Druze, pomerio si me ovim uvodom nacisto... Svaka cast. Samo napred i zelim ti da izvuces maksimum sto se zdravlja tice.

BjBravo Tumbe na putopisu, a jos više na poruci koju si uputio... Svaka čast i brz oporavak pa da pravimo plan

Jos jedno veliko Bravoo. I ovaj sam procitau u dah. Nebitno je sto tvoji sastavi nisu za peticu, ovde je poenta da ono sto si video i doziveo preneses, a ti to odlicno radis.

Citam redom tvoje putopise i sad vidim da je ovaj stariji od predhodnog... Lep putopis i cestitke na volji

Nikad nije kasno da se pohvali dobra tura i jos bolji putopis. Svaka cast!

Bravo, nacitao sam se i slatko nasmejao

Pravo uživanje je bilo uporedo pratiti istu priču iz različitih uglova gledanja i percepcije. Sijaset puta smo se zasmejali do suza. Ovih dana tražimo i čitamo sve putopise vezane za Nordkapp i upoređujemo iskustva i zapažanja učesnika. Puno je vremena prošlo od tada, ali da li kojim slučajem imate podatak o tadašnjem koštanju ove dve ture ili bar nešto približno? Veliki pozdrav za oboje, uz malo više pozdrava za Nemo-Ona junaka ove pustolovine

Odlična tura, još zanimljiviji stil pisanja. Zanimljivo bi bilo da i ovaj putopis ima drugu stranu priče. Vidjenje svega ovog iz perspektive Vroc-Kapo-Ona. Ne znam šta mi je bilo zanimljivije. Verzija Nemo ili Nemo - Ona Svaka čast za putopis

Nešto sam zaludan pa čitam redom... Ima puno toga korisnog i zanimljivog... Neki dan sam citao putopis ture na Nordkapp iz 2009. Super iskustva starih majstora

Dobro si sve opisao. U principu sve što treba da bi se odradio plan. Puno toga što pišeš nam je olakšalo naše putovanje. Jesi li još koji put vozio Korziku posle ove ture? Nešto sam tražio, ali bezuspešno...

Svaka čast momci. Mi smo na Siciliji bili u tom periodu, samo što smo mi izbegli kišu. Kada je počela da pada, mi smo bili na putu nazad... uhvatila nas je na trajektu za Albaniju. Prošli smo sličnu turu i došli do sličnog zaključka - nikada smeštaj ne rezervisati unapred. E sad, vi ste to osetili na koži, a mi smo to zaključili pred put i ispostavilo se kao mnogo dobra varijanta. Voziš koliko možeš. Nemaš tenziju ako ti nešto usput odvuče malo više od planiranog vremena... nigde ne žuriš. Kad vidiš da je dosta za taj dan, tražiš smeštaj. Mi smo za celu turu samo u Amalfi regiji malo duže tražili smeštaj. Sve ostalo je bilo odlično i lako. Moguće da smo mogli jeftinije proći da smo pre puta sve lepo pregledali, isplanirali, pronašli najbolji odnos cene i kvaliteta, ali sama pomisao da si slobodan i da ni jedan dan nigde ne žuriš i ništa ne juriš je prevagla da to bude at hok varjanta. Ostalo je da se u narednim godinama predje deo po deo Sicilije u odvojenim turama jer zaista ima puno toga da se obidje i vidi.

Svaka čast na poduhvatu, a još veći naklon na iskrenom rezimeu i računici vredi li ta tura tolike muke. Naravno, postoje razni ciljevi, razlozi i želje. Tako da je sve individualna stvar. Ja te to nikada ne bih pitao, ne samo tebe, već nikoga ko je izvozao super zahtevnu turu iz čistog poštovanja (želeo si - odvozao si) ali me je svakako mučilo pitanje - Isplati li se... Pogotovo za Maroko. Danas sam za redom pročitao dva putopisa ture Maroko. Nisam siguran da sam iz priče, pa ni sa fotografija stekao želju da krenem na taj put. Mislim da bi meni okidač za taj put bila želja da i to jednostavno upisem u odvezene ture, ali mislim da je u okruženju ostalo toliko toga neodvozanog da će Maroko malo sačekati. Da ne dodje do nesporazuma, skidam kapu svima koji su ovo odvozali... Poštujem napor, rizik, velike vrućine, prašinu, pesak i sve ostalo što vas je pratilo na putu za Maroko..

