Evo nas drugari. Juče smo laganom vožnjom oko ponoći stigli u Ljubljanu i nakon kratke pauze nastavili ka Italiji. Resili smo da noć provedemo u mini kampu u mestu Palazzolo dello Stella, tako da smo do tamo vozili još tri sata. Napravili smo popriličnu kilometražu i satnicu vožnje, pa smo se odmah nakon parkiranja pobacali u krevete. San je, kao srčani udar došao trenutno Jedan od razloga zašto baš ovaj kamp, a ne neki bliži je bila informacija da se kamp nalazi na samoj obali reke Fiume Stella i da nas tu čeka miran san pošto je mesto izuzetno tiho, medjutim iz sna nas u šest sati ujutru bude crkvena zvona Pravimo se mrtvi, ali u sedam imamo još jednu turu zvonjave i tada shvatamo da Bog danas za nas ima neki drugi plan. Spavanju je kraj! Prvi pogled kroz prozor govori da dan obećava. Sunce uveliko obasjava ceo kamp i vidimo da je pored nas, noć ovde u svojim kaperima dočekao stariji par iz Poljske, Par iz Nove Gorice i ekipa iz Francuske. Uz jutarnju kafu razmenjujemo sa njima informacije i iskustva sa ranijih tura, dok se iz našeg kampera nije začulo: Doručaaak !!! Pošto prasići ne valja kad se o'lade, napuštamo družinu i hitamo ka našoj putujućoj kućici na doručak Nakon breakfast-a, koji je bio sve samo ne fast, krećemo u exploring okoline. Ne u šest, trebala su zvoniti u četiri sata. Vidimo da je greota bila propustiti bilo koji minut ove lepote stvorene Božijom rukom i održavane od strane predivnih i vrednih ljudi iz komšiluka. Reka koja krivuda kroz prebogatu prirodu i dva čoveka koja vrše pripreme da kajacima odavde odu do ušća u Jadran... Java ili san? Ako je san, ne zvoni više, ne budi nas, molim te Odlučili smo da ovde provedemo ostatak dana, a da se kasnije nakon dopune rezerve hrane uputimo ka Firenci... Tako i bi... evo nas lagano osvajamo kilometre ka kolevci renesanse i umetnosti. Jutarnji pogled iz kampera Kafa s'nogu u raju od prirode Oni znaju i kako i zašto... Toliko za danas, ujutru nastavljamo istraživanje ove prelepe zemlje

Pozdrav ekipo, evo mene ponovo posle duže pauze. U medjuvremenu se napravilo oko 30.000km druženja sa mojim dvotočkaškim ljubimcem, ali mi se nikako nije dalo da napišem neki putopis... Nije da nisam počinjao... uveče se sve lepo skocka u glavi, a ujutru fijuče promaja - prazne misli... Ni sam ne znam da li su ga vile noću brisale ili je nešto drugo u pitanju, ali ne dade se da nastane putopis... Možda je sve to neko tako namestio da bi se desilo ovo što nam se upravo dešava, a počinje danas Ponovo se ukazala prilika, ali ovaj put specijalna prilika, da Siciliju pokorimo još jednom. Ali ovaj put ne motorom, već kamperom Sastav ove ekspedicije čine moja supruga, sin, njegova devojka i ja... Kažem ekspedicija, jer sam sinu kada je predložio ovu avanturu rekao - Pa ti si bre doktor! Nije bilo baš preterano vremena da se prave detaljni planovi puta, ali smo nešto nabacali na papir pa ćemo videti kako će sve to izgledati. Dogovor je da ne bude nekog čvrstog plana ni tenzije, već da se po pravilu - fleksibilno i šta nam kad dune, planovi u letu prave i menjaju. Pokret je danas oko 16h. Cilj je stići do Ljubljane i noćas se malo ušunjati u Italiju Generalno, neki plan je preko Bolonje, Vićence, Pize i Sijene, stići do Rima... zatim posle obilaska Napulja, Vezuva i Pompeje, napadamo Amalfi regiju koja me je na prošloj moto turi raspametila. Videćemo kako će to ovaj put izgledati Ako sve prodje bez problema i ako nam ostane dovoljno vremena na raspolaganju, plan je da izvršimo invaziju na Siciliju... .... We Will See... Pokušaću povremeno da objavljujem stanje sa terena, pa ako ništa drugo, bar da znate gde da nas tražite, ako rešimo da se negde usput nastanimo...

