Hlava (sto bi rekao moj gastos junior) Evo jos nesto malo slika, za ove sto im nije dosta, mada sve je to vec iz serije. Julier pas nije na nekoj visini, niti ima neki spic i to, ali je put do njega strava za peglu, a i gore kao neka mini visoravan. Ljeti ima kafic, tu ispod snijega, odmah pored motora. Preporuka. Ka Falzarego pasu i Cortini, od Pordoi pasa. Shuma, shuma i samo shuma. i jos, sa nekim prenocistem za odlikase u sredini. Pa jedna sa mjeseca (sve sjenke padaju kako treba i nista ne flaprce): Romanija i Rndalichar. Benzin u krvi, shuma u nozdrvama. Nema dalje. Una u ranu, ranu zoru, kod Bihaca. Ima sam zakazano kod Ceskog mede, ali nije me ispostovao: Cesko selo Veseli.

ovako nekako bam bum tandr bam bum tik tak

Bas ste se prolljepsali... dobro, neki malo vise, a neki malo manje (s leva na desno) .. LM, I ja sam upao u guzvu, motorom, i to na autoputu u D. Tzv. baustela, suzeno, a 20 km red. A ja skrenuo da ugrabim 10 km, izbjegnem dosadni komad. Malo se provlacio, ali kilavo, preusko. Jos 5 km do mog izlaza. Tad vidjeh nekog gusara kako skrenu autom desno niz neki sljunak na lokalni put, pa kud poneki turak...

Ja bih gledao neke kofere, male, bocne + evt. mala tank torba. Top koffer i R1 je prst u oko. Mada, sve se moze kad se hoce. Ukucaj u google "sjaak r1" za vise slika.

Skratio, iz bojazni da ne produzim. LM, bilo je tu jos nekih interesantnih detalja. Oko 20:00 pitamo neke zene, kuda? Pa mozete gor' preko plan'ne. Koliko km? Jooj, ne znamo ti mi to, mi smo samo zenskinje tu. Pitaj muske kad dodju. Pa dobro koliko vremenski ima? Ha ima jedno 4 sata pjeske. (sto je otprilike i nasa brzina haha) Rmenkaka naravno zarola ocima. Dodje muski... "ovuda onuda"... pa na kraju, "ma nesh ti to znat potrevit... a mogo si fino autoputem"

