Dok pravimo pauzu za ručak, javio nam se i komšija poskok. Majstor mimikrije, ovaj put je glumio bukovu granu. I njemu se izvinjavam za uznemiravanje, mi smo došli kod njega u avliju... Fotografija bez blica. Jasnije se vidi poklapanje boja sa bojama okruženja. Ako nekoga interesuje o poskoku...

Moj duboki naklon kanjonu i izvinjenje zbog uznemiravanja... Do sledećeg viđenja... Izlaskom na Drinu vozimo asfaltom par kilometara. Snabdevamo se namirnicama, i... ...ponovo se zabadamo u planinu. Vujića putem se vraćamo u ''naše'' krajeve. Penjemo se ka prevoju Vinčina voda koji je na 1092mnv Prašina do neba!

Put kroz kanjon je probijan kroz stene... ...koje zlokobno vise iznad puta. Vrlo jak osećaj nelagode dok se stoji ispod njih. U stenama se vide rupe od eksplozija dinamita koji je korišćen za probijanje puta... Vrućina postaje neizdrživa. Videli smo što smo trebali, a i mogli u bližoj okolini. Izvlačimo se iz kanjona, vozimo prema Drini... 'Ajde, teraj...

Eh, sad... Kaže Milanče da treba umiti Goveče pred nastavak vožnje... Ja kažem da je ovo pubertet, u najboljem izdanju... ...gas,gas,gas...

btw, ja sam ovaj fini dečko sa dobroćudnom facom, al' dali mi kiselu šljivu pa... Malo sam testirao čizme... ...rade, ne lažu trgovci...

Milan, bez Govečeta... Veli, neka, nek' odmori... Peđa u akciji visokog rizika... (mislim, finansijskog rizika, khmmm) Po stenama se vidi da je Trešnjica na ivici biološkog minimuma. Suša i visoke temperature su baš potrajali...

Jako mi je drago što su i drugari imali priliku da vide ove veličanstvene ptice. Nestale su vrlo brzo iz našeg vidokruga, i odletele ka samo njima znanim mestima... Mi smo nastavili spust i konačno sišli na vodu Trešnjice. Hladna voda i duboka hladovina kanjona nas vraća u normalu. Mašine ostavljamo na mostu i razgledamo okolinu. ...jako neobičnu...

Nakon što smo zadovoljili decu u nama, krećemo spust prema selu Gornje Košlje. Temperatura je neverovatno visoka, i tela nam pate pod opremom... But, safety first! (u inat dežurnim hejterima...) Vrlo zahtevan spust, traži punu koncentraciju svo vreme. Pojedine deonice su pod takvim uglom, da je i pešačenje radnja koja može da se pretvori u problem... Evo ih... Prvo jedan, zatim... GoSPodAri TreŠNjicE

Naravno, usput se ne propušta prilika za igru... Goveče je čudo, pa još u ruke Mandušića Vuka... (e, hebote, što mi ovo treba, ko će sutra slušati žalopojke o procentu vlažnosti prašine koja direktno utiče na performanse govečeta, ovo, ono... ) ...mada je integrisani rovokopač sa mogućnošću samopodešavanja danas zakazao. Zuruck u izvedbi goniča M.Đ. 'Ajde Mićko kud je rečeno...

Photo update 27.08.2011 - Kanjon Trešnjice Na ovih 40*C, koje zimi prizivam kao kakav voodoo vrač, ništa pametnije nam ne preostaje, nego da se, kao kakvi lopovi, izvučemo iz čamotinje subotnjeg jutra i s osmehom napustimo mekani užareni asfalt. Ima međ' nama i onih koji nisu vozili kroz kanjon Trešnjice, pa se današnji dan sam namestio za turu. A ovi što danas nisu vozili nek' gledaju fotke i grickaju nokte... Teraj! Prvo sam u obavezu sebi napis'o da ove što oko kuće nisu vozili, a obišli Transfagarašan, Makedoniju, Grčku, Albaniju, Crnu Goru, Bosnu, odvedem na Torničku bobiju, tek da se upišu da su bili... Sramota da ne znaju, a tu im ispred kuće... Prisutni: Milan (BJB-Free), Marko Šeki, Pedja (BJB - eyed) i moja malenkos' Marko Šeki Milan Free ...ispred mene. Bili, videli...spust sa Torničke bobije.(ovaj put priču o T.B. preskačem)

Ne brini... Ovo nisu blokovi od jugića i kečeva... Voziš enduro mašinu, pravljenu za akanje po blatu, vodi i prašini. Uz sve to ona ide i po asfaltu... Opusti se i uživaj!

