MOTO GUZZI STELVIO NTX engleski tekst na stranici: http://www.motorcycle.com/manufacturer/2009-moto-guzzi-stelvio-1200-ntx-abs-review-88493.html Izgleda da sve što sam video iz sedišta Moto Guzzi Stelvia 1200 NTX 2009. godište je lepota van opisa.To je verovatno zato što sam vozio kroz predeo Dolomita u severno-istočnom delu Italije. NTX je Moto Guzzijev odgovor na BMW R 1200 GS Adventure dolazi dobro opremljen.Veliki aluminijumski koferi unapredili su Stelviov brutalan i preteći pogled gledano od napred. Dodatna svetla na prednjim panelima takođe naglašavaju ozbiljne touring predispozicije novog NTX. Regija Dolomita kroz koju sam vozio je poznata i po drugom italijansko / nemačkom sukobu. Tokom Drugog svetskog rata hiljade Italijana, Austrijanaca i Nemaca bilo je ubijeno na ovim planinskim prevojima i Austrijanci su koristili motocikle sa prikolicom u ratu po prvi put. Srećom, mogu voziti moj italijanski motor bez ikakvih problema sa Austrijancima u 2009. godini, ali zar nije zanimljivo da su glavni protagonisti Adventure segmenta i dalje nemački (BMV GS), Austrije (KTM Adventure) i italijanski (Moto Guzzi Stelvio)? Stelvio je pravi, veliki Adventure tourer i kao kod kuće je u Dolomitima. Sa NTX-ovim je velikim motorom i zaštitom motora i kardanskog pogona je mnogo sigurnije ga skrenuti sa civilizovanih puteva, ali samo profesionalci će biti dovoljno hrabri da ovaj 553 funte težak motor ( suve vage ) izvedu izvan terena.. Jedan veliki problem sa NTX-om za prave avanturiste je ograničavajući rezervoar kapaciteta 4,6-galona. Iskusni vozač avanturista po Africi mi je jednom rekao da tamo gde su ljudi tamo će biti i goriva. Možda, ako bi ste imali rezervoar goriva od sedam galona, voleli bi ste verovatno da još malo ostanete dalje od gužve. Široka i udobna sedišta mogu da se podese nešto više od 32 inča do 33 inča. Visoki vetrobran se takođe može podesiti kao i mali deflektori za vetar sa svake donje strane. Sa sedištem spuštenim na najniži položaj, naravno, dobićete bolju zaštitu od vetra pa je u teškim vremenskim uslovima najniža pozicija sedišta dobra. Ukoliko vam potrebno da protegnete noge više, ili u stvari vozite više terenski, viša pozicija tada ima više smisla. Čvrsti štitnici ruku kompletiraju grub izgled NTX-a izgleda i drago mi je da je Moto Guzzi koristio odgovarajuće štitnike, pre nego neke samo za pokazivanje. Do prvih planinskih prevoja, bila sam iznenađen koliko agilan veliki italijanski mator može da bude. Uprkos XL-veličini Stelviom se upravlja kao nekim manje više sportskim motorom. Uživanje je Stelvia obarati u lakat krivinama, a zatim ga ispaliti iz istih na izlasku ka drugim krivinama. Tourance Metzeler gume obezbeđuju odlično prijanjanje, a imaju i dovoljno duboke šare za lakše vožnje po šljunku. Potpuno podesive 50mm-ske viljuške dozvoljavaju kretanje točka od 6,7 inča, dok podesivo monoshock ogibljenje omogućava 6,1 inča kretanje. Prednje kočnice su, veoma moćne, duple, radijalno postavljene sa četiri klipa marke Brembo na 320mm diskovima. Zadnji kočnica je sa dva klipa na disku prečnika 282mm i sve su povezane sa ABS-om. Dok je ABS bio zadovoljavajući na putu i savršen za vreme kratkog pljuska kiše saznao sam da možete da ga isključite. Za šljunčane podloge morate da isključite ABS jer nećete moći vladati sa zadnjim kočnicama i veoma će te se brzo naći u velikoj nevolji. Govoreći o mogućnosti da ABS može da se isključi pitam se zašto se niko nije setio i napravio pravi prekidač koji vam definitivno i odmah govori da li je ABS uključen ili isključen. Izgleda da ipak sa svim danas dostupnim sistemima postoji potreba da se zadrži neki taster godinama, i obično ostavi za potrebe testiranja zadnje kočnice pre nego što