Добри сте ви маторци. Поздрав

Хвала на дивном путопису. Браво!

Поздрав! Срећан ти повратак!

Тако је!

Уживанција и у сликама и у речима. Браво!

Слике постављене. (Powered by frubar.net)

Купљене половне прошле године у октобру 2016 г. број 43, али се испоставило да су ми тесне јер је италијански калуп мало ужи, па сам се ову сезону намучио, мислећи да ће се мало бар проширити. Цена 6.500,00 дин. Телефон 063 502798 Микица, Ваљево.

Поздрав! Видех Томину цркву! Обавезно ћу је посетити, што пре! Лепа је !

Не можете ни замислити какве су се форе и фазони просипали. Не зна се ко је био гори, или део Ваљеваца и део Крагујевчана. Седимо и правимо уживанцију док чекамо клопу. Случајне пролазнице. Моторашка екипа у пуном саставу. Стиже клопа. Слажемо је у тањире и у стомаке. Пријала је. Клопа завршена. Празни тањири. Спремање за обилазак и шетњу по Охриду. Шпартамо и други део старог града. По завршетку шетње, враћамо се код Неима, где су нас чекали слаткиши и литри вина. Вече је пристизало. Дан је био на измаку. Слаткиши давно поједени, само се вино добро држало. Неки одлазе раније на спавање, а неки су остали још мало да да се боре са преосталим посрнулим литрима вина. Сутра је недеља, дан повратка. Устајемо рано јер има доста да се вози. Лаку ноћ.

Прешли смо границу и ушли у Македонију без кише. Суви и насмејани. Стајемо да танкујемо љубимце. Небо и даље тмурно и над Македонијом. Настављамо лепом деоницом и лепом природом кроз Македонију преко Битоле до Охрида. Ево стигосмо и до Охрида. Нема више истраживања и обилазака. Сутра се враћамо за Србију. Одсели смо код већ чувеног Неима, који је и мотораш, вредан и љубазан власник ресторана, са посебним попустом за све бајкере који одседају код њега. Сместили смо се.Распаковали моторе и паркирали их испред ресторана. Силазимо у башту ресторана, прво за пиће и освежење, па онда за касни ручак.

Посета метеорима је завршена. Треба наставити према граници и према Охриду. Како смо одавде кренули, мојом кривицом, смо се Пеђа, Саша и ја изгубили јер смо били нестрпљиви и нисмо сачекали вођу пута, па чак ни на првом раскршћу после неких 700, 8оом. Још једном се извињам својим пријатељима и сапутницима. Шта ћу! И ја умем понекад да будем „необуздан“ и „непослушан“ маторац. На срећу, одмах смо укапирали да смо погрешили па смо се пронашли и наставили даље заједно. Вози. Гази асвалт. Пут нас води према Гравени. Добар ритам вожње. Пут делује безбедно, широко. Сунчано је. Ми одморни, иако је седми дан путешествија. http://fodi.frubar.net/files/A8EF8916-5D08-924B-911B-DB195216F1B4_thumb.jpg[/img][/u Изненада се указа интересантан призор. Река Венетикос и њен кањон. Застајемо и паузирамо. Сликање. Одлично се сналазимо и слажемо са брзином и околином . Држимо правац према Касторији. Примећујемо облаке који се облизују, скупљају и прете. Хоћемо ли се срести?. Стратешка пауза. Каква тактика за избегавања кише.? Ризикујемо и настављамо без кишних помагала. Храбри смо и одважни. Возимо у сусрет киши у правцу Флорине и граничног прелаза Ники. Пркосимо јој.

