Nije isti udes. Zabuna je nastala zato sto su kopirane samo dva pasusa pa je ispalo da je rec o istom dogadjaju. Evo originala: by Google Na kraju krajeva, nije ni važno - samo da dete bude dobro.

a dal se neko pita....sta je devojcica od 12 god. trazila na ulici u to vreme.........sta cemo sa tim... U koje vreme? Gde piše u koje vreme je devojčica nastradala? Ovo 22.45 se odnosi na drugi udes. Posle svih komentara ispade da je nekakva lažljiva stoka okrivila motociklistu da je udario devojčicu koja je bez nadzora roditelja u jedanaest noću sama šetala gradom. Doktore, kako se ovaj fenomen zove u psihijatriji? Hajde malo da čitamo šta je napisano i ako neko ima dodatne informacije neka kaže a ne da se igramo gluvih telefona.

Pa kada si već lekar i znaš šta je u pitanju, kaži i nama. Šta se dogodilo izmedju motocikliste i deteta pa je dete završilo na reanimaciji?

Ovo je Rukka skup model

Kakav si ti CAR... Fenomenalno putovanje i putopis. Samo da te podsetim, put ka Iranu prolazi kroz Sofiju. Ako ipak, po svom običaju, kreneš prečicom preko Estonije, srećan ti put.

Drage kolege, juče je završena julska sesija CSS-a u Bugarskoj. Na žalost, detaljan izveštaj sa drugog nivoa ću uspeti da napišem tek krajem avgusta (odmor ). Do tada, evo snimka moje vožnje - treća vežba. Sveta krava (R1200GSA) i kravar (ja ) smo veoma ponosni na štrebersku scenu (02 minuta 27 secundi). Svo vreme se vozi u jednoj brzini, bez kočnica. Sa Arsom (na forumu Arsalek) sam se dogovorio da on napiše prikaz 3. i 4. nivoa - on je mnogo napredniji od mene. Inače, srpska ekipa se sastojala od četiri člana

Isao sam nekoliko puta ali uglavnom porodicno. Kao sto kaze Doktor, plaze su fenomenalne. Na istocnoj obali je, za mene, najlepsa plaza u Grckoj - Vourvourou. Ako si blizu, obavezno obidji.

Oooo... kolega... Dobro došao

Destinacija za danas je Beograd. Prognoza je obećavala - umereno oblačno sa mogućim kratkotrajim padavinama. Jutarnje sunce je raspalilo maštu Dori i Arsi i oni reše da se vrate malo okolnijim putem, preko Plitvica, Zadra, Šibenika, Trogira, Splita i Sarajeva. Ako Arsu nateram da se učlani na forum, imaćemo zanimljive putopise. Evo samo dve fotografije sa tog "vraćanja kući". Slike sam "ukrao" sa njegove FB stranice. ARSOOOOOOO... Ajde! Ja, na žalost, nisam mogao da im se pridružim. Imao sam ugovoren sastanak sa klijentom u Beogradu a osim toga, želeo sam što pre da se vratim Tanji, Luki i Sofiji. Wish you were here. Moj povratak ka Beogradu je protekao spokojno. Umesto da se borim za opstanak kao na odlasku, mogao sam da obratim svu pažnju na svoje novo mezimče. Pustim preko slušalica (nećete verovati) Pink Floyd i voziiii... Put je bio skoro prazan. Kišica je povremeno lagano padala ali me to nije sprečilo da napravim par eksperimenata sa GS-om. Koliko maksimalno može da digne? Kolika mu je potrošnja pri većim brzinama? Kako se ponaša pri različitim nivoima podignutosti windshield-a? Kako je voziti sa upaljenim grejačima za ruke a kako je bez? Koliki mu je zaustavni put kod naglog kočenja? Kakva je razlika u vožnji na Soft, Normal i Sport režimu vešanja? Neću ulaziti u detalje da ne bude: svaki ciganin svoga konja hvali ali moram da priznam da polako počinjem da razumem BMW manijake. O tom potpom. Ovom prilikom samo ću da navedem jedno od iznenadjenja tokom vožnje. Idem negde oko 160 km/h, kiša pada a ja primetim da mi kapljice skoro nepomično stoje na spoljnoj strani vizira. Uvek do tada mi je strujanje vazduha zamenjivalo brisače na kacigi. U ovom slučaju ne. Windshield toliko dobro odradjuje posao da, ako želim da maknem kapljice sa vizira, teba da se lagano uspravim na noge. U svakom slučaju, jureći se sa oblacima, polako ulazim u svoju domovinu. Granica i natpis nisu bili potrebni da bih znao da sam u Srbji. Sutradan posle sastanka, poluprazne kofere dopunjujem velikom količinom mlevene Plazme i Ledenih kocki i vraćam se u Sofiju. To je bilo to. Citiraću po ko zna koji put svog kuma Ivana Ivačkovića: "Taman sam izašao iz produženog puberteta i ušao u krizu srednjih godina." Još jedno putovanje u srcu - još jedna cigla u zidu.

