Jump to content

Moto Zajednica

Saša Jack

Članovi
 Pogledaj Profil  Pogledaj aktivnost člana

  • Broj tema i poruka

    1448

  • Pridružio se

  • Posetio poslednji put

 Tip Sadržaja 

Sve što je postavio član: Saša Jack

  1. Saša Jack
    Iskreno, nisam srecan zbog toga. Kada su tako velike kilometraze, sve se svodi na voznju, bez ragledanja. 200-300km dnevno je u redu. sve preko 400km je dosta. Ovo je veliko prostranstvo pa mora tako. Moj licni rekord je 1150km u danu. Auto put. Genova - Beograd i 760km bez imalo autoputa. Da znam, nisam bas normalan.
  2. Saša Jack
    Celu noć je grmelo. Kiša je zalivala bez prestanka. Budim se rano ujutro, malo pre 6h. Zatežem lanac na motociklu i shvatam da imam još 2-3000km da vozim, morao bih da stavim novi. Pakujem stvari, svraćam na prvu pumpu i kada sam krenuo, kreće kiša. I tako…ona pada, ja slušam muziku i nije nam prvi put da se tako družimo. Kiša i ja. Razni žanrovi, za jači ili kraći gas, ali da ne preteram. Daleko sam od kuće. Ali ovaj put je veći problem u asfaltu. Ovde je neki čudan asfalt koji potpuno zadržava vodu. Kada se sabere, kiša + loš asfalt + mnogo kamiona, dobije se ozbiljno tuširanje sa svakim približavanjem kamionu. A problem je i što ne može da se pretekne. Ništa se ne vidi. I tako idu kilometri. Mada sam našao rešenje za preticanje. Pošto ima dosta pravaca, izbacim se skroz desno, a da sam malo udaljen od kamiona. Tako jedino mogu da vidim stanje u daljini, pa ako nema nikoga, pun gas. I stane kiša, ja se osušim, pa opet pljusak. I to baš jak. Pa jako Sunce, pa opet pljusak. Lepote ovih krajeva i veoma promenljivog vremena. Posle 630km vožnje ulazim u Johanesburg. I sirotinjskih krajeva, pored čestih policijskih patrola, kroz veoma bogate i uređene četvrti. Ovde sam nekoliko dana, do polaska za Beograd. Kratko prevedeno, vožnja je skoro gotova. Malo šire, moram malo da vidim i ovaj grad.
  3. Saša Jack
  4. Saša Jack
    Ovaj dan treba da bude „tranzitni“ onda kada treba da se pređe najveća kilometraža, po dsadnim putevima. Ali je nužno zlo u većini slučajeva jedino moguće. U ovom sada Od Cape Towna do Johanesburga ima 1400km. I ja sam isplanirao da to pređem iz dva dana. Današnji putevi su bili interesantni. Polu auto putevi sa vrlo čestim krivinama. Sve vreme se prolazi kroz pustinju Karoo i predeli su odlični. Dugački pašnjaci, brda, planine i kanjoni. Mala naselja sa strane i veliki broj životinja. I ono što sam shvatio danas jeste da je najgora životinja koja može da istrči na put, babun. Mnogo je zeznuto, pri brzini od 120-140km/h istrči njih 20-tak, pa još 10-tak, a a svi su sive boje, kao asfalt i mali. Danas su mi dva puta izleteli. Baš je opasno. I moram da priznam čudno je vreme ovde, kalendarski je leto, ali danas je temperatura išla do maksimalnih 37’C, pa se spustila na 19’C i tako varira. Po polasku, 20km od izlaska iz Cape Towna, prolazio sam tunel. Dugačak cca 6-8km. U ovome se temperatura digla na preko 40’C i malo je nedostajalo da se ne onesvestim. Nema uopšte vazduha, a ti to što ima je ustvari smog. Očigledno im ne radi ventilacija. I često me pitaju, kada imaš dugačku dnevnu turu, šta radiš? Slušam muziku i gledam