znate da li je ABS uključen ili isključen, kao i da ABS svetlo i dalje radi ili treperi ili da bude ugašeno. Vozio sam samo mali komad puta sa šljunkom dok sam išao kroz Dolomite. To je bilo dovoljno da mi kaže sve što mora da se zna za sve vrste terenske vožnje. Teški motori kao ovaj zahtevaju od vozača koncentraciju i stručnost. Takođe, morate biti u dobroj formi za duga terenska putovanja, čak i ako ono nije komplikovano i tehnički zahtevno. Samo zato što Stelvio NTX izgleda tako kako izgleda ne znači da će raditi šta želite, ako ne znate kako da to uradite na prvom mestu. Ali ja sam uveren da će te sa Stelviom NTX dogurati daleko dokle god je teren dovoljno dobar za brzu vožnju, jer to je ono što vam je potrebno sa teškim terenskim motorom. Moj zaključak iz vožjne Stelvia NTX je da će ići tamo gde želite da ide ako znate kako. Dodajte gume sa kramponimat i Stelvio NTX će se popeti više i bolje kočiti i manje klizati na travi takođe. Za opuštenu turističku vožnju u dvoje sa prtljagom novi Stelvio NTX poseduje drugu generaciju četvotrocilindričnog motora sa poboljšanim radom u srednje režimu obrtaja. Veći filter vazduha je takođe našao mesto u ovom paketu i pruža poboljšan obrtni moment i maksimalnu snagu od 105 konjskih snaga na 7.250 obrtaja. Dodatni obrtni moment i poboljšano ubrizgavanje goriva se lako da primetiti u odnosu na prethodni model iz 2006-2008 godine.. NTX ubrzava finije i čvršće počev od 2.000 o / min i sve tako do 7.000 o / min. S obzirom da je izgubio između 10 i 20 odsto snage kada se vozi visokim tempom, vožnja NTX-a je upravo savršena u Dolomitima. Uvek postoji dosta rezerve snage i njena isporuka je upravo najbolja za relativno "novi" motor. Kardan i prenos svoj posao obavlja gotovo nezapaženo, a menjač i lako kvačilo su pravo zadovoljstvo za korišćenje. Krstarenje u šestom stepenu prenosa na ravnim deonicama puta pokazalo je udobno i prijatno iskustvo. Instrument tabla sadrži displej na kojem je jednostavno očitati informacije o brzini, broju obrtaja, potrošnji goriva, prosečnoj potrošnji goriva, maksimalnoj brzini i ako imate grejanje ručki možete pročitati nivoa grejanje na instrument tabli. Prilično dosta onoga što vam je potrebno za putovanje. Ako se pitate kako Stelvio NTX zvuči mogu vam reći da ovaj vazduhom hlađen V90 proizvodi muziku za uši ograničenu velikim prigušivačem na levoj strani motora. Zaključak Stelvio 1200 NTX je dobro opremljena tourer sa velikim čvrstim koferima i ABS-om kao standard. Sva ekstra oprema dostupna je na NTX za oko 1.000 evra (US $ 1.400) više u odnosu na standardni Stelvio. Obe verzije u 2009. godini dobile su četvoroventilski motor druge generacije, ali za dodatnu zaštitu i one seksi aluminijumske kofere se isplati doplatiti. Vazdušno hlađen V90 motor od 1151cm je pravi dragulj i pravljen je za opuštenu vožnju, ali ipak i sportski, ako i dalje želite putnička iskustva. Dodatni obrtni moment je veoma dobrodošao u visokim alpskim prelazima. Voleo bih da uporedim Stelvio sa BMW-om GS Adventure, i KTM Adventure na put u Maroko ili nešto sliično, ali oba motora i BMW i KTM imaju mnogo godina prednosti sa njihovim Adventure konceptima i za Moto Guzzi's Stelvia 1200 NTX, da pobedi u nekom poređenju sa njima će verovatno biti težak zadatak i previše za tražiti. Nadam se da će Moto Guzzi nastaviti da dalje razvija Stelvia i stavlja ga kroz neke teške izazove na putu. U 2009. godini NTX je bar jedan od najboljih ako ne i najbolji italijanski turistički motor dostupan na tržištu. Plus Lep motor sa više obrtnog momenta nego pre Udoban za obilazak sa 1 ili 2 osobe Dobro opremljen i dobra vrednost za novac koji se daje Minus Prvu brzinu mogla je biti nešto niže Veći rezervoar za gorivo

