I konacno track logovi, za one koji zele da pogledaju na Google Earthu. Put 001.zip

Jutro ce promeniti sve, kaze ona pesma. Medjutim, u nasem slucaju nije bilo tako. Ustali smo hm.. oko 10. Sacekalo nas je ovo... Uz prvu jutarnju kaficu nam se pridruzuju i domacini, porodica Pantovic. Saznajemo da se nalazimo u privatnom smestaju seoskog turizma "Milogosce". Osmoro ih je u porodici i svi su posveceni ovom poslu. Sve sto nam je servirano sami proizvode i spremaju. Skoro nista se ne kupuje. Najmladji clan porodice... A onda se nastavilo u sinocnjem tempu... Uh... Posle dorucka, morali smo da protegnemo noge... i da pogledamo gde se nalazimo Iznad zgrade je prostrano dvoriste gde ce se uskoro naci letnjikovac sa rostiljem i bazen. Ima dosta zanimacije za decu... ...svih uzrasta! Odlazimo pesice malo dalje, okolina je fantasticna. Vazduh je jos hladan i vlazan od noci. Nalazimo se na oko 800mnv. Ovde je pravi raj. Tisina je prosto neverovatna, saobracaja nema i cuje se samo cvrkut ptica... Vec je prilicno kasno, obzirom na to koliki put ceka Josku i Peter&Melinda par, pa se oprastamo sa domacinima. Nastavljamo putem kojim smo sinoc dosli i prilicno losim makadamom... ...izlazimo na put koji nas preko Tometinog polja... ...doveo na domak Divcibara. Pred samim vrhom srecemo grupu motora koji idu nizbrdo i zaustavljamo se. Poznacete o kome se radi... Zatim, naravno svracamo na pice i odlazimo ka valjevskoj Mionici i Lazarevcu. Odavde obrenovacka ekipa krece pravo kuci a temerisnak svraca kod mene na kafu za srecan put. Sve u svemu, sjajna tura kroz centralne predele zapadne Srbije. Kada dani budu ponovo duzi, ovo se lako moze obici za jedan dan. Koristim priliku da se jos jednom zahvalim Kepi na organizaciji ovog puta, kao i porodici Pantovic na neverovatnom gostoprimstvu i ljubaznosti kojom su nas okruzili.

Krecemo ka Divcibarama. Put se sve vise penje i osetno je hladnije. Vece je sve mracnije i Nightbreaker sijalice sve vise dolaze do izrazaja. Stizemo do najvise tacke naseg puta i na Vidikovcu pravimo pauzu. Na zalost, sem svetala udaljenog Kosjerica ne mozemo puno da vidimo. Uskoro napustamo putni pravac ka sentru Divcibara i odvajamo se na uzak lokalni put. On se nesto kasnije pretvara u makadam kojim vozimo neko vreme. Konacno, Kepo izbacuje migavac i mi ulazimo u dvoriste seoskog domacinstva gde cemo prenociti. Domacini su odmah napolju i ljubazno nas docekuju. Skidamo prtljag, dobijamo sobe i useljavamo se. Vreme je za veceru... Dakle, tu se naslo sve!! Ovo niko ne bi izdrzao... Pocelo se sa kobasicom i sunkom, sa sirom i kajmakom, sa domacim hlebom i projom. Zatim ovali sa krmenadlama, sniclama, cevapima, kobasicama, piletinom, pomfritom i lukom... Tursija i svez paradajz. Na kraju odlicni kolaci. Uzas... Jedva se odvlacimo u sobe...

