HOTEL ''VIS'' RAZVITAK ad SRBIJA, LAZAREVAC KARAĐORĐEVA 45 RECEPCIJA 011 / 8120 108 TEL/FAX 011 / 8122 578 Pokusaj ovde, izbunario sam ove brojeve.

Lanac uvek zuji dok motor ide, samo retko ko obraca paznju na to. Pogotovo ako se nosi kaciga... Da se spali od prve voznje ne moze jer je lanac fabricki podmazan. Ja bih bio slobodan da kazem da je tebi tu sve u redu, ali najbolje konsultuj nekog mehanicara. Sto se tice podmazivanja uljem za menjace, zaista je bolje nego bilo koji sprej, mnogo duze traje. Samo umesto WD40 za pranje poreporucujem Famin sipan u one bocice sa rasprsivacem. Isprskati ceo lanac i donji deo motora. Ostaviti nekoliko minuta i isprskati vodom. Neverovatno je kako se lanac sija! Umesto voznje, ja podignem motor na stender i pustim da radi u 5-oj par minuta. Zatim sledi podmazivanje.

Pozdrav Slavisa! Ne brini, smrsaces ti... Dobrodosao!

E pa ne radi se samo o dimenzijama vec i o protoku goriva. Imas pregrst pumpi istih dimenzija kojima se razlikuje protok.

I ?? ??? Verujem da ce momci iz LA Moto ovo obezbediti, ali mi nije jasna svrha! Pa na jezeru postoji ogroman travnjak gde se moze parkirati motor, postaviti sator itd. Mesto je vise nego idealno za tu namenu. U svakom slucaju, prenecu organizatorima ovu vasu zelju. Da jos da dodam, od grada do jezera gde ce biti skup, ima bar 3km pa ako ostavite motor u gradu, moze se samo peske.

Sta je obavezno po zakonu ne znam, ali meni je u koferu obavezno zbog mene: 1. Komplet alata za motor (Louis) 2. Prva pomoc 3. Satorsko krilo 4. Sprej za lanac (ili bocica sa menjackim uljem) 5. Sprej za krpljenje gume 6. Cim nadjem, nosicu OBE unutrasnje gume 7. Mini kompresor 9. WC papir 10. Nozic, baterijska lampa, so, flasa 1.6l sa vodom 11. Podmetac za copak (louis, 1e) 12. Kesa sa uvek mokrom magicnom krpom (brisanje vizira, farova...) 13. Auto karta 14. Crevo za istakanje goriva 15. Cerada za motor Dakle, sve ovo mi je u koferu cak i kad idem na posao, ovo se ne vadi iz motora.

Prase me ne zanima, samo rostilj. Znaci, idem.

Pozdrav Dobrivoje! Dobrodosao!

Da rezimiramo... 1. Gumu sam tek juce okrpio i vulkanizer je otkrio iglicu u spoljnjoj gumi koja stoji jos od Dunava... Nadam se da je sad OK. 2. http://www.bjbikers.com/smf/index.php?topic=19822.0

