Jump to content

Moto Zajednica

Saša Jack

Članovi
 Pogledaj Profil  Pogledaj aktivnost člana

  • Broj tema i poruka

    1444

  • Pridružio se

  • Posetio poslednji put

 Tip Sadržaja 

Sve što je postavio član: Saša Jack

  1. Saša Jack
    Hvala na lepim recima i informacijama. Znao sam za bezbednost. I resetke i ograde. i pazio sam koliko je to moguce na ovakvom putovanju. i vrlo brzo shvatio sta znaci biti beo u tim krajevima, a i shvatio sa izbegavam lose i opasne delove. Ne samo na ovom putovanju, vec na svim pre ovoga, a posebno posle ovoga, ono sto se tek sprema. Hvala! vidimo se negde na putu!
  2. Saša Jack
  3. Saša Jack
    Južna Afrika (Južnoafrička Republika) - II deo Ko god da je pomislio kako na drugoj strani sveta ipak nije tako lepo kao kod nas, malo se prevario. Ipak postoje stvari koje su bolje, lepše, jeftinije i pre svega sunčanije. Meni je lično, ovo jedno od težih putovanja. Ne fizički, mada ima i toga, ne finansijski, već mentalno. Moj posao je organizacija i sve organizujem tako što svaki posao napravim da bude problem u početku, a onda problem razložim na delove, a kada tako uradiš, onda je sve manje i lakše. E sada, kako da razložim delove putovanja na manje delove, kada ni ne znam koliki su problemi?! Kao da umanjim jednu Bocvanu, Zambiju, Zimbabve, Mozambik...? I kako sve to, kada dobar broj ljudi zna da putujem, a onda svojim "savetima" ubijaju u pojam, I kako bi rekao Dorđe Balšević: "pričaće ti o plovidbi, oni koji sidro nisu digli..." Trudio sam se da ne obraćam šažnju na sve to, ali sve ostavlja trag, u mislima posebno. Mogu još mnogo da pišem, ali ne bih, dovoljno je, ostatak možete da čitte u knjzi koja, nadm se, izlazi krajem leta. Sutra postavljam video, pa uzivajte. Hvala svima na komntarima, podršci ili bar lajkovima na ovom forumu. Srećno svima, sezona počinje. Puno bezbednih kilometara želim!
  4. Saša Jack
    Južna Afrika (Južnoafrička Republika) - I deo Ja sam oduševljen. Predeli, putevi, okeani, gradovi, ljudi, hrana i naravno vino. Naravno, mnogo kontrasta u tokom celog putovanja. Mnogo sirotinje, kućica, kućeraka i straćara. Ali mnogo i velikih, prevelikih kuća. Sve kuće, ali baš sve su ograđenje visokim ogradama i žicom kroz koje prolazi struja. Svi kažu, nije bezbedno, ja nisam imao nikakav problem. A opet, pričaju da se sve loše dešava kada padne mrak. Svi ljude koje sam sretao, su bili nasmejani. Svi su bili ljubazni. A posebno oni bele boje. Beli ljudi se javljaju jedni drugima, kao da se znaju dugo, a ne da im se slučajno sretni pogledi negde uz put. Cene svega u ovoj državi su značajno niže nego kod nas. Gorivo je 1.05 eur, a hrana po prodavnicama, restoranima....2-3 puta jeftinija nego kod nas. Nema komentar. Ili imam, ali nije za ovaj forum. Vino. Jedna od država na planeti koja ima najveći uzgoj grožđa, a samim tim i proizvodnju vina. Belo, rose, crveno, bilo koje da probate, naravno uz prigodnu hranu, nećete pogrešiti. Nastaviće se...
  5. Saša Jack
    Eswatini (Svaziland) Kraljevina koja je veličine od Beograda do Aranđelovca. Mešavina Zambije i Zimbabvea. A mene ipak podseća na Yugoslaviju 90-tih godina. Mnogo uličnih tezgi. Nikakva posebna obeležja grada i nikakav osećaj da sam u drugoj državi. Na granici Veoma kulturni, a sam glavni grad Mbabane, nikakav. nekoliko visokih zgrada, jedan hotel u centru i pijaca odmah pored. Cela država, ne računajući glavni grad, sa mnogo malih kućica pored magistralnog puta. Dugačkim livadama i planinama u dljini koje su prirodna granica sa Mozambikom. Država kroz koju se prođe samo zato što je bila usput, ali nikako vredna vremena provedenog u njoj.
  6. Saša Jack
