Znaci jos poskupelo... Mene je proletos prva registracija izasla 9200-9400, sa svim mogucim troskovima (tehnicki, usluga agencije...) i bez zelenog kartona...

Ja prvih 800km nisam prelazio 4500 obrtaja (4000 je premalo i presporo sa ovakvim prenosom ) Posle toga sam do 1200km vozio do 5000 obrtaja. Pozeljno je da povremeno ali i na kratko das malo vise gasa, da motor "prodise" (npr prestizanje kamiona ili tako nesto). Trebalo bi izbegavati voznju u dvoje ili duze uzbrdice odnosno bilo kakvo vece naprezanje masine. Takodje nemoj naglo davati gas vec postepeno, kako motor ubrzava. Cela razrada se svede na to da vozis nezno u prvih 800-1000km u sustini Obrati paznju da li ti je motor stigao sa svim sraficima (ako si citao celu temu video si sta je meni falilo pa pogledaj), da li je lanac suvise zategnut ili opusten, ler gas da bude oko 1300-1400 obrtaja (meni bilo 2200 iz radnje )... Moj predlog ti je i da skines i podmazes sajlu kvacila jer je meni 2 puta pucala dok je nisam podmazao. U sustini su to sve sitnice koje su trebale da se srede pre prodaje ali iz nekog razloga se to ne odradi Racunaj da ce ti zadnji amortizer propasti u prve 2-3 hiljade km (prvo pocne da biva vlazan od ulja a kasnije i da bas curi tj ostavlja fleku ispod motora) I da, nemoj zaboraviti da obavis obavezne servise na 100 i 1000km u ovlastenom servisu jer ti bez njih garancija vise ne vazi... @nash: Snimak sutra ako bude lepo vreme, sad sam konacno skinuo prekidac sa nogare pa motor moze biti upaljen kada je ista spustena...

Neka te dobro sluzi Odradi razradu prvih 800-1000km i posle uzivaj. Obrati paznju na zadnji desni zmigavac, da li je suvise blizu izduvu. Cisto da ti se ne desi isto sto i meni (ima slika na ranijim stranicama). Mada koliko sam gledao u novoj turi Apola koja je stigla nedavno top je spusten u odnosu na moj motor tako da ne bi trebalo biti problema sa topljenjem.

Video sam u glavnom servisu u NS na sta lici izduvna grana odnosno katalizator Zanima me da li se posle "ciscenja" izduva treba stelovati karburator i koliko bi tako neka zanimacija mogla kostati? Dakle javi kako ide ali i da li je bilo potrebe za nekim daljim podesavanjima

Zadovoljan, zadovoljan. Nema razloga da ne budem, pogotovo kada se pogleda cena. Bilo je tih sitnica koje su zezale ali sam i pre kupovine bio spreman na to tako da mi nije smetalo. Motor pali, radi i ide bez ikakvih problema. Vozen je po svim mogucim putevima i van-putevima Oces li vaditi katalizatore iz auspuha? Javi kako se ponasa ako to odradis...

Jel ima kakvih planova za sledeci vikend? Moj predlog je jezero Borkovac kod Rume. Bio sam prosle nedelje tamo i odusevio se. Ima lepa plaza sa kafanom, tu su i tusevi a voda je odlicna za kupanje. 300m od plaze je borova suma u kojoj bi se mogao postaviti kamp. Ja sam raspolozen da se ode na ceo vikend... Prilika da se konacno sa svima upoznam, da posle ne pricate kako vas izbegavam (jel tako Dzoks??? ), i da se iskoristi jos lepog vremena.

