Prica pocinje u davna vremena kad jos nije bilo ubrizgavanja benzina ni direktnog ni indirektnog a ni karburatora. U to vreme gorivo i vazduh smo mesali u ustima pa pljuvali u usisnu granu. Dakle prica pocinje 3.5.2008 u jednoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu. Elem inspirisani Scijevim putovanjem na orijent Sstruja i ja resismo i telepatski i bez ijedne reci se dogovorismo da se prikljucimo njemu na tom putu tj da pobegnemo od kuce a i od dvorista. Pobeci od kuce nije tesko, kuca ti nece nista, nemoze da podje za tobom a mozes i da se vratis kad pozelis ali zene su vec nesto drugo.
Pripreme za put nismo pravili da se nebi odali i da verne ljube nebi primenile neke drasticne mere koje Markone cesto pominje, a koje su poznatije kao rezolucija "oklagija br 7". Ja sam toga jutra ustao i posle kratke pripreme, startovao mog vernog, nenadjebivog Kimka ZX50GS ali se desilo nesto jako cudno i potpuno neocekivano, Kimko nije upalio iz prve nego tek iz drugog pokusaja. Sad neki ce reci da nije strasno i da je to sasvim normalno... Cak je olaksavajuca okolnost to sto i kad bi akumulator skroz crkao (sto mi se desilo pretprosle godine negde u Andima kad smo isli da beremo koku za domaci sok od koka kole) ostaje mi kurbla koja je fabricki ugradjena i deo je standardne opreme (bilo je ili kurbla ili kafemat i ja odabro kurblu ipak). Ali start iz drugog pokusaja mi je ipak uneo neku sumnju u srce i naslutio neki baksuz koji samo ceka da se desi. Bilo kako bilo ja neodustajem jer verujem u mog GSa i obucen samo u letnju jaknu sa protektorima (jer je na orjentu vrucina valjda sad ;D) krecem na sever. Da dobro ste procitali na sever! Nizvodno pokraj lepe plave V.Morave. Usput razmisljam kako da pokupim sstruju od njegove kuce a da niko nista ne posumnja. Konspiracija je toliko duboka da ni sstruja ne sme nista da posumnja . Posto ni on nezna da dolazim, jer smo obustavili korespondenciju iz objektivnih bezbednosnih razloga i nismo se nista dogovarali ja dolazim laganim gasom da ne skrenem niciju paznju prolazeci kroz Lapovo selo, Lapovo Varos, Markovac i kod raskrsnice poznate na svim GPS mapama kao "levo za Rakinac" ja skrecem desno. Ne zato jer nemam GPS navigaciju (mada je nisam imao kod sebe) nego zato sto je desno Staro Selo dom naseg druga, clana, urednika tekstova, novinara BJBa, pocasnog dopisnog clana Blisko Istocne akademije nauka i umetnosti prepravljanja bemve motocikala i nosioca jos mnogih drugih znanih i neznanih funkcija i epiteta, SSTRUJE.
Vozim a kimko razdragano zuji na srednjem rezimu obrtaja dok peglam krivine, krivudavog puta kroz staro selo. Prica se da je taj put napravljen takvim da bi sstruja mogao da testira ciklistiku na svojim preradama bemvea. Cak je i komasacija uradjena na zahtev nekog iz ministarstva. Ne ovog sad nego iz Hitlerovog ministarstva. Mala digresija, neznam zasto ovo selo zovu staro selo kad su kuce ili nove ili skoro nove, al dobro sad. Postoje na forumu pametni i knjiski ljudi koji sve i svasta znaju pa ce oni sigurno objasniti ovaj fenomen. (samo da ne obrisu jer najgore je unistiti nesto sto nerazumes zato sto nerazumes)
Stizem kod sstruje i nenalazim ga kuci, njegova verna ljuba ga doziva telefonom i dok ga cekamo prica mi kako su zli putari zatvorili zicu koju je on otvori za ilegalne izlaske sa auto puta i jos su dusmani postavili iza zice ogradu u duzini od jedan ipo kilometar. A posle nema para u budzetu za plate i penzije ??? Joooj Klingtone! U taj cas stize sstruja i osim sto se pitamo za junacko zdravlje i izdajnicku srecu nista drugo ne pominjemo osim da trebamo do Markovca da se vidimo sa Bokilicem, DarkoDavom i da dolazi SCI.
KimkoGS pali iz prve ali ja nemogu da se oslobodim onog osecaja koji se nadvio nad mene kao oblak i samo je pitanje trenutka kad ce iz sebe pustiti nevreme i sve pokvariti. SStruja kao i ja krece na put na orijent potpuno nepripremljen samo stavlja kapu za mozak i naocare za sunce zbog ocekivanih temperatura u pustinji. Hteo je i fila papuce da obuje i zajasi njegov R 25 ali se setio da bi to bilo sumnjivo i da bi nas verne ljube nasle u pustinji logikom papuce-pesak-pustinja.
