Slikaj konektore, i vidi ako mozes da saznas dal to pase na ovo moje cudeso!

Pocetak septembra, Ada Huja, BG. "Brate, ovo je ***ac!" neko je konstatovao. "Zamisli ti da mozes da ga razvuces valjano, ono, da vidis kako to izgleda!" - "Na stazi mislis?" - "Da, na stazi..." Staza dakle. Koja, gde, kada, niko ne zna. Svi bi smo mi na Imolu, al nit para nit vremena za to. Zaluzani? Ostaje u igri, ali ne mozemo da dopremo do detaljnih informacija, a i plasi nas cinjenica da se voze krivine sa +250, malo preambiciozno za prvi izlet. Euroring... mogao bih da prodje. Malo jutjubovanja i nekoliko dana kasnije pada dogovor- IDEMO! U igri smo za pocetak Igor i ja. Setim se da iscimam Ivana, znam da je i on govorio da ga staza greje pogotovo nakon sto je iskusio Huju tog dana. Ok, to je nas troica za pocetak. Igor prijavljuje da postoji jos jedan zainteresovani, "Mario, momak sa GSX-F, al brz" dok Ivan kaze da je Aca dosao iz Nemacke i da ce ici ako stigne da registruje njegovu Suzu. To je to, gledamo nase slobodne dane da uklopimo sa slobodnim terminima na http://www.euroring.hu/index.php?content=5 Odgovara nam samo pretstojeci vikend, prvi u septembru. Meteorolozi najavljuju mogucu kisu. "mogucu kisu" tumacimo kao "moguce sunce" i dogovor je pao- IDEMO! Katastrofa! Aca nije siguran da ce uspeti da registruje na vreme motor, a ja moram hitno za Madjarsku poslom. Sve pada na Ivana, da okupi ekipu i nadje i rezervise smestaj, ja dolazim u petak, u 6 popodne je zborno mesto ispred moje kuce i krecemo... valjda. Pejs bajk je Sponja sa XX-om, koji nije mogao da ide sa nama, ali je pristao da nam pravi drustvo skoro do granice. Stizem taman toliko da se javim i da u ranac potrpam ono sto mislim da ce mi trebati. Znaci, krecemo petak popodne, vracamo se u subotu uvece. Pakujem dve rezervne majice i jedan duks, toliko od prtljaga. Za stazu nosim i preporucujem: Fabricki Suzukijev alat, alat za ogibljenje, LEPLJIVA TRAKA srebrna (univerzalni lepak za ne daj Boze), malo zice za vezivanje, sprej za gume, rezervni vizir, vlazne maramice. U celoj zurbi zaboravljam UNIMER, sto ce se ispostaviti kao greska. Manometar za gume cemo naci na obliznjoj pumpi... valjda. Krecemo oko 8 uvece, Ivan je rezervisao smestaj u obliznjem seocetu (zaboravih ime) u nekom hotelu. To je najjeftinija varijanta koju je mogao da ugovori preko neta u ovako kratkom roku, a kaze imaju i obezbedjen parking, nama najbitnija stavka. Kontaktirao je i stazu i posle par mejlova dopustili su nas da dodjemo i vozimo i u TEKSTILNOJ OPREMI sto inace nije slucaj, na stazu smes izaci samo u jednodelnom/dvodelnom koznom odelu. Nemaju oni pojma... Na Horgosu guzva, svracamo pre granice da tankiramo, posto je u Madjarskoj gorivo skuplje. Ovde nas docekuje veliki problem, Ivanova VFR-ka odbija dalju saradnju. Ostala je bez struje i nema snage ni za kontakt lampicu. Prva stvar na koju sumljamo je regler (Honda je to!), medjutim ispostavlja se da je GPS napravio problem odnosno spoj. Palimo na gurku i nastavljamo dalje. Obilazimo kolonu i uz par psovki vec smo na Madjarskoj carini. "Kuda", upita nas na madjarskom, "EURORING!" vicem, a on pokazuje rukom da damo gas! Od granice vodim kolonu. Ideja je bila da idemo autoputem, ali to bi znacilo placanje putarina i kockaste gume, bar u mom slucaju. Plus je sto bi stigli za manje od sat. Na jedite jade ih ubedjujem da idemo M5 putem koji je paralelan sa autoputem, i koji manje vise dobro poznajem. Za svaki slucaj stajemo na pumpu i kupujemo "van mep pliz!" jer nam je GPS kaput! Naziv mesta? "pocinje sa Sent nesto, to sam zapamtio.." kaze Ivan, a na karti u tom delu ima takvih oko dvadesetak. Super. Sve jedno, idemo pa gde nas odvede. Put je