Aaaa, vec sam ja zbrisao na 5500km Inace svaka cast na voznji, lepa je to tura. Kakva su tvoja iskustva sa originalnim lancem??? Meni se vec dobro isteglio, znatno pre vremena ako se ja pitam. Odgovarajuci DID-ov sam nasao za 80 eura najjeftinije. Ili ako bih menjao lanac za drugu vrstu (uzmem 520 umesto 530) i komplet lancanike onda bi izaslo oko 90 eura... Osim problema sa amortizerom (vec 2 komada ) mene stalno zeza zadnje stop svetlo, tj njegov prekidac. Zbog lose provedenog creva zadnje kocnice prekidac jako cesto ne moze da se vrati u pocetni polozaj tako da mi neretko ostaje upaljeno stop svetlo. To naravno primetim tek kada parkiram negde... Druga sitnica koja je zezala je prekidac od bocne nogare, onaj sto onemogucava da se motor pali kada je nogara spustena. Isto zbog lose provedene instalacije 2 puta mi se desilo da lanas precvika taj kabel. Prvi put mi se to desilo na putu i trebalo mi je pola sata da utvrdim sta je u pitanju. Resenje je naravno vrlo jednostavno. Na proslom servisu sam konacno i skinuo taj prekidac da bih mogao normalno da zagrejem motor pre kretanja. Ajde ako se setis proveri koju brzinu pokazuje brzinomer kada petom ides na recimo 5000 obrtaja. Ja sam GPS-om merio i stalno mi pokazuje nekih 10-15 posto vise (brzinomer a ne GPS) od stvarne. Interesuje me da li je to kod mene lose podesen brzinomer ili im je to standardna falinka. A posto radis u servisu onda mozda i znas kako se steluje brzinomer??? Siguran sam da moze da se steluje samo ne znam kako @ japanx: Sto se tice obavljanja prvog obaveznog servisa na 300km drugar je sam kriv za to. U upustvu koje stize uz motor lepo pise da garancija ne vazi ukoliko se ne obave servisi na 100km (tolerancija 30-ak) i na 1000km (moze do 1200). @ Rolle2010: Sa vodom nisam imao previse iskustva. U nekoliko navrata sam dobro pokisao i jednom sam pregazio plici potok. Ni kisa ni potok nisu smetali... Takodje posle svakog pranja motora pali i radi bez problema

1. quasaar 2.Arpad 3.makins 4. Oljans 5. Dzoks 6. Bornslippy 7. mccobraada 8. jamana 9. Čičak (u slučaju da odem za Crnu Goru daću krv pre polaska) 10. Tibor 11. Zmajcek 12. Joseph B. 13. VladaPUB 14. Grof 15. Zeljko - moj kolega sa posla, nije bajker ali je davalac 16. Čičkova koleginica sa posla br. 1 17. Čičkova koleginica sa posla br.2 18. OLJA 19.dalmatino 20.vvdaniel 21.gox021 22. Sale - drugi kolega sa posla 23. PeterPan 24. Oljans drugarica sa posla 25.Blue Rider 9 26.Jevta 27. Gliga

Naravno da nemaju amortizer na stanju a kada ce biti ne smem ni pomisliti... Isporuka robe im je bila pre jedno mesec dana i stvarno ne znam kada ce sledeca. Rekli su mi da mogu normalno voziti jer sam se javio za vreme trajanja garancije, nadam se da ce to isto misliti i za koju sedmicu kada dodjem na zamenu

Mogu da se javim ali to je sve Nemam love za "vece" kilometraze trenutno. Ali zato se vidimo na davanju krvce

Mene Djerdap privlaci. Jako. 2-3 dana, da se tamo obidje sve sto ima, nocenje u satoru. Jedini problem jesu novcana sredstva za gorivo. Vremena imam na pretek... Jel' ko raspolozen za kampovanje na FG u narednih par dana???

'de si bio pre 3 nedelje kad sam te zvao, organizovan smestaj i sve Meni je mnogo da idem ponovo, pogotovo sto iz raznih licnih razloga nemam zelju da idem u te krajeve... Eventualno cu ici tek sredinom septembra a tebi je mnogo da toliko cekas, steta da propustis lepo vreme. Ako odes obavezno obidji Bjelasnicu i Jahorinu. Obe planine su blizu Sarajeva a prelepe. Na Jahorini ima da se voza makadama, na Bjelasnici fenomenalan krivudavi asfalt (ima i tamo makadama ali vodi daaaaleko, a to se ne uklapa u dva dana). Ne znam da li si video slike u mom putopisu (Gubljenje nevinosti) cisto da ti dodatno probude interesovanje za te predele

