Teško se odvojiti od ove lepote. Zato su nam kretanja nakon pauza spora i troma. Odavde pa do Drine i Gornje Trešnjice, dobrim makadamskim putem, je sve vreme spust... Tačnu kilometražu ne znam , po slobodnoj proceni je to nekih 7 - 8 km. Krećemo...

Italia+ kiflice (al' specijalne) = dobro zezanje! Šta dobro? Vrhunsko...! ;D Najdraža me zove u pravom trenutku, kaže ona ne mesi kiflice... ;D Popadaše deca! Od smeha! ;D ;D ;D

Zaravan na kojoj pauziramo je prepuna gljiva puhara, koje su inače jestive. Bilo je stvarno velikih primeraka...

U prednjem planu početak kanjona Trešnjice.

U nastavku dolazimo na veliki travnati plato sa koga se vidi ceo venac planina,s desna na levo: Mali Povlen, Srednji Povlen, Veliki Povlen, Debelo Brdo, Jablanik, Medvednik, Tornička Bobija... Preporučujem za pogledati uživo! Ispred celog tog venca , na dohvat ruke je kanjon Trešnjice sa gnjezdima beloglavih supova u stenama. Sve vidljivo golim okom, bez dodatne optike, sa njom još bolje...

Na vidikovcu pronalazimo ogromno pero. Aca Vitez drži pero da bi se mogla stvoriti slika o veličini ptice kojoj pripada. Po dimenzijama pretpostavljamo da pripada beloglavom supu koji može imati raspon krila preko 2 metra... Pakujemo se i idemo dalje putem koji vodi po visoravni...

Vidikovac

Vidikovac Fascinantan pogled na Drinu, Taru i Bosnu...preporučujem! Btw, ima i mene na jednoj slici...

I sabiramo se lagano. Sve je na svom mestu, krećemo dalje odličnim makadamom prema Drini. Dobar tempo, već vidim sa začelja da ćemo promašiti jedan od najboljih vidikovaca u zapadnoj Srbiji... I opet sam morao da reagujem, šta ću, to mi uloga u ekipi...

Naši motori su uglavnom teški za bilo kakav ozbiljniji off. Vrlo često se dešava da neko od nas prokliza u blatu , mokroj travi , da upadne u kups i ne može da zadrži 200 kg u naletu...Tako se često i dešava da oštetimo retrovizore, migavce ili neki osetljiviji deo oklopa ili opreme. Kod nas u ekipi je to već prihvaćeno kao manje više normalna stvar, na koju se gleda sa osmehom i uvek predstavlja temu za dobro zezanje tog (i narednih) dana... Bitno je da se niko ne povredi! Sigurno rešenje, pa makar i privremeno, za sve nastale probleme je imati barem jednog italijana u ekipi. Oni po default-u imaju kompletan alat sa sobom, izolir trake, parčiće žice ili kanapa, a bogami ni sa 'ladnim oružjem ne zaostaju ;D ;D Doduše ne nose brusilicu i aparat za varenje... ;D mada je ideja u razradi, ko zna! Ime moje, da si Ti nama živ i zdrav...

Još malo okoline...

Pogled na Torničku bobiju i okolinu izvora...

Blago je reći da smo nagrađeni lepotama našeg kraja. Jedna od mojih fascinacija su i izvori na koje nailazimo usput a ima ih pod samim vrhovima... Čudo jedno...ne uklapa mi se u poznatu fiziku. Ti rezervoari moraju biti negde dalje, a do samoga izvora voda dolazi nekom tzv. žicom.

Predeli su u ovom delu godine bajkovito lepi, za naše vožnje ovo je savršenstvo koje se sanja preko cele zime... Kad zažmurim i čujem ''klak'', u mislima odem na ovakva mesta...

Pogled na Torničku bobiju, Medvednik i početak kanjona Trešnjice, poznatom po staništu beloglavog supa, zaštićene vrste kod nas. Više informacija na: http://cef-ljubovija.blogspot.com/2009/06/kanjon-reke-tresnjice.html , a pomaže i google...

Tragovi sezone monsuna su vidljivi na sve strane. Bara ima u izobilju i s obzirom na topao dan i visoku temperaturu, osetno je velika vlažnost...

Red puta , red livade, k'o dobra slaninica... ;D

I onda se deca razbežaše po livadama i šumarcima... ;D Na momente nisam video nikoga ispred sebe, pa onda neko ispadne iz šume kao da je progonjen, pa odjednom vidim sva četiri motora, pa dva.... Ma deca, k'o s' lanca...

Zapolje,Vujića put Ovde smo još uvek na putu, još malo....

