Par km pre ulaska u Despotovac nalazi se muzej maketa. Čovek je napravio gomilu manastira u razmeri 1 : 17 Kopije su fantastične. Ulaz je čitavih 100 dinara. I ponovo čuđenje "kako smo motorom došli iz daleka". Ima i lepih suvenira da se pazari povoljno. Ponovo je Atlantic imao off-road seansu da bi se dokopao prirodnog staništa - ceste. Pravac Manasija.

Na putu od Ravanice do Manasije naiđe se na Rudnik Senj. Nešto nas nije dojmilo ovo mesto pa se nismo ni zadržavali nego smo preko vojnog poligona Pasuljanske livade produžili uz prelepe krajolike prema Despotovcu i manastiru Manasiji.

Posle Resavske pećine obišli smo i manastir Ravanicu gde počivaju mošti kneza Lazara. O lepoti ove svetinje neka slike same govore. Prodavca đinđuva smo zamolili da nas slika i pošli smo nazad ka Manasiji uz par mesta "za obići usput".

Prva destinacija za ovaj dan nam je bila Resavska pećina. Stigli smo taman na ulazak grupe u pećinu. Osamsto i neki metar staza je uređen za posetioce a istraženo je do sad oko 2,5 km hodnika i prolaza. Bio sam kao klinac u Postojni ali i ova pećina je impozantna, pogotovu što se obilazi peške. Put nas je zvao dalje pa je bilo vreme da se krene...

Pogled sa terase našeg "golubarnika". Rečica koja nam je pevala celu noć. Atlantic je skupljao snagu za naredna iskušenja. Posle kafice, čekajući doručak a na nagovor konobara uputili smo se na sam izvor reke, nekih 500 metara uzbrdo, uređenom stazicom. Panorama koja nam je oduzimala dah. Etno WC Ovo je samo izvorište reke. Naravno da sam kao stari alpinista morao da se uspentram na stene uz bučno negodovanje moje lepše polovine koja je ostala na uređenoj platformi. Vratili smo se pod vodopad da se malo "osvežimo". Dovoljno je minut biti na platformi kod vodopada da budeš skroz mokar. Obavili smo i doručak pa je bilo vreme da se lagano kreće dalje. Na ovo mesto ako Bog da - sigurno se vraćamo. Ko god bio u prilici neka ga obiđe - neće se pokajati!

Put nas je odveo do Krupajskog vrela. Nije kao vrelo Mlave ali je fino mesto. Nismo se preterano zadržavali jer je mrak već uveliko padao. Već skoro po noći stigli smo na sledeću destinaciju i mesto našeg prenoćišta - vodopad Lisine. Iznajmili smo bungalov kraj samog vodopada za korektnu cenu, trknuli do vodopada i večerali u restoranu koji jedan svoj deo ima u "stenovitom" obliku Ili je klopa stvarno bila dobra ili smo mi bili gladni ko vukovi tek večera je planula za čas a pivce i čaša vina su samo pomogli da lepše utonemo u san posle pređenih 410 km taj dan. Huka rečice koja teče kraj bungalova je bila kao uspavanka. A evo i našeg konačišta za tu noć.