Zivela garancija Sutra bi trebao da bude zamenjen amortizer. Nadam se trecoj sreci

Ma sutra vec imam dogovorenu, neodloznu voznju. Bice knap za kilometrazu Ajd da pitam, jel ne sme ni malo ulja da bude na samom amortizeru? I ispravka, izdrzao je celih 1500km... U svakom slucaju ne valja, ovo je prva ozbiljna mana Apolla. Prosli put kad se desilo mislio sam da je samo taj jedan bio defektan, sad kada se ponovilo ne znam sta da mislim... Inace na Apolla ide lanac 530 (isti ide na Hayabusu ) koji je dakako skuplji od 520 i za koji ima mali izbor lancanika (kada kazem mali zapravo mislim da nisam nasao nista nalik ovima koji meni trebaju...). Pre neki dan sam, misleci da mi je lanac 520, na JT Sprockets sajtu nasao par lancanika koji bi meni odgovarali. Na zalost to sada pada u vodu... Planiram u skorije vreme da uzmem DID lanac jer se ovaj moj stalno isteze. Na 5000km je zatezan bar 4 puta to mi je mnogo... Danas sam detaljno izglancao motor, sad je kao iz radnje Da se nisam time zezao ne bih ni primetio amorizer...

Danas sam u servisu malo zagledao Dytonu, deluje kao ozbiljan (kvalitetan) motor. Farba je odlicna za Kineza. I ovde su primetni sitni propusti sad vec tipicni za kineske motore. Naime deo elektro intalacije je samo zasrafljen sa donje strane rezervoara, bez ikakve maske ili zastite, ruzno izgleda. Ovaj primerak koji sam gledao (140km na satu) vec ima nesto rdje na varu rama ispred rezervoara. Zvuk motora nije lep ali ima jako dobar odziv na gas. Nizi vozaci, ili oni sa kracim gornjim delom tela i rukama, bi mogli imati problema sa upravljanjem i manvrisanjem pri malim brzinama jer je korman relativno daleko napred. Da me neko ne shvati pogresno ovi nedostaci i nisu strasni. Sve u svemu motor izgleda jako kvalitetno, videcemo kako ce se pokazati tokom vremena. Jos kada mu cena spadne na neki prihvatljiviji nivo...

Danas gotov cetvrti redovni servis (4930km). Namerno sam ga obavio malo ranije da posle mogu pregledati motor i dok je jos u garanciji srediti/zameniti sta treba. I na zalost izgleda da je opet zadnji amortizer poceo da curka Sa ovim amortizerom nisam vozio offroad, podesen je na mekse ali je posle nepune 2000km poceo da zeza (za sada samo ima ulja po amortizeru, nije jos pocelo kapati i super radi...). Do ponedeljka cu za malo izaci iz garancije, bilo bi jako lepo kada u Sprintu ne bi pravili problem oko toga...

Gotov nosac, ostaje jos da nadjem firmu u blizini NS koja se bavi plastifikacijom. Mada kada se prisetim koliko smo se majstor i ja napatili da vratimo sve plastike nesto mi je i ne skida sve ponovo Za sada samo ova slika da vidite kako izgleda sa koferom. U svakom slucaju ja sam zadovoljan a to je najbitnije

Bosanske planine.

Efekti prisustva ovolikog broja policajaca su vec vidljivi. Osetno, ali bas osetno, veci procenat i motorista i skuterasa nosi kacige. Izgleda da su mnogi naprasno uvideli kako to nije bezveze i za budale=kazne su cudo

Prvo da vam se svima zahvalim na lepim komentarima. Dakle HVALA Vam A sad redom: @Lalajko: Valter je branio sa druge strane doline, na pruzi @Velimlje: Vozim i posedujem Kineza. KLE je porodicni motor i ove voznje su nastale pre kupovine Apolla. A KTM ja nisam nikada slikao, dakle verovatno si udelio veeeeeliki kompliment Kinezu i uvredio vlasnike KTM-ova ili je jednostavno neka zabuna u pitanju @doktor: Iskustvo moram nekako steci, ovo je bio odlican pocetak. Meni je recimo glupo sto neki zbog toga sto su pocetnici ne izlaze iz grada tj ne usudjuju se da idu na neke ozbiljnije voznje. Kada bi mi finansije to dozvoljavale bez rasmisljanja bih se upustio u Kinesku Misiju do Grcke, Sibira ili bilo koje druge daleke destinacije. No kako od toga u skorijoj buducnosti nema nista zadovoljavacu se i brdovitim Balkanom @BladesEyeZ: Slikano sa Canon Powershot A570. Nije do alata vec do majstora

