Nedugo zatim pravimo pauzu za dorucak i upoznajemo se sa prvim lepotama Koruske. Detalji kao ova skulptura su sastavni deo cele Koruske. Naravno i motori su nezaobilazni deo. Ako bi hteli da se javite svakom bajkeru koji vam nailazi u susret vozili bi iskljucivo samo desnom rukom Ferlach

Nastavljamo dalje prema Trzicu. Uskim brdskim putem preko Begunje na Gorenjskem i Hudi Grebena izbijamo na magistalu od Trzica prema Austriji. Prolazimo tunel i nailazimo na tablu dobrodoslice

Jelena odmara dok ja uvezbavam moje fotografsko umece.

U 9:30 krecemo dalje. Prva danasnja destinacija koju cemo posetiti je usce dve Save, Save Dolinke i Save Bohinjke nedaleko od Radovljice. Izbegavajuci autoput usput srecemo i bubijadu. Navigacija me vodi prema koordinati koju sam uneo i parkiram se 100m metara od usca. Posto je Obrenovac na Savi posebno mi je bilo zanimljivo da posetim mesto gde nastaje Sava. Ovde je Sava jos uvek planinska reka koja se moze pregaziti za razliku od Obrenovca gde je siroka oko kilometar na nekim delovima i dosta dublja pa je jedna od opcija preplivavanje .

Kazu ako se ne slikate na Zmajskom mostu kao da niste bili u Ljubljani. Evo mi bili Po nama Ljubljana sredjena, uredjena, bez mnogo buke i saobracaja lepa za ziveti u njoj.

Setnja Ljubljanom i jutarnja kafa na Presernovom trgu. Ljubljanski mali pijac

Ljubljana DAN II 21.08. Ustali smo nesto pre 7 ujutro i prosetali jos malo Ljubljanom. U parku Tivoli nailazimo na izlozbu fotografija Dragoljuba Zamurovica "Pejzazi Srbije". http://www.artzamur.com/

Ljubljana je ostavila jako prijatan utisak na nas. Lepo uredjen centralni deo oko Ljubljanice pun raznih ugosteljskih objekata iz kojih se cuje graja gostiju a ne glasna muzika. Nocni zivot je baziran u tom delu Ljubljane na nekoliko ugostiteljskih objekata a sto se tice klubova nismo posetili ni jedan mada nam je jedan bio u neposrednoj blizini hotela. Posebna draz su mostovi preko Ljubljanice kojih ima nekoliko na razdaljini od oko kilometra.

Setajuci pored pijace i prateci uputstva koja smo dobili da trazimo dva parkirana mopeda onako sumnjivi sto znatizeljnim pogledom trazimo nesto a nismo sigurni tacno sta najsumnjiviji smo bili Tomi koji nas je primetio. Tomu nisam poznavao licno. Preko foruma smo razmenili nekoliko poruka prethodnih meseci. Ubrzo sedamo u drustvo sa Tomom i Moklom i provodimo sat i nesto sa njima u izuzetno prijatnom razgovoru. Hvala im na svemu sto su nam savetovali a narocito na gostoprimstvu tog dana u Ljubljani. Posle druzenja sa TomomB i Moklom idemo u obilazak centra Ljubljane i Ljubljanskog grada. U Ljubljanskom gradu nailazimo na svadbu. Iz price sa Tomom i Moklom razumeli da se u tom delu Ljubljane odrzavaju vencanja i imali smo priliku da vidimo jednu. Sto se tice ostale price oko vencanja zamolio bih Tomu da je ispise na kraju putopisa.

DAN I 20.08.2011. Preskocicu putovanje kroz BIH 19.08. i autoput od Kozarske Dubice do Ljubljane i pocecu putopis od posete Lubljani. U Ljubljanu (hotel Center) stigli smo u podne te vrele subote. Imao sam dogovor sa TomomB da se cujemo kad signem u Ljubljanu i odemo negde na pice. TomoB me je nazvao negde oko 13 i rekao da dodjem do Ljubljanske pijace gde je on sa Moklom na picu. Vrlo brzo smo se raspakovali istusirali i otisli do pijace. Instrukcije kako doci do pijace nam je dao TomoB. Kretajuci kroz Ljubljanu prema pijaci uocli smo da je Ljubljana miran grad bez mnogo saobracaja, nasta je verovatno uticalo i to sto je subota popodne, prilicno uredan i cist grad.