oblake. Bajaga je u pesmi rekao:“…nisam blesav da brojim zvezde, brojim znake i linije… E pa ja gledam oblake, trazim neki oblik, koji podseća na nešto. I volim samo bele oblake. I sve na nebu me podseća na šoljicu kafe, pa kada vam nego gleda u istu, a vi onda ubodete želju. Tako i ja, kada mi se neki oblak baš svidi, ja ga dodirnem prstom. Zamislim želju i dodam gas. Tako se jedino ispunjava. Danas planirao 1000km, ali sam kasno krenuo, pa je total 780km. Sutra još 600 i nešto. I opet ujutro moram da zategnem lanac, pri kraju je, samo da izdrži sutrašnji dan.
  5. Saša Jack
    Posle svih ovih moto dana, volim ovakav kada mogu da budem pešak. Ne bih voleo sebe da nazivam turistom, nekako bih bio srećniji da ima status putnika. Ima razlike, ali glavna je osećaj u glavi. Turista dolazi na destinaciju sa jasno ispisanim planom i mora sve da vidi što je upisano na nekom .com. A putnik, najviše gleda ljude oko sebe, ulice. Uživa u trenutku i shvata da je putovati uspeh, a ne krajnji cilj. Danas sam kupio kartu za hop on/off autobuse. Koristio sam ih u Hamburgu, Napulju, a sada i ovde. Odličan način da se vidi ceo grad ili bar ona najbitnija mesta, a pri tom se uživa u hladovini busa ili terase na krovu. A u slušalicama na jeziku po izboru se sluša o lokacijama pored kojih se prolazi. Ustvari najbolje kod svega toga je što možeš da izađeš na svakoj stanici i da uđeš na bilo kojoj. I tako možeš da se voziš ceo dan. Obišao sam nekoliko plaža, jeo odličnu ribu, video njihove kanale, foke koje se kupaju, razne restorane i oduševio se sa galerijom u kojoj se prodaju razni predmeti – umetnička dela ovog podneblja. Od originalnih magneta, preko slika, torbica, haljina, statua… Sreća je da nemam mnogo prostora za transport inače bi mnogo para bilo potrošeno na razne šarene umetničke forme. Po povratku u Srbiju ću nešto napisati o samom gradu, ali ono što sam video, meni se VEOMA sviđa. Da, drugačije od svega što poznajemo, ali opet sa svojim stilom i uvek sunčano nasmejan. Po povratku kod druga Petra, pravimo roštilj i uživamo u lokalnom vinu. Sutra ujutro krećem ka Johanesburgu. 2 dana puta, a možda i tri. Skoro 1500km.
  6. Saša Jack
    Iskreno, danas nisam nikako planirao da vozim motor. Imam svoje lično pravilo da svakih 7 dana vožnje na turama, jedan dan ne sednem uopšte na motor. E na ovom sam potpuno prekršio to pravilo. Već 18 dana sam na putu i nije prošao nijedan dan, a da nisam seo na motor. U Bocvani sam na početku imao pauzu pa sam i tamo prešao 30-tak km. U Durbanu menjao gume i prešao 60 km. A danas prešao preko 120km. I ne žalim. Savršeno je sve. Pogledi, plaže, Sunce, ljudi, putevi, babuni, pingvini, foke, vetar, okean… Danas smo Petar i ja obišli sve udaljene tačke, a to je jedino moguće motociklom. Mesto gde se sakupljaju pingvini(ne znam naziv) Chapmans Peak - krivudavi put sa fenomenalnim pogledom na okean. I tu je problem. Da li voziti po savršenom asfaltu i krivinama ili uživati u pogledu. Ne može oba u isto vreme. Ta lokacija je je jedan od najlepših puteva iznad mora, a snimani su i neki delovi filma o James Bondu. Naravno da dan ne bi bilo bez greške, kroz lufter na pantalonama mi se uvukla osa i ubola me dok