Gremline care ;D ;D ;D U to ime evo jos malo slika ove ruzne ribe

Auuuu Carloseeee, pa ovo ti nije trebalo. ;D ;D ;D. Ikona se ne dira ;D ;D ;D. Salu na stranu, moze biti da je tako kao sto kazes, slabije sam upucen. Znam samo da sam u Motopulsu citao o Rakelinom R1200GS posle 100.000km i da se jako dobro pokazao. Moras priznati da je BMW odradio strasnu marketinsku kampanju za ovaj motor, pa zato ono moje da je ikona. Mada kad posmatras celu GS seriju jako se dobro pokazala tako da joj reklame nisu ni potrebne. E sad pitanje je da li je R1200GS& GSA neopthodan putnicima kad i R1100GS odlicno radi posao, a sam si rekal da pije svakakvo gorivo. Govorim ovo sa stanovista elektronike koja ume da bude boljka na svim novijim motorima. Bolje je kad je nema jer cega nema ne moze da se pokvari. Ali da ne odem u off, Stelvio tek treba da se dokazuje. ALi je definitivno vrlo upadljiv motor sa kojim sigurno neces ostati neprimecen. Narocito NTX varijanta. Na GS 1200 smo se svi navikli nekako.

NTX u svoj svojoj lepoti

Evo testa navedene masine iz hrvatskog Motopulsa http://www.motopuls.hr/images/stories/TESTOVI/T089/089TM_MG_Stelvio1200.pdf U zadnjem broju izasao je test verzije NTX. Sliku motora u ovoj temi je cinimi se pustio Doktor. Motor mi se jako vizuelno svidja. E sad kakav je kvalitet na duze ture to je pitanje. R 1200GS/GSA se tu dokazao i pokazao. Stelvio tek treba, tako da tek kad neko uradi test na 100.000 km pokazace se sve njegove mane i vrline. U ovim testovima zameraju mu mali rezervoar od 18l.

Za dobro jutro i lep dan

da ne offujem ali moj matori je lovac citav zivot pa sam i ja pored njega naucio mnogo kao klinac o puskama, punjenju municije itd. Divlja svinja je npr stetocina koja sada u ovo jesenje vreme brsti kukuruz i pravi stetu kao luda. Jedini lov koji cenim je na divlju svinju. Bude tu svega. Bezanja, bacanja puske... ;D ;D ;D penjanja na drvo . "Kod nas kad neko nekoga ne voli samo ga pozove u lov i ...drmmm. Ubistvo u lovu ne podleze krivicnom zakonu" ;D ;D ;D. Izvinjavam se za off ali kad vidim lovce setim se odmah Ilije i Djure Cvorovica :D