Svaka cast na odlučnosti i hrabrosti za ovaj poduhvat. Kroz čitanje putopisa me je svako malo podilazila jeza pri pomisli da sam na tvom mestu... Veoma zanimljivo iskustvo. Jedino fali još malo slika, ali to je verovatno problem pri svakom solo putovanju

Verujem i vidim na slikama... Stvarno interesantna i veoma važna informacija jer bi se sigurno dosta nas prevarilo i krenulo na taj put sa načetim gumama, računajući normalno ili malo pojačano trošenje za 4000km... Veliko hvala Doktore

Doktore, putopis je vrhunski. Dao si nam sve bitne informacije, sem jedne - najbitnije. Okači lokacije vulkanizera i radnji gde ste kupovali i menjali gume. Ovo sa gumama je stvarno neverovatno. Mi smo na turi Sicilija presli oko 4000km. Videla se kod mene velika razlika u potrošnji guma, ali sam tu i prokinuo što se tiče gasa, ispaljivanja iz krivine itd... ali te gume su mi još na motoru. Zadnja malo ispod pola, a prednja skoro gotova, ali ovo što si pisao i slikao je nezamislivo jer sam mislio da je ovo što smo mi potrošili, neki maksimum... Meni danas stižu nove gume, ali ne menjam živ do pred turu

Jao doktore, šta ti radiš Petru, meni i našoj ekipi... Na kakve propasti i troškove nas ovim tvojim turama bacaš...

Sad vidim ovaj tvoj post Ovo je tura koja je bila posle mog obilaska Sicilije, a sreli smo se slučajni u Višegradu. Pre ove vožnje smo se upoznali, razmenili brojeve telefona i to je bilo to... Da nije došlo do situacije iz nastavka priče, verovatno se nikada ne bismo sreli, a i u suprotnom, pitanje je kakve bi bile okolnosti i da li bi se sprijateljili... Veče pre puta u Trebinje razmišljam šta da radim... sva je prilika da ću tu turu voziti sam. Vagam, ali odluku ostavljam za ujutru. Jutro je pametnije od večeri... čak ni alarm nisam uključio, ali kako većinu stvari neko odozgo uredjuje, budim se sabajle, odmoran, raspoložen i bez sekunde gubljenja krećem... kao da sam sve dobro isplanirao... bez zastoja. Sećam se da sam krenuo nešto baš rano i pred Rudnikom je bio izlazak sunca Razmišljam usput gde doručkovati, ali vožnja je bila tako dobra, bez gužve na putu da nisam imao srca da pravim pauzu. Prvo stajanje sam imao pred skretanje za Šljivovicu na Zlatiboru. Tankanje goriva i uživanje u jutarnjem suncu. Sećam se kao da je juče bilo Nastavak puta i ulazak u Višegrad. Na samom ulasku u grad se lomim gde ću na kafu i doručak. Skoro da sam namotao prema Andrić gradu, ali u deliću sekunde ipak odlučujem da pređem most i da odaberem jednu od par kafana sa one strane Drine... Pošto nisam imao favorita, odluka je pala za kafanu pred kojom je bilo parkirano nekoliko motora Poljskih registracija. Parkiram, silazim sa motora, otvaram kacigu i ugledam tebe kako se izvirujes sa terase... Gledam jesi li ti, takođe i ti prebiraš ko sam ja... Skapiramo se ko smo Bratski pozdrav i u dve reči, pošto smo konstatovali da smo obojica na ovu turu krenuli solo, bez plana, pada dogovor... vozimo zajedno dva, tri dana. Činjenica da smo na kacigama obojica imali kompatabilne komunikacije koje su se bez problema povezale, pa smo celim putem pretresali kojekakve teme nas je faktički usput zbližila... Eto, možemo računati da smo se tada upoznali... više zahvaljujući Senama nego vožnji... Imali smo odličnu turu Trebinje, Dubrovnik, CG, Jaz, pa nazad preko Zlatibora... Posle nas je zajednička vožnja TransFagaraša i Alpine dodatno žbližila i još jednom se pokazalo kao tačno da se dobri ljudi jednostavno sretnu, prepoznaju... to je neko kosmičko pravilo, Božija volja...šta god... Jedva čekam sledeću turu jer će naša ekipa koje je isto tako slučajno sklopljena biti bogatija za još jednog kvalitetnog člana, druga, čoveka

Veliko bravo za turu, opis, slike, hrabrost da sam krenes! Uzivao sam u detaljima od kojih si napravio pricu. Svaka cast!

