Svi vozači niži rastom imaju veliki problem u nekom ekstremnom off-u, bez obzira na sposobnosti... Jednostavno dimenzije ekstremiteta i dimenzije motora ih sputavaju da neke manevre urade bezbedno. Elem, kao što rekoh, krpe i zakrpe Tu smo jedni drugima...

Cvaja je još uvek u livadi...

Neverovatne količine divljih, šumskih jagodica...

Evo, zašto sam, između ostalog, temu nazvao: Krpe i zakrpe... biće usput još toga

Od izvora 2 putića... ;D Nakon malog dvoumljenja na jednoj od Y raskrsnica, vraćam ekipu na pravi put (desno na dole). Deo ekipe nastavlja prečicom na dole i završava u livadi, malinjaku, jagodama...

Teško se odvojiti od ove lepote. Zato su nam kretanja nakon pauza spora i troma. Odavde pa do Drine i Gornje Trešnjice, dobrim makadamskim putem, je sve vreme spust... Tačnu kilometražu ne znam , po slobodnoj proceni je to nekih 7 - 8 km. Krećemo...

Italia+ kiflice (al' specijalne) = dobro zezanje! Šta dobro? Vrhunsko...! ;D Najdraža me zove u pravom trenutku, kaže ona ne mesi kiflice... ;D Popadaše deca! Od smeha! ;D ;D ;D

Zaravan na kojoj pauziramo je prepuna gljiva puhara, koje su inače jestive. Bilo je stvarno velikih primeraka...

U prednjem planu početak kanjona Trešnjice.

U nastavku dolazimo na veliki travnati plato sa koga se vidi ceo venac planina,s desna na levo: Mali Povlen, Srednji Povlen, Veliki Povlen, Debelo Brdo, Jablanik, Medvednik, Tornička Bobija... Preporučujem za pogledati uživo! Ispred celog tog venca , na dohvat ruke je kanjon Trešnjice sa gnjezdima beloglavih supova u stenama. Sve vidljivo golim okom, bez dodatne optike, sa njom još bolje...

Na vidikovcu pronalazimo ogromno pero. Aca Vitez drži pero da bi se mogla stvoriti slika o veličini ptice kojoj pripada. Po dimenzijama pretpostavljamo da pripada beloglavom supu koji može imati raspon krila preko 2 metra... Pakujemo se i idemo dalje putem koji vodi po visoravni...

Vidikovac

Vidikovac Fascinantan pogled na Drinu, Taru i Bosnu...preporučujem! Btw, ima i mene na jednoj slici...

I sabiramo se lagano. Sve je na svom mestu, krećemo dalje odličnim makadamom prema Drini. Dobar tempo, već vidim sa začelja da ćemo promašiti jedan od najboljih vidikovaca u zapadnoj Srbiji... I opet sam morao da reagujem, šta ću, to mi uloga u ekipi...

Naši motori su uglavnom teški za bilo kakav ozbiljniji off. Vrlo često se dešava da neko od nas prokliza u blatu , mokroj travi , da upadne u kups i ne može da zadrži 200 kg u naletu...Tako se često i dešava da oštetimo retrovizore, migavce ili neki osetljiviji deo oklopa ili opreme. Kod nas u ekipi je to već prihvaćeno kao manje više normalna stvar, na koju se gleda sa osmehom i uvek predstavlja temu za dobro zezanje tog (i narednih) dana... Bitno je da se niko ne povredi! Sigurno rešenje, pa makar i privremeno, za sve nastale probleme je imati barem jednog italijana u ekipi. Oni po default-u imaju kompletan alat sa sobom, izolir trake, parčiće žice ili kanapa, a bogami ni sa 'ladnim oružjem ne zaostaju ;D ;D Doduše ne nose brusilicu i aparat za varenje... ;D mada je ideja u razradi, ko zna! Ime moje, da si Ti nama živ i zdrav...

Još malo okoline...

Pogled na Torničku bobiju i okolinu izvora...

Blago je reći da smo nagrađeni lepotama našeg kraja. Jedna od mojih fascinacija su i izvori na koje nailazimo usput a ima ih pod samim vrhovima... Čudo jedno...ne uklapa mi se u poznatu fiziku. Ti rezervoari moraju biti negde dalje, a do samoga izvora voda dolazi nekom tzv. žicom.

Predeli su u ovom delu godine bajkovito lepi, za naše vožnje ovo je savršenstvo koje se sanja preko cele zime... Kad zažmurim i čujem ''klak'', u mislima odem na ovakva mesta...

Pogled na Torničku bobiju, Medvednik i početak kanjona Trešnjice, poznatom po staništu beloglavog supa, zaštićene vrste kod nas. Više informacija na: http://cef-ljubovija.blogspot.com/2009/06/kanjon-reke-tresnjice.html , a pomaže i google...

Tragovi sezone monsuna su vidljivi na sve strane. Bara ima u izobilju i s obzirom na topao dan i visoku temperaturu, osetno je velika vlažnost...

Red puta , red livade, k'o dobra slaninica... ;D

I onda se deca razbežaše po livadama i šumarcima... ;D Na momente nisam video nikoga ispred sebe, pa onda neko ispadne iz šume kao da je progonjen, pa odjednom vidim sva četiri motora, pa dva.... Ma deca, k'o s' lanca...

Zapolje,Vujića put Ovde smo još uvek na putu, još malo....

Prevoj Vinčina voda 1093 mnv I odosmo dalje... Neša pozira sa novom kacigom...lepom, pravom! Orijentir za skretanje prema Drini, gledano iz pravca Valjeva je, sa desne strane nemalterisana kuća od žutih blokova koja se nalazi na samom prevoju. Kod nje se skreće desno i dobrim makadamom ulazi u kolekciju predela... Lepo na sve strane! Meni ti pogledi mirišu na mentu. Refresh, dubinski...