Šta će ti još jedna kamera? Planiraš filmove da praviš?

Bravo, počni sada da kačiš neke snimke

Dobrodošao

A je l tačno da dobitnik jedne nagrade ne može da dobije drugu? Odakle vam to?

Dobrodošao

Ako ugradim kineske maglenke, da li moram da uradim neku homologaciju i šta je potrebno za to? Kapiram da se to radi pred tehnički, zar ne?

Za ovu kupovinu od 99 dinara ne moraš ništa dodatno da kupuješ niti da uzimaš bilo kakve "poklone" (jer nisu pokloni, pošto moraš da platiš nešto da bi dobio kao nešto besplatno)

Sa sajta jedne auto-škole: Kandidat mora imati položen ispit teorijske nastave i lekarsko uverenje da bi pristupio polaganju praktične nastave. Pored časova teorijske i praktične nastave, kandidat mora položiti i kurs prve pomoći. Ako kandidat već ima položenu prvu pomoć za neku od kategorija, nije potrebno da je ponovno polaže. Kandidati sa dozvolom AM, A1 ili A2 pre polaganja polažu test i moraju pohađati praktičnu nastavu u smanjenom obimu. To uključuje 20 časova praktične nastave vožnje za AM kategoriju, 14 časova za A1 kategoriju i 7 časova za A2 kategoriju.

A lepo, crno-beli, kao moj

Dobrodošao Daj neku fotku motora

Dobrodošao, lep motor

Navikao bi se da je duže vreme tako bilo. Npr nameštaj Bošnjački, mesara Matijević i slično, potpuno nam je sve normalno

Aj ako ih nađeš, daj link. I ja volim da gledam "dash cam" videe

@misa-pei @Motorcyclist To sam i ja pomislio. Mislim da im je najveća prepreka dobijanje dozvole

