Sta cu kad sam se navadio na GSA-a i 'ludu' Kaliforniju. Dodji Mikko da vidis koliko ima manekenki i glumica pardon milsim konobarica ima samo da skljocas i kesirah.

Kristine there is an old Serbian saying that goes something like this: "The path to the man's heart goes ussualy starts at his mouth/stomach...." therefore here is an interesting link: Enjoy! http://www.ualberta.ca/~serbian/recipes.html

Hijack! Kvarisa popravi li ti tvoj motor, jesu pasali dihtunzi?

U old pervert fox... ;D ;D ;D ;D ;D You know it baby! ;D

Dobrodosla Zecice! Vidim da ti nije niko objasnio pravila foruma. Svi novi clanovi moraju da postave svoju sliku da mozemo da se prepoznamo ako se negde vidimo. ;D

It might be sooner then you think, , I could possible be in LA again next month.

Hey Kristine, welcome to the "insane" part of the web.

Ti ides kod Ali Babe a tamo si siguran samo u pecini ;D,

Kako je to moguce? P ??? ato je Honda to se nikad nekvari, najkvalitetniji motor! :o :-\

To se tvoj problem s disanjem uplasio kad su dosli ovi tvoji s puskama ;D,

Ja mislio da se Honde nekvare! ???

Znao sam ja da si i ti "grobar" cim jases BMW i skljocas! ??? Jel znas zasto su svi profi skljocarosi "grobari"........Pa da mogu i oni da udju besplatno na Zvezdine utakmice i vide kako se daju evro golovi! ;D 4:1

Neznam da li je to zato sto vozi GSA ali Motoholic je lud za slikanjem. Samo skljoca, bacio me u bedak posto se nimalo nerazumem u tu umetnost pa cu morati da odem na neki kurs, toga ovde ima po manjim koledzima koliko hoces, bar da nesto malo naucim pa da kad kupim GS-a nestrcim od Vas dvojice! ;D Evo ga link: http://www.cod.edu/Catalog/detail.asp?url=PHOTOGRAPHY

Honde su to!

Ko je bre rek'o da je ono vegetarijansko? Cista jagnjetina! ;D A sto se tice ostalih djindjuva koje si spomenuo tu si 1000000% u pravu, kad god me mama pita sta sine da vam spremim, ja uvek kazem, Pasulj, Grasak, Boraniju/Mahune, kiselo mleko s pitom od krompira itd.

Pocinjem da slavim Svetog Motoholika umesto Nikole! Bane je genije! Motoholića Svetog Motoholića ili Svetog Bana, neka sam odabere!

Pocinjem da slavim Svetog Motoholika umesto Nikole! Bane je genije!

Predveče smo stigli u Ojai. Ovaj mali gradic je poznat po rekordnim temperaturama, naime ovo je najtopliji gradic u Kaliforniji. Tu smo napravili malu pauzu za kafu gde sam ja ponovo pricao telefonom dok je Bane slikao. Iz Ojai smo krenuli kuci za Los Andjeles auto putem da bi sto pre stigli jer je noc vec uveliko pocela da pada. I na kraju vecera: Sve ukupno 340 milja i uspomene za ceo zivot. Vec sam par puta rekao da je Bane jedan genijalac i da mi je cast tj CAST sto ga poznajem i sto ga mogu nazvati prijateljem. Hvala Bane jos jednom, Veliko Hvala!

