Subota 23.07. suncano jutro i opet plaza i izlezavanje koje nisu dugo trajali jer se oko 9h naoblacilo i pala ja po koja kap kise. Odustajmo od lezanja na plazi i setamo po Bijeloj kad opet sunce izlazi i pocinje da greje. Naravno Jelena je pohitala na plazu a i ja za njom. Promenljivo suncano i oblacno je trajalo do 13h kada pocinje provala oblaka i sklanjamo se u sobu. Oko 16h se razvedrava. Prosetali smo jos malo Bijelom i kad se malo isusio asvalt otisli smo do Herceg Novog. Arheološki nalazi na Luštici svedoče o začecima civilizacije na ovim prostorima još u neolitu i ranom bronzanom dobu. U ove krajeve, trgovine radi, stižu grčki trgovci u 5. veku p.n.e. U 3. veku nove ere, posle pobede nad Ilirima, ovim krajevima je zavladala Rimska imperija. Propašću Zapadnog rimskog carstva 476. godine sledećih šest vekova ovdje je prisutna Vizantija. U 7. veku slovenska plemena dosta gusto naseljavaju i ovaj kraj i na prostoru oko današnjeg Herceg Novog formira se Župa Dračevica. Grad je osnovan 1382. godine, kada ga je bosanski ban, odosno kralj Tvrtko I Kotromanić utvrdio u Topaljskom zalivu, sa namerom da on ima trgovačku, pomorsku i zanatsku ulogu, i nazvao ga Sveti Stefan. Kao jedan od najmlađih gradova na Jadranu nazivao se i Novi, Castrum Novum, Castel Nuovo... Svoje današnje ime dobio je u vreme vladavine Herceg Stjepana Vukčića Kosače, kada je doživio i najveći procvat i razvoj. Setnja setalistem uz more, vecera puna morskih plodova i muzika dosta dobrog benda u jahting klubu nas je ispratila sa mora posto smo u nedelju rano krenuli nazad za Obrenovac. Dosta mojih poznanika je imalo primedbe na gostoljubivost crnogoraca, medjutim ja nemam ni jednu primedbu jer su se pokazali kao veoma dobri domacini, konobari su prijatni i nenametljivi. Krajnje prijatan odmor.

Naučnici spekulišu kako mora da se na ovom mestu nalazio izgubljeni antički grad Acruvium. Legenda kaže da je vila Alkima (grčki: Snažna), savetovala cara Stefana Dušana da grad ne gradi u brdu »gde nema brodu pristaništa, ni konju poigrišta«, nego uz obalu. Po mitološkoj priči, Kotor su osnovali Kolhiđani, pripadnici feničanskog plemena, našavši se za krmom Argonautima, Jasonu, Herkulu, Tezeju, Poluksu, Kastoru i Orfeju – u poteri za simbolom svega pomorskog bogatstva, Zlatnom runu. Hoće se reći da je Kotor, osnovan u predhomerovsko doba (10-12. v. pr. n. e), dok su Feničani, učitelji Grka, gospodarili Sredozemljem. Kotor je star koliko i pomorska trgovina na Jadranu. On je upravo – drevan. Bez obzira na to da li se Kotoru u pohode dolazi kopnom ili morem, utisak je uvek isti. Gradova poput Kotora – jednostavno nema na svetu. Biti u Kotoru naprosto znači osetiti duh jedinog fjorda na Mediteranu, duh jednog od zvanično najlepših zaliva na planeti Zemlji – Boka Kotorska. Setnja starim gradom i nezaobilazna zenska potreba za razgledanjem butika koja mi nikad nece biti jasna ali mi ne smeta. Oko 20:30 stari grad pocinje poprilicno da se puni i svi idu kako se kasnije ispostavlio na reviju nekog modnog kreatora poreklom iz Kine. Posto je sedenje na reviji moguce samo uz pozivnicu lako sam odgovorio Jelenu od posmatranja iste. Jahte u punom sjaju.

Nastavljamo prema Kotoru u koji stizemo negde oko 19 casova, parkiramo se nedaleko od ulaska u stari grad i prvo sto nam upada u oko je jedan omanji camac U prici sa zaposlenim u luci saznajemo da je camac stigao iz SAD, a da ostali camci koji su nam se svideli su uglavnom stigli sa Marsalskih ostrva. 'Sef' gornjeg camcica se bas uzasno dosadjuje