Preko nasipa prelazimo na drugu stranu jezera i polako krecemo njegovom obalom. Put se lagano uvija kroz nisko rastinje, obilazi pazljivo uvale i onda se iznenada odvaja u "kopno". Sa povremenih serpentina ... ...pruza se lepo pogled... A odande smo dosli! Put se opet penje nebu pod oblake, volim onaj osecaj pucketanja u usima zbog promene nadmosrske visine. A prolazimo kroz neverovatne predele, gotovo potpuno puste... Zute predele smenjuju zuto-zeleni, a ove potpuno zelenilo... Naravno, put nije svuda asfalt, ima tu i lepih delova! Verujem da je Bambus bio srecan zbog ovoga, ali njegov VFR je prelazio i gore stvari... Nesto kasnije, izlazimo (neki bi rekli konacno) na novoizgradjenu deonicu. Na zalost, sledece godine ce biti sve ovako... Krecemo se vrhovima brda sa kojih puca pogled ko zna koliko u daljinu. Odustajem od ideje da ovo mogu da snimim i po hiljatiti put ove godine se secam recenice cuvenog temerinskog putnika JosephaB "Najlepse slike ostaju u secanju". U ostalom, kad bi sve moglo da se snimi, vi ne bi ste imali motiv da sledeceg leta prodjete ovuda, zar ne? Ali, ipak evo par snimaka... Ono sto se nalazi desno, morate da naslutite i da sledece godine i vidite... A ono iza mene se vidi, opustena atmosfera! Jos malo... Od prilike smo blizu Prilikama kod Ivanjice. Spustamo se ka glavnom putnom pravcu i izlazimo na kao lenjirom povucen put ka Pozegi. Tocenje goriva i racunica pokazuje 220km sa 10.1 litar goriva... Krecemo u poslednju etapu danasnjeg puta, etapu koju samo Kepo zna i na kojoj GPS ne mozae jer do tamo ne dobacuje signal sa satelita Najtezi deo dana nas je tek cekao...

Valjevo, kapija zapadne Srbije. Rano jutro. Pazljivi posmatrac je mogao da primeti nekoliko sumnjivih likova kako motorima lagano obilaze uzi centar grada. Posle par krugova, grupa se kao roj muva spusta na parking ispred jednog od kafica u Karadjordjevoj ulici. Jedan po jedan, skidaju kacige i podkape i lagano pogledom prelaze lica sanjivih gostiju. Onda uz osmeh prilaze jednom od stolova i uz rukovanje i poneki zagrljaj traze sebi mesto... Joska i PeterPan sa Melindom stizu iz Temerina, Kepo od Kosjerica, Bambus iz Cacka, a Crven ban... pa iz Valjeva. Sastanak u kaficu, popijena kafa, napravljen dogovor za trasu i pokret. Krecemo naravno preko Debelog brda vise puta opisivanom deonicom. Ovog puta, ne samo ovde, vec celom predjenom trasom, uzivali smo u zlatnim bojama jesenjeg planinskog pokrivaca. Temperatura od petnasestak stepeni je skoro pa idealna za voznju. Asfalt u najvecoj meri suv, ali sada za razliku od prolecnih voznji, nema rizle u krivinama... Vec posle nekoliko kilometara pravimo pauzu da se Peter nagleda planinskih pejzaza kojih bas i nema nadomak Temerina Nastavljamo dalje, poznate scene sa letnjih voznji sada deluju potpuno drugacije... Preko Pasne ravni se ne sme proci bez svracanja na lepinju sa kajmakom u kafanicu pored benzinske pumpe. Naravno, tu srecemo neizostavnog ovdasnjeg bajkera Proku. Pijemo ledenu vodu sa cesme preko puta kafane i posle krace pauze se spustamo serpentinama kroz Todorovice ka Bajinoj Basti, koja nas ceka negde doboko u moru magle. Pauza kod Krivog vira, i jedna slika za album. Kepo je imao druga posla, mozda od one hladne pasnoravanske vode... Uobicajeni motivi na potezu Rogacica-Basta... Bastu prolazimo bez stajanja, i odmah se upustamo u krivinarenje na usponu ka Tari. Zaista neverovatno lep deo puta, ne previse ostre i pregledne krivine sa novim asfaltom. Za tili cas smo na Kaludjerskim barama, ali se ne zaustavljamo jer vremena nema a i zelimo da sacuvamo Taru za jednu visednevnu posetu sa Peterom. Spustamo se ka Kremnama, posecujemo kucu Tarabica. Iz Kremana, odvajamo se ka Uzicu. Put je malo je reci sjajan! Neposredno ispred Uzica, skrecemo desno na put koji vodi ka Novoj varosi preko Cajetine. Na jednoj od blagih krivina, Kepo skrece desno i dobrim makadamom nas dovodi do (jedva upamtih) Jokinog vrela. Sjajno mestasce za odmor tokom puta! Ko zazeli moze i da prenoci... A mogu da se voze i Yamahini Quadovi Dalje, put iz snova, cuveni put Uzice-Zlatibor... Sta reci... raj za R-ove Put nas nosi i letimo ka Zlatiboru. OMV pumpa nas podseca da je vreme da obnovimo zalihe goriva. Tu nam se prikljucuje momak na sjajnom GSX650 i upoznajemo se. Ispostavilo se da je to nas clan Dandi, pa zajedno krecemo ka jezeru Kokin brod. Ovo je mozda jos lepse parce puta od prethodnog... retko ko je imao vremena da gleda okolinu i uziva u jesenjem pejzazu! Konacno, stizemo na jezero, koje je malo nizeg vodostaja od uobicajenog. Ovde susrecemo jos jednog naseg clana koji je u prolazi kombijem i koji insistira da nas casti picem u obliznjoj kafanici. Da se ne uvredi covek, Zidarskomlako prihvatamo poziv i parkiramo... Ko ne zna, Bambus i Kepo! Crven ban i Dandi, tek da znate! Zidarskomlako pije bajkersko hladno! Ubrzo stize dvojac TDM/Varadero, pa je skromni parking ispred kafane vec prilicno zakrcen. Casica prijatnog razgovora i krecemo dalje...