Ovo mi je bio najteži deo pisanja. Šta reći za sam koncert? Jako mrzim frazu "fotografije govore više od hiljadu reči" ali u ovom slučaju mi zaista nedostaju reči da izrazim svoja osećanja. Šta god da kažem, zvuči mi banalno. Bio sam na mnogo koncerata i na većini sam uživao. Ovo je jedini koncert na kome sam živeo. Svo vreme mi je stajala knedla u grlu. Da ne davim, evo fotografija, jer fotografija (a i filmovi) govore... Interesantna stvar mi se desila u jednom trenutku na koncertu. Bombarderi su "preleteli" salu, srušili zid i prosuli hiljade papirića sa različitim ideološkim, verskim i drugim simbolima moći: krstove, polumesece, Davidove zvezde, srp i čekić, Shell, Mercedes, CocaCola... Jedan od papirića mi padne direktno na čelo. Pogledam ja – krst. Nisam religiozan i krenem da ga bacim. U tom trenutku mi prodje kroz glavu jučerašnji pakao kroz koji smo prošli. Ako sutra, na povratku, vreme bude isto kao i na odlasku, imaću potrebu za dodatnom pomoći... i strpam papirni krst u džep od jakne. Nikad se ne zna... Punog srca vraćam se u hotel i očekujem sledeći dan.

Zagreb je jedan od mojih omiljenih gradova. Neću pisati o njemu jer je već dosta pisano na forumu. Dora i Arsa su ceo dan proveli u šetnji, obilasku pivnica i picerija i traženju (pravog) kišnog odela. Ja sam posle nekih bajkerskih obaveza u vezi opreme... ... dan proveo na sastancima. Svako koga sam sreo je razgovor počeo rečenicom: "Da znaš samo kakva je oluja ovde bila sinoć..." "Stvarno?!?" Nekoliko dana nisam mogao da se oslobogim jezivog osećaja nemoći pred prirodnom stihijom. Dosta je bilo kukanja, ajde sad nešto lepo. Zašto smo došli u Zagreb? Da gledamo koncert. Jeeeeeeeee... Do Arene smo otišli (of kors) motorima. Parkirali smo ih blizu ulaza i zatekli ih na istom mestu. Može da počne.

Posle nekog vremena nalazimo se na odmorištu Novska. "Mi smo stigli pre par minuta. Vozač šlepera se MALO iznervirao pa smo odustali od ovog stila vožnje." Dora cvokoće od hladnoće. Mokra je do gole koža ali osmeh ne silazi sa njenog zamrznutog lica. Takvog pozitivca u životu nisam sreo. Spas nalazimo u kafani na čijim vratima stoji velika nalepnica: Preporučuje se od Sindikata hrvatskih šofera. Pravo mesto za nas. Kada smo se pojavili kao pokisli Marsovci, prvo je zavladao muk a onda je počelo veselje. "Vi niste normalni, po ovom vremenu motorima..." Topla kava, WC, muzika, sve suho... ma ima sve što nam treba. Posle dva sata prijatnog ćaskanja, olujni vetar prestaje. Kiša nastavlja da pada ali ona normalna. Vreme je za polazak. Dora se presvukla u suvu odeću ali teba da izmislimo kako da u roku od pet minuta ne postane ponovo mokra. Pribegavamo rešenju koje smo Tanja i ja patentirali još kada smo prvi put pokisli ko miševi - kese za djubre. Usred restorana Dora stoji sa podignutim rukama a mi kreiramo kišne pantalone na licu mesta. Ostali gosti sugerišu. Kombinacija kesa i lepljive trake. Sigurno bi i Lady Gaga bila zadovoljna našim dizajnom a da ne govorim o nama. Baš smo bili ponosni. Dora nas je do kraja putovanja zvala Dolce i Gabbana. Laganom vožnjom stižemo u Zagreb. Grad je bio potpuno pust. Zašto nigde nema nikoga, shvatili smo tek kada smo u hotelu zamolili da nam kuvar pripremi nešto toplo. "Nema više kuvara, sada je dva polse ponoći." Sendviče koje nam je gazda hotela napravio su bili nešto najukusnije što sam u poslednje vreme jeo. U sobama je pičilo centralno grejanje. Pravda za mučenike!