Boka Kotorska, predivno mesto na jugozapadnom kraju Crne Gore je naširoko poznato i po sasvim kratkom imenu Boka. Boka odnosno Bokokotorski zaliv predstavlja jedan od najlepših zaliva na svetu i sa ponosom nosi epitet ‘biser Jadrana’. Boka snažno utiče na sva čulna iskustva. Boka je ono mesto gde se suprotnosti susreću i sjedinjavanju cineci jedan sasvim poseban ambijent. Suprotnosti se ogledaju u prirodi gde se u jednom delu iz mirne površine mora naglo uzdižu krševite planine, a u drugom delu niču prave botaničke bašte, ali isto tako i u kulturno-istorijskim nasleđem gde se dve civilizacije, istoka i zapada nadopunjuju u jedinstvenoj harmoniji. Praistorijsko doba, ilirsko doba, antičko doba, latinsko-vizantijsko doba, gotika, renesansa, barok, sve se to pretapa u savremeni život pokazujući i dokazujući da prave vrednosti večno traju, zajedno u harmoniji. Naravno u petak ujutro Jelena uporno lezi na plazi i sunca se. Ja ipak nisam ljubitelj kupanja i suncanja pa sam se krio ispod suncobrana. Napokon se Jelena za taj dan isuncala i krecemo u obilazak Perasta i Kotora. Perast kao da je ostao i nekom prethodnom vremenu. Svoj urbani arhitektonski izgled Perast je dobio u toku XVII i XVIII veka i danas je jedan od najlepsih primera baroknog graditeljstva na Jadranskoj obali. Naravno nezaobilazni sladoled kad sam ja u pitanju

Posle posete mom kolegi i njegovog neuspesnog nagovaranja da ostanemo duze da nam pokaze Niksic krecemo prema Bijeloj gde imamo dogovoren smestaj. Crnogorci su se zaista svojski potrudili i napravili izvanredan put od Niksica do Bokokotorskog zaliva tako da smo u Bijeloj bili nesto pre 13h. Zelju da uskocim u more u ovom trenutku sam ipak savladao Ali nesto kasnije sam ipak upao u more Eto konacno osolih malo zadnjicu

Posle dorucka nastavljamo prema Pluzinama i Niksicu. Nedaleko od Trse nailazimo na Pivsko jezero. Pogled ostavlja bez daha. Moto-nindza Pivsko jezero je veštačko jezero koje je nastalo izgradnjom hidroelektrane 1975. godine. Kod Mratinja na 10. km od Šćepan Polja nalazi se brana koja je visoka 220 m, među najvišim u Evropi. Jezero je na nekim mestima duboko i preko 200 m, a dugo je 45 km. Pivsko jezero predstavlja najveći rezervoar pitke vode i ima izvanredne uslove za sportove na mirnim vodama. Posebno je atraktivno za ribolov i one koji žele da uživaju u pogledu na preostale detalje potopljenog kanjona reke Pive. Izlazimo na put i bez zadrzavanja stizemo u Niksic gde sam svratio kod kolege sa posla koji je bio tu kod svojih na odmoru.

Spustamo se polako prema Trsi a nadmorska visina polako pocinje da pada sa 1900 na 1500 metara, a temperatura naglo raste na 9 stepeni celzijusa. Planinski vrhovi polako prelaze u visoravan prekrivenu procvetalom livadom. U Trsu stizemo oko 7 ujutro i stajemo u prvoj kafani na koju smo nasili. Ispred kafane su bili parkirani motori pa nam je izgledala biker-friendly. Domacica kad nas je videla istrcala je ispred nas sa sirokim osmehom sto nas je u potpunosti osvojilo. Pauza za dorucak i caj. Restoran raspolaze sa nekoliko bungalova i zajednickim kupatilom tako da se tu moze prenociti sto su kolege bajkeri iz Austrije i Poljske koje smo sreli tu i ucinili. Onako bunovni nisu bili nesto raspolozeni za pricu a i ja slabo stojim sa nemackim kao oni sa engleskim.

Lagana voznja sto zbog uskog puta sto zbog hladnoce koja nam je malo zadavala muke, ali smo je podnosili zbog predivnog predela kroz koji prolazimo. Pauza za trljanje ruku i fotografisanje. Majka priroda se poigrala i izvajala po obicaju prelepa dela. I nastavak puta prema Trsi. Sunce se jos uvek polako probijalo preko najvisih vrhova Durmitora.

Cetvrtak ujutro 21.07. ustajemo rano i u 5:30 krecemo putem preko Durmitora prema Pluzinama koji spada u jedan od najatraktivnijih puteva u ovom delu Evrope. Uzak put kojim se prolazi preko Durmitora je dugacak nekih 40 km i vodi preko prevoja Sedlo koji je 1910 metara iznad mora. Posto je dan ranije padala kisa svanulo je prilicno sveze jutro. Subjektivni osecaj mi je govorio da ima ispod 10 stepeni celzijusa ali nas to nije poklebalo da prodjemo tim putem. Neposredno pre prevoja Sedlo nalazi se ova kafana u cijem se dvoristu na jarbolu vijori stara trobojka sa petokrakom Izlazak sunca i jutro na Durmitoru.