sam vozio. Taj trenutni osećaj dok im cca 100km/h i trenutku osetim bol na levoj butini. Jedva sam se zaustavio. U trenutku mi je utrnula noga, a onda u glavi se molim: samo da je pčela ili osa! Otkud znam kakvih sve ovde ima živuljki i ne bih baš da istražujem. Gurnuo sam ruku u otvor pantalona(sa sve rukavicama i pokušao da ubijem to, nešto. Ugasio sam motor, stajao 2-3min. I rekao to je to. Sada, ima veliku oteklinu na butini i definitivni je bila osa. Nije mi prvi put. Jedan od razloga, a i meni najpoznatija točka svih ovih krajeva je Rt Dobre Nade(Cape of Good Hope). Ogromno poluostrvo, sa obe strane zagrljeno okeanom. Mešaju se vetrovi sa juga i zapada, u daljini foke odmaraju na stenama, a oblaci imaju ples sa vetrom. Batrolomej Diaz - otkrio Francisko Magelan – prolazio Saša – došao, zahvalio se i otišao. Kiša je pooterala sve posetioce, a ostatak dana vožnja po periferiji Cape Towna. Sutra obilazim centar, ali bez motora. Malo autobus, malo peške.
  7. Saša Jack
    Odlazim iz ovog prelepog mesta. Najjužniji deo Afrike. A opet, po meni najmirniji i najbezbedniji. Na izlasku iz grada, Sunce ispred mene, na desnoj strani more i talasi koji udaraju u stene. Vazduh idealno čist, a miris soli u nosu. Jak uzdah i još jedan, želim da zauvek zapamtim ove zvuke, mirise i boje. Stojim na motoru, krećem se lagano, a u slušalicama EKV(Krug). Na izlasku iz grada, sa leve strane šuma ili ono što je od nje ostalo. Ovde je vrlo skoro bio veliki požar i sve je gorelo. Kilometrima tako, drveće, žbunje, rastinje. Kao scena iz „Gospodara prstenova“, samo nedostaju još Orci da istrče. Prolazim kroz mala mesta, sva u svom sunčanom delu dana. Neka mirna, neka tiha, neka bez ijednog vozila, neka sa gužvsma i zastojima. Cilj današnjeg dana je Cape Town, a pre toga se viđam sa starim poznanikom Petrom. Drug iz neke dalje prošlosti. Poslovni suradnik. Čuo je da sam na putu kroz Južnu Afriku, pa me je pozvao da budem njegov gost. Vožnja uz obale okeana, auto put i prelepe delove grada. Mada neki su i favele u koje ne može da zalazi nepoznat, a još manje sa svetlijom bojom kože. Mnogo malih kućica, u raznim bojama, a svuda iznad razvučeni kablovi kao da je NASA centar a ne „karton“ naselje. Za sutra imamo isplaniranu jednu kružnu vožnju oko grada. Ovde ostajem do četvrtka ujutro kada krećem nazad ka Johanesburgu.
  8. Saša Jack
  9. Saša Jack
    Neke dane treba jednostavno zapisati I shvatiti da sam tražio bolj ne bi mogao biti. Put iz Mosser Bay-a vodi uzbrdo, daleko od mora, u planine. Napravio sam plan da idem u planine i da se vozim njihovim putem koji ima oznaku 62. Ruta 62. Hteli su da naprave nešto kao Ruta 66 u americi i moram da priznam da su uspeli. Tj. nisam bio na Ruti 66, ali ono što sam čitao, video i čuo, je da ona skoro ne postoji. A ova ovde, savršeno, ako to može da bude. Mešavina puteva u Italiji, Austriji i rumunskim Karpatima. I to svi oni najbolji delovi. Odličan asfalt, pejzaži. Doline i visine. Mnogo vinarija, restorana i raznih plantaža, farmi. Što bi rekao karakter iz jednog klipa: Ma sveeee! Nema gužve, saobraćaj vrlo redak. Babuni istrčavaju na put. Vetar je na pojedinim prevojima malo jači, ali čim se spustim