Ulazimo u Hrvatsku. Na prvoj Ini, dok nam toči benzin, radnik sa pumpe pita: "Gde idu svi ovi Bugari?" "Na koncert Roger Watersa... znate, to je muzičar iz jedne grupe koja se zove Pink Floyd." "Uuuu, sjajno... a hoće li svirati nešto sa The Dark Side of the Moon ili samo sa The Wall? Meni je Ummagumma bio omiljeni album i kako je muzika samo legla u Antonionijevom filmu Zabriski Point..." Ups... Nismo jedini koji vole Floyde. Punih rezervoara, spremni smo da predjemo poslednjih 270 kilometara od Spačve do Zagreba. Kad nagarimo, nadoknadićemo svo razvlačenje. Sunce polako zalazi a nebo dobija neke čudesne forme. Prelepo. Odjednom – šamar. Znate ono kad se nekome opali šamar a glava mu se okrene na stranu. Ne šamar, nego šamarčina - udari severnog vetra koji okreću glavu i zanose ceo motor. Nekoliko puta godišnje prolazim turu Beograd-Zagreb ali toliko jak vetar još nisam doživeo. Čak i Arsa, čovek koji je spreman na sve, stane i predloži da se vratimo u Beograd. Nebo u pravcu zapada, ka kome se krećemo, postaje olovno a munje zastrašujuće paraju nebo. Ne može da se drži glava koliko nosi. Think positive. Do Zagreba ima samo 250 kilometara auto-puta. Čak i ako vozimo 130km/h, za dva sata smo u hotelu. Ako postane gadno, prespavaćemo u nekom motelu uz put. Oblačimo kišna odela i naravno - idemo dalje. "A gde je Dorino kišno odelo?" "Pa na njoj!" Mala vetrovka koja se jedva oblači preko motorističke jakne. Ovo neće na dobro. Ubrzo postaje gadno... mnoooogo gadno. Stežem volan, držim gas i napregnuto čekam sledeći udar. Sa naletima severnog vetra Arsa se bori na specifičan način. Krene da pretiče šleper i vozi paralelno sa njim. Meni je to bilo suviše strašno a izgleda i vozačima šlepera - trube, koče, mašu iz kabine da se skloni. Ipak, krećemo se relativno brzo. Noć je već pala, sve sporije vozimo a počinje i ono što najviše mrzim na motoru - kiša. Horizontalna. Počinje prava oluja. Vidljivost – nula. Kada su grane počele da lete oko nas i kada je lišće prekrilo asfalt, situacija postaje kritična. Vozim pod uglom od 45 stepeni, osećam kako gume proklizavaju od mokrog lišća a vetar me nekontrolisano nosi u poslednju levu traku. Lišće se lepi po mokrom viziru... Koferi na GS-u, ko jedra. Vozimo od parkinga do parkinga, od nadvožnjaka do nadvožnjaka. Ko za maler, dve benzinske pumpe su srušene da bi se izgradile nove i nemamo gde da se sakrijemo. Ja ko p***a smanjim na 40, upalim sva četiri žmigavca i vozim žutom trakom. I pored toga, povremeno se nadjem u krajnjoj levoj traci. Mislim, ako treba da padnem (a pašću sigurno) bolje da je pri 40 na sat. Nemam skoro nikakvu kontrolu nad motorom, oluja me baca kao listić. Totalna bespomoćnost. Dogovaramo se da svako vozi po sopstvenoj proceni. Arsa ne bi bio Arsa ako ne bi uveo neku inovaciju. Zalepi se na pola metra iza šlepera koji seče vazduh i otklanja kišu. Buka od kamiona, vetra i kiše imaju jednu prednost - ne čuje se Dora koja vrišti na zadnjem sedištu. Gledam ih kako nestaju na horizontu vozeći iza kamiona. Ja se skoro sat vemena vučem i prelazim jedva 40-tak kilometara.