predivan, obelezen jednio me plase drakonske kazne za prekoracenje, pa vozimo oko 120 (ogranicenje je 70), ni policija sa upaljenom rotacijom koja je zaustavila auto u suprotnom smeru nije ulivala poverenje. No, umor cini svoje, jer put je jebeno prav jedina krivina su kruzni tokovi na ulazu u naselja. Dizemo tempo na oko 160 i stizemo pola sata pre ponoci. Magla i temperatura od 7 stepeni mi je stvarala grceve u rukama i prstima. Tanka majica i kombinezon ne greju nikako. Nalazimo trazeno mesto koje je izuzetno lepo uredjeno seoce sa nekih cca 1500-2000 stanovnika. Hotel nalazimo bez po muke. Parking? Ivane, rece li ti da imamo obezbedjen parking? Jedini koji vidimo je neki IZA hotela, a prekoputa nocnog kluba. Ubrzo dolazi momak sa recepcije i sa odusevljenjem nas gleda, obajsnjavajuci na losem engleskom kako ne veruje da smo stigli. Odlicno je sve to, al gde cemo sa motorima?! U recepciju! Kako bre u recepciju, nesto nisi ti to dobro rekao. Medjutim jeste. On objasnjava kako motore mozemo da ostavimo ispred samih vrata hotela, a on i kolega su tu celu noc. Vazi sefe kako ti kazes... Prekidam caskanje o "hau mach horspaver daz it got?" pitanjem gde i da li mozemo u blizini naci nesto za jelo. Naravno kaze, kuvar je tu i rekao je obavezno da ga budimo kad stignete. Mhm, mislim se, ovaj ako nam ne pljune u gulas pobedili smo. Al nema veze, i masno cebe bi pojeli. Na losem madjarskom trazim rakuju da se ugrejem, na sta uz odusevljenje dobijam odlicnu domacu kajsiju. Onda jos po gulas (dobar!) i pivce i odosmo na spavanje... STAZA SUTRADAN! Placamo odmah racun, koji za dve trokrevetne sobe sa doruckom + ova vecera iznosi sve zajedno 123 eura za nas petoro. Fantasticno, jos komentarisemo kako su svi preljubazni i gostoljubivi, ja dodajem zato sto je verovatno sezona prosla i moraju od necega da zive. Pa pogledajte da smo sami u hotelu. Ovo sami u hotelu smo bas domacinski shvatili pa smo se u skladu sa tim i ponasali. Deca sa sela, sta ces... JUTRO! Na severu se namracilo "kao da ce govna da padaju" pa je dogovor da jedemo sto pre i da za pola sata krenemo kako bi stigli da sipamo gorivo i proverimo gume pre nego sto se staza otvori u 9. Puna trpezarija nas je razuverila o delu sa "sami smo u hotelu", pa su svi gledali u nas. Nicim izazvano. Tog dana je "Mix Day" sto znaci da je dozvoljeno izaci i kolima i motociklom. Nema veze, pakujemo se i krecemo. Na obliznjoj pumpi problem! Nece da prihvate euro! Ovo ce tokom celog puta biti problem, zato je moj savet da sto zamenite euro za forinte i to u menjacnici ne u banci. Ovako placamo litru goriva euro i po! (sto nije nista spram dva i po eura koliko su nam trazili na pumpi u povratku!) Nema veze, samo sipaj i da idemo! Staza! Dolazimo u 9 sati. Dan je uveliko poceo. Popunjavamo obavezan formular gde izjavljujemo da na stazu izlazimo na sopstvenu odgovornost, i sve sto vec ide. Da nisam bazdaren to znam, sad sam to potpisao. Placamo kartu za prepodne (35e) za koju dobijamo tri izlaza po pola sata. Dobijamo traku oko ruke kao dokaz o uplati. Ako hoce neko da se voza sa suvozacem, moze, ali mora da doplati! Na prvi pogleda malo, posto smo vec za prvi (9:00- 9:30) okasnili, ali kasnije ce se ispostaviti da je sasvim ok. Da je dan rezervisan samo za motocikle, za isti novac bi mogli neograniceno da se vozimo tri sata. Boksevi su 15, al sta ce nam, sami smo na stazi... bar smo tako mislili. Dva madjara sa M3 CSL i nekim serije 3 compactom sa Bog-te-pita-cime pod haubom su upravo montirali slikove i spremali se za stazu. Mi smo iskoristili priliku da se odrebemo za kompresor i manometar. Uzbudjenje raste do te mere da osecam pulsiranje u usima. Izlazim prvi na stazu, ostali cekaju u boksu. Na