Најбоље је када се у дану споји лепо са корисним, кренух у Крупањ по неку робу за радњу, наравно све сам срачуњао да све наручено може да стане у кофере од мотора, све је стало у две трећине једног кофера па када се већ налазим у том крају онда је ред да се ту и обиће делић наше јуначке историје, спомен обележје на Мачковом камену, а од Крупња до Мачковог камена јој прелепог ли пута, дивних ли кривина, максималног ли уживања, ка дођох до горе сретох двоје мотоциклиста из Зрењанина па смо се уз дружење заједно провозали до прелепог видиковца Перуника са кога се пружа прелепи поглед ка Дрини и Љубовији које су се угњездиле између планина Србије и Босне. Након тога смо се разишли, момци одоше ка Крупњу а ја прелепим путем ка Дрини такође уз безброј кривина, вожња без журбе, имам осећај као да сам лагано склизнуо до Дрине а уз Дрину, одатле па све докле се видела уз пут, ко шприц у руку, возах опчињен прелепом бојом Дрине а возећи уз обалу Зворничког језера где је пут тик уз воду, то се може поредити само са вожњом кроз Боку Которску. Од Лознице па до Шапца хаос гужва, ди сте кренули усред врућине, запитах се неколико пута, пошто већ касних у повратку реших да од Шапца ка Руму идем новим аутопутем, вала никад брже нисам стигао до Руме а када сам ишао од Руме ка Шапцу старим путем мислим да сам успео пребројати 15так кола који су ми ишли у сусрет а пролазећи крај аутопута видело се пуно пуно више возила које је све то некада ишло тим старим путем, када се направи наставак ауто пута од Шапца до Лознице то ће бити спас, да што брже прескочимо тај најдосаднији дао пута.
Ипак има ова наша Србија прелепих путева само што је нама ко канда жао дати паре за смештај негде да се преспава да би се направиле викенд вожње а вреди, стварно вреди ... ја додуше остајем до даљњег на једнодневним рутицама али чим се порави ситуација сигурно ћу спајати дане за викенде.