Za cetvrtak je Bane spremio veliko iznenadjenje, naime uspeo je da zavrsi sve poslove sto znaci da cemo se zajedno provozati jednim od najlepsih puteva Kalifornije, cuvenom 33-jkom. Krenuli smo odmah posle dorucka jer je Motoholic isplanirao da me isproba u preko 300 milja krivina. GPS tj Bane je odredio kuda i mi smo vrlo brzo izasli iz LA i uputili se ka Moorparku, Santa Pauli i Ojai-u. Prvih 20-tak milja je prslo brzo jer smo vozili auto putem, ali cim smo sisli s auto puta poceo sam da uzivam u pejsazima. Prvi gradic je bio Moorpark, za koga je vreme ocigledno stalo sve izgleda kao pre 50 godina. Tu smo se prikljucili na put broj 23 koji je nagovestio sta je pred nama. Nakon 23-ke smo vrlo brzo stigli u Santa Paulu. Tu je Bane spazio lep spomenik dvojici policajaca koji su 13 Marta 1928 nakon sto je brana Svetog Frensisa popustila uspela da ludackom voznjom obaveste stanovnistvo o nadolazecoj stihiji. Dok ja pricam telefonom tj radim, Bane slika; Interesantan mural, napravljen u čast arhitekti i umetnika ovog gradića: Ovde opovrgavam Darvinovu teoriju: nisu bre svi Majmuni sisli s drveta! Neki se ocajnicki trude da i dalje ostanu majmuni. Molim bez komentara na moje gabarite! Nakon Santa Paule napokon smo naisli na Highway 33. Bane Legendo! Ludnica: Neki delovi su pod izgradnjom pa smo morali da vozimo pod pratnjom: Pa onda opet: Stali smo da predahnemo na jednoj nadasve bezazlenoj raskrsnici. Naime tu je poginuo cuveni Jamezdin poznatiji kao James Dean. Kao sto rekoh bezazlena raskrsnica. A kako taj prevoj izgleda evo pogledajte. Tu smo odlucili da skreemo s 33-jke i nastavimo na Lockwood Valley Road-om sto se pokazalo kao super odluka. Naime vec nakom milje imali smo pravu avanturu, zbog velikih kisa put je poplavljen. Nikakav problem za Banetove GS-ove. Malo Ja: Malo Bane: Opet Ja: Opet Bane: Mokrih cizama i pantalona nastavljamo dalje. Motoholic jedino motor voli vise od aparata i slikanja. Non-stop samo nesto slika, cak nosi i velike tronozac sa sobom. Evo par radova velikog jednorukog umetnika: Ajmo malo desno: Ajmo malo levo: Pozdrav za kameru: Pa opet desno: Opet poplava: Pa levo: Pa jos jedna vodena stihija: Autoportret umetnika: Atomski Mrav u Akciju!!! Stadosmo da rucamo negde u podnozju Pine Planine, za divno cudo pica je bila odlicna. Za drugare Lalajka, Sstruju i Dextera: Nakon rucka nastavili smo Mt. Potrero Hwy-om. Ovaj put je takodje bio fenomenalan sa fenomenalnim prevojima od preko 7000 fita. U jednom trenutku smo se s vrha planine spustali u dolinu i usli u gustu maglu, koja u stvari nije bila magla vec suto bili oblaci. Neverovatno! Evo kako to na karti izgleda, to je loop od 100+ milja.