U osnovnoj skoli i gimnaziji retko kad sam se proslavio na pismenom iz srpskog. Nisam nesto telentovan za pisanje ali cu se potruditi da vam prenesem svoje utiske sa ovog putovanja. Krajem maja 2011. razmisljao sam o destinaciji koju bi posetio a da se putovanje uklopi u 8 - 10 dana. Nisam bio raspolozen da putujem od mesta do mesta nego sam se odlucio da to bude jedan smestaj odakle se mogu obici zanimljive destinacije. Razmisaljo sam o Rumuniji i procitao dosta putopisa iz iste. Medjutim nesto mi nije dalo mira pa sam guglajuci po interentu se nagugalo na sledeci sajt LINK Malo po malo pregledajuci sajt i puteve i predele kojima se prolazi nije mi trebalo mnogo da da se odlucim za Korusku. Sledilo je trazenje smestaja na povoljnom mestu da se vecina ruta u duzini do 300km mogu izvoziti a da se vidi sto vise ako je moguce. U planiranju ruta mi je pomogla karta koju sam narucio putem sajta i dobio je na kucnu adresu. Pored tog sajta puno mi je pomogao i katalog sa sajta LINK koji je takodje stigao na kucnu adresu bez ikakvih troskova. Smestaj sam nasao preko sajta www.booking.com Posto sam sve detaljno isplanirao i rute uneo u navigaciju jos pocetkom jula ostalo je samo da dodje dan za pokret. U medjuvremenu sam odlucio da jedan dan provedem i u Ljubljani.

Velika tragedija. Nisam ga poznavao licno ali ono sto znam je da je bio veoma vredan. Vozio je trke, studirao, i pored tih obeveza imao vremena za svakoga ko mu doveze skuter ili motocikl na servis (pregled). Sjajan momak. Tuga, nemam reci...

Ja sam pre dve nedelje prosao tim putem 07.08.. Put je odlican za voznju kad bi bio u idelanom stanju. Sto se tice asfalta ima deonica sa dobrim asfaltom i sa losim asfaltom. Uglavnom nije za "sportsku" voznju posto se kvalitet puta menja od odlicnog do loseg bukvalno iza krivine. U jednom delu ima i odrona, kamenje od 2-3 cm visine na sirem delu kolovoza. Mozda je u medjuvremenu putarska sluzba to ocistila mada sumnjam. Inace super voznja i druzenje.

Igore mnogo nas je sa kokicama

Bravo!!! Uvek sa velikim osmehom na licu citam dogodovstine enduro ekipe.

Ja cu iduce nedelje proci jednim manjim delom i Dolomitima. Mozda se sretnemo negde na putu.

Odlicno prezentovano putovanje Planirao sam ove godine da obidjem Rumuniju ali moram da odlozim obilazak za iducu sezonu

Odlican 5

Fenomenalno putovanje

Savrseno opustanje

Za sada 9000 km a imam isplaniranih jos 4000 km do kraja avgusta Hvala, u Dubrovniku smo bili nekoliko puta pa ovaj put nismo planirali da svracamo tamo.

Setnja Bascarsijom i uz Miljacku sa posetom Latinskom mostu i mestu sa kog je pucao Gavrilo Princip. Ono sto me iznenadilo je to da vise nema stopa ispod spomen-ploce na mestu sa kojeg je pucano. Kad sam poslednji put bio u Sarajevu daleke 1989. na tom mestu u trotoaru je bila ploca sa izlivenim stopama Gavrila Principa. Nezaobilazni cevapi. Oko 15h krecemo kuci preko Sokolca i Han Pijeska. Malo pre Zvornika nas hvata kisa koja nas je pratila sve do kuce. Dva puta smo prosli neposredno posle grada u okolini Loznice koji je tog dana padao. Na kraju ipak sam ostvario ono sto sam hteo tj. okupao sam se u moru posle nekoliko godina iako nisam ljubitelj slane vode . Do nekog sledeceg puta pozdrav od Jelene i Predraga