Седми дан – субота 7 мај 2017 год. Лепа и мирна ноћ у Каламбаки. Сви смо се одморили и наспавали. Устали смо свежи и гладни. Јутарње паковање ствари и припремање машина за покрет. Чекамо доручак. Спремни смо и ми мотори, само да се стомаци подмире. Покрет. Правац Метеори. Нисмо имали намеру да дуго остајемо и обилазимо већину манастира јер би онда остали дуго и упали би смо у гужву и врелину. Већ су и тада почеле колоне туриста да се праве. Аутобуси, аутомобили. Сликали смо и стајали свако по свом избору и жељи. Обавезно треба доћи и видети ово чудо. Стварно је очаравајуће и невероватно поигравање природе, али је се много искомерцијализовало. Мене није хтео да пусти радник, не монах, већ мирјанин, јер нисам имао 3 евра за улаз у манастир, јер сам јакну и новчаник оставио код мотора где су Деки и Југа остали да пазе на ствари, а остала екипа је ушла пре мене јер сам ја застајкивао и сликао. Само смо овај манастир посетили, где ја нисам могао ући, из горе наведеног разлога, тако да су ме моји сапутници због тога зезали, да сам ја можда највећи грешник и неваљалац од свих туриста, па ме човек провалио и није хтео да ме пусти у манастир. Ови који су успели да уђу кажу да је била страшна гужва у цркви и манастирском простору.

Застајемо на неком видиковцу пре Каламбаке, да сабером на кратко утиске са претходне деонице пута и да забележимо овај призор који нам се указао. Већ смо близу Каламбаке и Метеора. Неки су били нестрпљиви и нису сачекали целу групу, већ су ударили по гасу. Срећом, па нас сачекаше на некој раскрсници. Мало су се занели. Опет дечји вирус прорадио.Хм!? Приближавамо се Калмбаки. Лепо је било возити у сусрет Метеорима. Сачекивање у Калмбаки. Ови десно су пожурили!? Стигосмо у хотел око 17 часова.. Мали је, али леп и уређен. Распакивање и паковање по собама. Опет Југа и ја заједно у соби. Разгледање и обилазак хотела. Југа и Крле одмарају и чекају клопу по коју је отишла екипа задужена за набавку. Добро им је. Стижу момци из набавке. Хвала им. Били су вредни и предани задатку. Припремање клопе и постављање. Били су нам ово и ручак и вечера, зачињени са зезанцијом и шалама на свачији рачун. Нико се није бунио ни љутио. Пуни стомаци и пуно срце, сасвим довољно да нам овај дан буде савршен. Сви смо врло брзо отишли да јуримо сан. Сутра треба да устанемо рано како би избегли гужвањац на Метеорима.

У подножју, свраћамо на први пумпу како би скинули кишна одела и почастили наше љубимце који ожеднеше од овог пентрања и спуштања. Пут наствљамо у правцу Каламбаке. Време се умирило и стабилизовало. Кише није више претила. Предели су били интересантни. Мењала се и висина и низина. Ову деоницу смо сви некако оштро пеглали, па чак и ја, као најстарији учесник ове моторашке екскурзије. Било је кратких и дугих кривина. Мени је овај део пута био најлепши и најузбудљивији. Неочекивани и непознати предели. Очи су нам биле немирне посматрајући и упијајући ове путне новотарије. Пролазимо и кроз нека мала и лепа и тиха места, узане локалне путеве, па се онда опет враћамо на простране и дуге пределе. Возимо и уживамо, свако на свој начин, а околина и даље променљива. Провоцира својим изгледом. Не можеш да је не приметиш. Као жена. Ненаметљива, а привлачи.

Почињу прве капи да досађују. Ништа забрињавајуће. Правимо кратку пазу. Склањамо се поред пута, можда ће само мало падати. Решавамо да не облачимо кишна одела. Настављамо. Киша је полако престала падати. Тамо под облаке треба да се попнемо. Време се брзо мењало. Појавио се и неки хладан ветар. Чинило нам се да облаци хоће да се спусте и возе са нама упоредо. Опет је киша мало и кратко запретила и стала. Овог пута смо обукли кишна одела, за која се испоставило, док смо се пели кривудавим путем, нису ни требала. Поглед са ове кривудаве деонице до Олимпа је био фасцинантан и нестваран. Сви смо сликали и застајали и дивили се и упијали и уживали. Постало је свежије. Стижемо до краја пута. Ту је неки војно милицијски ски центар. Има чувар који нас није дирао. Само је издалека посматрао, а ми смо се забављали и смејали. И одавде пуца поглед и на долину и на висину. Зачуђујућа комбинација магле, ветра, Сунца, облака са овим парчетом асвалта у подножју једног од врхова. Ми смо се вртели у круг, као да нисмо знали где ћемо. Нисмо се дуго задржавали. Мислим да нам се свима допало ово пентрање. Ваљевци на Олимпу. Позерашка тројка матораца. Чика Мики задовољан и срећан. Пале се машине. Време је за покрет. Спуштање са Олимпа. Лагано кривинаримо.