Sa malo vise kasnjenja kacim slike amortizera. Zvuk sam jos davno nekome obecao ali nikako da snimim. Kada sam solo ne mogu snimati, kada sam sa nekim ne setim se

To je to! Ne izgleda lose a radi posao za sve novce Steta jedino sto ti nije obrusio varove kao kod mene sto je radio...

Tek sad videh ovo... Jedno vreme sam razmisljao da uzmem bisage ali lagano odustajem od te ideje. Kada putujem solo zaista nema potrebe za toliko tovarnog prostora pa su kofer i zadnje sediste dovoljni. U dvoje ce da bude problem ali se i to sa malo dobre volje resava I da odgovorim na pitanje Nisam ni razmisljao da bude i nosac sa strane, nije ovo motorce za to.

14.5. Suncano jutro obecava. Plan: krenuti prema Foci, u Dobrom Polju skrenuti ka Kalinoviku i doci do kanjona Neretve a zatim isto to ali unazad. Put prema Foci (preko Trnova) je neverovatan. To mi je vec standardni opis puteva u okolini Sarajeva. Samo na dve strane su putevi koji nisu zanimljivi za voznju. Jedno ja autoput (celih 30km) prema Zenici a drugi je stari put prema Kiseljaku koji je los i stalno ide kroz naselja. Dobro, ni put prema Mostaru nije odmah nista posebno ali je barem kvalitetan. Ostali su neverovatni! Krivina za krivinom... Od starta odlucujem da vozim sto duse bez pauze, da vidim kako i to izgleda. Plan mi remeti policajac na izlasku iz Trnova. Znam da nisam isao brzo ali nikada ne volim kada me zaustavljaju blizu naselja. Stajem i mladic kaze sve je u redu, redovna kontrola. Posle kratkog zadrzavanja zeli mi srecan put i ja sta cu, poslusam ga. Nastaljvam dalje i na jednom usponu me prestize kombi. Eto koliko brzo vozim. Nije on ni divljao ni nista, jednostano jos nisam siguran i bojim se klizanja tockova. Ne znam koliko motor moze a i ne planiram da otkrivam tako brzo... U Dobrom Polju skrecem sa glavnog puta i vozim prema Kalinoviku. Put brzo pocinje da se penje uz neko brdo, asfalt je solidan i saobracaja nema. Posle par kilometara izlazi se na visoravan, pogled je na sve strane neverovatan. Na zalost ne poznajem tamosnju geografiju pa ne znam koje su sve planine u pitanju... Na visoravni vetar ubija, srecom nije hladan. Voznja je Odlicna, brze krivine, spore krivine, gore-dole, kratki pravci, samo napred! U Kalinoviku prolazim pored pumpe i odlucujem da ne tocim jer imam dosta goriva a i nisam mislio daleko ici plus vracam se istim putem. Ta odluka ce me kasnije stajati nesto zivaca. Ispred policijske stanice na frku me zaustavlja saobracajac koji je upravo istrcao iz zgrade. Stajem uredno, dokumenta i sve po redu. Covek pita gde idem a ja ni sam ne znam. Pita jesu me vec zaustavljali danas, to znam da jesu, toliko se secam. On gleda i kao ako su te oni pustili i ako je malopre sve bilo u redu onda ni ja necu da te gnjavim. Dok sam oblacio opremu krenulo je standardno radoznalo ispitivanje o motoru, posto, koliko juri, te kako on nikada ne bi smeo da sedne na tako nesto. Prijatan covek sve u svemu. Nastavljam dalje prema kanjonu Neretve i mestu koje se zove Ulog. Od ovog tunela krece makadam i 7-8km dugacak spust do Uloga koji je na samoj Neretvi. Silazim dole ocekujuci da cu naci neko lepo mesto za slikanje i odmor pored vode, da se spremim za povratak. To se ne desava jer je u pitanju solidna selendra. Video sam kafanu/restoran ali me to nije privuklo. Tada odlucujem da se popnem na drugu stranu kanjona, opet 8km makadama sa 12% uspona. Zanimljivo je da taj put koriste sleperi, na