Druze, pomerio si me ovim uvodom nacisto... Svaka cast. Samo napred i zelim ti da izvuces maksimum sto se zdravlja tice.

BjBravo Tumbe na putopisu, a jos više na poruci koju si uputio... Svaka čast i brz oporavak pa da pravimo plan

Jos jedno veliko Bravoo. I ovaj sam procitau u dah. Nebitno je sto tvoji sastavi nisu za peticu, ovde je poenta da ono sto si video i doziveo preneses, a ti to odlicno radis.

Citam redom tvoje putopise i sad vidim da je ovaj stariji od predhodnog... Lep putopis i cestitke na volji

Nikad nije kasno da se pohvali dobra tura i jos bolji putopis. Svaka cast!

Bravo, nacitao sam se i slatko nasmejao

Pravo uživanje je bilo uporedo pratiti istu priču iz različitih uglova gledanja i percepcije. Sijaset puta smo se zasmejali do suza. Ovih dana tražimo i čitamo sve putopise vezane za Nordkapp i upoređujemo iskustva i zapažanja učesnika. Puno je vremena prošlo od tada, ali da li kojim slučajem imate podatak o tadašnjem koštanju ove dve ture ili bar nešto približno? Veliki pozdrav za oboje, uz malo više pozdrava za Nemo-Ona junaka ove pustolovine

Odlična tura, još zanimljiviji stil pisanja. Zanimljivo bi bilo da i ovaj putopis ima drugu stranu priče. Vidjenje svega ovog iz perspektive Vroc-Kapo-Ona. Ne znam šta mi je bilo zanimljivije. Verzija Nemo ili Nemo - Ona Svaka čast za putopis

Nešto sam zaludan pa čitam redom... Ima puno toga korisnog i zanimljivog... Neki dan sam citao putopis ture na Nordkapp iz 2009. Super iskustva starih majstora

Dobro si sve opisao. U principu sve što treba da bi se odradio plan. Puno toga što pišeš nam je olakšalo naše putovanje. Jesi li još koji put vozio Korziku posle ove ture? Nešto sam tražio, ali bezuspešno...

Svaka čast momci. Mi smo na Siciliji bili u tom periodu, samo što smo mi izbegli kišu. Kada je počela da pada, mi smo bili na putu nazad... uhvatila nas je na trajektu za Albaniju. Prošli smo sličnu turu i došli do sličnog zaključka - nikada smeštaj ne rezervisati unapred. E sad, vi ste to osetili na koži, a mi smo to zaključili pred put i ispostavilo se kao mnogo dobra varijanta. Voziš koliko možeš. Nemaš tenziju ako ti nešto usput odvuče malo više od planiranog vremena... nigde ne žuriš. Kad vidiš da je dosta za taj dan, tražiš smeštaj. Mi smo za celu turu samo u Amalfi regiji malo duže tražili smeštaj. Sve ostalo je bilo odlično i lako. Moguće da smo mogli jeftinije proći da smo pre puta sve lepo pregledali, isplanirali, pronašli najbolji odnos cene i kvaliteta, ali sama pomisao da si slobodan i da ni jedan dan nigde ne žuriš i ništa ne juriš je prevagla da to bude at hok varjanta. Ostalo je da se u narednim godinama predje deo po deo Sicilije u odvojenim turama jer zaista ima puno toga da se obidje i vidi.

