Ovde KLE traži da ga vozim na 33 1/3 obrtaja, a on ne voli da se guši. Pravili smo kompromise...

...i sa ovim gumama dalje neće moći! Znao sam i bez probe al' 'ajmo dokle se može...

...vrći se na džadu... Pozdrav Velikom Povlenu... Skretanje prema Dijavici...

...negde ispod Povlena!

Livadski radovi

Livade u okolini su suve, mame na vožnju...

Vujinovača, u pozadini Jablanik pod snegom.

Serpentine iznad Poćute

Moj rođeni i ja danas odemo na resetovanje do Povlena, onako, na par sati, tek da mi zamiriše! Ovih dana sneg na brdima, hladan vazduh se primetno oseti odmah po izlasku iz grada. Sa pentranjem po brdima i temperatura drastično pada bez obzira što je april mesec. Poslednji trzaji, znam... I radujem se! Fotke je pravio moj brat, i prosto mi čudno... Postavljaću fotke na kojima sam i ja.

Drugari, šta reći a da nije trivija? Ma neka je... Gledano na kilometar sat, u pitanju je samo 137 km, kilometraža koja nije velika (kada su u pitanju asfaltne ture). Daće Bog da se ponovi ovako divan dan i da uvek imamo ovako dobru inspiraciju za nove vožnje! Zadovoljstvo je voziti sa Vama! Pozdrav! Libero

Prolazak kroz Lelić bez zadržavanja, pravo na benzinsku pumpu kod našeg drugara Milana (Free) gde smo naše letelice doveli u prvobitno stanje. Pila se kafa s nogu, sumirali utisci koliko se moglo.

Mravinjci i asfalt. Kratka pauza i analiza umora. Sve što su naše ganglije danas zabeležile je više nego vredno koncentracije i strpljenja. Iskustvom ćemo privesti dan kraju na najbolji mogući način.

Povlen obožavam!

... levo prema Dijavici, na Mravinjce. Mekano...

Strpljenje Veliki Povlen

Strpljenje

Kratko zadržavanje i ostavljamo Krušku da dominira ovom blagom visoravni. Produžavamo pravo i nakon par kilometara makadama ''izbijamo'' na asfalt, na put Valjevo - Bajina Bašta. Izlazimo na oko kilometar posle Pašne ravni gledano sa Debelog brda. Skrećemo levo i asfaltom dolazimo na ''Fat Hill'' gde nas napušta Dobri sa Pegasom. On odlazi asfaltom ka Valjevu... A nas trojica... ...ma hebeš asfalt... ...odosmo na Mravinjce oko Povlena, preko Dijavice...

Niz Torničku bobiju i Gornje Košlje... ...do repera zvanog ''Kruška''. U prednjem planu moj KLE 500... ...a evo i mene na još jednoj fotografiji. Ja sam prvi s leve strane sa orange detaljem na čizmama...

Prepoznavanje i plan nekih novih vožnji. Pozdrav Medvedniku! Teraj!...

Pogled sa Dražinog vidikovca na Medvednik, Platno Medvednika, Zeleni vir...

Pogled sa Dražinog vidikovca na Medvednik, Platno Medvednika, Zeleni vir...

Gorski bajker: Fotografija je bitno umanjena, pa se mnogo detalja ne razaznaje jasno, ali pokušaću da Vam prenesem par detalja. Zadnji točak nema žice, već su umesto njih navareni flahovi iste dužine, simetrija u pokušaju. Umesto lonca auspuha postoji samo obična cev istog prečnika kao izduvna grana, koja je skupljena na kraju. Kofer za alat iza vozača, a prednja korpa od aluminijuma kojim se podšivaju krovovi. Veličina ruke (dlana)... no comment Stigosmo do doma na Torničkoj bobiji... ...i vozimo dalje prema jednom od (po meni) najlepših vidikovaca Zapadne Srbije: Dražinom vidikovcu Pogled za smrzavanje. A prošli smo sredinom ove fotografije, otišli levo, niz Ljuboviđu.

Ovo su neke fotografije koje, uslovno rečeno, nemaju veze sa opisom puta (putopisom). Pre bih nazvao sekvencama koje prijaju mome oku, ali podeliću ih forumu sa zadovoljstvom. Možda se nekome svide kao meni.

Tornička bobija Uspon Jedan od mnogobrojnih potoka koji presecaju put.

Malo ružnog podsećanja na asfalt... Tornička bobija svojom veličinom i lepotom dominira pejzažom. ...i ponovo naš ambijent!