Priželjkivao sam da mi prva rečenica budućeg putopisa bude "osvanuo je divan sunčan dan" ali nije bilo tako. Vreme je bilo nekako cmoljavo, sivo, oblačno... Tako je bilo celog dana. Sa malim zakašnjenjem krećemo oko 10h. Uz nekoliko pauza, ručak i prelaske granica, trebalo bi da stignemo u Zagreb najkasnije do 20h. Planiranje je sve - plan nije ništa kazao je jedan tamo... Prvu pauzu pravimo već posle 50 kilometra, na granici izmedju Bugarske i Srbije. Arsa nije stigao da kupi zelenu kartu pa je "izvesno vreme" tragao za mestom na kome se prodaju. Pravilno ispisane tabele su mu mnogo pomogle da se orijentiše. Čisto da zna gde se nalazi - na graničnom prelazu КалотNна. Na kraju je uspeo da pronadje prodajni punkt. Da ga citiram: "Mikrotalasna, toster, sendviči... sve neophodno da ti izdaju zelenu kartu" Brzo izlazimo na auto-put. Suvo je i krećemo se dosta dobro: 130 – 170km/h. Sunce sve češće dobija bitku sa oblacima. Da ne umremo od dosade, pravimo malu razmenu motora. Generalno, posle 30-tak kilometara na GS-u, Arsa nije pao na teme. Dopala mu se zaštita od vetra, stabilnost motora pri većim brzinama, kočnice, udobna pozicija za vožnju. Ipak, po njemu, GS-u nedostaje adrenalin. To je i meni bio prvi utisak kad sam ga kupio. Odvrneš gas do daske ali nema onog efekta da ti faca ostane dva metra iza kao kod Intrudera. Dora je bila zadovoljna. Ima više mesta za suvozača i manje duva. Moj utisak o Kawasaki-ju je vrlo pozitivan - živahan, brz, lak motor. Mnogi kažu da je taj model best buy i mogu da se složim sa tim. U poredjenju sa GS-om, oseća se da više duva, sedište je neudobnije i sama pozicija za vožnju je više zgrčena. Svakom se, naravno, više dopada sopstveni motor. Iako smo zbog zelene karte već u malom zaostatku sa vremenom, ležarno produžavamo. Pravimo malu... mini... mini... mini... pauzicu za ručak. Od svih restorana u okolini auto-puta, Arsa je obećao Dori da je vodi na ribu u Konobu kod Goce i Renata (još malo pa u Pančevu). Jeste klopa bila fenomenalna i jeste da je jedan od momaka izgovorio rečenicu kojoj sam se smejao danima ("Brateee... mnogo Vam je dobar ovaj motor") ali tri sata sa sve probijanjem kroz centar Beograda... užas. Jasno je - vozićemo noću. OK. Nema veze. Nema nerviranja. Idemo na koncert Roger Waters-a, dakle, mislimo pozitivno. Kada čovek misli pozitivno, samo mu se lepe stvari dešavaju. Jeste da kasnimo ali smo zato uživali u hrani. Ma sve je super... eto, za pola sata rešavamo i dodatni problem samovoljno rotirajućeg retrovizora na Kawasaki-ju (majstor Pera). Pis brader!

Koje muzičke albume biste poneli sa sobom na pusto ostrvo? Jeste li nekada pravili rang listu deset albuma vašeg života, albuma koje jako volite, često ih slušate i nikada vam nisu dosadili? Na mojoj listi, neprikosnoveno prvo mesto zauzima "The Wall". Pink Floyd je zapravo grupa koju slobodno mogu proglasiti i za grupu svog života. Još od gimnazije i studentskih dana njihovu muziku i tekstove sam doživljavao kao sastavni deo svog sistema vednosti. Eksperimenti sa zvukom i muzikom, provokativni i "intelektualni" tekstovi, politička pozicija koja je još tada govorila o opasnosti od globalizacije i totalitrizma, sve to je za mene predstavljalo neiscrpan izvor inspiracije. Iako me strašno privlači, neću pisati o Floydima jer ovo nije muzički već bajkerski forum. Ipak, njihova muzika ima dosta zajedničkog sa motorima - nosi želju za slobodom, individualizmom, angažovanošću, buntom... Kada sam čuo da će 13. aprila 2011. u Zagrebu Roger Waters, gitarista Floyda, održati koncert, pitanje da li idem nije se postavljalo. Sticajem okolnosti sam propustio sve njihove koncerte dok su ih još pravili. Nije se postavljalo ni pitanje čime ću ići. April jeste zeznut mesec po pitanju vremena ali da idem na koncert nečim drugim sem motorom, to nije dolazilo u obzir. Osim toga, ovo će biti prvi test za novog GS-a, koji je posle prvog servisa, odspavao dug zimski san. Dosta je odmora, vreme je da vidimo šta može. Ubrzo je postalo jasno i ko su ostali članovi ekspedicije: Arsa i Dora i njihov neuništivi Kawasaki Versys. Do sada smo zajedno vozili samo po Bugarskoj. Rutinsko pitanje: "Da li imate kišna odela?" Rutinski odgovor: "Da." (ha) Osim rezervacije hotela preko booking.com, pripreme zapravo i nisu postojale. Već sam čin pakovanja je doneo prvi plus GS-u. Sve stvari za četiri dana su stale u jedan kofer. Naravno, sve sam rasporedio u dva kofera (zbog ravnoteže ) a zadnji sam poneo samo da bih u njega mogao da stavljam kacigu dok se vozikam po Zagrebu (a i tako izgleda moćnije, jel da?). Od Sofije do Zagreba ima oko 800 kilometara. Skoro svo vreme je monotoni auto-put. Ipak... nekako smo predosećali da nam vožnja neće biti dosadna. Sve je bilo spremno: motori, oprema, kupljene karte za koncert, put lak... Ja sam čak u plan ubacio poslovne sastanke u Zagrebu i Beogradu. Jedina nepoznanica je bilo vreme. Danima pre puta smo pratili meteorološke prognoze i one su se svakog dana menjale. Jednom kažu da će tih dana biti sunca a sledećeg dana, kažu, kiša. Te biće oko nule; te biće 23 stepena. Rešili smo da ne obraćamo pažnju na te gluposti. Jesmo bajkeri ili smo p***е? Idemo motorima pa makar padale sekire. Idemo na Roger Watersa... Alooo!!! Rutinsko pitanje: "Da li imate kišna odela?" Rutinski odgovor: "Da." (ha)

