Ovo je toliko retko, da je neverovatno. Da prvi vlasnik prodaje motor posle 20 godina. Lepa prilika, zaista. Super motor, dovoljno udoban da može na dalji put, zabavan po gradu i krivinama.

Vozio Clio 1.6 16v, išao isto i na benzin i na plin. Ja sam ga ugradio, sećam se da je bio Lovato i da je povrat investicije bio nešto da li 6 meseci, godinu dana, pri kilometraži koju sam tada pravio. A nije bila neka. Uglavnom, to je bio jedini auto koji sam vozio na plin, jer bez obzira na cenu i performanse, miris plina koji može da se oseti u kabini tih vozila me je zauvek odvratio od toga. Samo benzin, godinama, sada već decenijama. Mada, možda danas to više i nije slučaj, ne znam.

A imaš recimo i potpuno drugačije primere, kao Tehnodrom na Bulevaru. Ja sam svojevremeno kupio jedan motor kod njih, i više puta sa prijateljima svraćao. Vrlo predusretljivi, voljni da porazgovaraju i posvete vreme, motori polovni, ali ne i ulickani. Sve vidiš, kažu ti, pokažu, ti odlučiš da li je roba za tebe ili ne.

Targetira istu klijentelu kao i Aleksandar, vlasnik ALTA banke. "Motor top, ja kad ti kažem! Nema šta da gledaš, doneseš pare i to je to!" I naleti poneki brav, padne na priču, misli to jeste tako. A nekada se verovatno desi i da motor nije loš. Polovan je, ne očekuje brav mnogo, dobro je to. Ni ja ne zovem ovakve oglase, ne da mi se. A zovem isključivo kada hoću da kupim.

Juče prolazim, dečku oborili parkiran motor na Dorćolu. Ne znam da li je imao neku nalepnicu, ali smrdi na delo ostrašćenog ćacija. To sam odmah pomislio.

Meni je prvo palo na pamet da mora biti u dobrom stanju. Kada sam pročitao da je supruga vozila, pomislio sam da mora biti sa svim potrošnim materijalima dobrim, utegnut. Za godište sam pomislio da je mator, i da je sigurno prešao dosta. Za cenu ne znam je li realna tržištu, ali verujem da može da bude dobra kupovina. Mada se da lako izračunati, 3600 + registracija i prenos + servis najmanji, bez lanac, kočnice, gume, izađe 4 hiljade. Jbmlg nije malo, ali i u prodavnici je sve skupo. Što bi rekao kolega, strahotica. Dobar motor, verovatno.

Ovo da mu naplatiš. Kilo pečenja, bar.

U oglasu piše prvi vlasnik, što bi trebalo da znači da ga je prodavac lično kupio u salonu. Ovo za čerupanje se slažem, motor uvek treba da ide sa svom dodatnom opremom, sa sve krpicom za brisanje. Ovo je relativno slab motor, relativno visoke cene, i zbog toga je verovatno i manje interesantan.

Istina, nije, ali je odličan.

Zaboravih Yamahu. Može da bude odlična, nekada sa čudnim kvarovima.

A Kawasaki lupa na 40, Suzuki zveči od kada si ga uzeo. Ove druge ne računam u motore. Motor mora da bude iz Japana. Ovo ostalo je ionako sve iz Kine. Ima u stvari i onaj iz Austrije što počinje da se kvari na 5.000. I iz Italije, šminka, skup servis, ako imaš sreće možda ćeš i da ga voziš koju godinu. I to je to. Znači, Honda.

I ti kupiš. Priča druga. Jedan od poznatijih serisera mi reče, Hondu otvorim, motor, na 100.000, ništa. Sve na svom mestu.

Nema računice kod mene, samo perspektiva na kredit. Ako rata ne može da ti bude lagana na 15 godina otplate, kredit nije za tebe.

Ovo je uvek tačno, isto kao i za razvod. Zato je dobro misliti i o tome, šta ako, ne daj bože se desi. Naročito mladi, treba to posle podeliti.

Jeste, ako za stan od 100 hiljada ne uzmeš 80, već 40. Niko nije rekao da je lako. Raditi se mora. U Srbiji. Šalu na stranu, u razvijenim evropskim zemljama ovako gledaju na kredit. 15 godina, lagana rata. Ništa muljanje, crno, sivo.