Sreda, 2. novembar 2005. godine Vlažno i hladno jutro u Mičigenu. Na -3 stepena bio sam svedok nalepšeg izlaska sunca. Upravo pre nego što sam došao do kanadske granice u Sault St. Marie, teška magla se pojavila i smanjila vidljivost na minimum. Magla je dovela do pojačane hladnoće. I umesto da mi kaže nešto lepo, kao na primer kakav je bio tvoj put, ili idi do idućeg Tim Hortona ovde u Kanadi i ugrej se sa šoljicom kafe i imaj lep dan, carinik me je odveo do garaže, gde je uniformisana mlada žena sa rukavicama prešla preko svih mojih stvari i sve što je mogla pronaći bilo je nešto duvana koje sam koristio da ga pospem po Patrolu i imam sigurno putovanje. Podrazumevalo se da bude suv i star i bez brige. Nisam mogao drugačije pomoći osim mumlanja oko tretmana prilikom prelaska Berlinskog zida pre mnogo godina i da sam navikao na ovakav vid maltretiranja. Pola sata kasnije sedeo sam U Tim Hortonu na kanadskoj strain granice u Ontariju, i uživao u mojoj zaista prvoj dobroj šoljici kafe ponovo. Patrol je zakazao ponovo, ovoga puta zaista teško i to pri bilo kojoj brzini. Stao sam i prekontrolisao stvari ali nisam mogao naći ništa očito. Ako ništa, stavio sam novu sijalicu i popravio levi žmigavac. Ponovo je sunčano pred Sadburi. Ponovo, u okolini Sudburija motor je počeo da se čudno ponaša. To me je podsetilo na probleme sa motorom u istoj oblasti, kada sam išao ka Sijetlu. Odlučio sam da ne idem ka Peterburgu, nego sam pokušao da idem pravo ka kući. Pošto je kasno u godini, i ukoliko se ranije dokopam kuće, bolje su šanse da izbegnem sneg. Motor sam vozio veoma oprezno da bih izbegao pucanje iz motora što je više moguće.Prenoćio sam upravo pre North Bay. Četvrtak, 3. novembar 2005. godine Oblačno je ali lepo i suvo jutro.Krenuo sam u zoru oko 7 ujutro. Oko Nort Bay-a motor je ponovo počeo da protestuje. Kasnije kada je počelo da bude maglovito, motor je proradio bolje. Napravio sam pauzu za kafu a kada sam napustio Tim Horton, motor je iznenada zamro. Znao sam da je ozbiljno, pa sam izvadio moj alat da nešto preduzmem. Ken iz Ontarija, koga sam upoznao na skupu dilera, predložio mi je da uzmem čelične kablove za svećice na putu kući, jer je imao problema sa oreginalnim ruskim koje je posle zamenio. Dok sam razmišljao o tome, uzeo sam moj mobilni telefon i nazvao ga ali se na žalost upalio govorni automat. Ostavio sam mu poruku. Tada sam počeo da istražujem tako što sam izvukao kablove sa svećica i primetio da kraj desnog kabla izgleda drugačije od kraja levog kabla. Jedan je imao malo belih naslaga unutra za razliku od drugog koji ih nije imao i izgledao je kao da je pregoreo. Uzeo sam nož i odsekao komad tako da su sada oba izgledala isto. Vratio sam kablove na svećice i startovao motor i pogodite, sve je radilo dobro. Sve je bilo dobro nekih 50 km i tada je na moje očajanje motor ponovo počeo da protestvuje. Prošao sam kroz Otavu ok, ali sam stao nekih 60 km pre Montreala. Ken me je nazvao i rekao da proverim vazdušni filter i kablove za svećice sa strane motora. Uradio sam to i pogledao vazdušni filter koji je bio ok, ali sam morao da odustanem s obzirom da je bilo mračno. Nazvao sam Terija koji mi je predložio da stavim malo aditiva za benzin ali sam imao nameru da to pokušam kao prvo sutra ujutro, a onda sam otišao u krevet rano kako bih mogao da poranim i probijem se kroz Montreal

Tu sliku i dvadesetak drugih koristim za desktop. Da odmaram oci A nasao sam ih na nekom bratovom cd-u. Ne znam da li je on to negde slikao ili ne i da li je u pitanju nas predeo ili tudj.

nesto novo

Putopis para koji je krenuo malo po Amerikama http://www.advrider.com/forums/showthread.php?t=499207

Ma kakvo komentarisanje. Ljudi su napolju i koriste poslednje suncane dane za voznju. ;D ;D ;D Kad zablatnjavi i zaveje pocece komentarisanje. Osim za ove sto voze enduraljke. Sto rece neko za njih tek tad pocinje sezona ;D

Evo slika. Ostalo mi je jos malo da prevedem tekst koji sam zapoceo pa objavljujem kraj putesestvija lika koji je putovao od Halifaksa do Sijetla i natrag na svom Ural Patrolu

Sada sam gledao neke na mobile.de i mogu vam reci da su bezobrazno skupi. Modeli od 2001. godista, sa 750cm3 a koji su bolji od onih ranijih sa 650cm3 kostaju od 4.000e pa nadalje. Za te pare svasta mozete i u Srbiji da uzmete. Stvarno su preterali sa cenom.