Posle nase uspesne, zajednicke voznje niz Dunav sledi drugo ovogodisnje okupljanje. Vikend 14 i 15 jun cemo provesti na najlepsoj planini Srbije - planini Tari. Ovog puta, mesto sastanka je OMW pumpa na Ibarskoj magistrali, odmah iza toplane (obelezeno strelicama). ili ovako ako je lakse: Zbog lagodne voznje i obimnog sadrzaja prvog dana sastanak je ponovo u 08:00, polazak tacno u 09:00! Dakle, budite tacni, cekanja nece biti. Posto se rezevoari napune, krecemo Ibarskom magistralom do Celija, gde se odvajamo na pravac ka Valjevu. U voznji kroz Valjevo se obavezno pridrzavajte ogranicenja brzine od 50kmh!! Odmah iza Valjeva pravimo prvu pauzu za kafu ili neko osvezenje, kafana Platan. Debela crna hladovina, ogroman parking pored, dosta mesta za sedenje... Dovde smo prevalili vec 85km. Odavde pocinje poezija... Kroz Valjevske planine penjemo se na Debelo brdo. Odlican asfalt i predivni vidici. Vozicemo nesto mirnijim tempom da se saputnici mogu nagledati, vozaci nece imati bas previse prilke za to. Pravih delova skoro da nema, ide se iz krivine u krivinu, sto se i na mapi vidi. Negde na polovini puta Valjevo - Bajina basta je mestasce Pasna ravan sa malom kafanom, prodavnicom i benzinskom pumpom. Tocenje goriva, pijuckanje kafe i uzivanje u pogledu na okolna brda. Nesto kasnije cemo preci preko najvise tacke ove deonice: 1098 mnv a onda sledi serpentinski spust ka Bajinoj basti, odnosno Rogacici. Izmedju Rogacice i Baste cemo stati par puta (nadam se da se necete buniti previse) jer ce mnogi zeleti da u Krivom viru sidju do same Drine i osete njenu hladnu vodu, ili da snime nesto kao ovo... Od Bajine Baste sledi konacnih 16km uspona ka Kaludjerskim barama. Ukoliko bude vremena i zainteresovanih (dogovor putem) mozemo ovde skrenuti par kilometara novim asfaltnim putem i posetiti manastir Racu. Za deo ekipe koja ne ide iz Beograda, vec iz juznih ili istocnih krajeva Srbije preporucujem putni pravac od Kragujevca preko Gruze i Gruzasnkog jezera do Cacka. Odatle preko Pozege i Uzica do Bajine baste i Kaluderskih bara. Ako sve bude kako treba gore smo oko 14h. Ovde sledi dva sata pauze koje cemo iskoristiti za podizanje satora u kampu (ko zeli takvu vrstu smestaja) i za rucak. U turistickom domu pored kampa imaju sve sa rostilja u rasponu 220-300 dinara. Ko ne zeli u sator, moze ovu pauzu iskoristiti da pronadje smestaj kod privatnika ili u nekom od hotela. Da ponovim opet brojeve telefona. Za privatni smestaj pozovite 064/0312256 (20 kreveta) ili 064/485-30-55 (30 kreveta) ili za hotele 031/593-530. Detalje o smestaju i Tari uopste imate ovde. Popodnevne sate cemo iskoristiti za setnu do obliznje turisticke atrakcije, stene Vidikovac. Do nje se mora ici peske, pa sem bajkerskih cizama ponesite i nesto udobnije za pesacenje. Nije daleko, oko 2km od kampa staze kroz najguscu sumu. Vecernje sate cemo iskoristiti za nesto ovako... ... a to se nalazi na terasi