Pirelli Angel GT, dobre za asfalt, a ispostavilo se bogami dobre i za off. LM, putovanje je klasicna kratka voznja od nekoliko dana, po vec dobro poznatim trasama… (nda, i par manje poznatih). Krenuo sam iz Bad Dürkheim-a, banje na rubu shumice na lijevoj obali Rajne kod Mannheim-a (D). Cilj za taj dan je na obali Bodenskog jezera, inace tromedja A, D i CH. Ima finih kilometara, s obzirom da ne idem autoputevima i biram atraktivne rute, ispred kracih. Kroz shumicu na jugoistok, pa na jug, kacim komadic Francuske i upadam u Crnu Shumu. Kroz nju na dole, i to je otprilike to. Uglavnom shume i krivine, ali bilo je i sela i ravnih smorica. Ovako nekako je izgledala ruta. Prvi komad do Francuske, fantastican. Onda malo smoric do Schwarzwalda, pa opet dobro. I onda po izlasku iz shume opet malo nako, nista specijalno, do prenocista. Schwarzwald ima stvarno prave moto puteve…. Hocu reci krive. Kad mi se pisha, zhedan sam, gladan ili samo umoran, ja skrenem u shumu, jer shuma ima sve sto covjeku treba. (obratite paznju kako je motor cist kad se vozi po Njemackim diEbeste-shumama ) Jos malo truckanja i ukaza se i Bodensko jezero. Vrana i ja pauziramo malo. Malo zatim stizem u Nonnenhorn, moje prenociste. Pustinja, nema nista. Gazdarica mi dade kartu za neki tramvaj do Lindau-a. Ajd rekoh da malo razgledam. Lindau isto pustinja, cool luka, par butika i to je to. Kisa poce I lije non stop... do jutra. Nadjoh neki kebab i nazad u tramvaj. Sutradan sam sav u vremenskoj prognozi. Naculio usi, da ukapiram sta svabo meteorolog predvidja i ne volim sto cujem. Internet kaze snijeg kud god okrenem prema istoku, sjevero ili jugo, a cilj je Bosna rosna, koja je eto bas tamo. Najblaza prognoza, odnosno snijeg tek popodne preko St.Moritza u Tirano. Odluka pada, pa kom opanci kom obojci… mislim, i da padnu sjekire, nije Amozonija, nego Svica. I tako krenem lakapo. Izmaltretirah se malo preko Liechtenstein-a, LA-KA-PO, pa onda ubrzo poce uzbrdo i ukaza se i prvi snijeg ispred. Pomislih, sva sreca ne smeta mi pamet. Samo hrabro napred. Prognoze su ruzne, ali koliko se pogled pruza, ne izgleda toliko strasno. Avanti. I tako i bi. Popeh se na Julier pas, nebo plavo, snijeg bijeli. Fantasticno. Tako bi i na Bernini, na izlazu iz Svice prema Tiranu. Prognoza totalno promasena. Onda mi se opet pripisalo, pa sam u tu svrhu, skrenuo s onog dole puta i svratio ovdje. Nije ranije bilo pogodnog mjesta, ako vjerujete. Dobro, ja volim extra lokacije za pishanje, a i za neko osvjezenje i malo odmora. Nije isto zapaliti cigaru ovdje i dole na nekom parkingu. (to dok sam nekad palio) Malo se oduzilo putovanje … bilo i nekih tehnickih problema (izgubio kabl od tomatoma, pa sam morao traziti novi)… tako da sam poceo kasniti i zaticem se na Pordoi pasu u 18:30. Hladno ko na prevoju, a po glavi pocinju padati pahulje. Silazak sa Pordoia uz pahulje i mokar put je bilo blago receno uzasno, ali s druge strane imalo se kad malo baciti pogled. To je bila jedina padavina cijeli dan!! Cilj je bila Cortina, ali do nje ima jos jedan prevoj, tj. previse za ostatak dnevnog svjetla. Razmisljam tako sta cu, kad nalecem na ovaj hotelcic u sred shume. Ima soba…. za 40e sa doruckom. Lijep pogled iz sobe. Smlavih neku pizu i pozdravih krevet s dubokim naklonom. Novi dan. Preko Falzarego pasa u Cortinu, pa u Austriju na 111. Lijep putic, izgleda ravan na karti, ali u realnosti vrlo kriv, ponekad bas neugodan… u smislu naizgled bezazlena krivina, a ista skrece, cini se u 360. LM, 111, dobar, lijep, preporuka, uz upozorenje da ima