Istorija prvih ljudskih naselja na području Sarajeva seže do mlađeg kamenog doba. Nakon perioda neolita, ilirske i rimske vladavine, u 7. veku ovde se naseljavaju Sloveni. U povelji iz 13. veka područje Sarajeva je deo bosanske samostalne države Vrhbosna. Dolaskom Turaka 1435. i padom utvrde Hodidjed, na obalama Miljacke nastaje grad Sarajevo. Osnivačem Sarajeva smatra se Isa-beg Ishaković, koji je 1462. izdao naredbu o formiranju grada, sagradio prvu džamiju, dvor, most i nekoliko javnih ustanova. 1878. dolaskom Austro-Ugarske uprave na ove prostore, Sarajevo je upravni centar Kondominiuma. Uz svoj dotad orijentalni, dobija i drugi, evropski izgled. Time Sarajevo još jednom potvrđuje da Evropi ne pripada samo prostorno i vremenski, nego i na civilizacijsko-kulturni način. Posle Prvog svetskog rata, koji je otpočeo atentatom na austrijskog prestolonaslednika Franza Ferdinanda u Sarajevu, grad ulazi u sastav jugoslavenskih državnih zajednica: Kraljevine SHS, a potom i Kraljevine Jugoslavije. Za vreme Drugog svjetskog rata od 1941. do 1945. grad je pripadao delu Nezavisne Države Hrvatske, nakon čijeg sloma i kraja rata 1945.postaje upravni, kulturni i ekonomski centar SR Bosne i Hercegovine, jedne od ukupno šest republika SFR Jugoslavije. U gradu se razvija industrija, ekonomija, a školstvo i kultura čine ga glavnim gradom. Osniva se Univerzitet, Akademija nauka i umetnosti, brojni muzeji i galerije, naučne instituticije, radio-televizija. Broj stanovnika grada raste na više od 500.000. Takvom kosmopolitskom i modernom gradu Olimpijski komitet poverava organizaciju XIV Zimskih olimpijskih igara, koje su sa velikim uspehom održane 1984. Jelena i ja smo dosta znatizeljni u pogledu drugih vera i obicaja pa smo se zadrzali kod dzamije da bi propratili popodnevnu aktivnost vernika ispred dzamije. Ja sam par puta bio u prilici da vidim neke obicaje muslimanskih vernika ali je Jeleni ovo bilo prvi put i ostavilo je na nju snazan utisak. Mislim da ce nam uskoro jedna od destinacija biti Turska tj. Istanbul.

Napustamo Trebinje i idemo za Sarajevo. Bilecko jezero Kanjon Sutjeske Malo magle pre Foce. Uz par pauza oko podne stizemo u Sarajevo. Uz malo muke parkiram u blizini Bas carsije.

Nedelja 24.07. po ustaljenoj navici krecemo pre 5:30. Pozdrav Boki Idemo putem prema Trebinju. Ono sto me je iznenadilo je naplata rampa pre granicnog prelaza sa BiH i putarina U Trebinju smo nesto posle 6 ujutro. Odlazimo do centarlnog trga i gle cuda vecina kafica i restorana je otvorena. Trebinje je grad i sedište istoimene opštine u Republici Srpskoj, BiH. Ime grada potiče ili od latinske reči tribunus (tribunus militum je zapovednik jedne veće ili više manjih jedinica rimske vojske) ili od slovenske reči Treb, što znači žrtva (žrtvovati). Smešten je ispod planine Leotar, na obodu Trebinjskog polja. Kroz grad protiče reka Trebišnjica. Od mora je udaljeno oko 25 km (putem do Dubrovnika). Za Trebinje se kaže da je grad sunca i platana. Najstariji stanovnici Trebinja bili su Iliri, a u VII veku p. n. e. se doseljavaju i Grci. Rimljani dolaze u trebinjski kraj u III vijeku p. n. e. Od njihovog dolaska ovaj kraj je poznat pod nazivom Travunija. Dolazak Slovena se veže za VI vek. U ranom slovenskom periodu se zna za više oblasnih gospodara koji su vladali područjem. Godine 1168. Travuniju je preuzeo Stefan Nemanja. Pod vlašću Nemanjića će i ostati sve do kraja dinastije. Kasnije je Trebinje do dolaska Turaka bilo i u sastavu bosanske države Tvrtka I, a nakon njega se smenjuju mnogi oblasni gospodari. Trebinje je danas sa nešto više od 40.000 stanovnika po veličini najveći grad u Istočnoj Hercegovini.