naseg turistickog doma, sa fantasticnim pogledom na Taru. Potom bih opet predlozio kracu setnju po obliznjim hotelima, posetu ovome... ... pa se spremite! Ima mnogo lepih pulovera od prave vune. Kad sam vec pomenuo pulover, obavezno ponesite toplu garderobu za vece!! Tara je planina, i ma koliko preko dana bilo vrucina, vece i noci na Tari znaju da budu hladni. U hotelu Omorika postoji Internet kafe, pa mozete da obavite elektronski deo poslova, kao i da narezete na neki CD ono sto ste snimili prvog dana. U nedelju, posle popijene jutarnje kafe i dorucka, pakujemo satore (mi iz kampa ) i nastavljamo put do rodne kuce proroka Tarabica, zatim preko Kremne do Mokre gore. Obilazak Drvengrada a zatim povratak ka Kaludjerskim barama. Odatle kroz prasumu odlazimo do 15km udaljenog Mitrovca. Ovde postoje sjajna mesta za pijuckanje kafe, a drustvo koje bude zeljno plivanja moze da produzi nekoliko kilometara do Zaovisnkog jezera. To drustvo ce moci da napravi jedan divan krug oko jezera i nauziva se zaista predivnih prizora. Put je makadamski i moze se proci bez problema i "tvrdjim" motorima (TDM, Strom...). Na Mitrovcu cemo i rucati u nekom od restorana. U kasnim poslepodnevnim satima se krece putem koji vodi u Perucac. Obratite paznju na mapu ove deonice. Po krivama mozete videti da se vozimo strmom ivicom planine. Sa desne strane je ambis od par stotina metara pa vozite krajnje oprezno. Drzite rastojanje i ne zalecite se. Koliko je opasan ovaj put, toliko je i lep. Pruza se pogled na kanjon Drine iznad centrale Perucac, kao i na samu centralu. Bajinu bastu od Perucca deli samo desetak kilometara, a u Basti postoji bajkerski kafic, pa ako bude raspolozenih... Ka Beogradu se mozemo vratiti putem ka Uzicu, pa standardno Ibarskom magistralom preko Cacka, Milanovca i Ljiga. Ako neko bude jos zeljan krivina, moze da se vrati preko Debelog brda, putem kojim smo i dosli i koji je dosta kraci. Da jos jednom napomenemo: -- oprezno i bez prekoracenja brzine kroz Valjevo -- pazljivo preko Debelog brda (rizla u krivinama nije retka pojava) -- topla garderoba za vece na Tari -- oprema za kupanje na Zaovisnkom jezeru -- krajnje oprezna voznja na relaciji Mitrovac - Perucac -- U SLUCAJU LOSEG VREMENA, SVE SE POMERA ZA SLEDECI VIKEND! Zelim nam svima bezbednu voznju i dobar provod!! Neka od ranijih putovanja na Taru: http://www.bjbikers.com/smf/index.php?topic=17270.0 http://www.bjbikers.com/smf/index.php?topic=5470.0 http://www.bjbikers.com/smf/index.php?topic=6483.0 http://www.bjbikers.com/smf/index.php?topic=10956.0 http://www.bjbikers.com/smf/index.php?topic=18106.0 http://www.bjbikers.com/smf/index.php?topic=10530.0 http://www.bjbikers.com/smf/index.php?topic=19760.0 Vise o smestaju i lokaciji: http://www.bjbikers.com/smf/index.php?topic=11707.msg259371#msg259371 Obavezna lektira pred polazak na grupnu voznju: http://www.bjbikers.com/smf/index.php?topic=14598.0