kratama je ucrtan kao relativno glavni a ima 40 i nesto kilometara makadama. Cak i na tom delu gde je makadam redovno ima saobracajnih znakova... Negde na pola uzbrdice pocinje da mi se javlja crv sumnje u kolicinu goriva. Prema kilometrazi imam dovoljnu kolicinu ali ne znam kakva je potrosnja na tako losem putu i nisam upratio koliko sam daleko od pumpe. To malo baca senku na inace zanimljiv put. Ipak odlucujem da se ne vracam sa pola puta jer mi je receno da je gore neverovatno lepa visoravan a to nisam zeleo da propustim. Negde pri kraju uspona zaustavljam jedan (prvi koji je naisao) auto pitam za gorivo i dobijam informaciju da je sledeca pumpa na 20-ak km, u Nevesinju. Time briga oko goriva nestaje i dolazi do laganog menjanja plana. Umesto da se odmah vratim istim putem odlucujem da odem do Nevesinja, ujedno predjem celu tu visoravan, a onda ako je Mostar relativno blizu da obidjem i njega. Tu treba spomenuti da za Nevesinje pre ovoga nisam ni cuo, da kartu naravno nisam imao i shodno tome nisam imao predstave koje su distance u igri. Na visoravni makadam postaje odlican. Bez ustrucavanja vozim 60-ak, a neko sa iskustvom bi mogao i mnogo vise. Svuda okolo samo valovita brda prekrivena svezom travom. Na jednom mestu, nista posebnijem od bilo kog drugog u okolini pravim pauzu za klopu. Ovaj put iz kofera pecam sendvic. Na slikama se opet jasno vidi kako mi je tesko i sta sve moram da istrpim. Nastavljam dalje i priroda polako pocinje da se menja. Umesto pitomih, travom obraslih, brezuljaka pojavljuje se hercegovacki krs, doduse takodje pod travom ali postaje jasno u kom pravcu se krecem. Nakon nekog vremena ponovo zaustavljam automobil, vec drugi koji nailazi, jer mi se onih 20km oduzilo. Na tecnom Srpskom pitam gde je najbliza pumpa a covek jedva, verovatno zbunjen mojom pojavom, na izlomljenom Nemackom odgovara. Razumeo sam samo da je rekao Nevesinje... Inace tablice su bile bosanske i sa suvozacem je pricao na Nasem jeziku. Meni se nesto nije dalo da mu objasnjavam da sam i ja nas pa sam se na Engleskom zahvalio. Lud zbunjenog Valjda ljudi u zabitima misle da samo stranci voze motore, sta li... Uskoro, a nakon dugo vremena, vidim asfalt. Nisam ni znao da mu se mogu toliko obradovati... Nije da je meni ruzno, dosadno ili naporno na makadamu vec na njemu nema pumpi za gorivo Skrecem prema Nevesinju i odlicnim asfaltom brzo dolazim do grada. Bez rasmisljanja stajem na prvu pumpu tek tada otkrivam da sam imao jos solidne rezerve goriva, za bar jos 60ak km. Neiskustvo Na pumpi se raspitujem za put do Mostara, ispostavlja se da je blizu, 40-ak km. Tu me startuje neki lik, nimalo cistog ni bezbednog izgleda (ne mislim na higijensku cistocu vec mentalno- psihicku, da ne bude zabune). Sta cu u Mostaru, koliko mi je trebalo da stignem iz Nemacke (potvrdjuje moj ranije navedeni stav) i tako... Kada sam mu rekao da sam Nas i to iz NS malo se oraspolozio uz reci: "E bas mi je drago sto si nas, mi ovde ne volimo tudje..." Ceo taj razgovor se odvijao dok sam oblacio kacigu i sedao na motor, cim je to bilo gotovo samo sam mu mahnuo i otisao. Ne volim agresivne pukovnike... Ne biste verovali ali nastavljam dalje. Takodje ne biste verovali da vam kazem kako je i ovde put fenomenalan. Opet brze krivine, asfalt k'o iz fabrike da je izasao. Do tada sam se vec oslobodio na motoru pa uzivam u malo brzim prolascima kroz krivine. Naravno to je i dalje nekih 