Posle Trške crkve u pravcu Krepoljina nalazi se selo Osanica. Tu se nalazi kanjon Osaničke reke. Morao sam da obiđem to mesto posle 18 godina...O čemu se radi: Tu je nekada bio alpinistički poligon za specijalne jedinice Vojske Jugoslavije. Avgusta '93. sam pohađao tu obuku i preživeo poniranje u kanjon od 35 metara posle pucanja sajle koja ga je premošćavala. Spaslo me je osiguranje u vidu "bikolorke" i "prusika". Zaustavio sam se na metar i po od plićaka rečice. Bio sam vrlo uzbuđen kada sam se našao posle toliko vremena na ovom mestu. Bilja mi kaže da se to itekako videlo po meni. Najezda uspomena i slika iz prošlosti mi je podiglo raspoloženje i odagnalo umor zbog vožnje od skoro 400 km taj dan. Na donjoj slici se vidi mala zaravan sa leve strane rečice. Tu su nam bili šatori sastavljeni od šatorskih krila. Skoro da sam siguran gde je bio tačno moj šator. Ali da bi se stiglo na ovo pomalo tajanstveno mesto treba preći vrlo zahtevnu deonicu puta od kilometar - dva čak i za enduro motore. Atlantic je opet pokazao svoje off-road sklonosti i stigli smo na lice mesta. Biljin komentar je bio: Nisi ovde poginuo pre 18 godina pa si rešio sad da zaginemo zajedno. Ovo je stena zvana "zvezda". Visoka je preko 20 m i sa nje smo se spuštali "osmicom" sa dva do tri dodira sa stenom. Inače po kazivanju jednog meštanina, vojska već duže vreme ne koristi ovaj poligon za obuku. Ja sam za moj "kondorov let" tada dobio 7 dana nagradnog odsustva... Kada je došlo vreme da napustimo ovo prelepo mesto, moja draga se taktički povukla i vratila se do normalnog makadama peške, ne želeći da zajedno još jednom prođemo avanturu šljunkovitog putića uz provalijicu pokraj njega. Pošto Atlantic nije konj pa da se sam vrati, neko tj ja sam ga morao poćerati natrag. Sad mogu da kažem da imam enduro skuter! Dan je već odlazio u smiraj pa smo krenuli dalje...

Preko Krepoljina uputili smo se ka Žagubici da obiđemo vrelo Mlave. Sama poseta vrelu imala je svoj uvod. Naime u Krepoljinu smo prošli pored benzinske pumpe gde su dva traktora čekala red pa sam produžio dalje, računajući - sipaćemo usput ali do Žagubice nijedna pumpa nije radila. Konačno smo stigli pred pumpu u Žagubici ali je bio zastoj zbog fiskalne kase. Par ljudi koji su čekali da pumpa proradi su bili oduševljeni da smo motorom došli iz daljine od 320 km. Pumpa je konačno proradila a pištolj je pokazao da je Atlantic imao "čorbe" za još 30-tak km... Dakle "sitog" motora dođosmo na vrelo Mlave. Mesto je očaravajuće. Idilu je jedino kvarilo falširanje pevaljke iz motela pored vrela. Ignorisali smo je i uživali u prirodnoj lepoti ovog mesta. Bilja je čak htela da tu i noćimo ali ja sam imao drugi plan. Pastrmke iz jezera su veličine prosečnog praseta. U povratku za Krepoljin zastali smo pored Trške crkve i uslikali je bez velikog zadržavanja.

Drage kolege na dva točka, dozvolite mi da sa Vama podelim jedno malo putovanje realizovano u režiji alexanto ekipe. Ideja je bila da obiđemo deo Homolja i obiđemo neke od zanimljivosti koje tamo postoje. Zadnji dani aprila su iskorišćeni za naše putešestvije... "Osedlali" smo Atlantica i krenuli preko Titela za Pančevo. U Pančevu sam "rutinski" umesto za Bavanište skrenuo za Banatsko Novo Selo. Duvao je takav vetar da smo tu pravolinijsku deonicu vozili pod nagibom od skoro 45 stepeni - i Rossi bi nam pozavideo... Posle B.N.Sela produžili smo za Devojački Bunar i preko Banatskog Karlovca i Deliblata stigli konačno do Kovina. Put kojim smo prošli je pokazao da Atlantic ima off-road potencijala... Prvo stajanje je bilo u Banji Ždrelo. Simpatično mestašce na samom ulasku u Gornjačku klisuru. Vetar je i dalje šibao a iz ovog jezerceta izađe čiča u šortsu! Smrz'o sam se kad sam ga video. Nismo se dugo zadržavali pa smo krenuli put Gornjačke klisure. Vožnja kroz klisuru je prava uživancija, tek nam je vetar koji je i dalje "divljao" kvario potpun ugođaj. Stigosmo i pred manastir Gornjak. Sam manastir i njegov okoliš su jedno prelepo mesto koje odiše mirom i spokojem. Tu smo napravili malu pauzu da klopamo i obiđemo manastir. Uz sam manastir protiče Mlava i pravo je uživanje biti tik uz obalu prelepe rečice a još kad se upristoji i mali piknik - eto sreće! Posle klope obišli smo manastir. Simpatična je crkvica "u steni" koja se nalazi tik iznad "glavne" crkve. Bilo je vreme da se krene dalje i ovu svetinju smo ostavili iza nas. Nastavak sledi posle reklama...