Napale me musterije da dodjem ponovo u Kaliforniju i odradim par testiranja i posto nikako nisu prihvatali moje argumente da je bolje da testiramo pocetkom meseca umesto krajem meseca u LA sam sleteo u Nedelju 24. Februara. U LA-ju nista novo osim lepog vremena. U Cikagu je vec bilo 25cm snega a temperatura je oscilirala izmedju -18°C i 0°C tako da mi je Kalifornijsko sunce bilo preko potrebno. Cudo je ta Kalifornija tj Juzna Kalifornija, neverovatan kraj. U jednom trenutku setas plazom, gledas talase i razmisljas kako bi bilo dobro da se malo bucnes, u sledecem trenutku posmatras zaledje i vrhove planina prekrivene snegom. Neverovatno, sto bi moj drug Bane rekao: „Sveta Srpska Zemlja Kalifornija“ ;D Prvih par dana su mi bili jako isplanirani testiranjem i nisam stigao da se vidim sa Motoholicem ali smo se zato culi po par puta dnevno. Posto je kraj meseca i on ima obeveze koje se nemogu odloziti dogovorili smo se da mi on isplanira rutu na svom GPS-u i da ja dodjem po motor u sredu odmah nakon zavrsetka posla jer nazalost on zbog prezauzetosti nece moci samnom u voznju. Posao sam zavrsio ranije nego sto sam ocekivao, krenuo sam ka Banetu do koga me je put vodio kroz ili uz sami centar LA-a. Kao nekome ko dolazi iz Chicaga, centar mi bas nije interesantan ali zato imaju Federalni Zatvor u maltene samom centru. Centar tj Downtown Zatvor ??? Holivud hir aj kam: Moj Domacin, namerno napisano velikim slovom jer ja neznam kako da se coveku oduzim za sve. Kod Motoholica sam bio vec oko podne. A nas dragi Bane je vec spremio bike i GPS. Kad kazem spremio, mislim covek je i gorivo sipao? Em mi daje motor, em mi jos i gorivo placa? Kakav covek taj Bane! Cudo jedno! Mislim Shta reci? :-* Elem, uzeh tj posudih Motoholicevog vranca te se uputih u nepoznanicu zvanu Angeles Crest Hwy ili mnogo poznatiju kao Hwy-2 a evo kako to izgleda na karti: Bane ti si genije! :o Angeles Crest Highway je dugacak nekih 66 milja, i nalazi se u neposrednoj blizini Los Angelesa u San Gabriel planinama. Pocetna elevacija je 1200 fita a najvislji prevoj se nalazi na 7903 fita. Pravo je uzivanje provozati se ovim putem, priroda je fenomenalna, kako se vise penjete tako se i priroda menja. Put je dosta zahtevan i posto je dvosmeran moras stalno biti koncentrisan na voznju a prirodi posvetiti paznju samo kada stanete. LA u daljini: Interesantno je da je put na nekoj 46 milji od pocetka Angeles Crest Hwy-ja zatvoren za saobracaj jos od 2004 godine kada je jako ostecen usled planinskih poplava, nazalost vreme ga nije sluzilo pa je svake sledece godine put doziveo nove poplave i pozare gde dodatno biva ostecen. Inace asfalt je fenomenalan, sve su krivine lepo obelezene ali je put i dalje opasan. Svaka druga krivina je bila mokra a i snega je bilo koliko hocete. Inace ovaj put je svratiste mnogih motorista koji ga posecuju ako ne svakodnevno ono bar par puta nedeljno, jel’ tako Bane? Na samom putu nalazi se i restoran Newcomb’s Ranch, nepreporucujem Taqitos, ostalo nisam probao pa necu da se izjasnjavam. Inace ovaj restoran je mesto okupljanja svih koji vole motore i voze ovim putem. Kada sam ja stigao, tamo je bio samo jedan divni Ducati 851; koji nije imao sansi pored banetovog Sarca: Morao sam malo i ja da poziram, komentare o moj ruznoj i debeloj glavi bas i nemorate da objavljujete. Znam ja i bez vas da sam ruzan i deb’o! Put me je toliko odusevio da sam morao dva puta da ga obidjem jer jednom nije dovoljno. Ovo su uspomene od kojih cu ziveti celo leto. Poceo je da se spusta mrak a ja nisam zeleo da me noc uhvati u planinama pa sam morao nazad ali sam ipak uspeo da napravim par fotki: LA nocu! Pun lepih utisaka i s kezom ala Hanka Paldum, ;D kuci sam se vratio oko 8 uvece, sve u svemu jedan divan dan, presao sam 140 milja, kratka ali nadasve prelepa voznja. 140 milja u planinama Svetog Gavrila, je kao 1000 milja cikaskih ravnica! Da se ponovo vratim na Banetovo gostoprimstvo; On jednostavno nedozvoljava da ista platite, neverovatan covek. Da ti motor, i jos ga napuni benzinom, primi te na spavanje i jos ti nedozvoljava da platis veceru ili dorucak. E pa nece moci tako moj Branislave! Kad tad cu ti se revansirati. Ovo je bila sreda a za cetvrtak je Bane isplanirao neko iznenadjenje, ali o tome u sledecem nastavku.

Kod Ducatija je obicno kod akumulatora. Ja sam mislio da si to vec pregledao pa se nisam ni javljao.

Nije mi jasno samo kako si mogao da odes? Ako nisi hteo da cekas, sto mu nisi uzeo kljuceve i saobracajnu? On ce mozda par kilometara dalje udariti u nesto i ubogaljiti ili ubiti nekog. Moralna je obaveza prijaviti pijanog vozaca, pa makar mi to bio otac.

Kako se placa osiguranje neodredjuje drzava nego zavod kog kojeg osiguravas vozilo, a oni hoce sto vise da zarade, na kraju krajeve to im je posao.

O cemu ti pricas? ??? Pa RSV Mille je fenomenalno vozljiv motor i po ulici i po stazi, daleko se lakse vozi od bilo kojeg motora sa rednom cetvorkom upravo zbog tog obrtnog momenta koji nezahteva da si non stop u visokim obrtajima. Po gradskim guzvama je zbog prenosa trazi stalno 1-2, ali to je u Chikaskim guzvama pa se neracuna. Ja sam sa mojom bivsom RSV (prva generacija) presao oko 7000 milja a od toga bar 500-750 milja na stazi, Nikad mi se nije desilo da mi blokira zadnji tocak, a nije imala proklizavajuce kvacilo. Ni Falco koji ima isto kvacilo i isti motor kao RSV Mille 98-03 mi nikad nije blokirao zadnji tocak i nije surov.

Performanse prodaju motore a ne zvuk. Ako volis zvuk kupi Bose slusalice i Ipod pa slusaj do mile volje. VFR je skup zato sto je trazen i kvalitetan i jako cenjen a ne zato sto je V4. To je najcenjeniji motor koji je Honda napravila, i jedan od najprofitabilnijih jer se dugo proizvodi sa malim izmenama.