50% mogucnosti puta i masine ali meni je odlicno Par kracih pauza za slikanje i ocas posla pocinje spustanje prema Mostaru. U dolini pocinje dosadniji deo puta, naselje i ogranicenje od 50. Znam da cesto ima policije tako da postujem ogranicenje... U starom gradu gubim 10 minuta na trazenje parking mesta. Jos jedan danak neiskustvu, nisam razvio osecaj da motor moze da se ostavi maltene bilo gde. Na kraju parkiram na pet minuta hoda od starog mosta i u komplet opremi (cizme, zimske pantalone srecom bez uloska i jakna sa uloskom) po mostarskoj vrucini setam gradom, slikam se, bas kao pravi turista... Srecom drugih pravih turista nema mnogo jer sezona odmora jos nije pocela. Nalazim bastu odmah ispod mosta. Vec posle nepunih 10 minuta kelnerica dolazi do mene, nema Kola, nema Pepsi, samo Kokta koju nikada nisam voleo. Nema veze, uzimam sta ima jer sam zedan i ne zelim da menjam mesto. Polako jedem sendvic i pijem pice, uzivam u atmosferi. Ovaj neplanirani izlet ce mi dugo biti u lepom secanju Na izlazu iz grada opet je dugacka zona gde je ogranicenje 50. Naravno postujem jer necu a i nemam od cega da placam. Prestizu me neka kola, logicno odmah upadam u njegovu zavetrinu i ubrzavam. Uskoro shvatam da ne zelim da vozim 100 tamo gde je ogranicenje 50 pa ga pustam da ode, lagano spustam brzinu na 70ak. 300 metara dalje njega zaustavlja policija koju nisam ni video, srecom bili su zauzeti sa njim pa mene nisu registrovali Lepo od njega i njih Put prema Jablanici je sa potpuno novim asfaltom, brz i u to vreme sa malo saobracaja. Vec opusteno vozim stotinjak na sat (sto ti je napredak u samo 4 dana...). Stajem na slikovanje na jednom od nekoliko jezera (mislim da imaju 4 brane/hidroelektrane a samim tim i toliko jezera) izmedju Mostara i Jalblanice. Na jednoj od pauza pravim gresku i pri ukljucivanju naivno pustam slepera ipsred sebe... 30km sam vozio iza njega... Necu da prestizem na punoj iako ima bezbednih mesta, jos ne poznajem mogucnosti motora, tamo gde je isprekidana naravno ima pregrst saobracaja u suprotnom smeru. Na zalost morao da cekam do uspona posle Konjica gde konacno pocinje dupla traka uzbrdo. Negde u to vreme je vec poceo da me sustize umor, sveze montiran crash-bar je poceo da smeta kolenima a znojenje u zimskim pantalonama je napravilo dobar ojed prepona Svakih par minuta sam ustajao i vozio stojeci sto je donekle popravljalo stanje. Uskoro stizem do Bradine (tamo gde je murija blokirala cestu negde oko 23:05) i prelazim preko Ivan-sedla, kroz tunel Ivan, prirodnu granicu izmedju Bosne i Herzegovine. Posto su se dobri ljudi potrudili da tunel na zovu po meni morao sam da stanem i da se slikam u znak zahvalnosti ;D Da, skromnost jeste vrlina Odatle do kuce je rutinskih 30ak kilometara. Negde pre Hadzica upadam u vecernju guzvu, ne zelim da prestizem kolonu vec vozim iza autobusa sa nekom ekskurzijom. Kada su me klinci skontali vise nije bilo dosadno ni meni ni njima, masi ovom pa onda onom drugom, pa svima. I tako u krug Kuci stizem dobro umoran, prevalio sam 270km za ceo dan. Nauzivao se za naredni period. Neplanirana poseta Mostaru je celoj voznji dala neku posebnu draz. To vece sam nocnim busom putovao nazad za NS kako bih ugrabio zadnji dan sajma i sajamskog popusta. Sutradan kupujem Apolla, uspevam isti dan da ga registrujem. Sreci nema kraja. Eto to je to. Nadam se da ste uzivali u citanju. Komentari svih vrsta su vise nego dobrodosli.

