Konačno smo se sastavili: Dejan Pandža, Milan (Free), Dejan Dobri (Dejan77), Neša Knjaz, Aca Vitez & ja, (kao i uvek invisible... ) Neka tako i ostane! Tajminzi su uvek ono oko čega se prave kompromisi. Različitosti i mogućnosti se u ovom društvu poštuju i o njima se ne komentariše. Zna se da niko ne kasni ili ne dolazi iz hira. Nužda... Pa da se olakša čoveku. Ćuti se,na broju smo, dobrodošao!... Gassss!

Kad su ’vak’a deca ne mož’ čovek tek tako da se izvuče s vožnje... Ne daju! Te ’vaki si, te ’naki si... A pojedini, sačuvaj Bože... Pa jeftinije mi da idem na felnama, nego da ih slušam. (ma, moja su braća po točku, pa ćutim...) Obično se ture ’’oko kuće’’ voze kad se nema jasna ideja gde se tera ovaj put. To je tzv ’’sigurna tura’’. Dođe nam k’o ’’sigurna kuća’’, jer je bez promašaja , uvek nam pruži maximum zadovoljstva u krugu od 100 km, i ne zahteva previše mozganja. Istresanje i resetovanje asfaltom do Debelog brda, posle nas čeka makadam, zemlja i blato... Taman, teraj!... Ovo želim da preporučim forumu: restoran se zove ’’Duga’’ u Balinoviću. Na široko poznat po jagnjećem i prasećem pečenju, nalazi se na 10-om kilometru puta Valjevo – Bajina Bašta preko Debelog Brda. Vlasnik je moj drug i saradnik Filip, koji sa porodicom vodi ovaj restoran. Preporuka: tražite lepinju sa jagnjetinom, kajmakom i pretopom ( sa sve ... ) Zalijte sa nečim gaziranim. Ovaj kalorijski šok pogoduje ovim(čitaj: nama) nenormalnima, tj. endurašima, pa mogu kako hoću... E sad,Vi ostali, šta Vam Bog da posle ovoga... Higijena nakon jela obavezna. Ne zna čovek na šta može da naiđe u planini...

Zavisi šta očekuješ od flip-up kacige. Shark Evoline Series 2, na mojoj glavi... Zadovoljan kacigom. Vrlo kvalitetna i vrlo praktična za svaku vrstu upotrebe. Prednost u odnosu na ostale flip-up kacige je u tome što, kada vratiš štitnik brade u nazad, on funkcioniše kao spojler a ne kao jedro, što je slučaj(čitaj: problem) na većini kaciga ovog tipa. U isto vreme i dalje imaš normalnu funkciju vizira. Sunčani vizir se podrazumeva i fantastičan je. Unutrašnjost je kompletno lako vadljiva i periva, tako da o higijeni iste nemaš brige. Vrlo pedantno odrađena u detaljima, a to mi se sviđa. Preporuka! Evo par linkova, tamo negde: Shark Evoline Series 2 (link 1) Pozdrav...

Nagrada u pravom smislu reči. Čitam na netu da bi evropski ornitolozi debelo platili da vide uživo ovako nešto. Stvarno je veličansven prizor, videti na jednom mestu, u isto vreme desetak ptica te veličine kako kruže iznad doline, u potrazi za termalima i hranom. ''Sečem''preko planine i dolazim do Torničke bobije koja ostaje sa moje leve strane. Uskoro dobijam i signal.Stižu sms poruke, obaveštenja o propuštenim pozivima, ali i neke druge... Moj brat Neša Knjaz... I naravno nezaobilazna ''Kruška''... Zadovoljan i umoran, večeras kuckam na forumu. Dok neko kucka sms - ove... Do sledećeg pisanija, pozdrav! Libero

I odoše...kako su i došli!

Nažalost, mogućnosti mog fotoaparata su ograničene, tako da sam se pored vilice borio i sa njim. Znao sam da će supovi biti tu samo za kratko i da vreme curi. ... u magnovenju!