Svaka čast na poduhvatu, a još veći naklon na iskrenom rezimeu i računici vredi li ta tura tolike muke. Naravno, postoje razni ciljevi, razlozi i želje. Tako da je sve individualna stvar. Ja te to nikada ne bih pitao, ne samo tebe, već nikoga ko je izvozao super zahtevnu turu iz čistog poštovanja (želeo si - odvozao si) ali me je svakako mučilo pitanje - Isplati li se... Pogotovo za Maroko. Danas sam za redom pročitao dva putopisa ture Maroko. Nisam siguran da sam iz priče, pa ni sa fotografija stekao želju da krenem na taj put. Mislim da bi meni okidač za taj put bila želja da i to jednostavno upisem u odvezene ture, ali mislim da je u okruženju ostalo toliko toga neodvozanog da će Maroko malo sačekati. Da ne dodje do nesporazuma, skidam kapu svima koji su ovo odvozali... Poštujem napor, rizik, velike vrućine, prašinu, pesak i sve ostalo što vas je pratilo na putu za Maroko..

Svaka cast na odlučnosti i hrabrosti za ovaj poduhvat. Kroz čitanje putopisa me je svako malo podilazila jeza pri pomisli da sam na tvom mestu... Veoma zanimljivo iskustvo. Jedino fali još malo slika, ali to je verovatno problem pri svakom solo putovanju

Verujem i vidim na slikama... Stvarno interesantna i veoma važna informacija jer bi se sigurno dosta nas prevarilo i krenulo na taj put sa načetim gumama, računajući normalno ili malo pojačano trošenje za 4000km... Veliko hvala Doktore

Doktore, putopis je vrhunski. Dao si nam sve bitne informacije, sem jedne - najbitnije. Okači lokacije vulkanizera i radnji gde ste kupovali i menjali gume. Ovo sa gumama je stvarno neverovatno. Mi smo na turi Sicilija presli oko 4000km. Videla se kod mene velika razlika u potrošnji guma, ali sam tu i prokinuo što se tiče gasa, ispaljivanja iz krivine itd... ali te gume su mi još na motoru. Zadnja malo ispod pola, a prednja skoro gotova, ali ovo što si pisao i slikao je nezamislivo jer sam mislio da je ovo što smo mi potrošili, neki maksimum... Meni danas stižu nove gume, ali ne menjam živ do pred turu

Jao doktore, šta ti radiš Petru, meni i našoj ekipi... Na kakve propasti i troškove nas ovim tvojim turama bacaš...