13.5. Jutro je oblacno i povremeno padne po koja kap kise. To znaci da od voznje nema nista... Ne, to zapravo znaci da cu imati priliku da isprobam kisno odelo To se zove duh! Dok isterujem motor iz garaze padaju i poslednje kapi kise tako da krecem u opremi za suvo. Zbog obaveza koje sam imao to popodne ovo je trebala da bude kraca voznja do jednog izletista iznad Sarajeva, prema planini/brdu Bukovik. Mozda se u neko doba setim i imena (Crijepoljsko polje, al' nemojte me drzati za rec...) Pratim instrukcije koje sam dobio i naravno uspevam da zalutam u zbrkanim sarajevskim ulicicama. Dolazim do kraja puta, docekuje me kapija koja mi jasno stavlja do znanja da treba da okrenem. Vracam se, na raskrsnici skrecem drugim pravcem i ubrzo postaje jasno da ni taj put ne vodi nigde. Idemo nazad, do neke ranije raskrsnice. E ovaj put obecava! Ubrzo se penjem na brdo, kuce ostaju iza mene. Pogled na grad je sve lepsi. Obilazim grupu planinara/izletnika i odlucujem da nema nikakve potrebe da ih pitam za pravac jer naravno nemam pojma gde sam Uskoro dolazim do kraja asfalta i tu mi je opet jasno da to nije put koji sam trazio. Nastavljam malo dalje po makadamu ali ubrzo odlucujem da okrenem jer bas i nemam vremena. U povratku opet srecem planinare ali ovaj put odlucujem da bas zelim sa njima pricati. Dobijam info da sam mogao produziti onim makadamom ali da on ubrzo prerasta u planinarsku stazicu. Posto nemam dovoljno iskustva to mi nije bas zvucalo primamljivo. Tek kada sam rekao da znam kako postoji i drugi, pravi, asfaltni put ljudi me upucuju skroz nazad u dolinu i pokazuju mi na susedno brdo Mala greska Pravi put vec lici na nesto... Ima nekliko serpentina i strmo se penje u brdo. Lagano vozim i gledam trag starog ulja koje je neki kamion ostavio duz nekoliko krivina. U jednoj od serpentina zadnji tocak nalece na to ulje i u sekundi proklizuje. Brzina je bila mala, gas nisam dodavao, nagim motora skoro nikakav. Srecom bez teskoce ostajem na motoru i samo nastavljam dalje. Lekcija naucena: pazi se ulja makar delovalo staro i osuseno! Uskoro izlazim na visoravan i voznja postaje opustenija. Prolazim pored odvajanja za Crijepoljsko (opet me nemojte drzati za rec) i stizem do mesta koje se zove Vucja Luka (da jednom i ja upamtim naziv...). Tu pravim kracu pauzu za slikovanje i tankanje vode u zeludac. Produzavam dalje istim putem, prolazim kraj brojnih pilana. Susrecem par na GS-u, nije mi jasno otkud oni jer znam da asfalt ubrzo prestaje. Posto ne znam dokle put dalje vodi i posto nemam vremena za ispitivanje okrecem nazad. Kasnije sam na Google Earth gledao i ispadne da put vodi daaaaaaaleko kroz sume i vukojebine i ko zna gde na kraju izlazi. Jednoga dana... Sada pratim skretanje za Crijepoljsko polje. Na jednoj od pauza za slikanje sustize me par kapi kise. Srecom to prestaje i pre nego sto sam nastavio sa voznjom... Posle par km stize se do nekadasnjeg odmaralista i rekreacionog centra. Hotel (?) je i dalje u rusevinama, sve je naravno zapusteno. Odatle krece makadam kojim moze da se stigne do planinarskog doma na Bukoviku. Instrukcije kazu da je dom nemoguce promasiti. Ja sam na kraju dokazao suprotno