POČINJE!!!!! OTVARANJE MOTO SEZONE 2010 Svaka poslednja subota u martu je važan dan u životu bajkera u Bugarskoj – tada zvanično počinje proleće i organizuje se oficijalno otvaranje moto sezona. Nisam Bugarin ali pošto živim tamo, i za mene je taj dan nešto specijalno. Došao je i taj trenutak. Vazduh trepti kao da nebo gori... Kao da sam ga juče parkirao, ušao sam u garažu, isključio alarm i upalio... iz prve. Samo oni koji voze motor znaju kakvo je uzbudjenje kada, posle tri meseca zimskog sna, ponovo čuješ omiljeni zvuk... Koristim ovu priliku da se javno zahvalim svom Suzuki Intruderu na tome što me, i pored moje aljkavosti i zaboravnosti, nije mučio. Više od tri meseca ga nisam palio a nisam izvadio ni akumulator. Japanac je to! Nekoliko hiljada bajkera se svake godine okupi u centru Sofije da svojim prisustvom obavesti druge vozače da i oni postoje i da će ih sa toplim danima biti još više. I ovde u Bugarskoj, različite asocijacije, moto klubovi i udruženja nisu u najboljim odnosima. Bajkere boli uvo za to. Bez obzira ko organizuje skup, svi dolaze. Važno je da se vozi i druži. O smislu i organizaciji samog otvaranja moto sezone sam već pisao prošle godine pa se necu mnogo ponavljati. Kao i prethodnih petnaestak godina, i ove je organizacija bila slična: sakupljanje u centru grada i posle toga svi zajedno u defileu, do mesta za žurku. Prvi put je sa mnom išao i moj sin Luka. Ima dvanaest godina i već može ”legalno” da se vozi na motoru. U opštoj gužvi nešto bode oči. Vojno-Medicinska Akademija i jedna privatna firma su organizovali novu vrstu hitne pomoći - Doktori na motoru. U Sofiji je saobraćajna gužva jeziva i hitna pomoć ima velikih problema da reaguje na vreme. Motorom se vreme za intervenciju smanjuje na 7 minuta. Kupljeno je i opremljeno 28 BMW motora i 5 ATV-a. Svi su opremljeni sistemima za reanimaciju. U slučajevima gde doktori ne voze motor, angažovani su bajkeri vozači. Interesantan posao, zar ne? Sa mesta okupljanja, kolona je u velikom krugu otišla do hipodroma, gde je zezanje nastavljeno cele noći. Loše društvo u koje smo upali, usmerilo nas je ka gastronomskom moto-turizmu i ka obližnjem restoranu, tako da bajkerski program nismo gledali. Taj 27. mart 2010. nagoveštavao dobru sezonu ali je sreća kratko trajala. Par dana kasnije, pao je sneg. Muka...