Sad vidim ovaj tvoj post Ovo je tura koja je bila posle mog obilaska Sicilije, a sreli smo se slučajni u Višegradu. Pre ove vožnje smo se upoznali, razmenili brojeve telefona i to je bilo to... Da nije došlo do situacije iz nastavka priče, verovatno se nikada ne bismo sreli, a i u suprotnom, pitanje je kakve bi bile okolnosti i da li bi se sprijateljili... Veče pre puta u Trebinje razmišljam šta da radim... sva je prilika da ću tu turu voziti sam. Vagam, ali odluku ostavljam za ujutru. Jutro je pametnije od večeri... čak ni alarm nisam uključio, ali kako većinu stvari neko odozgo uredjuje, budim se sabajle, odmoran, raspoložen i bez sekunde gubljenja krećem... kao da sam sve dobro isplanirao... bez zastoja. Sećam se da sam krenuo nešto baš rano i pred Rudnikom je bio izlazak sunca Razmišljam usput gde doručkovati, ali vožnja je bila tako dobra, bez gužve na putu da nisam imao srca da pravim pauzu. Prvo stajanje sam imao pred skretanje za Šljivovicu na Zlatiboru. Tankanje goriva i uživanje u jutarnjem suncu. Sećam se kao da je juče bilo Nastavak puta i ulazak u Višegrad. Na samom ulasku u grad se lomim gde ću na kafu i doručak. Skoro da sam namotao prema Andrić gradu, ali u deliću sekunde ipak odlučujem da pređem most i da odaberem jednu od par kafana sa one strane Drine... Pošto nisam imao favorita, odluka je pala za kafanu pred kojom je bilo parkirano nekoliko motora Poljskih registracija. Parkiram, silazim sa motora, otvaram kacigu i ugledam tebe kako se izvirujes sa terase... Gledam jesi li ti, takođe i ti prebiraš ko sam ja... Skapiramo se ko smo Bratski pozdrav i u dve reči, pošto smo konstatovali da smo obojica na ovu turu krenuli solo, bez plana, pada dogovor... vozimo zajedno dva, tri dana. Činjenica da smo na kacigama obojica imali kompatabilne komunikacije koje su se bez problema povezale, pa smo celim putem pretresali kojekakve teme nas je faktički usput zbližila... Eto, možemo računati da smo se tada upoznali... više zahvaljujući Senama nego vožnji... Imali smo odličnu turu Trebinje, Dubrovnik, CG, Jaz, pa nazad preko Zlatibora... Posle nas je zajednička vožnja TransFagaraša i Alpine dodatno žbližila i još jednom se pokazalo kao tačno da se dobri ljudi jednostavno sretnu, prepoznaju... to je neko kosmičko pravilo, Božija volja...šta god... Jedva čekam sledeću turu jer će naša ekipa koje je isto tako slučajno sklopljena biti bogatija za još jednog kvalitetnog člana, druga, čoveka

Veliko bravo za turu, opis, slike, hrabrost da sam krenes! Uzivao sam u detaljima od kojih si napravio pricu. Svaka cast!

Hvala. Siciliju obavezno upisi kao sledecu destinaciju za narednu sezonu. Mi smo preliminarno izglasali Sardiniju... videcemo... Trenutno se koplja lome Albanija, MK, Grcka itd kao zavrsna za ovu godinu... Upravo sam procitao tvoj putopis. Odlicna tura i svaka cast na hrabrosti da krenes sam na tako veliki put. Motor moguce da si tu vidjao. Dolazio sam u Goce Delceva par puta, a moguce je da ima tu negde brata blizanca

Pozdrav, izvinite što kasno odgovaram. Da se ne vraćam sada i tražim tačno koliko smo šta gde plaćali, generalno za ovakvo putovanje računajte prosečno 120-130e dnevno. U to ulazi smeštaj, hrana, gorivo, trajekt, ulaznice, putarina i sve drugo što je redovan trošak na putu. Ako putujete u paru to je negde oko 150e dnevno. Može se poprilično uštedeti ako nosite hranu ili ako se redovno snabdevate istom u marketima. Mi smo se pretežno hranili u restoranima. Par puta smo kupovali u marketima i to smo koristili kao neke užine usput. Ogromna je razlika u cenama. Ako treba neka konkretna informacija ja sam na raspolaganju.

Pozdrav, moj drugar prodaje Teneru kakvu trazis. Evo broja za kontakt +381600996536 (Petar)

Pozdrav, u pravu si za sve. Italija, Sicilija su mnogo lepe i potrebno puno više vremena, da ne kažem godina da se sve obidje. Ovo za povratak sam se slatko nasmejao, zato što sam i sam to pomislio... Čudno je to, ne znam kako da opišem. Teško je izbalansirati emociju, inspiraciju na ovako velikim turama i držati tempo zapažanja... Iskreno, nisam nešto vičan pisanju putopisa, malo mi se sve i pomešalo u glavi... previše svega za kratko vreme. I sam sam pomislio kako sam kraj smandrljao u dve rečenice, a realno je i tu bilo puno toga za napisati... Trudiću se da sledeću turu "ispoštujem" bolje. Vidim da si u Ljubljani. Moj sin je isto tu, pa postoji šansa da popijemo kafu za 15tak dana