Makadam je solidan, ponekde sa rasutim kamenjem. Predeli sjajni. Na ovim slikama gore su neki sporedni putici, da ne ispadne posle kako mi je to solidan makadam Na drugoj slici se u pozadini vidi kolski putic koji ide direktno uz brdo. Par trenutaka razmisljam da li da se penjem gore ali srecom razum prevladava. Jaaako je strmo a iskustvo maleno... Na travi opusteno vozim 50-60 na sat, ravno je i udobno... Posle toga dolazi losiji komad puta sa dosta uspona i padova, rastresitog kamenja. Dom naravno ne nalazim ali zato pauzu pravim na nekoj livadi. U daljini se kroz izmaglicu nazire grad. Vreme je za povratak da lagano prolazim istim putem. Sada hrabro (idiotski zapravo) odlucujem da se ipak popnem uz onu travnatu padinu jer sam se ipak malo oslobodio na motoru. A i sta bi uopste moglo poci po zlu kada covek bez iskustva, sam i udaljen 10-ak km od bilo kakve civilizacije testira svoje granice??? Bas nista Od tehnike znam da treba da stojim i onu cuvenu: when in doubt, gas it. Cim sam krenuo od podnozja postalo mi je jasno da ce biti problema. "Put" je prepun dzombi i neravnina koje se izdaleka ne vide, naravno tri puta je strmiji nego sto sam se i usudio da pomislim... Zadnji kraj igra na sve strane, motor poskakuje na hupserima, adrenalin tuce k'o blesav. Negde pri kraju uspona jedan od hupsera me baca malo na stranu, ja skrecem direkt u livadu i idem paralelno sa padinom. Nema stajanja jer ne znam kako bih krenuo. U jednom trenutku pri pokusaju da okrenem ponovo uzbrdo zadnji tocak proklizuje na travi, ja high-side-ujem i vec se kotrljam na zemlji. Ustajem, meni nije nista. Gasim masinu, pokusavam da je podignem i ne ide. Tada vidim da curi gorivo i da nema vremena za zezanje. Skidam kacigu i primenjujuci savete sa raznih klipova (ziveo You-tube) uspevam u naletu adrenalina da podignem motor. Gledam i ne vidim stetu. Samo je malo trave i blata ostalo na kormanu i poluzi zadnje kocnice. Dobro je proslo Slka je samo ova jedna, kada sam vec izasao gore. Ne znam zasto mi nije bilo do fotkanja u tim trenucima ;D Sada je ostao problem kako da se izvucem do vrha brda. Srecom motor je ustao usmeren u pravu stranu. Posle par pokusaja je upalio. Sedam, dajem gas i nista, samo se ukopava tocak. Onda pokusavam da ga guram upaljenog. Tocak se vrti k'o blesav, bljuje travu na sve strane ali mic po mic uspevam da se docepam vrha. Tek tada se delimicno opustam, uvidjam situaciju. Pokusavam da nadjem neki alternativni put do podnozja i naravno ne nalazim ga. Putem kojim sam se popeo bas i ne zelim da sidjem jer sad tacno znam sta me ceka No kako nije bilo alternative ubrzo skupljam hrabrost (ludost) da krenem dole. U prvoj, lagano na kocnicama, motor klizi na sve strane ali se ipak uspesno spustam do podnozja. Bacam jos jedan pogled na brdo, da upamtim svoju glupost. Dalje vozim naravno opusteno, daleko ispod sopstvenih granica Kuci se vracam istim putem, ovaj put bez lutanja. U dva minuta koliko mi je bilo potrebno da se iz garaze popnem do kuce pocela je da pada kisa koja do veceri nije prestala. Pricamo o sreci sa vremenom 80ak kilometara veoma zanimljive voznje, 15km makadama, uzbudjenja... Sve je na svom mestu