Čudesna ptica

Vraćao sam vilicu nazad... Ni u najluđem snu nisam očekivao da ću videti čitavo jato i to tako blizu

Već pomiren sa činjenicom da danas neću videti beloglave supove, izvlačim se iz kanjona do ''centra'' Gornjih Košalja i preko planine krećem ka Torničkoj bobiji. U glavi sam imao ideju da napravim krug, i da se ne vraćam istim putem prema Valjevu. A i zašto bi, kada mogu da biram preko koje čuke ću kući. I onda, stiže nagrada. Vidim, ne jednog supa, nego čitavo jato koje je poletelo iz kanjona i krenulo da se podiže u vis.

Vraćam se do motora, usput objašnjavam sebi da je sve ok. (nisam sišao do Trešnjice - pa ne vozim cross motor, nema orlova - nisu gladni pa ne lete, ne mogu da prođem dalje - stavi šta ti padne na pamet...)

I ovde je kraj krajeva. Zeleni zid, nema staze, prolaza, lijane... Zeleno, ende! Doduše ima izvor, al' nisam bio zainteresovan ni za umivanje. Nema puta, nema orlova... Al' ne dam se zbuniti, i sa ovim sam zadovoljan.

Ostavljam KLE-a da odmara. Šolja kafe i šetnja po okolini, za promenu. Vrućina je u moto opremi nesnosna. Ulazim u šumu i stazom silazim dole prema reci. Ljudi, kakva je to tišina...

Ovde je kraj ''puta'' za mog KLE-a. Onaj široki makadam se polako prelio u uski, pa u zemljani put, pa u zemljanu stazu, pa u ... hebi ga. Dalje bi mogli neki krosevi, jer je jako strmo, usko i nepristupačno.

Rekoše:''Kad dođeš dole do kuća, vidi šta ćeš...'' Do ovde je sve ok, usput stajem i tražim mesta za fotografije. Ali, ono što me brine je, što nema orlova, zbog njih sam došao...

U gornjem delu, bliže G.Košljama put je širok, i bez problema se vozi. Malo divljeg kamena, da se ne opuštam previše. Stene nadvijene nad putem fasciniraju svojom veličinom. Fotografije, nažalost, mogu da prenesu samo deo ambijenta, i to u dve dimenzije...

''Ma, išli su neki, prošle godine dole, motorima...Me''ščini, bili su manji od tog tvog. Ovaj golem, ne znam dal'šmoćisići dole...''

Evo me u Gornjim Košljama. Škola, mesna kancelarija i prodavnica. Prodavnica radi od 11.00h do 20.00h, bar tako piše. Zatekoh par ljudi, malo se ''pitali'' i uz instrukcije odoh dole...

Gornje Košlje Temperatura je 30*C, što ću kasnije saznati. Nije čudno da nisam mogao da se rashladim. Voda = život

Sušica, reka koja se uliva u reku Trešnjicu, i dalje sa njom odlazi u Drinu.

Vremenom sam postao izverziran da čitam lica ljudi kojima se obratim sa pitanjem: Kuda? Trivijalni:''Na raskrsnici,samo pravo'' sam počeo da čitam uz pomoć sitnih detalja, tipa: skuplja obrve, krivi ruku, zastajkuje, nije baš siguran, mala trema , srednja trema, velika trema... Uopšte nisam imao dilemu. Levo je pravo.

Malo ugađam samom sebi. Volim da pravim kvalitetne pauze, dobar pogled, kofeinski šok, malo vode, odmor pored moje mašine... ...I gomila tišine...

Autentično staro seosko domaćinstvo i kuće zidane tzv. ćerpičem Prelepo... Btw: Ćerpič

Kuće iz nekog drugog vremena. I nigde nikoga. A psi na lancima, pa mislim da su se čuli na Drini.

Čudnim putanjama, uz pomoć seljaka na njivama izlazim na visoravan ,i sa desne strane mi ostaje Tornička bobija (1272mnv) a sa leve strane sam početak kanjona Trešnjice.