Hvala. Siciliju obavezno upisi kao sledecu destinaciju za narednu sezonu. Mi smo preliminarno izglasali Sardiniju... videcemo... Trenutno se koplja lome Albanija, MK, Grcka itd kao zavrsna za ovu godinu... Upravo sam procitao tvoj putopis. Odlicna tura i svaka cast na hrabrosti da krenes sam na tako veliki put. Motor moguce da si tu vidjao. Dolazio sam u Goce Delceva par puta, a moguce je da ima tu negde brata blizanca

Pozdrav, izvinite što kasno odgovaram. Da se ne vraćam sada i tražim tačno koliko smo šta gde plaćali, generalno za ovakvo putovanje računajte prosečno 120-130e dnevno. U to ulazi smeštaj, hrana, gorivo, trajekt, ulaznice, putarina i sve drugo što je redovan trošak na putu. Ako putujete u paru to je negde oko 150e dnevno. Može se poprilično uštedeti ako nosite hranu ili ako se redovno snabdevate istom u marketima. Mi smo se pretežno hranili u restoranima. Par puta smo kupovali u marketima i to smo koristili kao neke užine usput. Ogromna je razlika u cenama. Ako treba neka konkretna informacija ja sam na raspolaganju.

Pozdrav, moj drugar prodaje Teneru kakvu trazis. Evo broja za kontakt +381600996536 (Petar)

Pozdrav, u pravu si za sve. Italija, Sicilija su mnogo lepe i potrebno puno više vremena, da ne kažem godina da se sve obidje. Ovo za povratak sam se slatko nasmejao, zato što sam i sam to pomislio... Čudno je to, ne znam kako da opišem. Teško je izbalansirati emociju, inspiraciju na ovako velikim turama i držati tempo zapažanja... Iskreno, nisam nešto vičan pisanju putopisa, malo mi se sve i pomešalo u glavi... previše svega za kratko vreme. I sam sam pomislio kako sam kraj smandrljao u dve rečenice, a realno je i tu bilo puno toga za napisati... Trudiću se da sledeću turu "ispoštujem" bolje. Vidim da si u Ljubljani. Moj sin je isto tu, pa postoji šansa da popijemo kafu za 15tak dana

Bravo imenjače, Ja nisam na vreme video tvoju objavu, ali eto i pored toga smo se sreli u Višegradu... Sad lepo napiši na šta je na kraju izašlo i kako se od plana ove "mršave" ture napravilo skoro 2500km

