Silaskom na put na Mravinjcima, nakon par kilometara makadama počinje vožnja po mokrom asfaltu. Zaustavljamo se u Leliću i kako kiša ponovo počinje, jednoglasno nastavljamo prema Valjevu. Volim da svratim u kafanu u Leliću. Peć je na sredini kafane. Kafa se služi u plitkim šoljama sa plavim obodom, a takva je i tacna. Na tacni je i kocka šećera, a uz kafu ide i mala kisela. Stolnjak je kako kad, 'vaki i 'naki. Ma gušt, pogotovo u dobrom društvu. I evo nasmejane i umorne ekipe u gradu.Ovo je bilo duboko resetovanje u našoj režiji... ( primenjivati s vremena na vreme ili po potrebi ;D ) Na sve ovo još moram da se zahvalim i momcima iz moje perionice. Kao i uvek, detaljno su oprali KLE-a ali izrazi lica su im neponovljivi ;D Pozdrav mojoj ekipi i forumu...

Pakujemo se i nastavljamo dalje, prema Mravinjcima. Nadalje je mnogo lakše za vožnju, a i podloga postaje čvršća, tj. nešto što svakim metrom sve više podseća na makadamski planinski put, sa svim njegovim obeležjima. Duboki uzdužni kanali koje je voda napravila i ogromno kamenje koje izranja iz puta a čiju je okolinu isprala voda, ne dozvoljava nam da se opustimo.

Usput se gube delovi opreme, pa se traže po magli. Odlazimo na prvi ravan travnati deo kod vikendica na Povlenu i tu se pravi pauza. Presvlači se ko ima šta da presvuče. I pored ovolike vode spolja, tela su nam žedna a i gladna. Osveženje posle ovolikog fizičkog napora stvarno prija. Kinesko sokoćalo zbog svoje male težine najlakše prolazi ovo bespuće. I to sa slik gumama... Da ima nešto čime bi moglo da zagrebe zemlju, ne bi imalo ni jedan problem na ovakvom terenu.

Kroz oblake... Ubrzo vidljivost pada na 20m-30m što vožnju čini još težom i neobičnijom...

Ove fotografije me podsećaju na Amerikance i Battle of Iwo Jima... Scena podizanja stuba sa zastavom. Pobeda!...

Timski rad E tih poslednjih 100-ak metara nam je džigu pomerilo... I opet timski rad...

Blato,veliko Kako je nastao izraz: Bajcovanje motora... Ovde nastaju jadi... Ovo je primer čistog timskog rada, iz bukvara. U svakom drugom slučaju bi ostali ovde do leta... I video koji sve kaže:

Povlen Vozimo desnom (težom i lepšom) padinom Povlena, gledano sa Debelog Brda... Da sam se samo ja pitao, u ovakvim okolnostima ne bih tuda išao, jer... uh, znam dobro taj teren. Kod ''Planinarskog bureta'' izlazimo iz oblaka i tu nas kiša ostavlja na miru... Čeka nas par kilometara blata na ''putevima'' i stazama Povlena. Dok pravimo kratku pauzu, na Plamencu (Željko) tražimo parče suve odeće... ;D I nađosmo ga...

Poćuta Held GTX7 je model moje jakne...radi za sve pare. Spirao sam blato mlazom vode, i ni kap vode nije propustila... Mali razgovor ispred kafane ''Kod Vuka'' fotografija za uspomenu i dugo sećanje sa lokalnim čobaninom i njegovim sinom. Ovce nisu mogle da stanu u kadar pa su ostale na putu. Priznajem da sam slagao kad ću doneti fotografije u kafanu..! Hebi ga...a šta sam drugo mogao..? Odosmo dalje, na Fat Hill... Debelo Brdo Odavde stvari postaju ozbiljnije (kao da dosad nisu bile, jel' te...) Količina vode je odavno dovoljna za odustajanje od vožnje, al pubertet nas tera dalje. Silazimo sa asfalta i odlazimo u oblak koji je legao na Povlen. Hrabro, gazimo u vilajet... Video sa Debelog brda Šteta na KLE-u

Rovni Preko nezavršene brane silazimo na dno budućeg akumulacionog jezera i idemo prema starom putu za Poćutu, Debelo brdo, Bajinu Baštu. Put nas vodi kroz kamenolom koji je nastao za potrebe izgradnje brane i koji svojim dimenzijama izaziva strahopoštovanje kod posmatrača. S obzirom na kišu, podloga se pretvorila u jednoličnu sivu masu, ali je njen sastav najblaže rečeno čudan...što sam i lično osetio Pri brzini od aprox. 13.5 km/h ( ) oba točka na mom KLE-u proklizavaju bočno i u delu sekunde (bukvalno) nalazim se na desnom boku, sa nogom ispod motora i desnom rukom na kormanu. Neću da pustim, neću... I nisam! Pritrčali drugari, podigli KLE-a, podigli mene...Šteta: blago povijena poluga nožne kočnice i nekoliko parnica na rešetkastom štitniku auspuha. Blato na meni ne računam Nogom proveravam podlogu gde sam pao i :o. Ne vidi se prelaz između kamene podloge i ''pudinga'' u koji sam ušao... jednolično sivo. Pažljivo izlazimo iz kamenoloma , izlazimo na stari put koji će biti potopljen i po pljusku dolazimo u Poćutu.