Auu, sad ce Vuja da poludi!

Naziv lokacije: planina Tara Smestaj: 1. Kamp. Nalazi se u blizini Turistickog doma, sada restorana narodne kuhinje. Uredjen, sa lepim asfaltnim prilaznim putem i parkingom. Koriscenje je BESPLATNO! Turisticki dom "Radmilovac" raspolaze lepom terasom i sjajnom kuhinjom. Na terasi pozadi doma je lep zidani rostilj na kojem gosti mogu sebi da spreme meso. U domu vam mogu spremiti standardna jela sa rostilja, jagnjetinu u svim verzijama (ispod saca...). Za neke stvari je potrebno najaviti se: glavni covek se zove Milos, 064/825-7170, a broj samog doma je 031/593-660. Radno vreme doma je od 07:00 do 23:00 ali uz najavu, mogu i preduziti radno vreme da bi gosti bili zadovoljni. 2. Privatni smestaj. Kaludjerske bare imaju veliki broj privatnih kuca ciji vlasnici iznajmljuju sobe. Cene su pristupacne i krecu se od 5 do 10e. Evo recimo kako izgleda smestaj u jednoj od kuca: Telefon vlasnika je 064/0312256, Zoran. Obicaj je da se uz rezervaciju placa 30% avansa. Nacin kako da avans prosledite vlasniku, morate sami da nadjete. Raspolaze sa oko 20 lezajeva. Evo jos jednog vlasnika 064/485-30-55 koji raspolaze sa oko 30 kreveta. Sem ova dva postoji jos mnogo kuca sa po nekoliko kreveta, tako da je smestaj uvek obezbedjen. 3. Hotelski smestaj. Tara raspolaze sa tri odlicna hotela. Omorika, Beli bor i Javorak. Cena nocenja sa doruckom je izmedju 1800 i 2100 dinara. Telefon na koji mozete izvrsiti rezervaciju za sva tri hotela je 031/593-530. Postoji i cetvrti hotel, hotel Tara, ali je trenutno van upotrebe i sprema se za renoviranje. Na Taru mozete stici odlicnim asfaltnim putevima sa severa preko Bajine Baste ili sa istoka preko Uzica. Sama planina se sastoji od tri osnovna dela. Kaludjerske bare su najkomercijalniji deo planine, dok su Mitrovac i narocito Predov krst dosta divljiji. U podnozju Tare iz pravca Bajine Baste je manastir Rača, a mala crkvica se nalazi i na samoj Tari, pored puta za stenu Vidikovac. Ako sa Kaludjerskih bara produzite ka Kremnama proci ce te pored rodne kuce proroka Tarabića. Iza Kremne, na putu ka Višegradu, je polazna stanica čuvene Šarganske osmice po kojoj saobraca stari voz Ćira. Vozni red mozete naci ovde. Sedam kilometara iza Kremne se nalazi Mokra gora. Zapadno od Kaludjerskih bara se sumskim putem stize na Mitorvac, koji je pretezno decije odmaraliste. U blizini se nalazi veliko Zaovinsko jezero, nastalo ispumpavanjem vode iz jezera hidrocentrale Perucac. Lepote jezera se mogu osmotriti sa puta koji ga potpuno okruzuje. Na Tari postoji jos mnogo atrakcija: Tepih livada, Kozja stena, Titova kuca... ali otkrivanje ovih i drugih lokacija prepustamo vama. BJB putovanja na Taru: http://www.bjbikers.com/smf/index.php?topic=17270.0 http://www.bjbikers.com/smf/index.php?topic=5470.0 http://www.bjbikers.com/smf/index.php?topic=6483.0 http://www.bjbikers.com/smf/index.php?topic=10956.0 http://www.bjbikers.com/smf/index.php?topic=18106.0 http://www.bjbikers.com/smf/index.php?topic=10530.0 http://www.bjbikers.com/smf/index.php?topic=19760.0

Da li je lanac pravilno zategnut? Na enduro motorima se praktikuje nesto labaviji lanac, zbog veceg hoda zadjeg tocka.. Da ne dodiruje negde neki deo?

E pa vreme je bilo! Sa srecom u buduce...

Aj da vas chujem Nemam pojma... svojevremono su neki ljudi pominjali "nekog" lika po imenu Stoner ali nesto u polsednje vreme nema ni njih a ni njega...kao da us u zemlju propali, ne znam sta se desilo :D hehe znas kako kazu... nicija nije gorela do zore! Sem toga, Doktoru treba najbolji motor, na najboljim gumama pa da pokaze da je najbolji! Nesto mi je u toj recenici cudno ali nema veze. Zelim mu srecu i da izadje citav iz te ludnice. I da placa porez na vreme!

Pa naravno! Sta mislis, zasto sam isao gore!?

Ponesi sva tri sloja satora!

Tako je, tesko je sve obici i za dva dana. Pogotovo sa vecom grupom, zato sve mora biti do detalja isplanirano. Osecam se ko selektor Brazila.

U toku su zavrsne pripreme, do srede objavljujem raspored sta, kad i kako. Mislim da ce biti cudo od putovanja, za one koji VOLE krivine.

