Ekipa sada vozi ka Beogradu, a ja sam vec za racunarom. Sta reci sem: fantasticno!! Dunavska ekipa je opet dokazala da dise i vozi kao jedan! Plan je ostvaren tacno kako je zamisljen, ali je bilo mnogo lepse nego sto sam ocekivao. Bar meni je tako bilo, ostali ce reci za sebe.
Sastanak na Ibarskoj magistrali:
Posto smo se iskupili, malo iza dogovorenog vremena krecemo ka centru Lazarevca, a zatim uzbrdo ka Arandjelovcu. U Darosavi Crven Ban i njegov drugar produzuju dalje ka Smederevu i moto zurci, a mi skrecemo ka Belanovici.
Na ovom delu puta postoji mesto gde se svaka grupa koja prodje uvek slika. Ne znam zasto to mesto, valjda je ostalo od prosle zime kada je tu bilo najmanje snega
Nastavljamo dalje i u Zivkovcima skrecemo levo ka Garasima po kojima se zove obliznje jezero. Tu se naravno pravi prva veca pauza...
Odavde idemo ka Belanovici odlicnim krivudavim putem kroz dolinu stesnjenu sumovitim brdima. Precicom od Belanovice izlazimo na Ibarsku magistralu kod Ljiga. Nesto iza Ljiga skrecemo ka restoranu pored vodenice, gde je planiran rucak. Ovolika grupa je bila pomalo prevelik zalogaj za ovaj restoran sto je rezultovalo malo duzim cekanjem na klopu. Sama hrana nije bila losa, ali gazda ima losu predstavu o "gladnim ljudima" i "velikim porcijama". To ukratko znaci da smo nastavili polugladni...
A nastavili smo ka odmaralistu Rajac na istoimenoj planini. Prolazak kroz Slavkovicu:
I onda stizemo u raj... Ovo mesto je pun pogodak! Restoran "Lovacka prica" je takav da ce te se osecati kao kod svoje kuce. Fenomenalna lokacija, ljubazno i predusretljivo osoblje su ucinili da se osecamo jako prijatno. Cene su vise nego pristupacne, pa su palacinke u raznim kombinacijama odmah narucene! Kao i odlicna kafa... Po dolasku, seli smo za stolove ispred restorana...
... ali smo nesto kasnije otkrili da je iza restorana jos lepse! Travnjak, cvece, rostilj...
Potom resimo da se prosetamo par stotina metara povise restorana, ali tokom setnje resimo da produzimo i da osvojimo vrh Rajca. Neka bakica nam rece da je ona gore stigla za 30 minuta, ali moram da priznam da joj bas ne verujem, nama je trebalo mozda malo vise Sa vrha Rajca se pruza predivan pogled na okolinu. Ovcar i Kablar u daljini:
Kao i na svakom vrhu osvajaci se slikaju pored kamena:
Silazak ka nasem restoranu gde je ostatak ekipe...
Znate kako pocinje film Gladijator? Kad Maksimus prolazi rukom kroz visoku travu? To je ovde snimano!
Zatim, lagana voznja do Dudovice gde mi skrecemo ka Brajkovcu a Pablo produzuje dalje za Beograd. U centru Brajkovca je cuveni mlaznjak, naravno da ne propustamo da se slikamo:
Od Brajkovca pocinje Deal's Gap odlican asfalt sa mnogo, mnogo krivina na putu okruzenom sumom. Da se coveku zavrti u glavi, nije lako ne zaneti se ovde i drzati se pod kontrolom... Nema slika, ovo parce se VOZI! Po dolasku u Lazarevac, parkiramo se na ulazu u glvnu ulicu, koja je pesacka zona. Kafic Ginko je standardno mesto za pocetak ili kraj voznje. Motori su pored nas, divna, mirna atmosfera i fantasticno osoblje. Ko zna dokle bi smo sedeli da nije novosadska ekipa morala da nastavi put, jer ih ceka jos napornih 140km...
Mnogo divnih trenutaka, mnogo smejanja i dobrog raspolozenja, odlicna trasa prepuna krivina i sjajni saputnici su ono sto cu ja pamtiti. Jedan od dana kojeg cu se uvek rado secati. Nadam se da cemo se uskoro ponovo okupiti, jer planova za putovanja ima zaista mnogo.