kraju pit lejna je crveno svetlo. Stajem, dolazi devojka koja mi proverava "narukvicu" i mase zelenom zastavicom. U tom trenutku secam se dogovora za doruckom i price kako smo daleko od kuce i da smo dosli da se provozamo a ne da jurcamo... vazi! Prva u limiter dok je prednji u vis, saltam u drugu i dolazim do prve krivine. Od silnog uzbudjenja sam se toliko zadihao da sam formirao vodu na antifogu. Pod napadom adrenalina stizem da udarim vizir u vis i da ga otkacim sa kacige (za skidanje inace treba ga muski pritisnuti). Tako ostatak kruga vozim turisticki i zavrsavam u boksu. Ostatak prve sesije iskoriscavam za trazenje putanje i upoznavanje staze. Nije previse zahtevna ali ima par opasnih mesta gde se da lako prevariti. Pauzu izmedju prve i druge sesije iskoristavamo za sumiranje utisaka i razmenu iskustava. Ono sto je svima zajednicno je da su odusevljeni. Jedan krug na stazi vredi kao sezona na drumu. Druga sesija. Hajde da vidimo gde smo. Ispobavam razliciti putanje i pravim vreme od oko 1:30, nije bas ni najbrze. Svi skidaju nekoristene stranice sa guma, a neko vala i distancere sa fuzastera. Ovih pola sata bas dugo traju! Slutim vec umor, a neki od nas i prave par minuta pauze u boksu. Pauzu do poslednje sesije koristimo za fotkanje, mozda je to poslednju put sa ovako lakiranim oklopima. Treca i poslednja sesija. Izlazimo na stazu puni samopouzdanja, sto je najrizicnija moguca stvar. Vise me nije briga hocu li se motorom vratiti kuci, nema vise ni troskova opravke ni straha od pada. Na kocenje sam ranije dolazio sa cca 160 sad je vec treca u punom gasu. Izmedju 7. u 8. krivine ga kratko saltam u trecu, +150 dok koleno i fuzaster struzu je neopisiv osecaj. Pogotovo sto se vozi "na slepo" jer je pogled usmeren na ulazu u sledecu sikanu. Promasite ulaz i gledacete Miselinke pored zida izbliza. Na kocenju pred drugu krivinu mi pusta prednji, srecom uspevam da se vratim pre travnjaka, a nedugo zatim na izlazu iz krivine ode i zadnji u siroki slajd. To je to, gume su rekle svoje za danas. Odlucujem da smanjim tempo i napravim malu pauzu da ih ohladim. U daljini vidim da je Aca ispravio krivinu, ali srecom ostaje na tockovima. Svi smo se zaigrali i vreme je da ohladimo malo glavu. Okupljamo se u boksu i ovaj put stvarno obecavamo da cemo poslednjih 10min iskoristi pametno. To je za mene znacilo kojekava glupiranja, poput struganja laktom u krivini. Jos dva kruga i to je to, ni djavo nije gluvonem ako ga vuces stalno za rep. Vracamo se u boks i pakujemo za povratak kuci. Plan je bio da stignemo za rucak nazad, oko tri sata. Kako smo videli da od toga nema nista, po preporuci Ace svracamo u cardu na ulazu u Seged. Odlicno mesto sa solidnom klopom, preporuka! Ono sto ostali ne znaju je da je moj plan da izbegnemo Horgos i guzvu i da se vratimo preko Djale. To je lokalni prelaz koji svima preporucujem, cak i skracuje put za dvadesetak km, jedino sto je otvoren samo radnim danima i to od 8 do nekih 6 popodne. Tu imamo i nezgodu, odnosno na pumpi nam traze ili forinte ili fantasticnih 2.5e za litru. Imamo taaaaman goriva do granice ali rizikovacemo, ono je stvarno bezobrazluk. Na granici je zadrzavanje minimalno, kako smo bili jedini, svelo se samo na proveru pasosa i fotkanje carinika na motorima. Stizemo kuci u vecernjim satima i umor me stize tek kad sam stisnuo kill-switch. Troskovi: Staza 35e. Smestaj i klopa 50e. Gorivo oko 60e. Utisci- NEPROCENJIVO!!! Na kraju, ono sto razlikuje ovaj put od obicne posete stazi je neizmerno druzenje i zajebancija sa osobama u istom poodmaklom stadijumu narkomanije. Igor (Hornet), Ivan (VFR), Aca (GSXF), Mario (GSXF) i Sponja (XX) su ekipa za medalju. Euroring, vidimo se i ove godine!!!