malo niže, vozim u senci kroz neke kanjone, pa opet na vrh, pa leva krivina, desna…. Usput srećem i poneki motocikl, a na pojedinim mestima ima i policije. Na pola puta svraćam u čuveni kafić Ronnies Seks Shop. Najstariji kafić u Južnoj Africi. Preko 60 godina postojanja. Unutra su okačeni brusevi, gaćice i razni rekviziti posetilaca istog. Kafić kao takav je potpuno bezveze, usluga očajna, cene visoke, sve je prljavo, ali svi svrate ovde zbog te tradicije i toga da se kaže, bio sam tu. Na samoj lokaciji, srećem bračni par. Momak i devojka iz Belgije. Voze staru Toyotu Land Cruiser i putuju, krenuli su iz Belgije u avgustu 2023 godine. Uživaju! Malo više ću o ovome pisati u knjizi. Dali su mi dobre savete za moje sledeće putovanje. Da, znam, Nisam normalan! Ali i ta nenormalnost je vrsta normalnosti. Na kraju dana završavam u gradiću L’Agulhas, mesto gde je najžnija točka Afričkog kontinenta. Mesto gde se spajaju indijski i atlanski okean. Mali gradić, ušuškan, tih, sa ogormnim svetionikom i kućicama koje su tik uz more. Spavati uz zvuke talasa. Sutra nastavljam uz obalu i dan završavam u Cape Townu. Malo odmora, bez motora.
  10. Saša Jack
  11. Saša Jack
  12. Saša Jack
    Naucio sam kroz ova putovanja da je najbolji nacin da se otarasis trgovaca da ih jednostavno ignorises. Ako se ipak upustis u neku konverzaciju sa njima, pokusas da ih otkacis na nekom njima manje poznatom jeziku(mada je i nas to) Prosijake uglavnom odbijam tako sto im se obracam na ruskom. Nekako svi imaju dozu straha od njih. A ako zelim da se zezam sa njima, krenem na italijanskom. Najbitnije je da kada se svadjas pricas na svom jeziku, jedino tako moze da se docara emocija i jacina psovke. Mada….shvatio sam da kada sam vise od 7 dana na putu, znam odlicno da se svadjam i na engleskom.
  13. Saša Jack
    Predeli kroz koje sam danas vozio me veoma podsećaju na Italiju. Putevi koji prolaze kroz šume, velike visoravni, a onda odjednom tik uz more, toliko blizu da se oseti miris talasa, a ako je talas malo jači može da bude i blago osveženje. Pogled sa puta dopire do velikih vrhova koji ulaze u oblake, a onda odjednom, put vodi uskim krivudavim krivinama kroz šumu i izbija na nepregledno dugačku plažu. Pesak, voda, Sunce… Kućice uz put su lepo ušuškane, sređene i ovde obvavezno sa visokom žičanom ogradom kroz koju prolazi struja. Iako je ovaj deo Južne Afrike nešto najlepše i najbogatije što sam do sada video, ali ipak postoji strah od lopova i razbojnika. Utisak danajšnjeg dana, lokacije i predela je da pored svog siromaštva, loših puteva, trošnih kuća i bose dece, postoje i delovi koji su drugačiji. Bogatiji. Ne nužno bolji, ali sjaniji, čistiji i očuvaniji. U delovima pre grada Port Elizabet su bile naglašene razlike i lokacije gde su crni, a gde beli. Ovde se to polako gubi. Da li zbog novca ili je sama lokacija doprinela tome? Mnoštvo malih jezera, uvala, gde se između u daljini vidi more. Voćnjaka, vinograda, raznih tematskih parkova i restorana uz sam put. Obišao sam razna mesta, sve uz more. Današnji dan završavam u gradiću Mossel Bay. I na kraju današnjeg dana imam pređenih 6120km od početka putovanja. Približavam se Cape Townu, ali