2. Potencijalno bajkerski problem - Šta raditi ako vam u inostranstvu ukradu SVA dokumenta? Ukidanje viza i mogućnost putovanja po Evropi su velike blagodeti koje su nas, ničim izazvano, strefile. Evropo, stižemo! U velikim Evropskim gradovima rade profesionalci. Najbolji bankari, menadžeri, stručnjaci iz raznih oblasti uglavnom rade u Rimu, Londonu, Parizu... Na žalost, isto važi i za lopove - najbolji ordiniraju baš po tim istim gradovima. Kako su samo uspeli Tanji da ukradu tašnu za 30 sekundi... svaka im čast. I to u Luvru. Ostavila tašnu na stolici da skine jaknu i tašne već nema. Bravo. Pravi madjioničari. A u tašni – sve njeno i Sofijino. Pasoši, lične karte, tri kreditne karte, sav cash koji smo poneli, dokumenta za stalni boravak u Bugarskoj, mobilni telefon, vozačka dozvola, broj računa u banci, ključevi od kola, ključevi od kuće... Mi smo bili u civilu, ali treba biti svestan da motoristima preti još veća opasnost da se ovako nešto desi. Kad samo pomislim kako smo po velikim vrućinama, kada stanemo, skidali jakne i kako smo sve ostavljali na izvolte... Elem, šta treba raditi u takvoj situaciji? Naoružajte se jakim nervima, pripremite stotinak eura za administraciju i pozovite Srpski konzulat. Ako vam se ovo ne daj Bože desi, potrudite se da vas barem pokradu kada je radni dan. U sljučaju da vas opelješe u petak uveče ili za vikend, morate čekati ponedeljak da se konzulat otvori. Do tada ste Monsier Niko. Obavezno pre puta proverite brojeve telefona za blokiranje kreditnih karti. Tanju je nedostatak istih (otišli sa telefonom) koštao 400 eura. Iako ultra neprijatna, može da se kaže da je ova situacija imala i dobrih strana. Ostali smo dva dana duže u Parizu. Upoznali smo jednog simpatičnog čoveka koji je došao da u konzulatu posvedoči da je Tanja – Tanja a Sofija – Sofija. Bili smo u francuskoj policaji i shvatili da su vrlo simpatični i ljubazni. Tanja i Sofija su mogle da se potpuno bezbrižno kreću Parizom, bez straha da će im neko nešto ukrasti. Posle prvog šoka, rešili smo da ipak ne klonemo duhom pa smo ostatak ”produženog vikenda” posvetili maksimalnom uživanju i zezanju u gradu svetlosti. Tanja je napravila gest samokažnjavanja i, mada sam ja imao kreditne karte, nije otišla u šoping. U celoj ludnici koja nas je snašla, na jednoj metro stanici ugledam poster za koncert i ne mogu da verujem. 28. marta - Tangerine Dream u Olimpiji… WOW… Dolazim motorom, naravno. Na žalost, ni jedan od dvoje ljudi koji su uopšte čuli za ovu psychodelic grupu iz moje mladosti, nije bio raspoložen da na motoru, u martu, predje 2.200 kilometara u jednom pravcu da bi gledao koncert. Propade plan, a baš je bio dobar. Jel da?

1. Šta rade francuski bajkeri krajem januara i početkom februara? Odgovor: Isto što i u ostalom delu godine – voze. Iako je temperatura bila bliska nuli, grad je prepun motora. Najviše se voze maxi skuteri zbog dobre zaštite. Em toplo em ne isprljaš cipele. Naravno, ima i svega drugog. Čak se ni dame ne snebivaju. Prošle godine u isto vreme padao je sneg i situacija je bila slična. Do duše, tada smo videli nekoliko lepih proklizavanja.

PARIZ – GRAD UMETNOSTI, BAJKERA I ... Kraj januara je dobro vreme za putovanje u Pariz. Hoteli i avionske karte su jeftiniji a rasprodaje baš tada završavaju pa su cene najniže. Osim toga, nama je bilo važno što u to doba godine ima manje turista pa su redovi ispred muzeja mnogo kraći. Idealna prilika da deca vide nešto lepo i korisno. Zašto ovo putovanje stavljam u moto forum? Zato što nam je ono dalo odgovor na dva bajkerska pitanja.

Kada je moja baba htela da kaže za nekoga da ne može da se skrasi na jednom mestu, govorila je da ima pundravca u dupetu. To tačno opisuje situaciju u našoj porodici. Da li zato što su nam deca porasla ili zato što smo petnaestak godina samo šljakali a slabo koristili godišnji odmor, tek poslednjih godina se ne zaustavljamo. Sve kombinacije: Tanja i ja, mi sa decom, mi bez dece, ja sam, Tanja sama, deca sama... Avionom... ...kolima... ...brodom... ...roller coaster-om... i... naravno, motorom! 2010-ta je bila u tom stilu. Iako motor nije uvek bio osnovno prevozno sredstvo, uvek je bio tu negde. Makar ono: Uh... da nam je sad tu naš lepi Intruder... Upozorenje: Ovo nije klasičan putopis već nekoliko epizida našeg bajkerskog i delimično bajkerskog landranja tokom 2010-te.

Ja sam trazio da sator bude malo veci i izabrao sam Ferrino Latitude. Predvidjen je za tri osobe ili dve plus prtljag. Na pakovanju pise da je za motoriste. Tezina: 2,8kg Dimenzije spakovan: 18x40cm Cena: oko 140 EURO Za putovanje motorom sam ga zapakovao u jednu torbu, zajedno sa dve vrece i dva duseka. Ovako izgleda sve to zakaceno iza suvozacevog naslona.

Friško, od jutros (20.06.2010) sa pristaništa u Tasosu.