tih nekih ludih krivincuga. Sa njega prelaz u SLO, pa sve lokalnim puticima do Zagreba, preko Domzala, Zagorja ob Savi i Krskog. Lijep komad. Sava providna. Preporuka. U zagrebu mi se pridruzuje moja gospodza supruga i njen rodjak sa suprugom. Sad nas je 4 sa 2 motora i krecemo na cevape u Travnik. Do Novske autoputem, pa onda preko Prijedora do BL i dalje dobro poznatim trasama preko Jajca i D.Vakufa. Vrijeme super. Vrbas poludio. U Jajcu vodenice I vodopadi… klik klik… ajmo ajmo. Ja samo na Travnik mislim i predocavam si cevabdzinicu pored dzamije koju jos nikad ne vidjeh. U Travniku konacno cevapi. Nisu losi, ali ja sam bio mnogo gladan. U pola s lukom. MMMMM I sad krece ludnica, odnosno avantura, ali prava … Rodjak i zena mu odose za Sarajevo, a nas dvoje cemo za Teslic. Ako pogledate mapu vidjet cete 2 slijepa crijeva (= zajeb, pa nazad). A na Guglmaps je shumski put za izvlacenje balvana volovima iste boje kao put Doboj Sarajevo. LM, iz Zenice ka Doboju, kod Nemile se iskljucujemo na “precicu” za Teslic, preko Vucije planine. Stanemo u Nemiloj i fino pitamo. Kaze coek ima makadama jedno 10-20 km. Trenutno je nesto iza 19:00 sati…posle tog makadama ima jos 20-30 km asfalta. Ne vidim problem. Idemo. Nailazimo odmah na makadam. Tvrd, kameni put, nasut, sa lokvicama. Standard makadam. Dobra kisa je pala, ali se razvedrilo. Mokar, ali nije problem. Nakon par stotina metara, opet asfalt, na cijem kraju je mjesto Serici, koje nije na ruti. Promasili smo nesto. Tamo nas upucuju u planinu, preko „onog vrha, pa onog vrha, pa onog…“ sve pokazujuci prstom obliznje (shumom obrasle) spiceve koji se naziru u sumraku. U pitanju su sumski „putevi“, „ali moze motorom“ govorahu seljani. Rmenkaka na to naredjuje nalevokrug. Vratismo se do „prodavnice“ kod koje je raskrsnica koju smo promasili tih 5-6 km. Naravno da smo je promasili jer se "ukrsta" asfalt i blatnjavi sumski put. Dobijamo instrukcije „samo pravo, bice jedna kuca, pored nje pravo, i eto vas“. Zvucalo jednostavno i mi krenusmo. Posle nekih par km upali u blato iz kojeg nema ni tamo ni vamo. Mrak pao. Shuma. Rmenkaka opet naredjuje nalevokrug skroz do Nemile, ali ovaj put nije moguce ni napred. Nekako ipak prodjosmo (napred) i rezonujemo ne moze napred biti gore od ovog blata iz kojeg jedva izadjosmo. 20:48, kod mede u prolazu, na konsultacijama posle blata: I tako, silom prilika, nastavismo. Put sve gori, uzi, blatnjaviji. Sve prva brzina. Pojavi se napokon i ta kuca. Mi pravo, a u stvari smo trebali “desno pravo”. Svako ima svoje “pravo” jbga. Put sve gori, serpentine, pretvara se u potok, granje… Brigica raste. Izvadim telefon, gps, kaze udaljavamo se od “regionalnog” puta za Teslic. Ustvari smo ovjde u tom trenutku (s tim da je “R473” prohodan samo sa traktorom, a the kuca je nacrtana crvenom): Sad smo vec otisli nekih pola sata od kuce u PM, okrecemo se I nazad ka kuci. Put nazad je bio nekako brzi, po osjecaju rekao bih duplo. Ne znam sto. Mozda zbog ushtelavanja, shirenja zjenica… Dodjosmo opet do kuce, vec je oko 22:00. Izlazi domacin s nekim fenjerom, uputi nas. Rmenkaka pominje nalevokrug, a domacin sugerira da se to sad ne isplati. Nastavljamo napred, jedno pola sata i opet fulali. I opet u blato, ali na strmini. Kad sam sisao dole (solo) I provalio da dalje nema, mislio sam nema sanse da se popnem uz to blato. Ali Angel GT bajo moj … izadje nekako. Strah je bio samo da motor iz nekog razloga ne stane (pukne guma, nestane benzina, sklizne u neku rupu iz koje ga ne mozemo izvuci..) To je bio moj strah, a