tek u ponedeljak sam tamo. Sutra obilazim tri bitne lokacije za ovu državu, regiju i moje putovanje. Dok sam snimao jutros na polasku iz Port Elizabeta, prišao mi je jedan mali. Tamne puti. I toliko je vrištao i nešto nerazgovetno pričao. Tražio novac, naravno. Ja kada me idioti nerviraju, uglavnom izgovorim neke rečenice na italijanskom, pa onda na ruskom, ako i to ne pomogne, onda ih oteram u pm na domaćem jeziku. Kod ovoga ništa nije ppmoglo. Uzmem telefon, upalim snimanje i da vidiš kao beže. „Govori tiho i vodi psa sa sobom!“
  14. Saša Jack
  15. Saša Jack
    Po želi mog druga, a uvaženog BJB člana, made in Grocka @MilosSani Fotografija fabrike Mercedesa u East Londonu
  16. Saša Jack
    East London je osrednji grad na jugu Južne Afrike. Još uvek je indijski okean, ali ne još dugo. Sam grad je pa ništa posebno. Ovde niko ne ide u centar grada, tamo je prosto „zauzeto“ od posebne ekipe, a sav dobar provod je na periferiji ili na određenim mestima na obali. Ne samo ovde, već u većini gradova u Južnoj Africi. Kiša pada, ne nešto jako, ali dovoljno da je put mokar. Temperatura pada na 17’C i stvarno nisam očekivao da ću u ovoj državi da palim grejače ručica. Golf 1 se do pre 10-tak godina pravio ovde i još uvek ga ima na putevima. Dobro očuvani i retro izgleda. Sunce se probija na horizontu i ceo krajolik dobija novu dimenziju. U daljini se vidi more i spajaju se sa oblacima za koje se čini da uranjaju u more. Prolazim preko nekoliko mostova, raznih reka koje se ulivaju u more. Na obalama se nalaze skupe i lepo uređene kuće sa čamcima vezanim za dokove. Siguran sam da na turniru „Zanimljive geografije“ odnosim prvo mesto, pošto sam video toliko reka za koje nisam ni siguran kako se izgovaraju. U jednom trenutku u nozdrvama osetim jak miris soli. Sa leve strane puta je ogromna solana koja se prostire kilometrima daleko, dokle seže pogled, a tamo na kraju počinje more. Cilj današnjeg dana je grad Port Elizabet. Lep, sunčan, sa talasima, surferima i ljudima koji sede na obali mora. Siguran sam da ovo Sunce doprinosi rasploženju, pošto ima osećaj da su svi nasmejani. Ili se ja tako osećam, možda maštam. Možda sanjam i opet ponekad nisam svestan gde se nalazim, baš sada. Ja, motocikl i vetar u očima. Mnogo malih restorana, vijugavo šetalište i dugački dokovi sa kojih se promatraju talasi koji se bore sa stenama postavljenim da im skrate put. Peščane plaže. Mokar pesak i hladan okean. Nema mnogo kupača, ali neki uporni i željni baš uživaju ili se spremaju za neko takmičenje. Sutra nastavljam 350 km ka zapadu. Za neki dan stižem u Cape Town. Najjužniju tačku putovanja. I najdalju tačku od moje kuće koju sam osvojio motociklom.
  17. Saša Jack
  18. Saša Jack
  19. Saša Jack
