Одлична прича, а животи...? Како коме! Нешто је мало слика!? А тебе нигде на њима?! Поздрав и пуно моторашке уживанције!

Духовито и маштовито! Суперишка! Браво!

Уживао сам! Цркву и музеј уписујем за ову сезону обавезно! Земунско ћошкарење се показало као одлично образовање!

Поздрав за тебе и твоју сапутницу. Богу хвала да је све испало добро, а све остало иде у моторашки стаж!

Поздрав Комшо! Возићемо бар један круг заједно!

Ха! Ха! у праву си! Изградњом једног стамбеног насеља пре 30-так год. и језивом браном 15 км. изнад Ваљева, вероватно је поремећено природно струјање и проветравање.

Поздрав пријатељу моторашки. Неки су се возили са женама, некоме мотор на сређивању, некоме било хладно, неко није могао и тако то!

Само пролазимо кроз Обреновац и настављамо да гулимо асвалт према Убу. Нисмо се нешто поздрављали и дружили са Убом. Убска црква на раскрсници према Ваљеву. Грабимо добро познатим путем према Ваљеву. Време невероватно! Још би се возили! Улазимо у Ваљево. Ведро је и сунчано! Паркирамо испред моје зграде и одлазимо на кеј Колубаре, у кафић код Неше, на одличан еспресо и на по још који сунлчани зрак. Зоки нас је напустио јер је имао већ уговорене неке породичне обавезе. Влад а и ја настављамо са кафићском уживанцијом. За многе најлепши део Ваљева. Храм, река, пијаца, Културни центар, шеталиште, пуно башти кафеа. Захвалан Господу на још једном безбедном моторашком повратку.

Бадњи дан обично буде хладан, снежан, као и Божић. Међутим, ове године нешто се пореметило како на глобалном тако и на локалном климатском стању. Уђосмо у Нову годину са топлим и сувим данима. Годишње доба је зима а дани пролећни!. Мало смо збуњени, као и наши љубимци у топлим или хладним гаражама. Моторашки зврк прорадио! Искористити овај дар и одважити се за јануарску вожњу. Ваљевци се брзо и лако договорају у овако необичним и непредвиђеним ситуацијама и временским приликама. Зоран, Влада и ја решисмо да се мало правимо важни и потерамо наше машине у суботу 6.јанура 2018 год., на Бадњи дан. Температура између 12 и 15 степени. Рута је Ваљево, Коцељева, Шабац, Обреновац, Уб и Ваљево, око 200 км. Храм, мотор, селфи и вози. Пробијам се кроз ваљевски смог и измаглицу. Стижем на време на место састанка. Танкујем љубимца. Љубазан радник на пумпи. Љубитељ двоточкаша. Влада је већ стигао, весео и расположен. Чекамо Зорана. Стиже и Зоран, наравно насмејан и весео. Можемо да кренемо у зимску авантуру. Напуштамо Ваљево у правцу Шапца. Види се смог. У последњих неколико година, Ваљево је постало врло загађен град, а није био!? Возимо полако и обазриво. Треба загрејати гуме и љубимце. Сунчано је. Како се приближавамо Коцељеви небо постаје чудно и необично. Одједном улазимо под густе и сиве и тешке облаке. Сунце се повукло!? До Шапца возимо под сивим и оловним облацима. Није нам сметало. Уживали смо! Сив, надимљен и помало пуст, Шабац нас дочекује пријатељски. Правимо кафе паузу уз обавезно препричавање разних моторашких и животних згода и незгода. У овом кафанском ћошку смо се баш одомаћили. Кад год свратимо у ову кафану, ћошак нас чека слободан. Ево како изгледа задовољан 58-мо годишњи маторац мотораш, затечен у јануарско моторашкој авантури. Док смо кафенисали, небо се разведрило. Напуштамо Шабац и крећемо према Обреновцу. Сунце нас поново поздравља и савезнички наставља да нас прати. Возећи се овом деоницом, окупан топлим зрацима, закључим, како је бити лепо заљубљен.....у моторашење! Увек ти лепо и све ти је равно! Цео живот остајеш клинац!