Prevoj Vinčina voda 1093 mnv I odosmo dalje... Neša pozira sa novom kacigom...lepom, pravom! Orijentir za skretanje prema Drini, gledano iz pravca Valjeva je, sa desne strane nemalterisana kuća od žutih blokova koja se nalazi na samom prevoju. Kod nje se skreće desno i dobrim makadamom ulazi u kolekciju predela... Lepo na sve strane! Meni ti pogledi mirišu na mentu. Refresh, dubinski...

Strpljenja Mikice, ideeeee..... Elem, htedosmo dalje al' kad smo tu, da se dotegne još 10-15 šrafova...težak je teren, rastresa mašinu...pogotovo ove...ove, kako se zovu... ;D

3 Vetra Nakon pauze, krećemo lagano dalje...Mislim hteli smo, ali moj imenjak sa Pegasom kreće u laganu polugeneralnu....Italijani, šta li...? Ma nema veze, da smo živi i zdravi, nakon hilznovanja i karičenja zatvaramo mašinu i spremni smo za novih 30 km... ... Neša usput otkriva da DT ne može da vrti 18.000 rpm.. ;D Lažu japanci p. im m. ;D...

Naš narod ima puno pametnih izreka za baš svakojake prilike... Za ovu se sama nametnula: ''Krpe i zakrpe se u životu uvek pronađu...'' Istina, kad bolje razmislim... U ekipi: Aca Vitez sa Quinqui sokoćalom od 200ccm-a, Neša sa KLR-om (HDI verzija,najnovija ) i 3 Dejana ( Pegaso, DT125, Kle). Neki od nas su se danas upoznali ... Rešismo da rabimo asfalt prema Bajinoj bašti, do Vinčinih voda (1093mnv), gde smo pre nekog vremena pronašli i uvrstili kao redovan, novi kafe-stop na ovoj strani. Restoran - kafana se zove ’’3 vetra’’ i zaslužuje preporuku. Mesto je tek otvoreno, jako uredno i čisto, sređeno taman... Sa terasom do .a.a i pogledom na Jablanik, Pašnu ravan, Povlen i širu okolinu. Kafa kako treba, ako me sećanje ne vara drugari su prošli put jeli neke lepinje sa kajmakom, bili zadovoljni čini mi se... ima i ratluk uz kafu. Ma...

''Pronadješ ljude nalik na sebe… I staneš tako, i ne veruješ da ima neko kao ti - isti, baš isti, na ovom drugačijem svetu...'' Miroslav Mika Antić Izgleda da ovi naši prostori dobijaju sezonu monsuna kao stalnu pojavu? Konačno, prođoše i te hebene kiše... Ostade voda i vožnje na čekanju. Svezasmo čamce, krešemo mašine... sviće! Ne smem dalje komentarisati svitanje... okrenuće opet na neku vodu...daleko bilo! Uobičajeni sabor izjutra, pred vožnju. Ovaj put bez jasnog plana, samo da se izađe iz grada i barem malo siđe sa asfalta... Mislim da se u nekom sms-u spominjala Vinčina voda, Vujića put, Drina, Tara, Zaovine ...gde god! Priznajem da mnogo volim tu blagu dečiju tremu pred polazak i ne dam da je jede rutina. Izlazak iz kuće, odjava kod Najdraže, oprema, nešto na meni, nešto u rukama, garaža, isteravanje, oblačenje, tankovanje, okupljanje... sve to mnogo volemo... ja i moj mali pubertetlija...

@doctore Znam i vidim, ali za ekipu nekad čovek radi nešto što možda nebi trebao...Tako sam ja postupio ovaj put, iako su momci insistirali na povratku... No dobro, šta je tu je, bilo, prošlo, vozimo dalje... @soony U apoteci, slobodna prodaja... @bopk Upravo to je najveći problem cele priče sa alergijama. Može da se desi bilo kad i bilo gde. Kao i svi ostali , nisam pomišljao da bi se to ozbiljno moglo desiti i meni. Čak se sećam, da kada sam nekada ranije razmišljao o alergiji, razmišljao sam i osećaju koji čovek ima dok mu se dešava cela priča... Veruj, nije ni blizu onoga što možeš da zamisliš... Jednostavno, šanse su 50:50 za nastanak alergije. A mi na motoru smo još i dodatno izloženi insektima... Tako da:...puno sreće drugari! Mali savet (ideja), opet od Dr Velje: Praktičan box za čuvanje i nošenje kompletnog potrebnog materijala (ampule, špricevi, vata, alkohol, tablete...) su mali termosi koji se mogu naći u kineskim radnjama. Ampule ne zahtevaju da budu u hladnom, ali im svakako odgovara konstantna temperatura koju obezbeđuje termos boca. A i praktično je, malo prostora zauzima u rancu, top case-u, automobilu..