Mozda tada nije bilo 5.1. Prednost 5.1 mu je manji viskozitet od DOT 4, tako da ABS jedinica (propusni ventili u njoj) lakse radi. Mana mu je sto je daleko vise hidroskopan od DOT 4

NE SMES mesati DOT 4 i DOT 5 (5.1)!! Osim ako ti motor nema ABS, DOT 4 ce ti odraditi sve sto ti treba. Ako ima ABS uredjaj, moja preporuka je koristi DOT 5.1!

Prvi put kad na kocenju sa 299 na 50 kmh dodje rucica do kormana zelis da imas najbolje moguce ulje/vodove/plocice koje postoje, pa makar samo nijanse bile u pitanju.

Podrazumeva standard koji moraju da zadovolje, ali niko ne kaze koliko smeju da prebace. Obicno Motul DOT 4 ulje ima tacku kljucanja 245 odnosno 158 pod uticajem vlage. Motul RBF 600 DOT 4 ima tacku kljucanja 312 stepeni, 216 pod uticajem vlage.

Gresis, ovaj, gresis silno sine! Dot 4 ulja nisu sva ista, pogledajte tacku kljucanja i apsorbciju vlage, dva najveca faktora za propadanje ("fading") kocnice!

SV 1000 je naslednik TL S modela, evolucija tog agregata u drugacijoj sasiji.

Mnogo je teze nego sto izgleda, i treba vremena dok ne predje u naviku. R motocikl vozis tako sto se drzis nogama o rezervar, sebe drzis trbusnim i ledjnim misicima, a ne da se obesis o korman i nagazis fuzastere. Ko nije u formi da nosi sebe, nema sta na R-u da trazi.

To da ces motorom da upravljas pritiskajuci mu fuzastere je isto kao kad bih menjao sijalicu okretanjem stolice na kojoj stojis. Mooooze, al ima laksi i efikasniji nacin. Korman sluzi da bi se motocikom upravljao, sve ostalo su indirektne radnje koje za rezultat imaju pomeranje kormana. Pri brzoj voznji, POGOTOVU pri prebacivanju sa jedne strane u drugu, svaki pritisak na fuzastere izaziva nestabilnost motocikla! Tacno. Ne odrzi te ni jedan slik ili Ohlins ako ih ometas u radu...

Djavo ce ga znati ko je, skin'o sam fotke sa fejzbuka!