Rmenkaka je imala svoje.. Signala naravno nema. Onda jos nekih 10-15 km tako, u prvoj, dok konacno nismo ugledali neku kucu sa strujom i izasli na normalan makadam. Konacno prebacim u drugu posle 2-3 sata voznje. Oko 23:30 stizemo u Teslic kod baabe, tus, krevet, posteljina, signal … jeee Ujutro kaze stari (kinez ) “u bosni se ne silazi s asfalta” haha Next….. Posle, dana odmora, krecemo za Sokolac, uz kanjon Krivaje (mnogo lepo), preko Olova i Knezine. Tu nas iznenadi neocekivani makadam (pravi) i nije bio neki veliki problem. Interesantno je da je na moju opasku „shit, klizav makadam“, Rmenkaka odgovorila, „Sto?Bas je dobar.“ U Sokocu smo kod BRACOeta, vladara motokladionice i predanog rNdalichara. Sredjuje jos jednu rndalicu od drugara i krecemo u osvajanje Romanije, ravne, neravne… nije bilo moguce zapamtiti rutu. Predivno. Samo vazduh je vec vrijedan truda. Sve mirise... osim Bracinog 2T izduva ... LM, ja kaki sam kljakav, cim pridjem kros motoru odmah nesto slomim… i tako bi i ovaj put. Stradao je MCL na lijevom koljenu… lovu sam stavio na istegnuce… danas idem kod doktora. Inace, sjeb je nastao nakon voznje, kad sam na mekanoj travi krenuo da se glupiram. A sama hard enduro voznja za BRACOm nije opisiva tekstom. Rekao bih ozbiljna konkurencija sexu. Pozeri Pored Sokolca, tvrde Romanije, i mekane trave, domacini su nas odveli i u obilazak rajvosa… meni licno prvi puta stari grad. Cevapi, turisti, kreme za koljeno… Iz Sokoca krecemo za Bihac, preko SA, Konjic, Bugojno, Jajce…… U tom procesu pade i Prozor. U Jajcu stadosmo (opet) na Vlasicki sir, uh, i neke lepinje sa kajmakom uhhh. Na putu AVNOJa malo vise gasa, pa dolivanje ulja. U Bihacu spavanje, pa preko Senja, Rijeke i Delnica u Sinji Vrh (SLO), opet kod neke familije. Tamo nas stize (ozbiljna) kisa koja nas je prala do Zagreba. Propustile stare cizme s kojima nikad nisam bio zadovoljan (ni kad bijahu nove). Nakon par dana odmora u ZG, krecem sam nazad ka banji na rubu shumice kod Mannheima. Lagana neka kisica, hoce nece. U Alpima potop. Okrenem na sjever, preko Varazdina u Bratislavu. Do Varazdina sam isao autoputem jer je padala kisica. Ravna Madjarska i Austrija… sve u svemu 5 krivina do Bratislave. Posto sam pokasno krenuo u Bratislavi spavam. Iz Bratislave u Cesku, birah brda I shume. Obidjoh je cijelu za jedan dan, shiroko oko Praga. Lijepa je Ceska, dobra za motore, ali su putevi, bar ovi moji malo propali. Stizala me i kisica, tu i tamo, ja bjezao koliko sam mogao. Sve u svemu, suh dan. U Teplicama (sto bi na nasem bilo Toplice, tj. neka banja) odsjedam u nekom jeftinom hotelu, 23 s doruckom. Onako krshasto I dorucak 0 bodova, ali zato ima garaza sa nekim CCCP katancem iz 56-e… za motor ***** smjestaj. Tu je pretekao poplavu koja je padala cijelu noc. Ujutro vedro, preko brda u DDR. Kako predjoh granicu, put se popravi, rekoh svabo je to… do prvog skretanja koje vodi na rutu kuda ne ide normalan svijet. Sjetio sam se lokalne ceste kroz Stupnik (Donji cini mi se) kod Zagreba, = sve fleka na fleku. Truc-truc, malo po malo i izadjoh na sve bolje puteve… DDR, uz istocnu granicu je stvarno dobar region za motor. Shume, brda, krivine…Meni temperature bijahu ujutro oko 4 do 6 C, posle do 11-12, a ja izvadio ulozak iz jakne, a mrsko mi da ga oblacim. I tako, i pored raznih grijalica… smrzao sam se kao pi. I tako, sve skupa nekih 4500 km, potrosih 850 ml ulja, oko 300 L benzina, 20 cevapa, nekoliko bureka… Kad sidjoh konacno s motora, onako smoren s upalom dupeta, rekoh dosta mi je vala motora za mjesec dana.