Gde moze da se kupi dobra detaljna mapa Rumunije? Ako neko ide uskor tamo moze li da donese jednu ili dve?

Sunstar je odlican.

Mislim da svaka prodavnica moto opreme u Bgd koja prodaje lance ima i ove lancanike. KDM, Gevara, MotoTim...

Video i probao Acinu Afriku i zaista izgleda kao nova. Za ovu cifru, pogotovo sa opremom na njoj vredi svaki evro. Ko trazi dobru RD04 nemora da ide dalje.

A ja bih tebi bio zahvalan da postavis nekoliko slika tvog motora. Uvek sam voleo taj motor.

Ja procitah da ima razlike u vesanju i jos nekim sitnicama. Sto se videa tice, napravljen je u atmosferi za koju su ti motori i namenjeni. To nije staza gde ce se uz urlik motora prolaziti na kolenu kroz krivinu (zato se gleda na jug ili istok), vec tecno putovanje uz koriscenje zaista ogromnog obrtnog momenta. Tako ja to vidim.

A sta kaze vlasnik?? Mada, sad cigare moze da pali i na faru...

Mozda ce ti trebati uputstvo za montazu i odrzavanje? http://www.sportolino.de/artikelbilder/dokumente/aufbauanleitung_mckinley_oregon.pdf

Kupio si odlican sator, Oregon 3 od Mc Kinley-a. Mozda si samo trebao da uzmes Oregon 4 jer u satoru treba da ima dovoljno mesta i za stvari kojih u slucaju bajkera ima vise (jakne, kacige, torbe...). Sator ima vodonepropustljivost 2000 za oplatu i 10000 za dno. Zelim vam puno prijatnih trenutaka u njemu!

Ukoliko zaista zelite do samog Kladova, preporucio bih vam da krenete sto ranije. Beograd - Kladovo je preko 240km, za pojedinca je to 2.5-3 sata voznje bez pauza. Za grupu koja ide dosta sporije i pravi pauze je to 4 sati vremena, a verovatno i dosta vise. Sem toga, vi hocete i da rucate i da pogledate Golubacku tvrdjavu i da uzivate putem do Kladova, i da posetite pesacku zonu u Kladovu... hm, hm... Ne zaboravite da je dan kratak i da idete uz Dunav, da je prilicno hladno cim zadje sunce. U povratku vas jos ceka vlazan asfalt.