Izbacivao sam kleno zato sto sam video da neki likovi sto se jure u krug to rade. Onda sam se navikao. Tek mnogo kasnije sam uvideo zasto je to potrebno. Ne treba da napominjem da je to skroz pogresan razvojni ciklus. TEK kada vidite da koristite gumu do rubova, i da krivinu mozete proci sa samo jednom rukom na kormanu, tada mozete da razmisljate o unistavanju slajdera. Razlog prvi: U sporim, OSTRIM, krivinama praktikujem da "visim" sa motocikla, kad izbacim koleno, lakse se okrenem u struku, uhvatim pogledom teme krivine i onda lakse rasteretim ruke. Razlog drugi: U brzim krivinama (>150kmh) bih spao sa motocikla kada bih ovako visio. Zato se pomerim unazad i ka dole, kako bih spustio teziste nize. Jebe me malo visina od 183, pa na 600ccm ne znam kud sa laktovima. Puput voznje na ringispilu, kada gledajuci u stranu ne mozete odrediti na kojoj ste visini, tako ni kod brzih prolazaka kroz krivinu nas ugrodjeni "ziroskop" ne moze jasno odrediti koliko smo zapravo nisko. Zato izbacujem nogu po odredjenim uglom i svaki krug smanjijem po malo, posmatrajuci trosenje ivice guma. Ako premalo izbacim nogu, odvrnucu gas dok je guma jos na ivicama, sto je recept za katastrofu. Ako izbacim previse... pa, kvarim zabavu. P.S. Da, mozda nisam u pravu, ali ja to trenutno tako vidim. Za moj vozacki vek, stil voznje mi je znacajno evoluirao, ono sto sam u pocetku smatrao za aksiom, najcesce se ispostvilo da je potpuna greska. Zato probajte, vezbajte, vozite se voznje radi... onda kada budem prestao da menjam stil voznje znacu da sam dosao do kraja svojih sposobnosti. Nadam se ne skoro. P.P.S. Usled nedostatka odgovarajucih propratnih fotografija, "kurcenje", aka pozeraj, aka lakat-na-asfalt obradicu nekom drugom prilikom.

Ako se budes setio, napisi kasnije koliko su ti km izdrzale! Pozdrav!

Ja govorim o cizmama road-race orijentacije, koje su prvenstveno namenjene da budu pasentne kako bi te zastitile kod pada koji ce verovatno slediti. Sad, lomio sam vise prstiju na oba stopala, pa su mi malo otisli ausvinkl, tako da nisam bas najmeredavniji. Ali cinjenica je da se jedino u AS osecam komotno.

Ne salis se za ovo? Tako meni deluje. Ja imam siru nogu i Vertigo i B2 me stezu samo zvoni, dok su mi SMX-R i SMX+ skroz udobne. Supertech malo steze svugde, no to je cizma svoje klase. Ovde govorimo o sportskim/trkackim modelima, koji su najtvrdji i sa najvise zastite, kod touring modela je mozda prica drugacija...

Ili imas Sidi nogu ili Alpinestars nogu, potpuno su im razliciti kalupi.

Ja sam podigao korman na kultivatoru, i sad mi je lakse da skrecem kad je natovarena prikolica, ne moram sa sedista da ustajem. Spusti 24mm viljusku na R i dobijes bliski susret sa blatobranom na prvom pravom kocenju, ako ti prethodno ne iscupa ramena. No, ode ovaj teoreticar a vi se sigrajte kako vam je volja...

Fabricki rep neces moci mnogo da spustis, samo da ga podignes...