Ne znam koliko znate, u Japanu nije baš lako imati jači motocikl, pre svega zbog polaganja za tu kategoriju, pa uzmite u obzir listu koja je u videu. A posle videa ću da okačim šta mi je džemini napisao u motociklima u Japanu A evo i objašnjenja zašto je kubikaža manja od 400 cc više prodavana od veće. Dakle džemini mi je ovo napisao, generalno mu verujem jer je guglov, pa mu je pretraga jača strana Glavni razlog zašto Japanci preferiraju motore do 250 ccm je Shaken (車検) – rigorozan i skup tehnički pregled koji je obavezan svake dve godine za sve preko te kubikaže. Evo detaljnog pregleda troškova (izraženih u evrima i dinarima prema trenutnom kursu): 1. Klasifikacija i godišnji porez (Keijidosha-zei) Porez se plaća svake godine u aprilu. Do 50 ccm: oko 12 € (1.400 RSD) 51 – 125 ccm: oko 15 € (1.700 RSD) 126 – 250 ccm: oko 22 € (2.550 RSD) Preko 250 ccm: oko 36 € (4.250 RSD) 2. Obavezno osiguranje (Jibaiseki) Ovo osiguranje pokriva samo telesne povrede trećih lica i zakonski je obavezno. Cene su za period od 24 meseca (standardni ciklus): Do 125 ccm: oko 54 € (6.300 RSD) 126 – 250 ccm: oko 65 € (7.650 RSD) Preko 250 ccm: oko 50 € (5.850 RSD) – paradoksalno je jeftinije jer se uvek plaća uz Shaken. 3. Shaken – "Ubica" budžeta (Samo za > 250 ccm) Ako tvoj motor ima 251 ccm ili više, svake dve godine moraš na Shaken. To nije običan tehnički pregled, već detaljna inspekcija gde motor mora biti skoro kao nov. Samostalni Shaken (User Shaken): Ako sve radiš sam, koštaće te oko 110 € (12.800 RSD). Shaken preko servisa (standardno): Većina ljudi ide preko servisa, što sa radom i taksama košta između 300 € i 500 € (35.000 – 58.500 RSD), pod uslovom da ne treba ništa krupno popravljati. 4. Skriveni troškovi koji "bole" U Japanu posedovanje motora podrazumeva i troškove koje kod nas često zanemarujemo: Parking: U velikim gradovima poput Tokija, parking za motor može koštati od 25 € do 80 € mesečno (3.000 – 9.500 RSD). Parkiranje na trotoaru je strogo zabranjeno i kazne su ogromne. Porez na težinu (Weight Tax): Plaća se prilikom registracije ili Shakena, iznosi oko 10 € – 30 € (1.200 – 3.500 RSD) za dve godine. Sumarno: Koliko to košta "po sezoni"? Kategorija Godišnji fiksni trošak (približno) Glavna prednost Do 125 ccm ~45 € (5.300 RSD) Najjeftinije, ali ne sme na autoput. 126 – 250 ccm ~60 € (7.000 RSD) Idealno. Sme na autoput, a nema Shakena. Preko 250 ccm ~250 €+ (30.000+ RSD) Snaga i prestiž, ali skupo održavanje. Zaključak: Ako živiš u Japanu, klasa od 250 ccm je "zlatna sredina" jer dobijaš slobodu kretanja autoputevima bez glavobolje i troškova Shakena. Dobijanje vozačke dozvole u Japanu je proces koji mnogi opisuju kao „vojnu disciplinu“. Sistem je dizajniran da te obeshrabri da odmah sedneš na jak motor, a akcenat je na ekstremno preciznoj tehnici vožnje, a ne samo na poznavanju saobraćaja. Evo kako su kategorije podeljene i koliko to zapravo košta: 1. Kategorije dozvola U Japanu ne možeš polagati za „bilo koji“ motor. Postoje tri glavne stepenice: Gentsuki (do 50 ccm): Dobija se polaganjem samo pismenog testa. Većina ljudi je dobije uz dozvolu za automobil. Futsu Nirin (do 400 ccm): Ovo je standardna dozvola koju većina Japanaca ima. Čak i ako želiš motor od 250 ccm, polagaćeš na motoru od 400 ccm (obično Honda CB400SF). Ogata Nirin (Neograničena kubikaža): Dozvola za „prave“ motore. Ranije je bila toliko teška za dobijanje da su je zvali „dozvola iz snova“. Danas je lakše, ali i dalje zahtevno. 2. Put do dozvole (Dve opcije) Postoje dva načina da dođeš do dozvole, a razlika u ceni je ogromna: Opcija A: Auto-škola (99% ljudi bira ovo) Japanske auto-škole su kao mali kampusi. Tamo učiš sve: od toga kako se pravilno penje na motor, do toga gde tačno moraš da okreneš glavu pre davanja migavca. Cena: Ako već imaš dozvolu za auto, koštaće te oko 600 € – 800 € (70.000 – 94.000 RSD). Ako nemaš ništa, cena ide i do 1.200 € (140.000 RSD). Prednost: Kada završiš školu, praktični ispit u policiji ti je praktično zagarantovan (priznaju diplomu škole). Opcija B: "Tobi-shiken" (Direktno polaganje u policiji) Ovo je za one koji su veoma hrabri ili već znaju da voze. Dođeš u centar za testiranje i polažeš pred policajcem. Cena: Svaki pokušaj košta oko 30 € (3.500 RSD). Kvaka: Prolaznost je manja od 5%. Policajci će te oboriti jer nisi dovoljno uočljivo okrenuo glavu pri proveri "mrtvog ugla" ili jer ti je noga bila pod pogrešnim uglom dok si stajao na semaforu. Ljudi izlaze po 10-15 puta pre nego što polože. 