Идемо даље у освајање Грчких друмова и природних лепота. Правац Олимп. Пут одличан. Нема возила. Само ми мотораши. Овде смо се раштркали. Неко чешће застајкује, неко мало више оштри празне и прегледне кривине, неко је нежнији према асвалту и гумама. На моменте ми се чинило да сам возим по овим пределима, а онда се опет сусретнемо, пресетнемо. Као у игри жмурке и јурке. Дечја посла. Свако од нас је ову деоницу возио као за себе и у неком свом ритму. Свако је на свој начин доживео и осетио ову природу, измешану са мирисом свог мотора, сместивши све заједно у неке сопствене фиоке среће и задовољства. 68016640DC03.jpg][/url] Неки облаци почеше да се тмуре и навлаче, претећи кишом. Сунце се борило да надвлада и да нам остане савезник на овом путешествију. Сачекивање. Опет ћемо возити у групи и заједно. Нисмо нешто били причљиви овог пута. Док смо паузирали и сачекивали једне друге, упознасмо једну малу и усамљену, али и храбру корњачу. Кратко смо се дружили. Ми својим путем, а она својим. Време се баш мути. Возимо, не бринемо нешто за кишу. Треба да се попнемо на неки део Олимпа, са кишом или без ње сазнаћемо ускоро.

Ево нас на равном и неомиљеном ауто путу. Мени лично не смета. У глави имам много вијуга које ми личе на разне путеве различитих категорија и квалитета, па их онда изукрштам и возим са уживањем. Приближавамо се врховима Олимпа. Добро изгледају. Правимо кратку паузу како би се већина „олакшала“ а неки да би се зближили са никотином. Опет су прштале којекакве шале, укусне па чак и неукусне. Како одрасли људе воле да некад буду деца.! Диван човек, пријатељ, сјајан отац и муж, а добро и несташно дете! Неко ухваћен у селфирању. Деки, Деки а грдиш Чика Микија старог селфера! Завршено са ауто путем. Скрећемо за Лептокарију. Треба се освежити. Тражимо где ћемо се сместити. Пристојно паркирамо машине и свраћамо на кафице и пићенце. И овде је некако мирно и празњикаво, али нам је било лепо и ушушкано са погледом на море и празне плаже. Мало се развлачимо и позеришемо прелазећи улицу, од паркираних мотора до кафића преко пута. Конобарица се баш обрадовала видећи овакве ликове, духовите, несташне. Имаће занимацију следећих пола сата. Осматрамо околину а и она нас. Мештанима смо били интересантни. Убрзо ће ово све изгледати сасвим другачије. Пуно људи, деце смеха.Туристи стижу, а домаћи их спремно дочекују и испраћају и тако сваке године.

Шести дан – петак 6 мај 2016 год. – слава Ђурђевдан. Јутро у Солуну. Буђење рано! Моји цимери су слатко спавали кад сам ја устао први у 5 сати. Пустио сам их дремкају до 7 ујутру. Тада сам већ морао да их будим. Тешко су устајали. Мало су ме и грдили. http://fodi.frubar.net/files/70FAACF1-BD6C-574E-8859-99C95925B583_thumb.jpg[/img][/url] Лагано се пакујемо. Кафица се кува и пије на тераси. Јутарњи поглед на предграђе Солуна. Треба нешто и доручковати. Износимо ствари из соба и пакујемо их на наше љубимце који су били одморни и спремни на покрет. Заједно треба да стигнемо данас, поподне у Каламбаку. Покрет је био у пола десет. Сунчано и лепо за вожњу. По изласку из Солуна на местима је било мало гужванције. Ништа страшно. После опет мало ауто пута до Лептокарије. Није било досадно возити.

:Поздрав Комшо. Чекам вас.