Kod nasih domacina na Zabljaku stizemo oko 13h posle voznje po kisi koja nas je pratila od Pljevalja skoro do samog Zabljaka. U pojedinim trenutcima morao sam da stanem da prodje pljusak jer nista nisam video od kolicine vode koja se srucila sa neba. Zabljak se nalazi na severozapadnoj strani jezerske povrsi a na severoistocnoj strani Durmitora. Sa nadmorskom visinom od 1.450 metara – najvislje je urbano naselje na Balkanu. Najvisa tacka u opštini je vrh Durmitora Bobotov kuk (Cirova pecina, Nebeska soa) sa nadmorskom visinom od 2523 metra, a najniža na usću reke Sušice u Taru – 512 metara. Prema zadnjem popisu Opstini Žabljak zivi 4.929 stanovnika. Poljoprivreda i stocarstvo su, uz sumarstvo i primarnu obradu drveta, tradicionalne delatnosti stanovnistva koje danas svoju buducnost sve vise sagledava u domenima turizma i privredjivanja koje je s njim povezano. Razudjeni reljef i nadmorska visina bitno uticu na klimu durmitorskog kraja. Do 1.200 metara nadmorske visine preovladjuje subplaninska, a iznad alpska klima. Zime su duge i hladne, leta relativno kratka i sveza, a jeseni toplije od proleca. Srednja godisnja temperatura krece se izmedju dva i osam stepeni Celzijusa. Prema predanju, ime potice od zaba koje zive na lokalitetu Otoke i koje svake godine svojim kreketanjem najavljuju dolazak proljeca. Pre toga, naselje se zvalo Varezina Voda i Anovi. Posto smo se smestili krenuli smo u setnju po Zabljaku i kracu voznju biciklama oko Crnog jezera. Crno jezero, priroda i vazduh su cisto uzivanje za oci i pluca.

Zbog razno raznih obaveza u poslednjih 5 godina nisam se okupao u moru. Bio sam nekoliko puta na obali jadrana u tih pet godina ali nikako nisam stigao da se malo posolim. Pre mesec dana sam iskombinovao pet dana za more i nekako mi je bila najbrza varijanta Crna Gora. Sve pripreme za put su izvrsene dan ranije tako da smo u sredu 20.07. krenuli u 5:15 prema Crnoj Gori. Prva kraca pauza bila je u Valjevu ispred sale za svecanosti mog poznanika koji naravno voli da spava malo duze od 6 ujutro pa nije bio u sedistu firme. Kad sam mu rekao u koje doba sam prosao odmah se odljutio ako je uposte bio ljut Sledeca pauza Zlatarsko jezero za dorucak. Posle domacinskog dorucka u obliku vruce lepinje, zlatarskog sira i kajmaka nastavili smo dalje prema destinaciji za taj dan - Zabljak. Posto sluzbeni fotograf sa nasih voznji isto voli da spava duze nema mnogo slika sa tog dela puta. Naravno Jelena nije spavala al je uzasno mrzelo da fotografise

Vrhunsko uzivanje ekipe koja je realizovala putovanje

Svaka cast na putovanju i jos lepsim fotografijama

Zov Italije neizdrziv uhh!!!

Goc Kopaonik

______________ 1-3 juli severian ______________ 8-10 juli ______________ 15 - 17 juli GhostMile ______________ 24 -26 juli ______________ 5-7 avgust bagzi_obr ______________ 12-14 avgust Brmbrm (doduše malo drugačija ruta i suprotan smer)

I ja sam zainteresovan za transfagarasan, bilo bi dobro da se odredi datum pa da se izjasnimo.

Deo transalpine pocetkom juna 2011. - asvaltirana. Fotografija clana planinarskog drustva koji je "presao" Karpate pocetkom juna.

Lepo Ocekujem uskoro nesto slicno iz Venecije

Lepo putovanje Steta za Transfagarasan.

Cestitam na izboru motora a sto se tice obrtaja i menjanja brzina slazem se sa BrmBrm -om.

Skupa ali lepa Italija

Lepo i zanimljivo putovanje

Na zalost moram da se odjavim sa skupa stromera necu moci 18.06. 1. SashaP 2. tep3a 3. Brmbrm 4. doktor 5. zzz 6. Niksloter 7. Severian 8. Stromer 9. Dentas 10. Nikola 1 Lep provod zelim

Maksimalno opustajuce