Sa svake vožnje s drugarima donesem u proseku 400 - 500 fotografija, i obično sam na jednoj (al' celoj) ovakvoj fotki...

Nema veze što je tema iz 2005 god. Uvek će biti aktuelna. ...i to da ne solim! Na konto kineskih tzv. kaciga neko sa foruma je linkovao: http://www.youtube.com/watch?v=9LfEFhBelTY

WD40 se ne koristi za podmazivanje lanca... Da ne dubim, koristi pretragu na forumu, ili Google. WD40 (znam da deluje zbunjujuće) ima duboko penetraciono dejstvo i skida, tj. razgrađuje masnoće. Ako prodre, a verovatno hoće, pored O,X, ili kakvih već ringova koje ima lanac na Tvom motoru, ući će i u rolnice i delovaće na mast u unutrašnjosti... Tvoj je izbor.

Što se maske i zvukova tiče: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/11356-kawasaki-kle500/page__view__findpost__p__828764

Hvala na komentaru. Ne znam da razdvojim kilometraže po deonicama, ali uvek pred vožnju poništim day trip,pa tako znam da je ova vožnja bila ravno 150 km.

Idemo ka civilizaciji Evo Familije u kafani u Leliću. Pivo u Leliću je special... To je posebna vrsta piva, gde se 0.5l tretira kao 0.3l i ima poseban miris i ukus, posebno na kraju ovakvog dana. Neki među nama (ovi mlađi, s viškom hormona)su nakon svega ovoga, hteli da se vrate preko Povlena... Aloo, knock, knock, ima l' koga... al' za ideju! Iskustvo je prevagnulo, po prašini do neba odosmo džadom prema Valjevu. Vratili smo atove u prvobitno stanje. Oprani i podmazani, čekaju nove ideje ove družine. Do sledećeg pisanija... Pozdrav, Libero

Silazak na poslednji vodopad u nizu

. Dosta za danas(bar sam ja tako mislio)

.

.

Evo malo mog viđenja vrela (iz ruke i bez stativa, a nakon vožnje od x km, ko zna razumeće o čemu pričam)

Ostavljamo atove da se odmaraju, a mi lagano silazimo na Taorska vrela. Na njima se još uvek mogu videti ostaci vodenica kojih je nekada bilo mnogo više i čije ruševine su zarasle u vegetaciju. Kraj priče o Taorskim vrelima je počeo, kada je grad Kosjerić kaptirao izvor vrela i odveo vodu u grad. Setite se Tarabićeve priče o crnim zmijama koje će popiti svu vodu. Vrela su danas aktivna samo kada postoji preliv (višak) vode na kaptiranom izvoru.

Ovaj kraj je inače poznat po majdanima sige, vrste kamena vrlo dekorativnog izgleda, koji se koristi u građevinarstvu, kao i za unutrašnju i spoljašnju dekoraciju. Svojstvo mu je da se lako seče kada je mokar i radnici u majdanima koriste ručne i motorne testere za vađenje blokova.

Čeka nas Donji Taor i Taorska vrela.

Preko Subjela... ...do Kosjerića... Kratko zadržavanje, body recharging i odosmo...

Raskrsnica u Duškovcima. Krećemo prema Tometnom Polju. U Okolištu skrećemo prema Subjelu(u pozadini sa 2 repetitora)

Nakon, par pogrešnih skretanja... ...konsultovanja GPS-a... ...izlazimo po kiši na asfalt, i nakon nekoliko kilometara... ...dolazimo na raskrsnicu u Duškovcima.

Plan je da preko Duškovaca i Subjela pređemo do Kosjerića, izađemo na Taorska vrela, i preko Mravinjaca i Lelića se vratimo u Valjevo.

Ovde se naša poseta ''Orlovom gnezdu'' završava ali se naš dan na motorima odavde nastavlja. Opraštamo se od Danijela, sigurni da ćemo se vrlo brzo ponovo videti.

Danijel se baš trudi oko ljudi. Kiša pada i klupe su mokre, pa... Respect! Aca Vitez i njegove sandalice.Neće čovek da nosi čizme, a ima ih... Ženka rodezijskog ridžbeka. Mužjak kunta u Fordu koji je prisvojio za sebe.

Nešin pogled ''paklena pomorandža'' ,ispred šanka.

Danijel je sve vreme bio sa nama i pričao o detaljima projekta, planovima za budućnost...

Toaleti uređeni po najvišim standardima. Mini bar, sa pićem... I stolovi za odmor pored jezera.

Detalji sa jezera

Suzuki KIngquad 750ccm, koji se ovde koristi kao radna mašina, što mu i jeste osnovna namena. Oko celog jezera postoji pešačka staza, a na jezeru je omogućen sportski ribolov.