Mozes. Samo da ne mesamo podesavanje tvrdoce i podesavanje visine! Podesavanjem tvrdoce opruge utices na visinu motocikla, ali u toj meri kojom bi trebao da kompenzujes sa sopstvenom tezinom (tj. da se vrati na predvidjenu kada ti sednes na motocikl). Podesavanje visine je nesto drugo. Osim Ducatija i MV Aguste, nisam video da je neki proizvodjac (fabricki) ostavio polugu za podesavanje visine zadnjeg kraja, iako to trkaci cesto praktikuju. Video sam da se na internetu prodaju skracene/produzene donje poluge hvatista ("dog bone") kojima regulises visinu. Ovo je za mene ne popularan nacin i ne preporucujem ga. Mnogo profesionalniji pristup je postavljanje podloske pod gornje hvatiste amortizera. Samo imaj na umu da je podloska od 1mm ekvivalentna 2-2.5 puta vecem uticaju na pretrag od spustanja viljuski (znaci, kao da si ih ispustio za 2-2.5mm za trouglove). Ako se odlucis za ovu varijantu, javi da ti dam sastavnicu za tvoj model motocikla i uputstvo da se ne mucis nepotrebno. Pozdrav!

Do sada sam podesavao ogibljenje na tridesetak razlicitih motocikala. Uglavnom, ako si kafe-rejser i drzis samo do izgleda motora onda dalja prica bas i nema smisla. Ako, pak, volis zesce da poteras motocikl, sve finese dolaze do izrazaja. Skoro sam imao slucaj sa Ducatijem 748, koje je "bezao" iz krivine, a uzrok je zadnja guma koja je dimenzija 190 umesto 180, pa smo to kompenzovali podizanjem zadnjeg kraja. Poenta: Da, izvlacenjem stapova docice do osetnih promena u ciklistici, ali su one na nivou "losih guma" ili kako bih ti vec objasnio. Neces dobiti bas trotinet, ali takvim smanjenjem predtraga ces negativno uticati na ponasanje motocikla. Ocekuj reaktivnije upravljanje (motor sam "zavija" u krivini) i smanjenu stabilnost na pravcu. Jos ako je setup viljuske los, moze doci do podrhtavanja i cimanja upravljaca. I jos nesto- sta god radio, nemoj stapove izvlaciti vise od dvadesetak mm. Srecno!

http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/13330-suzuki-tl1000r/ Ineresovao sam se i ja jedno vreme, cisto da bih imao nesto cime bih nervirao Ducatiste! Kao mane mu navode losu ciklistiku, tj. kratku zadnju viljusku koja je odgovorna za nemiran prednji kraj (tankslap) i sirenje putanje. Dodaj tome i amortizer kratkog hoda koji je imao problem sa pregrevanjem (suzuki je pokusao ovde poseban patent rada sa spiralnim prigusenjem u amortu) i jasno ti je zasto je dobio reputaciju "widow maker"-a. Sto se agregata tice, problem sa zupcanicima u glavi (?!) sam samo ovde na forumu procitao, ono sto ostale muci je to da FI sistem ne radi bas najbolje (Suzuki je tek poceo da razvija FI sa TL modelima). Manifestuje se teskim paljenjem i gorivom u ulju, jer injektori rade i kad ne treba. U krajnjem slucaju ja bih ga pazario kad bih imao dokonih novaca, cisto kao jos jedan raritet u garazi, motocikl kakav ce tesko iko ponovo napraviti, ali kao sportski motor za svaki dan - bolje ces proci sa GSX-R om

Dobar motor za relativno male pare. Ljudi ga manje cene od Bandita 600 iz nekog meni nepoznatog razloga. Ako bih trebao da biram izmedju Bandita 600 i ZR-7 (oba motora 4cil vazdusno, slicna cena) izabrao bih Kawu i to samo zbog agregata. Osetno bolje ide od anemicne Suze, sad jeste da ciklistika ni jednom ni drugom nije na nivou danasnjih nakeda, ali za neku laganu voznju je sasvim ok.

Uopste.

5mm pomeraj stapova znace puno u geometriji. Ne znam sta hoces u stvari time da dobijes.

Evo ovakva: Airoh model Speed Fire, Evil grafika, u L velicini. Da je manja ne bi sad izasla na tender. Moze zamena za neku koznu jaknu ili pantalone, a moze i za evre, tacnije 65 istih. Mislim da za te novce tesko moze da se nadje bolje... Eto, toliko, koga interesuje neka pita na PM ili nek me vice na 064 155 65 00 P.S. Evo kako i konkretni primerak izgleda