Mikulanac je inače hirurg po hobiju... Neka, Todore, još malo da sazri... Ova sezona je već pri kraju... A ide se pomalo i putem. Pa dogodine, šta misliš..?

Poslednji bliski susret sa pčelom sam imao početkom avgusta meseca. Hebi ga, platio sam glupost, jer Mr. Marphy nikad ne spava... Moja problematika je jako komplikovana u momentu kada se desi ubod pčele. Alergičan sam od pre 3 godine... Poslednji put sam doživeo ubod u toku vožnje, u podlakticu. Zašto nisam obukao jaknu, koju inače kao i ostatak opreme, uvek nosim, ne znam. Znam da sam platio svoju glupost. Supruga mi je dala Sinopen i Urbazon na licu mesta, na livadi pored puta... Nakon toga, preventivno, završio u hitnoj, primio infuziju i bio lekarima na oku naredna 2 sata... Pisao sam i ranije u temi o pčelama , i opisao konkretno dešavanje a i rešenje situacije... Ponavljam se al' mislim da vredi... U apoteci kompletna zaštita košta oko 300 din. Smešna cifra a može da spasi život... Tema bi trebala da bude zalepljena na vrh strane, možda bi trebalo objediniti obe teme, al' to je već na adminima... Pozdrav ljudi, i pročitajte temu znanja radi, da Bog da Vam ne trebalo...

Čudan je plameni u zadnje vreme...(mislim ove godine) Malo je ljubomoran što više ne može u vožnje, pošto kosi dvorište(a) svakog vikenda...

Poslednja informacija, koju sam dobio oko 14.30h od Dr Velje Petkovića je da je trenutno stanje nepromenjeno (bez ulaženja u detalje), ali i da Freddy nije životno ugrožen... Jak je Freddy...!

...I ja sam visok 190cm i imam 95 kg. KLIK

Libero

Za vlasnike KLE-a koji nisu imali priliku da off-uju sa ljubimcem, da znaju kakvim ne iskorišćenim naoružanjem raspolažu... Snimljeno 15.08.2011 na obroncima Povlena, put preko Dijavice. Photo by Peđa Miloradović (BJB nick: eyed) Ter'o kera kroz vodu: ja

Verujem da sam uspeo bar deo doživljene lepote sa ove naše vožnje da Vam prenesem i da će neko među Vama poželeti da proveze ljubimca ovim krajevima... Tara se ne da opisati, čovek bi za taj opis morao da bude jako rečit, i rezultat bi opet bio neizvestan. Zato, svako ko može i ima priliku, u sedlo, bar na jedan dan... Veliki pozdrav i puno bezbednih kilometara! Libero

Put od Bajine Bašte do Valjeva, preko Debelog brda neću opisivati, već Vam je dobro poznat. Ekipa se spustila po mraku u Valjevo. Srećni, veseli i zadovoljni... Italijan je danas bio poslušan. Mada je usput malo pomučio Dejana, zbog (ne)udobnosti, šta li... Sve u svemu Kratki dogovor pre rastanka, i svako na svoju stranu...

Pumpa na pravcu u Kremnima. Stajemo, tankujemo i sabiramo utiske sa deonice od Drvengrada do Kremne, gde se vozilo onoliko kol'ko su mašine, gume, a i mi mogli. Znači... Nešto od detalja ću Vam i prećutati... Hebi ga, to je već kategorija ''začina'' ove grupe i na to smo ljubomorni. Ne zamerite... Iz Kremni ''istrčavamo'' ponovo na Taru i Kaluđerske bare, kroz one divne krivine i fantastični asfalt koji mami na zavrtanje gasa. Uživanje... Ne znam ko je ovaj i otkud ovde... Mada, meščini viđo sam čoeka... Spust sa Kaluđerskih bara u Bajinu Baštu