Ma jesu iste. Donekle. Al sam ja sto rece Mikulanac osaooooo u offf za medalju a i lagano mi ponestaje fotografija koje sam ja slikao. A o veve-tovoj temi. Ma ja sam za njega obican suster. Kalfa. ;D ;D ;D. Ne stvarno vidi se da je covek strasan fotograf a i jako mu dobro ide od ruke. Ja sam ipak samo amater. ;D ;D ;D

Sirogojno

Okolina Zlatibora

Zlatibor

Sto bi reko Ljuba Tadic u "Mars na Drinu" - Drino vodo j...m ti!!! U to ime evo jos malo fotki

Rekoh pa porekoh ;D ;D ;D Slike su moje. Slikane na Drini sa rashodovanog desantnog camca. "Slikao sam u pokretu jer je bio brisan prostor". ;D ;D ;D

Svoje ucesce na ovom forumu zavrsavam sa nekoliko reci tudjih naravno ali lepih i poucnih "Mnogo hteo, mnogo ( malo ) zapoceo, cas umrli njega je omeo" A jos bolja je cuvena recenica: "Znam ja nas... Pozdrav

Ma kakve god. Dajte ljudi da uzivamo u slici. Cija god da je. Mnogo smo ograniceniji u Srbiji sa sredstvima i nismo svi u mogucnosti da putujemo preko i uzivamo u lepoj voznji i lepim slikama. Dajte da uzivamo ovde na zajednickom forumu. A opet ako nekom od administratora smeta ili je to opterecenje za forum ok. Slazem se i sa tim da se tema zakljuca ili ugasi. Lepih predela ima i po Srbiji u sta sam se uverio bezbroj puta ali kako neko rece na forumu slike koje ja slikam ne mogu se porediti sa Mikkinim i Gremlinovim a da ih kacim na forum pa da me opet neko proziva ili ismejava...

Neki moj pokusaj da nesto sto je po meni lepo pa makar i tudje isekli ste ko repu svojim komentarima. Slike koje sam pustio na forum su sa Islanda na koji ja verovatno nikada necu otici a koji je prema onome sto sam ja video jedan fantasticno lep predeo. Skoro sam u MOTOPUSLU procitao AnteK-ov putopis sa Alpa i Italije i pao sam na dupe kakvi su to predeli. Zasto nesto sto je po meni lepo ne podeliti sa drugima. Cisto da vide i uzivaju jer zaista ima smisla videti takp nesto ako nisi u mogucnosti da dozivis. Ali ne vredi. Odmah krene prozivka tipa nisi fotograf, cipelcug ili ne, stari clan ili novi, partizan ili cetnik, komunjara ili opozicija. Brate moj mili. Ubije se zelja coveku da bilo sta ovde napise. Odmah se nadje neko dezurni da udara po glavi ??? ???. Opustite se malo. Lepo sam rekao da nema veze cija je fotografija. Vazno je da je lepa na neki svoj nacin. Ove fotografije prikazuju fantasticne predele. Kakve veze ima odakle su i ko ih je slikao i kakav je ugao slikanja i koliko je filmova potrosio i da li je svetlo bilo dobro i kakav je aparat koristio, i da li je bila sa njim neka sisata plavusa ??? ??? ??? pa makar i iz SVETA i SKANDALA.

Mikka misljenja sam a to sam i rekao za Gremlinove fotografije pa i za tvoje, da su ok. Prema tome nisi u pravu druze. Gadim se fotografa koji su slikali ono jadno dete i onog momka u ZOO vrtu. TO NIJE LIFE. To je komercijala i izrugivanje nesreci drugih ljudi zarad para. Ja sam se fokusirao na te fotografije a ti mi ovde spocitavas sve slike pocev od Darvinovog majmuna do danas. Niko ne pljuje na tebe i Gremlina pogotovo jer sam vase teme sa paznjom procitao i citacu ih i dalje. Nervira me pod 1. sto svaka tema na ovom forumu se pretvori u bezrazlozno prepucavanje ko je u pravu bez ikakvog razloga pa se na kraju pitamo sta je bio pocetak teme. I pod 2. nerviraju me generalno svi ljudi a ne samo fotografi koji zarad slave, bogatstva ne znam cega sve su spremni da ono malo ljudskosti bace pod noge. Da je tema o advokatima ja bih bio prvi koji bi ih pljuvao jer je to na neki nacin moja bransa. Ali tema je fotografija. A ja sam kako kazem se bazirao na dva slucaja, dve fotografije. Ne sudim nikome generalno i ne prozivam nikog generalno. Dao sam komentar na dve slike. Ali su prozivke ipak krenule sa vase strane. Zlonamerne ili ne ja ne znam ali smatram da je jedino Villis rekao pravu stvar. Fotografije opterecuju forum, server. Ok. Mislim da je apsolutno u pravu. O onima sto dele tudje misljenje necu ni da govorim.