Pa to sam i napisao! Zelim samo da se zna da je Jeremicak nekada ponosno nosio ime hotel Omorika. Malo kasnije je izgradjena Carina, danas Javor. Beli bor je posebna prica. U vreme kad sam ja poceo da obilazim Taru, bio je poluizgradjena zgrada iz cijeg prizemlja je raslo drvece a pastiri cuvali ovce i goveda. Posebno mi se svidjao (a i danas) turisticki dom, sa onim kucicama pored, koje iz meni nerazumljivih razloga zvrje prazne i zapustene. Bar da nekom ono daju u zakup, pare bi se namlatile. Tu sam najcesce letovao kao klinac.

Search, hvala! Posebno na onoj prvoj mapi, obavezno za svakog ljubitelja Tare!

To prvenstveno zavisi od guma i vozaca, pa onda od motora Misirac, moracemo jednom ovo zajedno. Naravno, kad buse suvo

Grofe, imam za tebe iznenadjenje! Put posle kojeg ces reci da je ovo gde si vozio slicno Vojvodini...

Posto ce u junu BJB okupljanje biti na Tari, resio sam da iskoristim lep dan za logisticke pripreme. I ako sam jos pod utiskom jucerasnje grupne voznje na Rajac, na ovaj put sam krenuo sam. 09:00 Afrika je startovana. Planiram da obidjem sve delove Tare, dokumentujem sta treba, dogovorim za smestaj, hranu i ostalo... Put do Valjeva nije nesto atraktivan i sluzi samo za zagrevanje za pravu stvar koja pocinje iza tog grada. Medjutim, dogadjaji nisu tekli bas onako kako sam planirao... Prvo iznenadjenje sam doziveo na samom ulazu. Znam da je policija tu cesto, i posto mi prokleti pinjon ne radi, drzim 3000o/min u petoj brzini sto je oko 60kmh. Izgleda da sam malo pretrao jer iznenada ispred mene izlece policajac i palicom mi pokazuje da stanem. Znao sam o cemu se radi. Slede standardna pitanja "Jel znas?" "Znam!" "Znas li koliko?" "Ne znam!" "72". "Uh! Koliko to kosta?" "3000 dinara". Onda malo pricice o tome gde sam krenuo, zbog cega, gde radim... "Sta da radimo?" pitam ja. "Znas sta cemo da radimo?" kaze on, "sad ces ti da nastavis put!" Vraca mi dokumenta i pozdravlja me! Posle neka neko kaze da su svi isti. Lepa rec i najtvrdja vrata otvara. Zadovoljan, nastavljam dalje i na kraju duplih traka, na skretanju za Bajinu Bastu vidim da motor leluja. Guma! Prokleta guma, postavljena pre dva dana. A lepo sam se vozio na gumi okrpljenoj sprejem za krpljenje... Naravno i nedelja je, gume se uvek buse nedeljom kad nista ne radi. Zaustavljam nekog tipa sa Yamahom XT koji obecava pomoc u vidu pumpe, ali se vise ne vraca. Vrucina, crna teska enduro jakna, milina jedna... Zovem Pabla da mi posalje brojeve nasih clanova iz Valjeva i dobijam Vuduov broj. Nesto kasnije, evo Vudua i Sekija, takodje naseg clana iz Valjeva. Motor prebacujemo kod obliznjeg mehanicara, skidamo tocak i nosimo kod vulkanizera kojeg je Vudu ulovio na legalu, dok je istovarao robu za radnju. Guma je izbusena na unutrasnjoj strani, do felne, sto znaci da cu se oteliti dok to resim... Okrpljeno, naduvano i resim da ipak nastavim put, do duse sa vise od dva sata zakasnjenja. Prethodno popijem Coca Colu sa mojim novim poznanicima u kafani "Platan" na izlasku iz Valjeva. Jos jednom jedno veliko hvala Vuduu i Sekiju.!!! Malo sam nervozan i nadam se da ce se to putem izgubiti. Pocetna deonica iza Valjeva je prilicno opasna. Prosle