Elem, u'vatio decu neizdrž' ;D Koja kiša? Ma to sad pada i samo ovde, svuda okolo je suvo... ;D Tako rekosmo, i sebi objasnismo da ne vidimo to što vidimo... K'o i uvek (već postao običaj) pred vožnju se ekipa bez obzira na sastav okuplja na Jadru, kod Lukoila. Pije se kafa, malo se lažemo ( ) i odosmo... U vodu...svesno i bez opreme... jer svrbi nas kvačilo, što neko reče... Pa 'ajmo! Balinović Prvo stajanje posle 10km u Balinoviću...Uglavnom, mokre nogavice i kolena, zavisno od broja slojeva ispod Ma ništa bitno, idemo dalje...

Alergičan od pre 2 godine, nažalost... Desilo mi se do sada 2 puta, pretprošlog leta 1.alergijska reakcija i prošlog leta 2.alergijska reakcija. Oba puta sam morao da primim injekcije Sinopen-a, zatim Urbazon-a, a poslednji put u hitnoj sam na sve to primio i pola doze adrenalina jer je puls krenuo da mi pada! Kao i u velikoj većini priča, pre razvoja alergije, bio sam uboden mnogo puta i uvek se to završavalo uslovno rečeno bezazleno, najčešće svrabom, ponekad otokom. Dok se nije desilo...( ne bih o detaljima, ružno je,al' drugi put sam jedva stigao do hitne, vozio sam sam, jedva stigao do grada, prolazio kroz crvena svetla, ušao u hitnu potpuno deformisan od otoka...). Inače imam 40 god.,visok 190 cm i težak 95 kg, čisto Vama poređenja radi, jer sam se naslušao priča o godinama, kilaži, količini otrova kod pčele, dobu sezone itd, što nema veze s pričom o razvoju alergije... Drugari, za opšte dobro, ovo važi i za one koji nisu alergični (naročito za njih): Na motoru smo jako izloženi udarima, ponekad i ubodima insekata pa i pčela. Da li će neko imati alergijsku reakciju, nema šanse ni da pretpostavi. Ponavljam, ni da pretpostavi... Velika većina mojih (naših, mene i mojih drugara) vožnji je van urbane sredine i daleko od najbliže zdravstvene ustanove. Ja sam prinuđen zbog sopstvene sigurnosti da u top case-u imam posebnu kutiju u kojoj su spakovani: alkohol, vata, par špriceva,kutija Presing tableta, 4 ampule destilovane vode, 2 ampule Sinopen-a, 2 ampule Urbazon-a... Sve u duplikatu s razlogom, po preporuci mog druga Dr Velje,s kojim vozim zajedno a inače je lekar u hitnoj u Valjevu. On zna za slučajeve da su ljudi u panici čak lomili jedine ampule u pokušaju da uh otvore! Znam da možda zvuči preterano ali cela priča je toliko jeftina u apoteci da ne postoji razlog da ih nemam, a u kutiji zauzimaju tako malo prostora. Obavezno pre vožnje naglasite suvozačima da ste (ako ste) alergični na pčelinji ubod ukoliko prvi put vozite zajedno... Još jednom, za opšte dobro, shvatite priču ozbiljno, preporučujem i malo dodatne edukacije na netu, meni je pomoglo da bolje skapiram mehanizam alergija, njihovog pojavljivanja etc...

:D Mika Pevac Vuković :D

Evo ovde, ista meta al' sa druge strane... http://www.bjbikers.com/index.php?option=com_smf&Itemid=53&topic=44956.msg677381#msg677381

:D

I asfalt ;D Video sa ture i rezime danas...Pozdrav!

Konačno, voda, kafa, rakija (ko je hteo )

I konačno se ispred nas pojavljuje dom na Medvedniku...mislim vidimo ga ! UH!!! Ovaj deo ću preskočiti kasno je....

@mikica djuric... ;D

Silazak sa Jablanika prema izvoru Stabulja (voda izvire iz nekadašnjeg korena bukve)

Zajednička fotografija za uspomenu i dugo sećanje... ;D I odosmo dalje... Usput hvatam pogled na branu budućeg akumulacionog jezera Rovni koje će potopiti dolinu Jablanice do Poćute..