Ne vredi, ne javlja se ni na tel...

K1300GT: http://www.youtube.com/watch?v=EQ1R9Y29uFw K1300R: http://www.youtube.com/watch?v=WkoX7dW1Mxg K1300S: http://www.youtube.com/watch?v=0opnumXazIg

2009 K1300GT Engine 1,293cc, water-cooled four-stroke straight-four, DOHC, four valves per cylinder 160bhp at 9,000rpm 135Nm at 8,000rpm Electronic fuel injection, Digital Motor Electronics with integrated knock control (BMS-K) 5.0ltr/100 km (at a steady 90 km/h) Chassis and suspension Aluminium beam frame, with the engine as a load-bearing member Duolever with central spring strut (front), cast aluminium single-sided Paralever swingarm (rear), adjustable for preload and rebound damping Dry weight 255kg Brakes Twin 320mm discs (front) with four-piston fixed calipers, single 294mm disc (rear) with twin-piston fixed calipers. Integral ABS Electronics Anti-lock brakes, ASC traction control, ESA II (electronic suspension adjustment (optional)) 2009 BMW K1300R Engine 1,293cc, water-cooled four-stroke straight-four, DOHC, four valves per cylinder 173bhp at 9,250rpm 140Nm at 8,250rpm Electronic fuel injection, Digital Motor Electronics with integrated knock control (BMS-K) 5.0ltr/100 km (at a steady 90 km/h) Chassis and suspension Aluminium beam frame, with the engine as a load-bearing member Duolever with central spring strut (front), cast aluminium single-sided Paralever swingarm (rear), adjustable for preload and rebound damping Dry weight 217kg Brakes Twin 320mm discs (front) with four-piston fixed calipers, single 265mm disc (rear) with twin-piston fixed calipers. ABS (optional) Electronics Anti-lock brakes, ASC traction control, ESA II (electronic suspension adjustment (optional)), Quickshift system, with clutchless, push-button gearshifts (optional) 2009 BMW K1300S Engine 1,293cc, water-cooled four-stroke straight-four power unit, DOHC, four valves per cylinder 175bhp at 9,250rpm 140Nm at 8,250rpm Electronic fuel injection, Digital Motor Electronics with integrated knock control (BMS-K) 4.7ltr/100km (at a steady 90km/h) Chassis and Suspension Aluminium beam frame, with the engine as a load-bearing member Duolever with central spring strut (front), cast aluminium single-sided Paralever swingarm (rear), adjustable for preload and rebound damping Dry weight 228kg Brakes Twin 320mm discs (front) with four-piston fixed calipers, single 265mm disc (rear) with twin-piston fixed calipers. Integral ABS Electronics Anti-lock brakes, ASC traction control, ESA II (electronic suspension adjustment (optional)), Quickshift system, with clutchless, push-button gearshifts (optional)

Momci, samo bez politike!

Samo pazi na raskrsnice sa kruznim tokom...

Jako cenim BMW, ali mi novi RSV4 deluje malo ubedljivije od ovoga. Nadam se da gresim... U svakom slucaju, u SBK navijam za evropljane.

Ja tu ne bih postavljao H4 sijalicu. Nesto mozes da dobijes zasebnim vodom 2,5 kvadrata sa relejem za paljenje sijalice, ali dobitak ne bi trebao da bude spektakularan.

http://www.bjbikers.com/smf/index.php?topic=14140.msg333400#msg333400 Naravno da moze, ukoliko parabola nije plasticna. Preporucujem ti Nightbreaker sijalicu, ili neku slicnu. Obavezno treba postaviti i relej za paljenje sijalice.

Ma nema na cemu brate Bane, nadam se da cemo jednom voziti negde zajedno! Srecan put i ne zaboravite na fotografije!! LET THERE BE BROTHERHOOD!!!