Свака част свима, а посебне похвале за Комшу и "Комшиницу"!

Сваки наставак је посебан и савршен. Сјајно!

Поздав Комшо! Јеси ли ово променио мотор?

Баш вам је била уживанција!

Ха! Ха! Хвала на пријему у "Маторце". Оправдаћемо указано поверење!

То никако!

Програм је бесплатан и преуизма се са ове адресе: http/fodi.frubar.net/

Поздрав! Има сајт Fodi једноставан је и ефикасан. Ја га користим!

Сјајно.

За Ваљево смо отишли преко Лазаревца и Лајковца. До Лајковца смо возили лагано и пристојно! Одавде су ова два маторца ошинула по асвалту да ја нисам могао да их стигнем. Радови на путу и црвено! Они дунули нису чекали зелено. Ја мало чекао , па сам и ја морао проћи на црвено!!! До Ваљева сам одвозао сам. Паркирам мотор у дворишту зграде, и чујем познато брундање мотора, кад звони телефон „Где си? Ми те чекали код „Крушика“, а ти нас ниси видео! Ево нас испред твоје зграде! Идемо на кеј на планирану кафу“! Мангупарија ти је то моторашка! Захвалан Господу на још једном безбедном повратку мојих пријатеља и мене, својим породицама.

Пролазимо кроз Доњу и Горњу Шаторњу. Овај нови пут је баш пријао нашим љубимцима. Беше нека саобраћајна гужванција кроз Тополу, а посебно кроз Аранђеловац, али смо се храбро пробијали кроз хорду четвороточкаша и ево стигосмо до ресторана и клопе! Југослав показује колико је гладан! Упадамо у ресторан. Смиљке нас предводи и тражи згодно место. Наручујемо прасетину! Каква ли ће бити? Краткотрајна забринутост! Ништа није могло да пољуља наше добро и ведро расопожење. Са осмехом исчекујемо долазак прасенцета за наш сто! Ево га стиже! Учинило нам сам да ће бити мало, али било је сасвим довољно. Добро, лепо и укусно прасенце. Задовољно маторци мотораши! Стомаци нису били превише оптерећени. Неће се „спавати“ у току вожње!

Ко се вози радним даном? Пензионери и богаташи! У мом ближем окружењу, углавном пензионери. Ваљевска екипа је добила информацију да у близини Аранђеловца има добра клопа у ресторану „Мали храст“. Укус прасетине је мамио и на даљину а ми знатижељни, па још и маторци. Вожња је одмах договорена. Први леп дан и бацамо се на печење. Четвртак 5 октобар 2017 год. окупан сунцем и ведрином, а наредни викенд нестабилан и кишовит. Узимам слободан дан и са преосталом слободњачком Ваљевском екипом крећем. Претходни викенд нисам могао у вожњу због породичних обавеза па сам овај сунчани радним дан морао искористити за возикање и клопање. Ко ће чекати следећи прилику! Храм, мотор, селфи и вози! Састанак је заказан код Смиљкета у 10 сати и 30 мин. Били смо тачни. Дан савршен за вожњу. Лагано напуштамо улице Ваљева. Возимо према Љигу. Излазимо на Ибарску магистралу на којој је гужва само до скретања на ауто пут, а после празна и лепа за „пеглање“ и фајтање“. Кратка пауза на Руднику. Кафана празна!!! Наплаћују посебно млеко за еспресо са дотичним млеком!!!???? Слатко смо се смејали и зезали! Сунчано је и топло. Уживамо као прави маторци мотораши. Спремни смо за наставак овог нашег кратког путешествија. Возимо новим асвалтираним путем према Тополи и пролазимо кроз место Рудник, коме лепо стоји овај нови асвалт. Возимо и осматрамо. Све је лепо и слатко. И шуме и небо и асвалт и кривине.