Ovo ce izgleda biti stvarno do OO. Ja vec imam ulaznice. ;D Jedino nisam siguran da li je kamp na hipodromu u Bankiji najbolja ideja za smestaj. Mozda ce organizacija i zezanje biti dobri ali je dosta daleko od stadiona na kome se festival odrzava. Stadion je u centru Sofije a Bankija je sasvim izvan grada (nesto kao Pancevo u odnosu na Beograd). Ako se ide motorom, ne bi trebalo (mnogo) da se pije. Ako se uzme taksi, kostace dosta. Ne znam da li su organizatori obezbedili prevoz. Po meni (ja sam ipak matorac), najbolje je naci nekakav povoljan hotel ili hostel u gradu. Baci pogled na: www.sofiahotels.net www.sofiarooms.com www.sofiaallhotels.com www.booking.com

@ tomerc To je moja omiljena destinacija u Parizu........ za gledanje. :o Ne mogu da ti kazem tacno za cene, jer sam uglavnom kupovao sitnice. Iskreno, mislim da nisu bas mnogo jeftini. Jedinu ozbiljnu stvar koju sam tamo uzeo je bila Schubert C3 kaciga i to odmah posto se pojavila. Platio sam je vise nego sto je bila u Nemackoj ali me put nije vodio tamo a hteo sam da je imam po svaku cenu. Kad vec ides u Pariz, nista te ne kosta da pogledas. Ako znas kakve ti cene odgovaraju, odlucis na licu mesta.

Ono sto je Dane tada rekao, jos vazi. Prosetas lepo Avenue des Champs-Elysees i kada stignes do Trijunfalne kapije, zaobidjes je i nastavis pravo u Grande Armee. Na samom pocetku ulice imas gomilu prodavnica moto opreme. To je moja omiljena destinacija u Parizu .

Za Motorola TLKR-T5 radiostanice, sistem za kacigu sam kupio preko sajta http://www.radios-uk.com/cyclekits.htm . Pogledaj, ima varijanti za sve tipove kaciga i za dosta marki radiostanica. Porucio sam i stiglo mi je za cetiri dana iz UK. Kvalitet zvuka je bio dosta dobar cak i za mene koji sam malo gluv. Stanice sam koristio samo za komunikaciju sa suvozacem. Do duse, nismo se bas ubijali od brzine a i kacige su nam jedne od najtisih. Ono sto me je svo veme nerviralo su bili kablovi.

Grrrrrrrr...

... a ja se bas pitao kada ce da ih uporede.

Čestitam na izboru, kaciga je fenomenalna. Po meni je lepsa od C3. Pogledao sam par sajtova i malo sam se iznenadio u vezi cena. Imas li neku ideju zašto je Schubert C3 skuplja od BMW System 6? Isti je proizvodjač, kacige su skoro identične (System 6 čak ima dodatak za aerodinamiku), isti sistem za provertavanje… ili sam prosto naleteo na pogresne sajtove.

@Panda Hvala na impresiji. Nesto oko retrovizora...ima neko dugme da ih sklopis i otklopis? Koliko brzo se sklope? Odlican detalj!!! Bas su me oni malo odbijali od Burgmana...mnogo strce Retrovizori se sklapaju i otvaraju u "realnom vremenu", za ne više od jedne sekunde. Veoma praktično. Ne podižes ruku sa volana, prstom se stisne dugme. Uz to, ostavlja utisak i na vozače pored kojih prolazis.

Iskustva jednog Burgmanovca - konformiste, koji je prešao u kruzeraše - mazohiste. Kada sam birao prvi motor, definitivno su svi argumenti bili na strani Burgmana 650. Na žalost, od maja prošle godine Burgman stoji u garaži jer sam, igrom slučaja, prešao na Intrudera. Juče sam ga prvi put posle dosta vremena vozio kod jednog potencijalnog kupca. Očekivao sam da će posle čudovišta od 1800cc osećaj vožnje ovog skutera biti nekako… jadan. Kako sam se z… Vratio sam se sa osmehom na licu. Stvarno ide fenomenalno. Ta jednočasovna vožnja me podsetila na to šta znači zaštita od vetra, ogroman prtljažnik ispod sedišta, sakupljanje retrovizora kod provlačenja, automatik, čiste cipele posle vožnje po bljuzgavici… Iako je skuter, ima razloga zašto su neki ljudi spremni da plate za njega više nego za npr. V Strom iste kubikaže. Nije ni čudno što u nekim gradovima Evrope, malte ne, polovina motora predstavljaju maxi skuteri. Prednost je i to što može da se ugradi oprema za hladno vreme (one rukavice i prekrivač za kolena) pa se motor vozi cele godine. Noviji modeli imaju grejanje sedišta i ručki. Dakle, spram toga šta tebi treba, maxi skuter je idealan. To dal' Burgman ili Silverwing… Meni je Burgman bio lepši. Proveri, čuo sam za Silverwing 600 u varijanti GT ali ne znam kada će ga pustiti.

