away" Ali uvek kada pada kiša,meni je u glavi citat Boba Marleja: "Neki ljudi osećaju kišu,a neki samo pokisnu." Ono što je najviše nerviralo jesto to da kiša pada svom snagom 10-15min,onda stane,pa Sunce sve osuši(3-5 min na laganoj vatri),pa zatim sve ispočetka. I tako narednih 300km(3 sata) A čim sam ušao u Španiju. Sunce! Na ulazu nema granice,ali da je bilo pala bi robna razmena..Dajem francusku kišu za vaše Sunce. Gratis dobijate i moje osmehe i 3 eur(da se ima) Desnim okom sam očešao i atlanski okena,čak sam mu i dobacio da se ne brine,družićemo se narednih dana. Bilbao,ulazak,osmeh,namigno on meni,ja uzvratio njemu. Nešto sam od prošle godine zavoleo ovu Španiju. Koliku odbojnost imam prema nekim državama u kojima sam bio,toliko me Španija kupuje na prvu loptu(a nisam ljubitelj fudbala). Uske ulice,peripetije oko rezervisanog hostela,pronalažnje drugog...još boljeg i šetnja gradom. Malo lokalnih specijaliteta. Ovo je čisto da zagrebem...da se orijentišem i šestarom iscrtam krug. Ovaj grad obećava!

PULYAGARDE je danas pogodilo jako nevreme. Prognoza za Andoru je bila još lošija. Jedino razumno je bilo ostati ovde,naravno uz blagoslov domaćina i na moju veliku žalost i ove godine zaobići Andoru. Andora je pod snegom i temperatura preko dana je bila -6'C Veoma rizično i nimalo poželjno. Opet sam bio koristan,prošetao do sela po namirnice. Ima oko 2km. Družio se sa drugarima pored puta. Napravio selfi. Tjeri je za ručak napravio odličnu paelju. (špansko jelo sa pirinčem,raznim povrćem,mesom i začinima) Domaće vino... Vatra iz kamina... Pričali smo o Normandiji i pokazao mi je deo svoje kolekcije suvenira iz II Svetskog rata. A onda je pozvao komšije da zajedno pogledmo film o putovanju u Portugaliju prošle godine. Posebno za tu priliku je montirao televizor. U svakom slučaju,lepo proveden dan. Sutra Bilbao. Oko 600km. Očekuje se kiša u prvom delu dana,a za Bilbao prognoza SUNCE.

Mislim da ovaj put biram laksi,tj.bezbedniji put. Ostajem jos jedan dan ovde. A sutra idem direktno za Bilbao. Da znam da je u BGD suncano i prelepo,ali ovde su se spojili nebo i zemlja. Pada kisa za sve pare. Ako ne moram,a znam da ne moram...sve pomeram za jedan dan. Sutra ce biti kisa,ali mnogo manje. Andora nije sudjena ili mozda jeste,za neko naredno putovanje ili pogodniji mesec U godini.

Jack za put je ponet iz BGD. Nista ne prepustam slucaju.

Sasvim običan dan. U istoimenoj pesmi EVE BRAUN na ove stihove se nadovezuje... "...tražim sve što treba da dam,jedan naglo prekinut san..." Ne zvuči baš kao pesma za odmor,ali ovaj dan je takav bio. Kako se kaže,malo sam pomagao u radovima oko kuće. Treba da otplatim stan i hranu. Prekontrolisao motor. Pregrupisao stvari po koferima. I sutra sam spreman za dalje. Ovo ovde,slike sigurno ne mogu da opišu. Mir i tišina. Samo cvrkut ptica i neki zvukovi u daljini...konja ili krava. Sve je domaće iz ličnih bašta. I svako ko ima nečega viška ili prodaje ili menja za ono čega ima manjka. (ovo okruglo je hleb - domaći,krcka pod zubima) Paradajz,hleb,sir,vino...ne zna se šta je bolje,a meni čudno,verovatno sam navikao na onaj plastični ukus paradajza iz naših supermarketa. I danas sam dosta pričao sa Tjerijem. Oduševljen je time što sam rešio da obiđem Normandiju. Dosta poznaje istoriju i priroda njegovog posla je takva da je prisustvovao premijeri serije "Band of Brothers" On,Tom Hanks,svi preživeli iz E čete i glumci. Predpremijera. Svih 11 epizoda,samo za odabrane! Pitao sam ga da napravimo intervuju o svemu tome,ali me je zamolio da ne radimo ovaj put,nije baš raspoložen. Znam razloge i ne želim da navaljujem. Sutra krećem dalje. Na jednoj raskrsnici iza Tuluza imam izbor...levo ili desno. Levo - Andora Desno - Bilbao Ovde trenutno pada jaka kiša. Mada bilo je i vreme,dosta sam se švercovao sa Suncem.

Druže hvala za ovako iscrpe informacije. Kada se ujutro probudim,odlučujem na koju stranu. Mada mislim da ovo 2/-2 i nije za neki strah.