To bi trebao biti efekat. Ali posto se uglavnom prica svede na "isao brzo sam pao sam se ubio", oni koji bi kao trebali biti spaseni citajuci ove analize, samo odmahnu rukom i preskoce.

Eto, udaljiste coveka... a imao je potencijal. tztztz

Pa, realno, ako pogledamo pogled odozgo na krivinu, tu se moze proci sa 300 na nekom R-u. Ne kazem da ga (R-a) ne bih pritisnuo , ali ja nemam R, tako da je za moj motor preravna ta krivina, pa bih je prosao sa nekih 100, lagano. Mozda ga je decko stvarno odvrnuo, ali moj point je da je to samo jedna od pretpostavki, a ne jedina mogucnost.

Znam da nisi mislio na mene i znam o cemu pricas te sam stoga i kopirao tvoj post u kojem veoma iskreno kazes da bi i tebe poneo put. I mene bi verovatno kao i jos dosta njih. Razlika je sto je mozda meni limit na 100 km/h tebi na 150 a nekom na 200. ... Ne mislim da bi me "ponio put", vec da bih tu najvrv prosao sa nekih 100 km/h, ne ocekujuci nista. Ukoliko bi se auto samo pojavio (prakticno iz njive) i poceo da izlazi, instiktivno se bjezi lijevo i desi se upravo ovo. E sad, ko pretpostavi je da je motor isao 200-300 je Aristotel, a ko da je auto provirio kad je motor bio mozda samo 50 m udaljen pri brzini od 100 km/h. Ili da je motor evt. dodao gas u pokusaju da prodje ispred, taj je balavi zeleni kojem se stosta jos mora objasniti u zivotu.

Nisam mislio konkretno na tebe, ali ima nas dovoljno koji "analiziramo" kao komentatori u blicu.

Da, ali o uzrocima se moze pricati i uz zadrzavanje postivanja prema poginulim. Neutemeljene pretpostavke da je nastradali divljao, zato sto vozi motor, ne mogu se nazvati analizom. Svakako ne na moto forumu.

Izgleda da bi jager ipak dualku.

Jao, sa'ce otvori temu "kako se dozira, ali samo na R1", a u podnaslovu "ili eventualno ZX10, posto i njega ribe kopaju"

To SloboR1-u.

Da, vrlo bitno. Kud gledas tu ides. Drvo, bandera... strahota. E sad, jedino ako je neka bas bas sisata, onda mozda i imas sanse, ali nikako ne skidaj pogled.

Imas viska XJ6 u imenu i manjka 1 ispred 77 u KS. Zamisli, ides polako (ali ne sto hoces, vec moras) i svi vide da vozis XJ6. haha

haha ... da znas. Trebao si ti to da pitas na nekom pristojnijem sitetu. On topic, mislim da to nije za tebe. (Ces izlomis nokte) http://www.youtube.com/watch?v=b-mnMsq4lrY

Ocigledno jos nisi stajao u redu djecace.

Po ovim slikama, ovdje bih ladno i ja isto prosao, da sam bio na njegovom mjestu. Trebalo bi dati malo putarima po usima. 80 km/h i neoznacena raskrsnica (kakva takva) iza ograde. Mozda bi neka iskusnija glava mogla izmisliti neki prolaz, ali slozilo se bas bas. 15 godina i jak motor je vec upitnik, a nevezana kaciga potvrda da tu nesto debelo ne stima.

Prozor je definitivno pao, prvo smo ga mi srusili, pa ga vi koji dan kasnije overili. A vidim i gospodzi je bilo ipak previse sumnjivo, to "muska tura" i nekAka Violeta. Ako, sto se mora, nije tesko.

Spremnik za prljavi veš.

kuku.. nije valjda slikano danas? Ima li naznaka topljenja? Sledece godine motorom u februaru, a u maju na skijanje. A da, dobro jutro Medo.

E to je bio pravi april... Razvedri mi malo i ovaj trenutni, zalosni.

Charli, ti li si?