    Zimbabve Meni će u pamćenju ostati kao država sa nenormalnim drndanjem na granici. Prašnjavim i putevima punim rupa i državom gde Sunce bije kao da ga ima nekoliko komada. A voda se pije mnogo. I u sebe i preko sebe. Putarina se ne plaća za motocikle, a i ne znam zašto. Svaka rupa i nedovršeni deo, ne auto puta, već lošeg magistralnog puta čini da je osećaj velikih razdaljina, još dalji. Kamioni, prašina, domaće i divlje životinje...lokalni prodavci pored puta, voda, kukuruz, voće(uglavnom banane), sve su ovo oznake države. Harare, mračan, sunčan i sa policijom koja prilazi i pita zašto slikam grad?! Nemam lepih reči za ovu državu, nisam imao nikakav poseban problem, ali osećaj i puno grlo prašine su učinili svoje. I ti trenuci kada vozim off road po 10-20-30 km u cugu, pa opet, pa opet, čine da sam sebi više puta rekao: "Sad da padnem, samo da dohvatim vreću za spavanje iz motora i probudim se sutra i nastavim"
  7. Saša Jack
    Zambia Država u kojoj ne znam ni sam zašto sam bio. Viktorijini vodopadi se bolje vide iz Zimbabwea, a opet kada sam već bio tu, morao sam da je vidim, bar njen deo i glavni grad. Grad Livingston u kom sam bio me je prijatno iznenadio. Turistički nastrojen, zbog obližnje reke Zambezi, Viktorijinih vodopada i same četvoromeđe Bocvane, Zambije, Namibije i Zimbabvea. sam grad nije ništa posebno. Glavne ulice, široke i prljave, sporedne, male i prašnjave. Smeštaj u kom sam bio, je odličan! Malo hipsterski, ali sa šmekom. Zeleno veliko dvorište, mali apartmani svuda u krug, bar sa dobrom muzikom i dobra atmosfera. Cena mala, doručak odličan. Lusaka, glavni grad, prljav. Sa mnogo prosijaka i gužvama u saobraćaju. Grad u kome noću nije bezbedno šetati.(u principu nije nigde u ovim krajevima, ali ovde posebno naglašeno). Noću je osvetlenje ugašeno, a struja se gasi u skoro celom gradu. Uz put mnogo propdavaca, banana, raznog voća i velikuh dzakova sa ugljem (ne znam zašto prodaju ugalj, ali baš ga mnogo ima). Tokom šetnje kroz glavni grad, mnogo ljudi koji spavaju na zemlji. Mnogo komaraca. Malo osmeha. Nikako za preporuku i vraćanje u ovu državu.
  8. Saša Jack
    Botswana Po našim razmerama, velika zemlja, nekoliko puta veća od Srbije, ali samo sa 2 miliona stanovnika i preko 300000 slonova koji slobodno šetaju. Takođe, mnogo drugih divljih životina koje sam sretao uz put i pored puta. Žirafe, zebre, babuni, nojevi, zmije, hijene i mislim da su bili mungosi. I naravno, već pomenuti slonovi. Čudan osećaj kada životinje viđene samo u ZOO vrtu vidiš na 2-3 m od sebe kako uživaju u slobodi. I za 4 dana koliko sam bio tamo, nisam video mnogo ili jesam, ali može još mnogo toga. Glvni grad Gaborone je čudan, sa delovima koji su skupi, bogati, a i sa nogo delova neuređenih sa sirotinjom i prljavštinom. Ova zemlja nije nimalo jeftina, sve je značajno precenjeno i iskreno ne znam razlog. Smeštaj, hrana i gorivo(cca 1.5 eur) Cela zemlja se okreće turizmu, a opet imaju šta i da pokažu. Životinje, netaknutu prirodu, jezera... Ono što nisam video, jeste Okavango Delta, veliko prostranstvo, delta koja b ukvalno izvire u pustinju, a zatim opet nestaje u pustinji Kalahari. Nisam video zato što mi je savetovano da nema svrhe, pošto na nekoj poziciji na koju se dođe, ne može ništa posebno da se vidi. Putevi su prosečni i ima dosta neasfaltiranih puteva koji služe kao prečice do nekih lokacija ili skraćivanja rute. Zemlja koju vredi ponovo posetiti i posvetiti više vremena.
  9. Saša Jack
    Momci, moram danas do Niša(ima dobra voznja, prethodne dve sam proustio), ali za koji dan pisem malo utiske o zemljama kroz koje sam prolazio, ljudima, motociklu…
  10. Saša Jack
  11. Saša Jack