Pa jeeeeste... Išias Panda, dalji rođak Chuck Norris-a.

Da ne ispane da se hvalim, ja sam mog digao. Prošle godine ladno ustanem sa motora i krenem, a ćopavu, naravno, zaboravim da spustim. Kraičkom oka vidim da motor pada. Potpuno nesvesno se okrenem, pritrčim i dignem ga sa zemlje. Kad me preseče… Uradio sam upravo ono što ne treba - digao sam ga sa savijenim ledjima. Sve se desilo u dve sekunde. Kako sam uspeo da podignem motor težak 320 kilograma (Intruder 1800) iz jednog poteza, nije mi jasno. Verovatno adrenalin… A tek što sam se sprijateljio sa fizioterapeutom… Mnogo fin čovek. Dva meseca smo bili nerazdvojni.

Ja sam prethodno imao Shoei Multitec sa DD ringovima i dosta sam se smorio sa zakopčavanjem. Sa malo debljim rukavicama nisam mogao ništa da uradim. To je bio jedan od razloga da promenim kacigu. Tek kada smo ženi kupovali full face Shoei (a njoj se baš ta dopala), u radnji su nam otkrili toplu vodu. Nema potrebe da se kaiš izvlači iz DD ringova, treba samo da se otpusti do kraja. Palčevima se uhvati kaiš zajedno sa zaštitom sa bradu i glava prolazi kao da je kaiš otvoren. Posle se samo uhvati kraj kaiša i jednim pokretom se zategne. WOW! Još kad su nam objasnili da se kaciga ne gura direktno na glavu vec da se malo nakrivi pa tek onda stavlja, našoj sreći nije bilo kraja. Eto šta je amater... a imao sam jasan stav šta valja a šta ne valja.

Ja imam Schubert c3, crna mat. Kada bih mogao, zamenio bih je za lakiranu. Bez obzira što sam probao sve žive preparate, krpe, maramice... nikada ne izgleda dobro - stalno izgleda flekavo. U prodavnici mi je crna mat izgledala najbolje ali se sada kajem. Pre ove kacige, imao sam Shoei Multitec metalic lakiranu. Posle čišćenja je uvek izgledala kao nova. To je moje iskustvo, ali verovatno zavisi od boje koju različiti proizvođači koriste. Moja sledeća kaciga će sigurno biti lakirana.

Ne dr'ce ruka, dr'cu oni od 'ladnoce.

Evo jedna nocna k'o za Facebook.

Prvih dana januara vozim od Beograda ka Sofiji. Cela porodica u kolima, muzika, kolači… Auto ima bugarsku registraciju a ja bugarsku vozačku dozvolu (stalni boravak). Prolazimo pored Niša. Prestaje auto put i na suženju znak - 60. U poslednjem tenutku vidim belog Pežoa iza šume znakova. Gazim na kočnicu ali kasno - lizalica. Čovek u plavom: Dobara dan. Vaše isprave, molim. Ja: Dobar dan. Izvolite. Čovek u plavom: Da li znate zasto smo vas zaustavili? Ja: Ma da, mi malo odvrnuli Riblju Čorbu i ja se zaneo. Čovek u plavom: Dosta ste se zaneli, to zadovoljstvo će skupo da vas košta. Ja: Šta da radim… Kad sam frajer da prekoračim dozvoljenu brzinu, teba da sam frajer i da platim kaznu. Gleda papire. Čovek u plavom: Ovako... ovaj put ćete proći sa opomenom ali za sledeći put pazite - kazne su jako visoke. Ja: Eeee, stvarno ste super. Baš vam hvala. Uzgred, da vas pitam nešto, zbog mojih kolega iz Bugarske. Kako se naplaćije kazna strancima - nema više plaćanja na licu mesta? Čovek u plavom: Tako je. Daje se uplatnica koja teba da se uplati u pošti u najbližem gradu. Tek tada može da se nastavi put. Ja: A šta se radi ako je, kao danas, nedelja a pošte i banke ne rade. Ili subota po podne? Da li treba da se čeka ponedeljak? I tu se čovek u plavom iznervira: Kod nas je sve polovično rešeno - o ovome niko nije mislio. Ako zaustavimo nekoga u subotu, tebalo bi dve noći da prespava ovde. Zato mi izbegavamo da naplaćujeno kazne strancima. Ja: ?!? Doobro… hvala vam još jednom. Srećna Nova godina. Čovek u plavom: Srećna i vama.

