16.02.2024 Греота не искористити још један поклон дан за фожњу у зимском месецу фебруару, кренух из Новог Сада на 13 степени а у Качарево дођох на 16, кад кренух назад било је 17 степени. Прелеп дан није само мене измамио да дођем у Качарево на чувену сланинијаду већ је то измамило на хиљаде људи, наћи колима паркинг је било умеће али зато су ту били редари који су упућивали возила на паркирање а нас са моторима су пуштали скроз напред па смо се моторима паркирали у крај тротоара на страни која није пуно пролазна. А на сланинијади, вашар ко вашар али вашар баш баш велики, безброј излагача, произвођача хране и свега и свачега, само птичијег млека вала није било ал наравно хране највише. Кад сам ишао тамо нисам стајао да сликам али у повратку окинух коју фотку, мислим да ћу на лето опет овуда али ћу више и дуже стајати јер има баш лепих места за сликовати.
Такмичарски сто и десно победничка сланина
Какав би то фестивал свињске месине био без чварака а ово десно нисам ја већ је то моја шаума, па и види се по фризурици
Испратили ме са трубачима и да се одјавим са сланинијаде до следеће године надам се да ће опет послужити време као ове и прошле године
Наравно морах и моју Сандру Африку да уфатим, малко спреда (оно иза мене је неки екипа из Вршца) а Сандра је згодна и згуза што би казали
За фебруар месец, вожња од 226 км је више него пуна капа вожње а ето мени и најдужа вожња са мојом Сандром Африком ... а Сандра иде, преде ли преде