dexter vrati se unazad u temu - ima objašnjenje kad su neke kolege stavljale maxi scooter club. Kao što već napisah ranije: Svi se mi bavimo nečim u životu i od toga živimo. Okupljanje Maxi Scooter Cluba je prava stvar ako čoveka ne optereti ni u kojem smislu. Slovenci recimo imaju dva velika susreta - na otvaranju i zatvaranju Maxi sezone. Ostalo su okupljanja tipa: kako se par njih dogovore a naravno da mnogi vole i sami da putuju. Mislim da slično treba i kod nas da funkcioniše: Jedan do dva veća okupljanja i obilazak nekih moto događanja - ko je raspoložen. Tu pre svega mislim na moto trke, ko voli i moto skupove, akcije motociklista ( moto zeka i deda mraz) a ostalo se svodi na predloge za vožnje pa kad se grupa okupi - eto ugođaja! Još jednom napominjem - bez opterećenja! Čisto druženje i zezanje istomišljenika po tipu motora.

Ako ti je ler na minimum 1,5 K obrtaja, vibracije su nešto veće nego na 250 ccm. Ako imaš velike vibracije, treba proveriti silen blokove. U vožnji treba normalno da se ponaša kao i svaki jednocilindraš. Nešto je veći "nemir" u polascima pogotovu laganijim.

O tome bar u ovom delu foruma mislim da ne treba ni raspravljati...

Velika većina cajgera automobila i motora laže...naravno "na više"...Moj Atlantic na 100 na sat po GPS-u ide 95.

Za vikend sam u velikoj gužvi sa poslom ali obzirom da nisam na terenu nego u radnji (montaža i izrada fotki) ako padne dogovor za neko okupljanje na Fruškoj Gori - računajte na mene! Toliko mogu da "ukradem" vremena...Vrdnik, Zmajevac, Karlovci, nebitno - tu sam!

Poštovane kolege Maxi skuteraši vreme je za kratak rezime teme MAXI SCOOTER CLUB-a...Tema je došla do 23. strane i ima 452 odgovora sa ovim mojim postom. Do sada se "prijavilo" u klub 36 maxija a jedan je odustao (prodao skuter). Imamo i nešto simpatizera koji se nisu prijavili u klub ali su učestvovali u temi tako da i njih računam za naredna okupljanja... Neću se baviti problematikom nemogućnosti okupljanja jer me to prosto ne zanima! Mene samo i JEDINO zanima da radim na tome da se Maxi Scooter Club okupi i zaživi i u stvarnosti a ne samo preko tastature. Do sada bilo je par prilika za okupljanje: Moto Zeka, trke u Vršcu i Osijek. Na Moto Zeki nas je bilo komada 5 ( sasha, kypck, HOGAR STRAŠNI, nntom i alexanto ) Na trkama u Vršcu trojica ( Marre, nntom i alexanto ) i još dva maxija sa kojima smo se kratko videli na trkama ( motor che i drakula ) U Osijeku sam nažalost bio sam. Dosta kilavo ali svaki početak je težak...Dakle, u planu je da napravim jedno okupljanje maxi skuteraša kod mene u Žablju i o tome ćete biti obavešteni svako preko PP. Plan je da se skupimo u toku pre podneva, upoznamo lično, proćaskamo i osvežimo. Zatim bi sledila zajednička vožnja do dvorca Fantast, između Bečeja i Bačke Topole. Tamo bi se kratko zadržali, osvežili kafom i sokićem i lagano krenuli nazad u Žabalj gde bi bio organizovan zajednički ručak (verovatno neki kotlić). Tu bi se družili i polako razišli kako kome odgovara. Ceo taj naš skup bi bio "praćen" sa video zapisom i potkrepljen fotografijama, što samog okupljanja, što zajedničke vožnje i od toga bih napravio kratak filmić i kolaž fotografija za svakog učesnika. Od Vas drage kolege molim samo dobru volju da se pojavite kada utanačimo datum. Za sada se indikuje kao vrlo verovatan datum vidend 18 - 19. jun. Bitno je da u startu razjasnimo jednu stvar: Vožnja i druženje je hobi koji košta neku sumu novca da bi se upražnjavao. Ako je neko sprečen da dođe - nema ljutnje, doći će drugi, treći put. Ako se neko konstantno ne pojavljuje - takav nam ni ne treba. I opet nema ljutnje! Cilj ovakvog načina druženja nije da se bilo ko optereti i shvati ovo kao obavezu već mogućnost da se ljudi koji dele simpatije prema sličnim motorima okupe, zajedno provozaju i razmene iskustva. Ako stvorimo i u zbilji Maxi scooter club, bićemo cenjeniji i u očima drugih kolega motorista. Kod nas u glavama ljudi osim retkih izuzetaka je stav da se Maxi skuter vozi "dok ne kupim pravi motor". Susret Maxija u Osijeku mi je pokazao da su oni ponosni što uživaju u komforima maxi skutera. I kao takve ih gotive i drugi motoristi i uvažavaju. Sad se raspisah - ne zamerite...Pozdrav svim ljubiteljima Maxija i očekujte vrlo skoro obaveštenja o skupu "u mojoj avliji"...