Дошло време да се полако разилазимо. Први за поздрављање и растанак Дарко-Дебељан. Наставља за Неготин Ми остали правац по ауто путу. Напуштају моторашку осмодневну зезанцију и уживанцију и двојица Крагујевчана, Пеђа и Крле-Иван. Поздрављање, позерисање. Нас тројица Ваљеваца и млађани Саша-Ороку возимо до својих градова и укућана, комшија, пријатеља. Не знам што немам слике кад смо се са Сашом растали? Последњи километри су мајсторски и искусно одвозани, без журбе и јурњаве. Ваљевска четворка се приближавала месту повратка, кад изненада овим моји мотораши скретоше на бензинску пумпу у Лајковцу, на 30-так километара од Ваљева. Не знам шта би? Горива има, Ваљево преблизу!? Кад оно, њима се пила кафа. Па где баш на пумпи да пијете кафу, помислих ја размажени маторац мотораш!!! Мени се баш није седело у бензиском кафеу, поред онолико лепих кафеа у Ваљеву!!! Још мораш сам да се услужиш и донесеш сам себи пиће!!! Аух, шта ме снађе на крају пута!!! Издржао сам стоички! Надам се да смо сви бар нешто научили из овог осмодневног дружења и возикања и извукли поуке како некад треба и како не треба и не сме. Велика група људи где је све и свако подређен тој истој групи и да се правила и договори морају поштовати, без изузетка. Захваљујем се и поздрављам све своје моторашке пријатеље који су ми обогатили животно искуство и улепшали ово заједничко путовање у познато и непознато. Били сте дивни ! Ево Ваљеваца на крају духовно туристичког моторашког путешествија. Посебно се захваљујем нашем Господу што још једном сачува моје пријатеље и мене на овом дугом путешествију.

Границу смо прошли без проблема. Није била гужванција, а није било ни сликања. Само смо возили. Пауза где се договорамо о свраћању у Ниш на добру прасетину. Ближило се време ручку. Стигла нас моторашка глад. Мало смо протегли и руке и ноге. Ево нас у Нишу. Трагамо за кафаном код“Рајка“. Паркирамо моторе на тргу у близини кафане. Силазимо са мотора весели и расположени. Радујемо се лепом дану, лепом граду, лепим женама, лепој клопи. Кад је газда кафане видео нас осморицу, гладне, уморне и покрупне, одмах је напаковао столове и столице, иако је кафана била препуна. Успео је да нас углави и смести. Овакву прилику није смео да пропусти. Ми смо указано поверење и пажњу оправдали. Све смо у сласт смазали. Печење је стварно било укусно. Завршили смо ручак. Љубимци су нас чекали. Одлазимо из Ниша, па правац на ауто пут. Куће су нам све ближе.

Јутро је било сунчано, али и прохладно. Возили смо према Маврову, где смо у једном моменту сви стали да се дообучемо, што дебље рукавице, што поткапе, јер је баш било заоштрило. Попесмо се некако на Маврово. Мало је и отоплило. Правимо доручак паузу. Киша нас је на два места јурила, али смо успели да јој умакнемо. Возили смо лагано и без журбе. Стизали смо и да позирамо на паузама и на наплатним рампама. Лепо смо се дружили са ауто путем. Није нам досађивао.

Осми дан – недеља 8 мај 2016 год. Охридско јутро. Поглед са терасе собе где смо Југа и ја спавали. Опет смо били ранораниоци. Време је за повратак нашим породицама. Није било развлачења. Војничко устајање, само без фискултуре. Сада већ рутинско паковање ствари. Јутарње вербално разгибавање. Мотори припремљени за покрет. Спремамо се за јутарњу кафу. Они који су синоћ остали мало касније, препричавају догодовштине. Некима није пријао укус кафе? Газда Неим долази да нас испрати. Поздрављамо се и захваљујемо на дивном гостопримству. Мотори упаљени, загрејани. Крећемо. Напуштамо Охрид. Чекају нас километри до наших кућа и Србије.