  12. Saša Jack
  13. Saša Jack
    Nisam. Sutra. Posao me gazi pa sam tek sutra slobodan. To je najbitnija stvar po povratku.
  14. Saša Jack
  15. Saša Jack
    Naklon do poda motociklu koji me nije izdao. Izdrzao sve kilometre, Sunce, prasinu, kise i razne van asfaltne avanture. Poslednji pozdrav za Johanesburg. Vidimo se sledece godine!
  16. Saša Jack
    26-ti dan u ovom delu sveta. Po povratku ću napisati nešto o svemu, moja mišljenja i viđenja. A danas, opet malo turistički da se vidi grad. I moram da priznam, ništa posebno. Bar ne meni. Mnogo mi se više svideo Cape Town. Ali to je već neka druga priča i stvar za polemiku. Johanesburg je grad koji je nastao tako što je otkriveno zlato. Jedini grad koji se ne nalazi na nekoj većoj reci ili moru/okeanu. Ceo grad se nalazi na 1000m nadmorske visine pa je vrlo lako da se zadišete bez ikakvog razloga ili manjeg napora. A opet grad u kome je živeo Nelson Mendela. Čovek bio na robiji baš dugo, a onda bio predsednik u dva mandata i narod ga je voleo. Voli ga i sada. Johanesburg(Joburg, kao ga zovu lokalci) kao takav jeste veoma velik i u priči sa taksistom ima nekoliko delova koji su bogati i skupi, ali ima i nekih u koje jednostavno niko ne ide. Tamo slabo zalazi i policija, a taksisti ne primaju vožnje. Velike različitosti kroz ceo grad. Od bogatih delova sa privatnim školama, velikim kućama i prelepim drvoredima. Do delova gde je sve prljavo, zapušteno i po ulicama spavaju ljudi. Ono što je vidljivo za celu Južnu Afriku, da sve kuće, objekti, škole…imaju visoke ograde i na njima žicu kroz koju ide struja. A svi imaju ugovore sa privatnim obezbeđenjima koje dolaze na svaki poziv. Ipak, ljudi su nasmejani, kulturni. Žele da pomognu ili da ustupe prednost. Nema nervoze, bezobrazluka ili bitnosti. Sutra idem u obilazak jedne bitne lokacije u ovom gradu, a onda u garažu da raspakujem i operem motocikl.
  17. Saša Jack
  18. Saša Jack
    Prvi dan od kada sam došao u Afriku da imam viška slobodnog vremena. Nalazim se u centru Johanesburga, deo grada koji se zove Sandton. Mnogo visokih zgrada, poslovnih centara, hotela, restorana. Potpuno drugačija slika od svega onoga što sam viđao tokom ovog putovanja. Kontrasti. Sirotinja,loši putevi, prljavština. Ovo ovde liči na moderne evropske gradove, čak i više od toga. Sutra idem malo da obiđem širi centar grada, a posle se pripremam za povratak u Beograd.
  19. Saša Jack
    Iskreno, nisam srecan zbog toga. Kada su tako velike kilometraze, sve se svodi na voznju, bez ragledanja. 200-300km dnevno je u redu. sve preko 400km je dosta. Ovo je veliko prostranstvo pa mora tako. Moj licni rekord je 1150km u danu. Auto put. Genova - Beograd i 760km bez imalo autoputa. Da znam, nisam bas normalan.
  20. Saša Jack
    Celu noć je grmelo. Kiša je zalivala bez prestanka. Budim se rano ujutro, malo pre 6h. Zatežem lanac na motociklu i shvatam da imam još 2-3000km da vozim, morao bih da stavim novi. Pakujem stvari, svraćam na prvu pumpu i kada sam krenuo, kreće kiša. I tako…ona pada, ja slušam muziku i nije nam prvi put da se tako družimo. Kiša i ja. Razni žanrovi, za jači ili kraći gas, ali da ne preteram. Daleko sam od kuće. Ali ovaj put je veći problem u asfaltu. Ovde je neki čudan asfalt koji potpuno zadržava vodu. Kada se sabere, kiša + loš asfalt + mnogo kamiona, dobije se ozbiljno tuširanje sa svakim približavanjem kamionu. A problem je i što ne može da se pretekne. Ništa se ne vidi. I tako idu kilometri. Mada sam našao rešenje za preticanje. Pošto ima dosta pravaca, izbacim se skroz desno, a da sam malo udaljen od kamiona. Tako jedino mogu da vidim stanje u daljini, pa ako nema nikoga, pun gas. I stane kiša, ja se osušim, pa opet pljusak. I to baš jak. Pa jako Sunce, pa opet pljusak. Lepote ovih krajeva i veoma promenljivog vremena. Posle 630km vožnje ulazim u Johanesburg. I sirotinjskih krajeva, pored čestih policijskih patrola, kroz veoma bogate i uređene četvrti. Ovde sam nekoliko dana, do polaska za Beograd. Kratko prevedeno, vožnja je skoro gotova. Malo šire, moram malo da vidim i ovaj grad.