Свака вам част. Вас двоје уживате и зезате се и у Европи и овде код нас, са истим жаром! Пуно поздрава и уживанције.

Враћамо се у хотел. Почиње киша. Пљусак.“ Солунци“ се враћају. Нису покисли. Сви смо помало гладњикави. Храна је на столу. Свако узима колико му треба. Као у комунизму. Премештамо уживанцију на терасу. Пивце, винце, црно и бело, сокићи. Разне приче и догађаји из наших различитих живота се премотавају и размењују. Има и озбиљних и смешних ствари. Исапала је добра поподневна занимација. http://fodi.frubar.net/files/7E83E95A-DBD4-A349-A341-645ED0194502_thumb.jpg[/img][/url] Неки су имали кратке тренутке издвојености. Није им замерено. Брзо су се враћали на терен терасу, за размену речи и слова и догодовштина. Ноћ полако стиже. Приче се растежу, мењају. Пиће одмиче. Смех не престаје, није се уморио. Неки од нас јесу. Сан полако хвата залет да нас одвуче у удобне кревете како би били одморни за сутрашње моторашке километре. Лаку ноћ моторџије. Мирно спавајте и лепо сањајте. Пети дан путешествија завршен.

Настављамо шетњу. Прија нам разгледање и људи, мора, зграда, ресторана. Било је и неких жена које су случајно упадале у кадар. И оне су се само шетале. Кратки сусрет у пролазу. Свако од нас своје кораке гази. Шетачка рута води у правцу нових улица, где смо се упутили не би ли пронашли неку продавницу за куповину намирница. Било је неких запуштених оронулих зграда и простора око њих а било је и лепих и скоцканих. Југослав успешно налази оно што нам је требало. Ево нас у радњи. Мало смо збуњени и изненађени „понудом“. Договорили смо се да он убудуће иде у потрагу за храном. Уме да изабере. Не треба никакав коментар. http://fodi.frubar.net/files/A80B60CD-CCCF-7E43-8AF6-2CBE1E143FD1_thumb.jpg[/img][/url]

Ево нас на шеталишту. Ћаскамо и разгледамо. Дувао је неки ветар, али није нам сметао да уживамо. Мало смо позирали, мало се лудирали. Нека дечја веселост прорадила у нама. Мирис мора, звук таласа, благи удари ветра су сигурно утицали на наше расположење.

Стижемо у предграђе Солуна око пола четири. Проналазимо смештај, паркирамо се и одлазимо у собе. Апартмани су били одлични. Распакујемо ствари. Деки, Југа, Саша и ја смо заузели овај апартман. Договарамо се где ћемо и шта ћемо радити цело поподне. Осматрамо околину са терасе. Добро нам је. Расположени смо. http://fodi.frubar.net/files/72E21975-6AF8-6C43-A992-3CE9D2794BF1_thumb.jpg[/img][/url] (Powered by frubar.net) Неки одлазе до центра Солуна у разгледање и малу куповину, док Југа, Саша и ја остајемо у предграђу и одлазимо у обилазак обале и околине. Прве две слике су из лифта. Не смем ни да замислим да су са нама у лифт ушли неки други гости. Да сам знао да овако изгледају у лифту, ја бих сишао пешака, не бих се возио са њима двојицом

Неки су исказивали посебну брижност према моторашкој браћи. Слаткиш после сланиша. Сви весели, насмејани, радосни. Пауза траје и не смета. Пред полазак, Саша пита газду где може да купи литар уља. Овај одмах устаде, упали мотор, поведе Сашу и кретоше“ 200“ на сат без кацига, кроз узане улице. Вратише се врло брзо. Саша силази са мотора блед и преплашен. Не само што је јурио улицама већ је скоро сваком успео да стигне да отпоздрави. Нашли су уље. Саша једва извуче живу главу из челичних руку газде лаког на гасу. Можда звучи као анегдота, али Саши није било лако. Незаборавна и интересанта пауза у Неос Мармаросу је завршена. Пут нас води према Солуну. Крећемо. Возимо део поред мора и качимо нешто ауто пута. Како смо се приближавали Солуну, постајало је све топлије.