Evo mene ponovo U Kairosu smo se baš lepo odmorili i posle ukusnog doručka krenuli smo u pohod na Corleone. Usputno smo osvojili Raffadali, pa Siculianu, zatim Montallegro, preko Ribera smo se popeli na sever do mesta Burgio. Od Burgioa smo se vratili na jug, nazad, skroz na obalu i putem pored mora smo vozili do Siacca, a zatim ponovo na sever do grada Santa Margherita di Belice. Odatle smo preko Gibelina i Villagio Capparrini stigli u Corleone. Usput smo imali užinu, a blagosiljali smo konstruktora kofera za GS Ovde se Siške istakao u akciji, a mi smo mu se odužili kupovinom Himalajske soli, koju dotični gospodin preferira, pa smo mladi Sicilijanski luk (Scalogno dalla Sicilia ili po Sinišinom - piccina Siciliano) umakali do besvesti Jeli smo i nas dvojica - Časna reč! Ovde su sem luka, pale masline, pršuta, suva domaća kobasica, par vrsta sira i neke Italijanske salame... Lepa pauza, taman na vreme... idemo dalje! Zahvaljući Petrovom umeću da pronađe puteve koji ne postoje na kartama, deo ove rute smo vozili Off Road, a jednom smo otišli toliko daleko da smo došli u ćorsokak i na uskom, ne mogu baš da kažem putu, smo okretali motore, i nazad… Tu sam ukapirao zasto su ljudi koji su radili u vinogradima imali čudan pogled kada smo prolazili pored njih i išli putem punim rupa i provalija, u pravcu koji ne vodi nikuda… Sve ovo je našoj pustolovini dalo poseban šmek i ta nota je doprinela da ovo ne bude neka obična turistička tura, već prava pustolovina koja je između ostalog pokazala da GS nije jedini kralj Off-a… Može i RT... Neverovatni predeli kroz koje smo prolazili su nam na trenutke davali utisak da vozimo kroz Škotsku ili neku drugu sličnu zemlju. Imamo dosta snimaka, ali ja to ne znam ovde da okačim, pa evo nekoliko fotografija koje smo usput napravili. U Corleone smo stigli nešto posle 16h. Okrepili smo se u poslastičarnici u centru gde je sladoleddžija imao takav lični izgled, da smo sva trojica pomislili da popodne ima i dodatno zanimanje… Ne bih nešto posebno opisivao Corleone, verujem da je ovde na forumu, svako ko je tamo bio, to uradio bolje nego što bih ja umeo. Po samoj konfiguraciji terena, velikim prostranstvima koja nisu naseljena, a i po stanju puta koji je vodio do rodnog mesta najveceg gazde u svetu mafije, mislio sam da je to neko planinsko selo, zavučeno i sklonjeno od civilizacije, međutim kada smo se približili, pred nama se ušuškan među liticama i planinama koje ga okružuju, pojavio grad Corleone. (Sinišina konstatacija – Tolike je novce zgrnuo, a nije mogao popraviti put do zavičaja), Ovde smo točili gorivo i nastavili put Palerma, pa u 19h stižemo u glavni grad Sicilije. Palermo danas broji nešto više od pola miliona stanovnika, sedmi je grad po veličini u Italiji i važi za veliko uporište mafije... Sreća da smo samo u prolazu, jer ne znam koliko vremena treba pa da, kako kaže jedan naš poznanik - postaneš njin... Palermo je svaki dan preplavljen turistima, tako da je reč madness blaga da opiše pravo stanje stvari. Smestili smo se u centru, nedaleko od kapije grada. Zgrada stara, Boga pitaj koliko. Tu nas je sačekala ljubazna predstavnica agencije preko koje smo rezervisali smeštaj i u jednom dahu nam je sasula more informacija…Gde, šta, kako, kuda... Ovde je najbolji ručak, tamo piće, ovde večera, tu i tu možete videti to i to, ako želite najbolje slatkiše, onda na ovu stranu… Imao sam utisak da je samo falio onaj zvuk koji se čuje kada ubodete Usb fleš u računar, a informacije smo dobili otprilike tom brzinom… Imali smo stan u stanu. Nisam uspeo da rastumačim kako je to izvorno izgledalo. Moguće da smo se nalazili u nekom stanu od par stotina kvadrata, koji je prepravljen u manje jedinice ili je možda i ceo jedan sprat iskorišćen da se sve ovo napravi… stvarno nas je zbunio raspored prostorija. Svakako se radilo o stanu, stančugi, koji je i danas izgledao fasinantno, a mogu misliti kako je to bilo kada je bio novogradnja… Plafoni su urađeni sferno, oslikani. Na podu su u nekim prostorijama bile pločice iz ko zna kog vremena. Sve ovo je davalo neku posebnu boju ovom smeštaju. Ovde