Evo i mog komentara na sliku koju sam postavio, ali samo svoje misljenje o navedenoj fotki. Po meni fotka nije “Life fotografija” nego dno dna ljudske civilizacije. Fotka ne predstavlja zivot kakav jeste vec potrebu nekog fotografa da svoju profesiju stavi ispred humanosti, da svoju cast I dostojanstvo zameni komercijalizacijom slike, da je proda za kesh, za neku bednu nagradu, da mu ime bude slavno, da se slikom ponosi. Kad mu se ukazala prilika iskoristio je. Mozda dok je ispucao film na sve moguce uglove da bi slika bila sto bolja docarala zivot onakvim kakav zaista jeste je to nesretno dete vec umrlo i lesinar vec obavio posao. Postavlja se pitanje morala ovakvih slika, objavljivanja istih zarad prestiza u fotografskim krugovima, sticanja slave, para, Pulicera. Da bi dobio Pulicera za nju on je istu verovatno morao da komercijalizuje, pokaze sirem krugu ljudi. I dobio je Pulicera.Verovatno ju je zastitio i autorskim pravima da bi sto bolje zaradio na njoj. Dobio je svojih pet minuta slave. Da li je takva komercijalizacija dovoljna da nahrani njegov bolesni ego. Dotakao je svoj Olimp ali se veoma brzo survao u Had. Kako sam rekao na pocetku ova slika je sumrak ljudske civilizacije, koja na prvo mesto stavlja materijalno a ne duhovno. Bitnije je slikati zarad slave, para, nagrada, a ne pomoci tom detetu koje je na pocetku svog zivota dozivelo i svoj kraj. I sada dok ovo pisem knedla mi je u grlu i sto kaze Lalajko mogao bih da zaplacem. Ali ne zato sto je on to fotografisao i ucinio dostupnim nama, bez autorskih prava, vec zato sto mu je u datoj situaciji bilo prece da napravi sliku jer on je, Boze moj profi, a nije ga dotakla sudbina tog deteta, pa da ga uzme sa sobom i nahrani. Prvo je morao da slika. E od toga mi se povraca jer nam je generalno svima moral na niskim granama I jer se pretvaramo u sebicnjake kojima je samo bitno da zadovoljimo svoje egoisticne interese, da se o nama prica, da budemo slavni, da imamo gomilu para, kola, motora... Mogao bih o ovome da pricam danima, da se raspisem ali ne zelim. Pun mi je qurac komercijalizacije, profesionalizma, slave, para, prestiza...itd jer izgubili smo ljudskost koja treba da krasi svakog od nas. Danas je to mali decak u Africi, sutra ce to mozda biti moje dete, preksutra necije drugo. Pitam ja vas jeli to profesionalizam. Ili bruka coveka koji je na taj nacin oblatio svoju profesiju zarad pet minuta slave kakva god da je ona. Isto je bilo pre par godina sa nesretnim mladicem koji je pao u ZOO vrt u Beogradu pa ga je medved ubio. I sada se secam fotografija. Je li to profesionalizam ili zelja nekog bolesnog fotografa da sto bolje proda I komercijalizuje svoje fotografije ne vodeci racuna o casti i dostojanstvu samog preminulog I njegove porodice. Dzaba izvinjenja koja su posle dosla od novina koje su te slike objavili. Je li i to “Life fotografija” pitam ja vas i da li po svaku cenu treba objaviti sve. Da li je taj novinar, fotograf ili ne znam vise ko te slike unistio ili ce ih mozda pustiti na You tube zarad malo slave. Da li je okrenuo telefon te porodice pa im se izvinuo sto im je sina prikazao tako kako ga je prikazao. Gde je tu njegovo dostojanstvo, cast, obraz, vaspitanje i ima li ga doticni fotograf. Ma ne mogu vise, jer mi je pritisak skocio na 500. A mene neko proziva zbog slika sa ADV ridera ili nekog drugog sajta. Povraca mi se od svega. Od sada sam samo citac vasih postova. Bilo kakva diskusija mi se smucila.