Krecemo na put konacno! Peglamo one krivine, sstruja kao iskusan vodja vozi njegovog R a a ja se trudim da pratim i da ne pogodim neku offroad rupu jer su mi tockovi od desec cola. Sstruja primecuje moje napore, kao i njegove da prati moju voznju jer NEMA RETROVIZOR (treba ga banovati na nedelju dana za kaznu) Pa ce usinuti vrat od osvrtanja pa mi daje signal da predjem na celo i pusta me da se radujem kao Rossi Stonera. Ja posto vozim GSa a on Ra nastavljam jacim tempom i u jednoj krivini upadam u problem ali uspevam da se izvucem zahvaljujuci prisebnosti i nozi koju sam izbacio u stranu i odrzao ravnotezu kad sam vec bio van puta. Nastavljamo dalje i stajemo na prvom zgodnom mestu za fotkanje, jer hebes put ako se nikom ne pohvalis ili ti ga niko ne objavi, to je kao da nisi ni iso (srpski gen sto posto) ;D. Tu ja fotkam SStruju i njegov "mica" motor sa putem u pozadini koji nas poziva na orujent, pa brzo nastavljamo dalje ka orijentu. Ubrzo izlazimo na CARIGRADSKI drum i krecemo na jug, prakticno smo na domak orijenta. Ovim putem su stotinama godina pre nas isli turci od Konsantinopolja do Beograda a veliki srpski junaci (razbojnici) su ih presretali bas na ovom putu i objasnjavali im mirno da Srbija hoce evropske i evro atlantske integracije.
Vracam se u sadasnjost i stizemo u Markovac i tu na prigodnom mestu stajemo i cekamo SCIja da krenemo dalje ka orijentu. Vreme prekracujemo u razgovoru sa bokilicem i darkodavom dok konacno ne videsmo SCIja sa pratnjom. Posle prepoznavanja, upoznavanja i razmene pozdrava, prelazimo na zagledanje masina i fotkanje. Sejtan koji je bio u Scijevoj pratnji primecuje da ja sa dozom neverice gledam njegovu Afriku RD04 i pitam se u sebi da li moze izdrzati taj put. Nista ne govorim ali on u mojim ocima to vidi. Afrika je Afrika ali Kimko GS je ipak GS. Pocinjemo razgovor i na moj komentar da je Kimko GS ipak GS a da je afrika ipak samo afrika on otkriva da poseduje KIVEJ GS :o Tu me je ucutkao i jedino sto sam mogao da kazem je RISPEKT. Drugi clan pratnje zaduzen za fotografisanje je Dule pop ako se ne varam i on tu pravi nekoliko fotki koje nije objavi na forumu zbog tajne prirode ovog poduhvata.
Posle fotkanja i lepljenja nekih nalepnica nekog sajta po SCIjevom motoru krecemo svi ka orijentu! Mene ubrzo svi preticu iako sam razvio 80km/h u naseljenom mestu samo da bi pratio grupu, a protivno mojim ubedjenjima i zakonu o bezbednosti saobracaja kao i podzakonskim aktima. Samo Sstruja moj stari drug i saputnik ostaje i vozi samnom kroz celo Lapovo. Negde u Lapovu selu Struja konstatuje da nema jos puno goriva kao i to da jos nije odsluzio civilnu vojsku i da ga uopste nije strah od zene ali da mora da se vrati kuci jer je grupa otisla bez nas. Ja se pozdravljam sa njim i razmisljam da imam jos oko 2 litra goriva u rezervoaru zajedno sa rezervom, a i da se plasim verenice jer nisam bas u formi (povredio sam kicmu a ona je nabacila neko kilce pa bi borba bila neravnopravna i neprijatna po mene ). Nastavljam jos oko 2 kilometra kroz Lapovo selo ka orijentu a onda dajem najtuzniji desni zmigavac koji ste ikad videli da je ljudska ruka dala i skrecem tuzno desno (ka zapadu) i odlazim ka kuci verenici koja nadam se nista ne sumnja ;D
P.S.
Znao sam da ce se ovako nesto desiti cim je Kimko GS upalio iz druge tog jutra, ali za utehu vozili smo se put orijenta nekoliko kilometara. Mozda je to za neozenjenje i svetske putnike mali korak ali za sstruju i mene bio je put koji ce ostati u secanju i izazivati sjaj u oku ako dozivimo starost.
Nemam pojma o cemu pricas, nit su ovo moje nalepnice...