11. oktobar ADIO MARE Opijeni svežim jutarnjim vazduhom grada Pančeva (Red Bull nam nije trebao), pakujemo se i krećemo rano. Tašta nas isprati i ode pravo u crkvu. Nisam želeo da idemo preko Beograda na auto put, već preko Kovina i Smedereva. Dušan slabo poznaje Vojvodinu pa sam želeo da mu je pokažem u jesen, u vreme žetve. Tu je nekad, kažu knjige, bilo more... ... a ni Dunav nije loš... Na mostu kod Smedereva smo malo pristali. Izlazimo na auto put i gas... Iako se već nazire kraj putovanja, tradiciju cigara i Red Bull-a produžavamo skoro na svakoj pumpi. Kod Niša, posle naplatne rampe, pravimo poslednju zajedničku pauzu. Pozdravljamo se i tu završavamo naše desetodnevno druženje. “Uspeli smo! Srećan ti put prijatelju.” “Brmmm, brmmm, brm. Brm, brm, brm.” U prevodu sa motorskog: “Uspeli smo! Srećan ti put prijatelju.” Ja skrenem ka Istoku a Dušan produži ka Jugu. Preostaje mi još samo granica... ... i brzom brzinom stižem kući. Dušan, za kraj, negde u Makedoniji, gubi ciradu koju je prethodnog dana kupio. Kući stiže živ i zdrav. Naše oktobarsko putovanje je završeno. REZULTATI I ANALIZE 1. Bilo je fenomenalno. 2. Prešli smo oko 2800 kilometara 3. Kada smo imali kompletnu opremu bilo je bolje nego kada nismo. I obrnuto. 4. Nismo uspeli da prođemo sve republike bivše Juge a želeli smo. 5. Iako su motori potpuno različiti, može da se putuje zajedno. Sve zavisi od ljudi. Triumph Bonnie M109R Kategorija Clasik Cruiser Kubikaža 865 ccm 1783 ccm Težina 205 kg 320 kg Snaga 67 KS 125 KS Obrtni momenat 52/6000 160/3000 Rezervoar 16,6l (D. kaže “lažu”) 19,5 l + rezerva Prenos lanac kardan 6. Prisustvo naših žena kao saputnika bi doprinelo većem broju interesantnih fotografija. 7. Želeli smo više da razgledamo mesta kroz koja smo prolazili ali nam je nedostajalo vremena. Loše je kada imaš tajming i obaveze. 8. Dušan razmišlja o GS-u, Tiger-u ili Varaderu ZAKLJUČCI Pušenje je štetno za zdravlje. Kad putuju dva smotana bajkera, vožnja dobija dodatnu dimenziju. Ići ćemo opet. Pozdrav Neša & Dušan