U toku leta ja ću organizovati jedan "inicijalni" skup maxiskuteraša kod mene. Bićete svi blagovremeno obavešteni o tome. Biće to jedna skromna varijanta ali za početak sasvim dovoljna...

Kapacitet Maxi scooter Club-a je neograničen... Dobrodošao !

Ništa novo...

Danas 37 motora (4-5 nisu bili skuteri) i 50-tak ljudi a juče je kažu bilo više.

Pošteno! Dao bih ti deset pluseva da mogu.

alexanto ekipa se malopre vratila sa osiječkog skupa maxiskuteraša. Našli smo se sa ekipom u mestu Karanac, 20-tak km severno od Osijeka. Posle tankovanja goriva na obližnjoj pumpi krenuli smo u vožnju po Baranji odnosno Kopačkom ritu. Predeli su idilični i uživali smo svaki sekund. Čitav ovaj predeo je poznat po odličnom vinu pa smo tako napravili prvu pauzu usred polja vinograda na uzvišenju sa kojeg puca fantastičan pogled. Drugu pauzu smo napravili kod prelepog rukavca, da li Drave ili Dunava nisam siguran...Znam samo da je mesto fantazija! Posle toga pravac Osijek gde smo dobili dozvolu gradskih vlasti da sat vremena "okupiramo" Trg Ante Starčevića. Tu smo izazvali veliko zanimanje prolaznika i gomilu pozitivnih komentara. Ovde je jedan T-MAx zamolio da bude u odabranom društvu Atlantičara pa smo ga pustili da se nauživa... Posle poziranja na glavnom osiječkom trgu otišli smo na ručak. Grah iliti pasulj je bio odličan i u slast smo ga pojeli. Morao sam da proverim gabarite Burgmana 650 i Atlantica. Pažljivo je odabran ugao da "moj bude veći"... Šta reći o organizatorima ovog skupa kad je svaki učesnik dobio i poklon. Kući smo stigli oko 16 i 30 h, počašćeni pljuskom kao u filmu 50 km pre kuće. Dok smo obukli kišnjake bili smo skroz mokri. Posle 7 - 8 min kiša je prestala... 360 km čiste uživancije ni kiša nije mogla da pokvari. Veliku zahvalnost dugujem organizatorima ovog skupa. Ugostili su nas domaćinski i imali smo utisak da se znamo dugo vremena. Radujemo se novim susretima sa nadom da i u Srbiji u dogledno vreme ugostimo Maxi ekipu bar približno kao oni nas! Hvala im do neba!!!

Moj drug Neša je kreativan čovek! Pozdravljam ideju!

Godište - kilometraža - da li je karb ili EFI - sve utiče što se tiče potrošnje, što se tiče max brzine - to je to otprilike kad je sve serijala, 5 km gore - dole...

Nisam ni sumnjao...Kod tebe nema "omaške"...

Da se ne ponavljam...alexanto ekipa (senior i junior) kreću oko 7 ujutro u nedelju pa preko Bogojeva za Osijek... Mislim da je bolje sve naknade dogovore za Osijek obavljati u temi koja je otvorena.