godine to nisam slikao, ali ovaj put ne propustam. Tacno po kolotecinama se nalazi neka crna skrama, koja je jako klizava. Niko nista nije uradio po ovom pitanju u odnosu na proslu godinu, izuzev sto je postavljen znak za klizav kolovoz... Put preko debelog brda polako smiruje moje napete zivce. Oduvek ga smatram za jedan od najlepsih putnih pravaca. Ne vredi ga opisivati, treba ga proci. Ovo su cuvene Valjevske planine i pruza mi se prilika da poblize osmotrim Medvednik koji uskoro nameravam da obidjem. Preporucujem vise pauza, svako brdo ima svoje mirise i svoj cvrkut ptica, a cesme pored puta nisu retka pojava... Prosle godine smo na Pasnoj ravni upoznali Pruku, vlasnika prodavnice u selu. Zanimalo me da li cu ga naci gore i planirao sam da sipam gorivo bas na tom mestu. Jos dok sam silazio sa motora, Proka je bio pored mene, da pridrzi kacigu Naravno da je bio tu, naravno da smo popili kafu. Proka je u medjuvremenu svoju Jawu pronasao u garazi i resio da je osposobi i vrati je u zivot. Ubrzo iza Pasne Ravni, pocinje spust ka Rogacici, i pogledi su... pa predivni. Unapred se radujem BJB voznji koju cemo u junu napraviti. Pravo je zadovoljstvo ovde voditi ljude koji nikad ranije nisu videli ove lepote i pratiti njihovu reakciju. Ipak, vozaci se nece previse nagledati, jer je put, da budem iskren, prilicno opasan i zahteva jaku koncentraciju. Ovo mesto je vise puta Obelix pomenuo na forumu... U Bajinoj Basti se snabdevam potrebnim artiklima, koje cu kasnije seckati negde na Tari I onda ono poslednje parce puta, do Kaludjerskih bara. Blage krivine na pocetku se lagano pretvaraju u serpentine. Sjajan asfalt omogucuje dobar grip i vozac moze da se prepusti zadovoljstvu... Secam se kako se nekad mukotrpno putovalo iz Baste do Tare. Kolovoz je bio od granitne kocke, u krivinama oivicen krupnim kamenovima. Jedan mali deo nekadasnjeg puta je ostao netaknut i tu obavezno prolazim. Steta je sto slika ne moze da prenese miris ovih borova okolo... Nekada jedini hotel na Tari, tada se zvao Omorika, sada Jeremicak. Terasa mora da se overi jednom kafom Necu u ovoj temi pisati o smestaju i slicno, te detalje cu postaviti u posebnu temu. Ovde cu samo da prikazem na sta ce odlaziti polovine licnih dohodaka muskih clanova ekipe... Mada ni ove stvarcice nisu za bacanje... Ovo sa poslednje slike mirise deset metara u krug... Sto me je podsetilo da ja nesto slicno imam u koferu. Potrazio sam jednu cesmu pored puta, u mirnom delu Kaludjerskih bara. U polasku sam proverio gumu i iznenadio se kako se vozilo Za ovaj snimak, pojacajte ton na zvucnicima. Ovo je u neposrednoj blizini kampa u kome cemo biti. Treba li da kazem koliko ovi borovi mirisu...? Krecem da pogledam Mokru Goru. Sa Kaludjerskih bara fantastican spust vodi me ka Kremnama. Voznju prekidam samo zbog Tarabica kuce... Nesto iza Kremne sa leve strane je pocetna stanica voza koji se penje Sarganskom osmicom. Produzujem pravo. Tunel se rekonstruise, pa put ide obilaznicom dugom 7km. Medjutim, i ta obilaznica je nesto sto treba videti... Mecavnik... sve se zna, necu da kacim slike i pisem, zelim da dodjete i da vidite. Dalje uzivo... Ja se vracam nazad na Kaludjerske bare jer