3. Specifičnosti ispita (Šta se traži?) Ispit se polaže na poligonu, a ne u saobraćaju, ali je poligon "pakao". Najpoznatije vežbe su: Ippon-bashi (Greda): Moraš voziti preko vrlo uske metalne grede. Trik je da voziš što sporije (npr. preko 7 sekundi za 400 ccm), a da ne padneš ili ne dodirneš zemlju. Slalom: Prolazak između čunjeva u tačno određenom broju sekundi. Krank (Krivina pod 90 stepeni): Vrlo uzak put u obliku slova S ili L gde ne smeš dodirnuti ivicu ili spustiti nogu. 4. Zamena srpske/strane dozvole (Gaimen Kirikae) Ako već imaš dozvolu iz Srbije, proces je malo lakši, ali i dalje moraš na proveru znanja: Prevod dozvole, pismeni test (koji je lak) i praktični ispit na poligonu. Čak i iskusni vozači iz inostranstva obično padnu 2-3 puta jer ne poznaju specifične "koreografije" koje japanski ispitivači traže (npr. tačan redosled hvatanja kočnice i kvačila pri stajanju). Trošak: Sa svim taksama i prevodima, izaći će te oko 100 € – 150 € (12.000 – 17.500 RSD), pod uslovom da položiš iz prve. Zanimljivost: U Japanu je dugo bilo skoro nemoguće polagati za motor preko 400 ccm direktno u auto-školi; morao si ići u policiju. To je i stvorilo kultnu japansku klasu motocikala od 400 ccm (kao što je Kawasaki ZXR400), koji su se pravili isključivo za njihovo tržište. Kazne u Japanu nisu samo visoke, već su dizajnirane da te nateraju da se osećaš kao da si počinio težak društveni prekršaj. Sistem je nemilosrdan: policija često koristi neobeležene automobile i motore (Shirobai – policajci na belim motorima koji su vrhunski obučeni vozači), a kazne se dele na administrativne (bodovi) i krivične (novac). Evo koliko bi te koštali najčešći prekršaji: 1. Prekoračenje brzine (Najčešća zamka) U Japanu su ograničenja na putevima vrlo niska (često 40–50 km/h u gradu, 80–100 km/h na autoputu). Malo prekoračenje (do 15 km/h): oko 60 € (7.000 RSD). Ozbiljnije (25–30 km/h): oko 150 € (17.500 RSD). Preko 30 km/h (ili 40 km/h na autoputu): Ovo se smatra "krivičnim delom". Ideš direktno kod sudije. Kazna može biti od 400 € do 600 € (47.000 – 70.000 RSD), uz momentalno oduzimanje dozvole na 30 ili više dana. 2. Nepropisno parkiranje (Noćna mora u gradovima) Kao što sam pomenuo, parking je u Japanu svetinja. Ako ostaviš motor na trotoaru ispred prodavnice na 10 minuta: Kazna je obično oko 60 € – 90 € (7.000 – 10.500 RSD). U Tokiju postoje privatne firme koje samo hodaju i lepe kazne; policija te uopšte ne mora videti. 3. Vožnja pod dejstvom alkohola (Nulta tolerancija) Japan ima jednu od najstrožih politika na svetu. Dozvoljena granica je praktično nula (0,03 mg alkohola). Ako te uhvate da voziš pijan, kazna može ići do 6.000 € (preko 700.000 RSD) ili čak 5 godina zatvora. Zanimljivost: Kaznu plaća i onaj ko ti je prodao alkohol, kao i saputnik koji je sedeo sa tobom na motoru jer te "nije sprečio". 4. Specifični "bajkerski" prekršaji Postoje stvari koje su kod nas uobičajene, ali se tamo strogo kažnjavaju: Prorezi između automobila (Lane splitting): Iako je tehnički u "sivoj zoni", ako to radiš agresivno ili pretičeš sa leve strane, platićeš oko 40 € (4.700 RSD). Buka (Izduvni sistemi): Japan ima veoma stroge zakone o buci. Ako tvoj auspuh nema JASMA sertifikat (japanski standard), policija te može isključiti iz saobraćaja na licu mesta. Kazna je oko 45 € (5.300 RSD), ali moraš da vratiš fabrički auspuh i ideš na vanredni tehnički. 5. Sistem bodova i oduzimanje dozvole Svaki vozač kreće sa 0 bodova, a cilj je da ih imaš što manje (bodovi se sabiraju za prekršaje): 6 bodova: Suspenzija dozvole na 30 dana. 15 bodova: Trajno oduzimanje dozvole. Ako dobiješ suspenziju, moraš da ideš na celodnevna predavanja koja koštaju dodatnih 100 € da bi ti vratili dozvolu. Sumarni pregled kazni: Prekršaj Cena u Evrima Cena u Dinarima Pogrešno parkiranje 60 € 7.000 RSD Prolazak kroz crveno 55 € 6.500 RSD Korišćenje telefona 110 € 13.000 RSD Opasna vožnja (prebrzo) 600 €+ 70.000+ RSD Savet: Japanska policija je izuzetno ljubazna, ali apsolutno nepodmitljiva. Pokušaj podmićivanja će te garantovano odvesti u zatvor. Eto, uživajte