  21. Saša Jack
  22. Saša Jack
    Ovaj dan treba da bude „tranzitni“ onda kada treba da se pređe najveća kilometraža, po dsadnim putevima. Ali je nužno zlo u većini slučajeva jedino moguće. U ovom sada Od Cape Towna do Johanesburga ima 1400km. I ja sam isplanirao da to pređem iz dva dana. Današnji putevi su bili interesantni. Polu auto putevi sa vrlo čestim krivinama. Sve vreme se prolazi kroz pustinju Karoo i predeli su odlični. Dugački pašnjaci, brda, planine i kanjoni. Mala naselja sa strane i veliki broj životinja. I ono što sam shvatio danas jeste da je najgora životinja koja može da istrči na put, babun. Mnogo je zeznuto, pri brzini od 120-140km/h istrči njih 20-tak, pa još 10-tak, a a svi su sive boje, kao asfalt i mali. Danas su mi dva puta izleteli. Baš je opasno. I moram da priznam čudno je vreme ovde, kalendarski je leto, ali danas je temperatura išla do maksimalnih 37’C, pa se spustila na 19’C i tako varira. Po polasku, 20km od izlaska iz Cape Towna, prolazio sam tunel. Dugačak cca 6-8km. U ovome se temperatura digla na preko 40’C i malo je nedostajalo da se ne onesvestim. Nema uopšte vazduha, a ti to što ima je ustvari smog. Očigledno im ne radi ventilacija. I često me pitaju, kada imaš dugačku dnevnu turu, šta radiš? Slušam muziku i gledam oblake. Bajaga je u pesmi rekao:“…nisam blesav da brojim zvezde, brojim znake i linije… E pa ja gledam oblake, trazim neki oblik, koji podseća na nešto. I volim samo bele oblake. I sve na nebu me podseća na šoljicu kafe, pa kada vam nego gleda u istu, a vi onda ubodete želju. Tako i ja, kada mi se neki oblak baš svidi, ja ga dodirnem prstom. Zamislim želju i dodam gas. Tako se jedino ispunjava. Danas planirao 1000km, ali sam kasno krenuo, pa je total 780km. Sutra još 600 i nešto. I opet ujutro moram da zategnem lanac, pri kraju je, samo da izdrži sutrašnji dan.
  23. Saša Jack
    Posle svih ovih moto dana, volim ovakav kada mogu da budem pešak. Ne bih voleo sebe da nazivam turistom, nekako bih bio srećniji da ima status putnika. Ima razlike, ali glavna je osećaj u glavi. Turista dolazi na destinaciju sa jasno ispisanim planom i mora sve da vidi što je upisano na nekom .com. A putnik, najviše gleda ljude oko sebe, ulice. Uživa u trenutku i shvata da je putovati uspeh, a ne krajnji cilj. Danas sam kupio kartu za hop on/off autobuse. Koristio sam ih u Hamburgu, Napulju, a sada i ovde. Odličan način da se vidi ceo grad ili bar ona najbitnija mesta, a pri tom se uživa u hladovini busa ili terase na krovu. A u slušalicama na jeziku po izboru se sluša o lokacijama pored kojih se prolazi. Ustvari najbolje kod svega toga je što možeš da izađeš na svakoj stanici i da uđeš na bilo kojoj. I tako možeš da se voziš ceo dan. Obišao sam nekoliko plaža, jeo odličnu ribu, video njihove kanale, foke koje se kupaju, razne restorane i oduševio se sa galerijom u kojoj se prodaju razni predmeti – umetnička dela ovog podneblja. Od originalnih magneta, preko slika, torbica, haljina, statua… Sreća je da nemam mnogo prostora za transport inače bi mnogo para bilo potrošeno na razne šarene umetničke forme. Po povratku u Srbiju ću nešto napisati o samom gradu, ali ono što sam video, meni se VEOMA sviđa. Da, drugačije od svega što poznajemo, ali opet sa svojim stilom i uvek sunčano nasmejan. Po povratku kod druga Petra, pravimo roštilj i uživamo u lokalnom vinu. Sutra ujutro krećem ka Johanesburgu. 2 dana puta, a možda i tri. Skoro 1500km.