Dnevna doza za gladne jezeraše.

Dobar dan bajkerski narode. Izvinjavam se što se nismo ranije javili. Imali smo četiri kompjutera i dva 3G modema, ali nismo imali mrežu. Danas se ekipa pakuje i kreće nazad. Ja sam morao dan ranije da se vratim, pa reko, da se javim na forum. Evo, nekoliko sličica za početak - Lalajko već sutra počinje sa pisanjem putopisa. Mesto na kome smo kampovali je bilo užasno. Srećom, nismo imali problema sa paljenjem vatre. SLOVENAC pravi SRPSKI roštilj u BUGARSKOJ. Internacionala brale! Noć lagano pada... Iz šatora se čuju nekakvi strašni zvuci... Na ex, folk and rock 'n roll Jeli smo i ribu. (Dobro je da pastrmka može da se kupi u prvom selu) Voda je bila neviđeno topla. Toliko od mene. Nastavak sledi. Lalajko preuzima štafetu.

Ja cu imati dva USB modema za 3G mrezu. Ako imas komp, lako cemo da ga vezemo. Ako ne, ja cu imati laptop.

Što se tiče Srbije, NT 2012.1 je neuporedivo detaljnija karta nego prethodne verzije ali ima i nedostataka. Ja sam prošlog vikenda naišao na sledeće greske: U većini mestima su se pojavila imena ulica ali nema detljnih brojeva kuća Uopšte nije unesena obilaznica oko Pirota - šalje te kroz grad Od Loznice vodi samo do granice sa BiH, nije ucrtan prelaz i put do Bijeljine Inače, bez greške me je vodio kroz gradove. Dobro se pokazao i na putu izmedju Valjeva i Osečine. Put je bio zatvoren zbog radova i Garmin mi je našao super alternativu. Iznenadio sam se da se ovako uzan put nalazi na karti. Takodje, vodi skoro do Lalajkove kuće. Sve u svemu, godinama koristim City Navigator Europe a ova verzija je prvi put upotrebljiva i u Srbiji. Za one zahtevnije, sigurno SCG daje više mogućnosti.

Sve što na'vatamo po šumi i u vodi - bacamo u tanjir. Ako nemamo sreće, tu su supermarketi.

... jedna od najlepših priča ... Iskrene čestitke za sam pohod a i za putopis. Sjajno.

Najlakše je da ideš ka Vidinu koji je na severo-zapadu Bugarske. Dunav se prelazi feribotom. Odande do Rabiškog jezera (koje je u planu ture) ima 50-tak kilometra. Ostatak puta kroz Bugarsku možeš videti na prvoj strani ove teme. Ajd uspeh.

@Steel_Stallion Potpuno se slazem sa svim sto si napisao i naročito sa nekim od pravila od #1 do #5. Što se tiče biciklista, to je moj, očigledno, neuspešni pokušaj da se našalim. Imao sam u vidu mog komšiju Stevu koji već 30 godina vozi isti bajs i nikada nije "jurio" brže od 6 km/h. Naravno da isti fizički zakoni važe i za motor i za bajs. Bajkeri koje poznajem vrlo često i samouvereno koriste izraz "counter-steering". Problem je što malo ko može da objasni kako to funkcioniše i šta se u stvari dešava tokom primene ove tehnike. Zato sam (lako) ironično napisao da je nama "sve kristalno jasno" i "logično".