U mojoj familiji od mladjih ne vozi niko, deda je jedan vozio kad je bio mlad, jedan rodjak isto 90 i neke, klinci mu vozili skuter a za jace ne znam, to je s mamine strane, s tatine jedan stric vozio u vojsci i posle malo nesto.
Nikad nisam voleo skutere sto sam i rekao u nekoj temi pa iz tog razloga nisam ranije poceo da vozim motor.
Nisam nesto bio zagrizen kao klinac ali sam voleo da sednem, vodili me na dan policije da gledam motore, komsija stariji od mene 2 god je vozio ali nisam se usudjivao da sednem i probam, kad odem u Kikindu kod tetke vozio sam Tomosa.
Mojima je bilo krivo kad sam kupio motor, dugo su bili ljuti, kad su videli da sam stalno u opremi i da to sve radim nekako oprezno ohladili su se.
Ja vama tu tugu u njihivim ocima ne mogu da opisem, tako da razumem nekog roditelja za brigu.
Bila je paljba sta ce ti to, nikad nisi vozio itd al je tata ostavio 1000 din na motoru a majka dala 50e
Posle nekog vremena je sve doslo na svoje.
Bio nam neki kućni i hteo da mi odrzi predavanje sta ce to meni i da se manem toga kaze otkud tebi to odjednom, majka dobacuje, hteo je on to i sa 20 al nije imao para.
Kad se setim kako sam auto vozio bolje sto sam tek sad seo na motor.
Decu treba vaspitati da nema uticaj drustva na njih i bice sigurni dok voze, cim drustvo pritiska i lozi tu se lose stvari dese, treba ih uciti da voze za sebe a ne za druge.