  24. Saša Jack
    Iskreno, danas nisam nikako planirao da vozim motor. Imam svoje lično pravilo da svakih 7 dana vožnje na turama, jedan dan ne sednem uopšte na motor. E na ovom sam potpuno prekršio to pravilo. Već 18 dana sam na putu i nije prošao nijedan dan, a da nisam seo na motor. U Bocvani sam na početku imao pauzu pa sam i tamo prešao 30-tak km. U Durbanu menjao gume i prešao 60 km. A danas prešao preko 120km. I ne žalim. Savršeno je sve. Pogledi, plaže, Sunce, ljudi, putevi, babuni, pingvini, foke, vetar, okean… Danas smo Petar i ja obišli sve udaljene tačke, a to je jedino moguće motociklom. Mesto gde se sakupljaju pingvini(ne znam naziv) Chapmans Peak - krivudavi put sa fenomenalnim pogledom na okean. I tu je problem. Da li voziti po savršenom asfaltu i krivinama ili uživati u pogledu. Ne može oba u isto vreme. Ta lokacija je je jedan od najlepših puteva iznad mora, a snimani su i neki delovi filma o James Bondu. Naravno da dan ne bi bilo bez greške, kroz lufter na pantalonama mi se uvukla osa i ubola me dok sam vozio. Taj trenutni osećaj dok im cca 100km/h i trenutku osetim bol na levoj butini. Jedva sam se zaustavio. U trenutku mi je utrnula noga, a onda u glavi se molim: samo da je pčela ili osa! Otkud znam kakvih sve ovde ima živuljki i ne bih baš da istražujem. Gurnuo sam ruku u otvor pantalona(sa sve rukavicama i pokušao da ubijem to, nešto. Ugasio sam motor, stajao 2-3min. I rekao to je to. Sada, ima veliku oteklinu na butini i definitivni je bila osa. Nije mi prvi put. Jedan od razloga, a i meni najpoznatija točka svih ovih krajeva je Rt Dobre Nade(Cape of Good Hope). Ogromno poluostrvo, sa obe strane zagrljeno okeanom. Mešaju se vetrovi sa juga i zapada, u daljini foke odmaraju na stenama, a oblaci imaju ples sa vetrom. Batrolomej Diaz - otkrio Francisko Magelan – prolazio Saša – došao, zahvalio se i otišao. Kiša je pooterala sve posetioce, a ostatak dana vožnja po periferiji Cape Towna. Sutra obilazim centar, ali bez motora. Malo autobus, malo peške.
  25. Saša Jack
    Odlazim iz ovog prelepog mesta. Najjužniji deo Afrike. A opet, po meni najmirniji i najbezbedniji. Na izlasku iz grada, Sunce ispred mene, na desnoj strani more i talasi koji udaraju u stene. Vazduh idealno čist, a miris soli u nosu. Jak uzdah i još jedan, želim da zauvek zapamtim ove zvuke, mirise i boje. Stojim na motoru, krećem se lagano, a u slušalicama EKV(Krug). Na izlasku iz grada, sa leve strane šuma ili ono što je od nje ostalo. Ovde je vrlo skoro bio veliki požar i sve je gorelo. Kilometrima tako, drveće, žbunje, rastinje. Kao scena iz „Gospodara prstenova“, samo nedostaju još Orci da istrče. Prolazim kroz mala mesta, sva u svom sunčanom delu dana. Neka mirna, neka tiha, neka bez ijednog vozila, neka sa gužvsma i zastojima. Cilj današnjeg dana je Cape Town, a pre toga se viđam sa starim poznanikom Petrom. Drug iz neke dalje prošlosti. Poslovni suradnik. Čuo je da sam na putu kroz Južnu Afriku, pa me je pozvao da budem njegov gost. Vožnja uz obale okeana, auto put i prelepe delove grada. Mada neki su i favele u koje ne može da zalazi nepoznat, a još manje sa svetlijom bojom kože. Mnogo malih kućica, u raznim bojama, a svuda iznad razvučeni kablovi kao da je NASA centar a ne „karton“ naselje. Za sutra imamo isplaniranu jednu kružnu vožnju oko grada. Ovde ostajem do četvrtka ujutro kada krećem nazad ka Johanesburgu.
×
×
  • Create New...

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja

  I accept