Subota 25.Maj - Dan mladosti - eto baš se tako nekako i ja mlađano sa 60 godina i osećam, krenuh od Novog Sada put Zlatibora a preko Divčibara, put od Novog Sada preko Šapca pa onda do Valjeva i kroz njega, na Petnicu i Rajkoviće ono lep al nekako me nije bilo za stati i slikovati pa prve fotke tek na Divčibarama
Naravno stadoh da napravim pauzu za okrepu na vidikovcu paljba
Evo prevoj Kaona a sad spust ka Ražani
Na ulasku u Ražanu od Valjeva primetićete jedno malo crkveno zdanje sa kapelom, stanite i posetite to mestu, tu je sahranjen Svetomir Đukić, tvorac Olimpijskog pokreta u Srbiji i vačna hvala mu na tome.
Prelep ulični časovnik sa pravcima i kilometražama da raznih gradova sveta
A od sata krećem nekim lokalnim putem koji je prečica ka Užicu a da se izbegne Požega i onaj preopterećeni put, ispočetka put još ide kroz Kosjerić uz padinu tog brda ali kod zadnjih kuća kreće Serpentinski šou, kad sam kretao na put ajd poneću dron pa kad dođem do gore da ga snimim kako vijuga put iz vazduha, mislih al ne uradih, jednostavno ništa se ne bi videlo, put ide bukvalno kroz tunel šume i rastinja, samo na momente grane sunce, nešto poput uspona na Goč od Banje Koviljače ali pri kraju uspona kreću deonice vrlo lošeg asfalta, pa onda pola km puta ko pista pa onda rupa do rupe pa opet pista i tako jedno 7-8 izmena, te deonice sa rupama, bolje da ne kreću ljudi sa R ili nekim nakedima koji imaju niski klirens ali mi ni te deonice lošeg puta nisu uspele da mi upropaste kompletan ugođaj prelepe prirode kroz koju vozih, kako do prevoja tako i dole serpentina za serpentinom a onda kreće lep i ravan asfalt, ne puno širok ali prelep za vožnju, stekoh na momente utisak kao da tu vreme stoji, videh nekoliko zaprežnih kola sa konjima, ispred nekoliko malih radnjica seljake kako piju pivce i ćaskaju sedeći na kamenju ispred i tako putem lagano ka užicu, u jednom momentu videh iz visine Sevojno što mi bi znak da nisam daleko od Užica što se ubrzo i obistinilo, jedan dugačak i prav spust i bih u Užicu, spustih se ka Đetinji pređoh preko mostića kod Ž.stanice i dalje poznatom trasom ka Zlatiboru
Tih nekih 23-24 km do zlatibora prevalih u trenu i dođoh da zgrade gde mi je stan
Nakon malog odmora i preoblačenja u nešto komotnije za šetnju krenuh malo do Kraljevog trga i do jezera u šetnju, naravno nije bile neka straobalna gužva kako zna da bude na Zlatiboru ali je ipak bilo podosta naroda
Šuljagina ispostava na Zlatiboru
Sedoh kraj jezera pa i da se umlati ta šuljagina komplet lepinja, bila je ekstra a nestala u trenu al ne bih mogao dve, jako to bre
Mrak već skorz pokrio Zlatibor, krenula i neka kiša da ispada te se vratih u stan i koja fotka pre kupanja i spavanja
Nedelja, 26.maj, buđenje, razvlačenje po krevetu, jedva se pomerih, kafica pa na motorče malo da prođem i okolinom Zlatibora, izađoh na kraj Zlatibora preme Semegnjevui nastavih zemljanim putem ka Tustom brdu, tu gde sam stao za fotkanje malo napred se odvaja ovakav put ka Ribničkom jezeru i Torniku samo put prolazi kroz potok. znam ja skoro sve te staze i bogaze, prođoh bicikletoma uz planove i oznake Peđe Supurovića, fala mu, bilo bi lepo da dođem ovde motorom na jedno nedelju dana pa malo u svim pravcima.
nakon tucanika vratih se na asfalt i pravac u centar da se zapuši crevce na jednu pravu leskovačku pljesku kod Leke a zatim se zaputih do kaubojskog grada El Pasa (vodice) ali ne da njega gledam nego da se vidim sa drugarom Branislavom, ali avaj od iznenađenja ništa Bane ode na Ramštajn al čuli se telefonom pa nam i taj razgovor bio mio kao da smo se sreli.
Povratak na Zlatibor u stan, pakovanje i povratak za Novi Sad.
Prvobitni plan je bio da idem na Taru pa na Perućac pa posle povratak drinom ali me kiša koja je pljučtala delom zlatibora i tarom i uz drinu odvratila od te ideje pa se odlučih na povratak standardnom trasom, Užice, Požega; Čačak ... baš ubodoh vreme za kretanje, tad je vala ispred mene krenula sva bulumenta koja se sa zlatibora vraća put Beograda ali malo po malo dobrano se ja nazaobilazih, fala i ogromnom broju vozača koji su se pomerali u desnu stranu da bih ja mogao između njih i pune linije da prođem.
Još mi je divnije bilo motorom proći kroz Ovčarsko-kablarsku klisuru, a po dolasku u Pakovraće odluka je pala ne idem na autoput već na čačak, bilo je u jednom delu poprilično zastoja jer su se održavale neke trke kartinga ali se prošlo, a od čačka pusta Ibarska magistrala, niđe nikog, plan bio da dođem do čuvene bajkerske lokacije Kota 555 na Rudniku, da se malo odmorim, tako i uradih, Kota 555, kafućino i kisela za dobar odmor
odatle dalje opet Ibarskom pa do Lazarevca sretoh 10tak automobila i sigurno pedesetak bajkera
nekako tu od Lazarevca opet kreće saobraćajna gužva, valjda sam uhvatio kolonu koja se vrće sa Divčibara ali je samo do Stepojevca pa onda lokalnim putem ka Obrenovcu i ka Autoputu a tu put, levo desno gore dole vala kao greben fruške gore, teški merak za vožnju, preleteh autoputem od obrenovca do krnješevaca a onda starim putem za Novi Sad, usput pauza u Inđiji da malenog Stefana obradujem da sedne na motor i onda pravac kući.
Dva dana, provozah predivnih 600 km
Блажо, а мото скуп Шид / Липовача ... па страшно Додуше мислих и ја да идем на мото скуп у Липовачу крај Шида ал ми доста вожње колима од јуче (нешто мало преко 700 км), Нови сад - Златибор па онда за Ужице па опет на Златибор па опет у Ужице и на крају још једаред на Златибор и онда за нови сад ал преко кафане и доброг крмекса на Мачкату