smo doživeli prijatno iznenađenje kada su nam stanari zgrade sa prozora i terasa sugerisali da motore popenjemo na trotoar atrijuma unutrašnjosti gradjevine. Sva su regularna mesta za parking bila popunjena, pa smo bili primorani da tražimo parking po gradu. Ovo nam je baš pravilo pritisak i bojazan da može doći do krađe… Ispalo je bolje nego što smo mogli da zamislimo. Zgrada ima dvorište, čija se ogromna drvena vrata noću zaključavaju, pa smo mogli mirno da spavamo… Ja sam sa nepoverenjem gledao saksije koje su klimavo visile po prozorima i terasama, ali su i mačke očigledno spavale tu noć... Palermo, veliki grad, ima sve karakteristike koje idu uz to… Dosta starih, dobro očuvanih građevina, velika gužva na ulicama. Turisti, domaći i strani, motorići, bicikle, električni trotineti na sve strane. Ekskluzivni restorani, wash i drink pointi sa jedne strane, narkomani, prosjaci koji leže po ulicama sa druge strane… Klasika – sjaj i beda Holivuda… Prošetali smo, razledali i u neko doba odlučili smo da veceramo u SALMORIGLIO Griglia & Cucina Siciliana Prelep restorančić, koji ima baštu na ulici - šetalištu. Ovde smo komentarisali – ili vino izuva ili je Kineskinja plastična… Kineskinja je ustala i otišla, a račun nas je izuo… Šalim se, večera je bila baš dobra i ukusna, kao i vino koje smo poručili… Još malo šetnje i konstatacija da jednog od nas bole leđa, pošto je zakukao kao ranjenik kada je pomislio da nam je ovde sledeća stanica. Ej, brate, nemojte z… pa gde ćemo bre unutra… braćo, leđa me ubiše od vožnje… nemojteee…. Decoooo, decoooooo ooo Laknulo mu je kada je video da je u pitanju bilo samo fotkanje… Bolje da je umro od ledja, nego što je trpeo - šta smo mu sve posle radili na kontu toga… Šta će rob, izleteo se pre vremena… Sledeću noć smo proveli u kompleksu Green Park Residence, koji se sastoji od više kućica. U sklopu kompleksa je i bazen, a svaka kuća ima svoju terasu i roštilj. Na raspolaganju je bilijar, stoni tenis, stoni fudbal. Ovde smo iskoristili priliku da operemo motore i uništimo dokaze o pomoru, ko zna koliko vrsta insekata, koje smo poubijali tokom ovog putešestvija… Lepo mesto, ušuškano i sa puno hladovine koja nam je dobro došla. Ujutru rano smo krenuli prema Bariju. Usput, na pumpi smo se upoznali sa grupom bajkera sa Sicilije... razmenili smo kontakte... Ovaj u crvenom je nekadašnji poznati Sicilijanski golman Tony Musante. U Bariju smo besplatno dobili izmenu termina povratka, a Boga mi dobili smo i mnogo bolji brod nego što je bio onaj kojim smo došli… moguće da je to ona Ljubina nesuđena barka… zna čiča znanje… Na trajektu smo upoznali momka iz Novog Pazara koji je imao peh da mu se ekipa sa kojom je vozio Siciliju usput pogubila, pa se sam vraćao kuci. Imali smo želju da zajedno odvozamo jedan deo, ali smo mi promenili plan po silasku u Drač, tako da je plan propao… Zaboravio sam kako se zove, pa ako ovo pročita neka se javi. Voleo bih da ispravimo propust i odvozamo koji krug zajedno… a i da se probaju ćevapi u NP. (Čoper - jedan od VN modela) Ostatak puta nije toliko zanimljiv da bih vam trošio vreme. Po silasku sa broda, iz Drača smo preko Skadra odvozali CG. Bar, Budvanska rivijera, a posetili smo i nekoliko destinacija u zalivu. Nakon toga, posle tri ili četiri dana krenuli smo put kuće. Sve u svemu odlična tura, još bolje društvo i prelepo vreme koje nas je pratilo celim putem. Kao što rekoh na početku, ogromna teritorija je zahvaćena ovim našim putovanjem, pa smo ovo iskoristili da svako od nas sagleda šta bi to bilo interesantno obići sledeći put i na šta bi valjalo baciti akcenat. Svakako odlično iskustvo, praznik za oči, stomak i dušu. Veliki test za motore, test drugarstva, tolerancije psihičke i fizičke kondicije… Eto tako... do nekog sledećeg putopisa uživaću čitajući vaša iskustva, a u međuvremenu je palo Trebinje, Dubrovnik, Herceg Novi, Budva… ...novih 1100km i još jedno novo poznanstvo… Hvala svima koji su odvojili vreme za čitanje, a ako nešto od ovoga bar malo bilo kome olakša ili pomogne prilikom obilaska Sicilije, računam da je moja mislija uspela. Živeli!