10. oktobar IZ PRAVCA ZAPADA KA JUGO-ISTOKU EVROPE KREĆE SE… MALA GRUPA BAJKERA U principu, ambiciozni plan za povratak je bio da brodom odemo do Dubrovnika a onda, preko Crne Gore i Albanije, pravo do Skoplja. Na žalost, imamo samo subotu i nedelju na raspolaganju a brod iz Rijeke kreće tek u ponedeljak. Mi u ponedeljak treba da smo na poslu. Četiri dana smo putovali do Slovenije i ako treba toliko i nazad… Što je mnogo, mnogo je. Treba i da se radi. Osim toga, kiša ne prestaje da pada. Ambicije nam se polako rastapaju. Za utehu ostavljamo opciju obilaska Istre. Dogovorimo se da vidimo kakvo će biti jutro i da tada rešitimo kuda ćemo. Subota ujutru. Pogled sa terase govori sve. Od jutarnje kafe u Umagu nema ništa. Istra ostaje za sledeći put. Kiša samo povremeno prestaje da pada. Sve je natopljeno vodom. Mi već imamo kompletnu opremu ali Triumph ne voli mokro. Nema nam druge, moraćemo auto-putem. Za danas: Piran – Ljubljana – Zageb – Pančevo. 700 kilometara od kojih svega 50-tak nije auto-put. Spremamo se za dosadu i lagano krećemo. Ne znam koji me je vrag naterao da predložim da skrenemo u Kopar i da zavirimo u jednu prodavnicu moto opreme. Nismo ni krenuli a već stajemo. Svratimo mi a ono zatvoreno. Subota je i verovatno su ljudi rešili malo da odmore. U jednom trenutku vidimo da nekoga ima unutra. “Ja ovde ne radim, radnju drži moja žena. Ako hoćete pogledajte i onda zatvaram”. Ko kaže da su žene shoping manijaci... Probamo kacige, pantalone, jakne, gledamo motore... Dušan razmišlja da li da zameni Triumph-a za polovni Gold Wing koji ovde košta 10.000 Eura. Čovek strpljivo čeka. Na kraju kupimo po jedne rukavice a Dušan i ciradu za motor. Pozdravimo se mi sa čovekom, on zakluča radnju i ode. Dok navlačimo opremu, Dušan se udari po čelu: “Zaboravio sam ključeve unutra.” U glavi počinje da nam se razrađuje horor. “Izvini Neša.” Otrči Dušan iza zgrade i, srećom, ugleda čoveka koji upravo ulazi u auto. Ispostavi se da on drži servis iza ugla i da se zadržao da ga zaključa. Hvala Bogu, nema potrebe da tražimo slovenačkog Hudinija. Nastavljamo put. Do Zagreba je putovanje bilo izrazito naporno. Smenjuju se kiša, oblaci i magla. Saobraćaj je gust ali su zato predeli prelepi. Tri puta smo oblačili i skidali kišna odela. (Na ovoj fotografiji otkrivam tajnu šta je na leđima Dušanovog Held kombinezona.) Auto put kroz Sloveniju i nije toliko dosadan. Ima jako lepih mesta za odmor i fantastičnih restorana na pumpama. Preporučujem restoram Marche na Petrolovoj pumpi, najviše zbog gibanice (u Slovenačkom smislu te reči). Pre nje obavezno pasulj sa kobasicom. Posle Zagreba, poslednji put skidamo kišna odela. Vozeći sa oko 150-170 km/h pobegli smo od kišnih oblaka i više ih nismo sreli. Put kroz Hrvatsku nije toliko zanimljiv ali je dobar za produvavanje motora. Ravno, pravo i malo saobraćaja. Bez obzira na klasičan izgled, Triumf može dosta brzo da ide. Proslavljamo 2.000 pređenih kilometara negde u Hrvatskoj. 50-tak kilometara pre Srpske granice Dušanu zasija crvena lampica za benzin. Izvodimo pametan zaključak: pri većim brzinama Triumph troši više!!! Benzin treba sipati češće nego što je propisano, na 200 kilometara. Blaga panika nastupi kada otkrivamo da benzinska stanica na koju smo naišli ne radi. Kada je video da nema benzina, Dušan da gas do daske da što pre stigne do sledeće pumpe. Umetnik čovek, šta ćeš. Srećom, Triumph izgura do Spačve. Već sam mislio da ću morati da pravim ceo krug od jedne do druge naplatne rampe sa bocom benzina. Ulazimo u Srbiju i pravimo malu pauzu. Pao je mrak i malo smo umorni. Ulazak u Beograd me podseti na sadržaj podforuma Motoristi na drumu. Gužva od Arene je uobičajena. Međutim, prvi put od kada smo krenuli, automobili počnu da nas seku, da nam zatvaraju put a šoferi da psuju što se provlačimo. Po neverovatno jakom i hladnom vetru stižemo do Pančeva. Od sve familije koja nas je sačekala sa hranom i pićem, ne mogu a da ne spomenem svog šuraka. Pre mesec dana se rodio mali Sergej i, kao svaki primeran otac, Bojan ne mrda iz kuće. Kada smo stigli uz tutnjavu motora, onako znojavi i dobro raspolozeni, krenule su mu ljige na usta. Mogao je samo kacigu da stavi na glavu. Treba malo da sačeka. Desetak godina, kao i ja, pa eto i njega na dva točka. Tašta nas nahrani kako dolikuje kada dolazi zet na konju iz daleka. Danas smo prošli 700 kilometara. Koma.