    Ovde u Africi je VEOMA bitno da se ima mnogo sredstava protiv komaraca. Iz Srbije sam poneo dobru zalihu Autana, a i tableta za aparat. Ovde sam kupio, po preporuci proizvod koji se zove Peaceful sleep. Sprej i stikovi. A i svaki dan popijem bar po jednu konzervu Schweppes Tonica Water(ima kinina, pa odbija komarce). Ovde su komarci toliko sitni da ih ne vidiš, ali „grizu“ kao veliki. Ceo dan je vodio po vijugavim putevima i predelima sličnim kao i prethodnog dana. Dugi proplanci, velike udoline i vrhovi nekih planina koji se tamo daleko susreću sa oblacima. A oblaci bezobrazni, prave piruete po nebu i čine da ceo pejzaž izgleda mnogo bolje. Šarenilo boja, zelena dole, u sredinu brao, a na vrhu plava i bela. Pored, a vrlo često i na putu, dosta domaćih životinja. Krave, koze, ovce. Šetkaju se slobodno, pa iako je put dobar za malo bržu vožnju, mora da se pazi. Šta zna krava šta je 120 km/h! Poslednja dva dana vozim po delu Južne Afrike koji se zove Eastern Cape, deo koji je najsiromašniji u ovoj državi. East London je poslednji grad u ovom delu. Meni lično ništa loše. Da, ima dosta sirotinje, ubrzanih burazera i uličnih prodavaca, ali predeli su kao nacrtani. Sutra nastavljam dalje, cilj sutrašnjeg dana je luka Port Elizabeth, a posle ulazim u najlepši deo koji se zove Garden Route. Kažu da predeli ostavljaju bez daha, a za one koji voze motocikle najbolji put na svetu. Moram da proverim tačnost informacija.
  20. Saša Jack
  21. Saša Jack
    Druze, hvala za input. Pre pocetka putovanja sam ga stavio na lisu lokacija koje treba da se obidju.
  22. Saša Jack
  23. Saša Jack
    U Durbanu je fabrika Toyote i to Hiluxa. Pa da vidimo ciji je veći. Ako bude usput, naravno, da se malo ku…. pred koleginicama.
  24. Saša Jack
    Jutro, negde pored okeana, vetar se jedva čuje, ali Sunce ulazi kroz male pukotine između zavesa sobe. Meni nepoznate ptice imaju svoj jutarnji vokalni performans. Miriše na lep dan. Aleksa ustaje iz kreveta, usporeno i teško. „Sale, bole me leđa, mnogo. Nije mi uošte dobro.“ On je imao tu boljku sa leđima, ali nisu bili ovakvi simptomi. „Ne mogu da nastavim dalje sa tobom, odavde mi je iole normalna pozicija da se vratim što pre kući. Moram kod doktora.“ Predlagao sam mu da ostavi motor ovde, da uzme avion iz Durbana, da se ne muči. Sve predloge i moju pomoć je odbio. „Sedam na motor i vozim, pa kako bude.“ Rastajemo se, on ide ka Durbanu i Johanesburgu, cca 700km Ja ka jugu, planiran grad Mthatha. Negde u planinama. Temperatura se sa jutarnjih 23’C popela na 36’C. Mnogo težak vazduh i sparina, Sreća je da su većina puteva bili po nekim prevojima i bez gužve pa je moglo da se vozi, a vetar je činio svoje. Ceo krajolik je podsećao na prenaseljene obronke Zlatibora. Dugački proplanci, visoka brda, a na njima načičkane male kućice u svim bojama. Deluju siromašno, a da većine njih ne vodi nikakav put. Mnogo vijugavih puteva, sa lošim asfaltom i previše ležećih policajaca. Na jednoj raskrsnici je bilo preko 40kom. Bukvalno na razmaku od po pola metra. Kao po šinama da voziš. Mali grad na obali mora Port St John, je bilo mesto za odmor. Riba, salata i malo pirinča. Pored mora sam. Treba iskoristiti. Sutra nastavljam dalje. Malo veći grad na obali mora East London. Specifično za celu Južnu Afriku, a i zemlje kroz koje sam prethodno prolazio je da svi taksisti voze neki mali kombi. Toyota. I mnogo su bezobrazni. Detaljnije ću pisati u knjizi, ali nikako nisu za svađanje i kačenje. Organizovano udruženje koji čuvaju jedni druge i svinose oružije.
  25. Saša Jack
×
×
  • Create New...

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja

  I accept