je jos uvek bilo vremena za het-trik i posetu Mitrovcu i Zaovinskim jezerima. Bar sam ja tako mislio... Na pocetku te deonice svracam da pogledam najlepsi hotel na Tari, koji nosi njeno ime. Hotel je dugo bio naseljen izbeglicama koje su po odlazku odnele i unistile sve sto je moglo da se odnese i unisti. Sada zjapi prazan... polupani prozori i pocepane zavese koje promaja iznosi napolje. Nisam zeleo da slikam, a klinci koji su se okolo igrali sa MZ motorima mi kazu da ce uskoro poceti obnova hotela. Nadam se da ce se vratiti stari sjaj ove planinske lepotice. Od hotela Tara, pocinje pusta deonica ka Mitrovcu. Sa zebnjom pomisljam na moju gumu, a u daljini tamni oblaci ne obecavaju nista dobro. Put je uzak, mozda samo 3 ili 4 metra i vijuga prakticno oko drveca. Suma je jako gusta, prosto morate da se potrudite da nadjete prolaz unutra! Guste krosnje se spajaju negde gore i zahvaljujuci tome nisam odmah primetio da je kisa pocela da pada. Negde na polovini onih 20km do Mitrovca je osulo kao iz kabla, a ja sam sav srecan konstatovao da mi je drago sto sam kupio nepromocive moto pantalone.... koje uredno stoje okacene kuci. farmerke bas nisu za ovu namenu... Jakna junacki obavlja svoj posao, i naravno ne propusta ni kap, ali se voda sa nje sliva na pantalone, koje za par minuta postaju potpuno, potpuno mokre. Ma kakve pantalone! Gace, sediste, patike, carape... sve je puno vode. Duboki potoci blatnjave vode se slivaju putem u raznim pravcima, vizir kacige ne mogu da stignem da obrisem od vode... Pomislim da gore ne moze da bude, i prevarim se. Jer su poceli da pucaju gromovi i krenuo je grad. Tutnjalo je po kacigi, jakni, motoru... Nisam zeleo da stanem, ne znam sta bi se desilo sa ovom gvozdjurijom i gromovima dok bih stojao ispod nekog visokog drveta, pa samo gassssss! Pomisljam na prskanje lanca i Pitove price o tome... Kilometri prolaze, gromovi pucaju. Stizem na Mitrovac i kisa lagano prestaje. Nesto nisam vise raspolozen ni za kakva jezera i odmah skrecem desno dole ka Peruccu. Citavih 100 metara kisa ne pada. A onda je krenulo nanovo... Sad znam kako izgleda rafting na Tari! Na polovini spusta ulazim u jedan od tunela i tu je neko zavrnuo slavinu. Na izlasku iz tunela - ni kapi! Potpuno suv asfalt, i mnogo toplije. Ne razumem, ali mi prija. Tu uspem da snimim deo oblaka ispod kojeg sam imao zadovoljstvo da prodjem... Desetak kilometara do Bajine Baste koristim da se prosusim na vetru Kao i prosle godine svracam u bajkerski kafic i cekanje na kafu koristim za podmazivanje lanca. Pozdrav Pite. Zacas sam se upoznao sam momcima koju su vec pijuckali svoje pice i vreme ide jako brzo... Kao i vazduh iz moje gume, jer je ispred Lajkovca motor poceo opet da leluja. Sto znaci da me sad ceka novo skidanje i krpljenje gume uz kontrolu felne, zica... Podatke o predjenoj kilometrazi nemam, ne radi mi pinjon ali krivina nije bilo ispod milion, cirka. Jos mi se vrti u glavi, zglobovi na rukama bole! Ovakve voznje su jako dobre za poboljsanje tehnike voznje. Neki delovi prosto mole za obaranjem i izbacivanjem kolena u krivinu. Pogotovo zato sto se na tako izbacenom kolenu, pantalone brze suse.

PozdravStrumfe! Dobrodosao!