Da ponovim: za sve koji noce ili veceraju kod Zvonka (Panorama) obezbedjena je i muzika uz veceru - ne znam kakva al sumnjam da sviraju rock. Ako bude vise gostiju od broja kreveta Zvonko je obezbedio dodatni smestaj. Za veceru mozete da birate sta zelite, tamo postoje zemljane posude za pasulj ili gulas, bice jos jagnjetine, rostilja... za male pare. Dakle, pre polaska u popodnevne aktivnosti, recite Zvonku sta zelite za veceru.

Ja cu vam praviti drustvo, najverovatnije. U svakom slucaju, sjajno mesto za kampovanje je obezbedjeno.

Slazem se, ali mislim da je bitnije kako ce se u Mudjelu plasirati Stoner, podrazumeva se da ce pobediti Rosi.

Kawasaki Vulcan VN 750 1986-2006 By lalajko1 Dajte svoj komentar iskljucivo ako ste vozili ili posjedovali ovaj motocikl. Niposto nikakve komentare u stilu "cuo sam", "rekli su mi" i slicno. Odgovorite na sledeca pitanja u skladu sa pravilima bez dodatnih komentara ili slika. Svaki komentar koji ne bude u skladu sa pravilima bice istog trenutka obrisan. 1. Godiste motocikla koji ste vozili: Navesti tacno godiste motocikla koji ste vozili.. 2. Vrijeme provedeno na motorciklu: "Posjedovao sam ga tri godine." ili npr. "Probao sam ga par puta na lokalnom putu" ili "Napravio sam par krugova oko bloka" 3. Sta mi se dopada: "Odlicne kocnice i dobra zastita od vjetra." ili "Sjajan za duza putovanja, odlican polozaj vozaca, mala potrosnja" ili neko moze napisati i par pasosa ako zeli, tim bolje. 4. Sta je moglo biti bolje: "Prednja kocnica ima lose doziranje i slaba zastita od vjetra" ili nesto slicno u stilu prethodnog pitanja. 5. Moj utisak: Vas mali review. Tu sad moze svasta da se napise, da se detaljnije objasne i opisu stvari iz prethodne dvije stavke i da se jos malo prica o motoru i generalnom stavu prema njemu. Mogu se opisati i neki detalji i moze se dati i neka ocjena i recimo preporuka za kupovinu. Takodje, ovdje bi bilo dobro da onaj ko je proveo vise vremena sa motorm napise na sta treba obratiti paznju pri kupovini tog polovnjaka i generalno o odrzavanju... Najlakse vam je da uradite copy-paste sadrzaja ovog koda i samo ispod svakog pitanja dodate vas odgovor: [b]1. Godiste motocikla koji ste vozili:[/b] [b]2. Vrijeme provedeno na motorciklu:[/b] [b]3. Sta mi se dopada:[/b] [b]4. Sta je moglo biti bolje:[/b] [b]5. Moj utisak:[/b]

Ja nisam stekao utisak da ima nekakvih velikih problema. Na stazama koje nisu Dukceve je bio stalno u vrhu i rezultat toga moram da ponovim: izjednacen u bodovima sa glavnim konkurentom za titulu, za kojim je u istom trenutku prosle sezone kasnio 40 (cetrdeset) bodova. Posle Mudjela dolaze staze koje su brze i fluidne i odgovaraju Dukatiju, staze na kojima je cak i prosle godine sa GP8 napravljen ceo niz pobeda. Ako se ne dogodi nesto nepredvidjeno (nekakav pad ili povreda) mislim da je stvar resena u ovom prvom delu sezone.

Tako nekako, samo da dodam da ja imam rezervoar kisnice i nju koristim za pranje jer ne ostavlja nikakve fleke od kamenca.

Tema je premeštena u Opšte Teme.

E pa mogu ti reci da si puno propustio! Pricacemo uzivo

Ne verujem... Lorenco je previse vatren, izgorece na pola sezone. Kad malo sazri bice sjajan. Ono sto sada ima je da je brzi od Rosija, ali nema dovoljno iskustvo da to materijalizuje.

Pa naravno, sto i vama zelim. Vi necete verovati da je titula izgubljena ni kad Stoner bude sampanjcem zalivao sampionski pehar...

Sa Mudjelom se zavrsava deo sezone sa stazama koje ne odgovaraju Dukatiju. Imajte u vidu ovo: prosle sezone je Stoner posle Le Mana imao 40 bodova zaostatka, a sada samo jedan! To znaci da je GP9 odlicno odradio svoj deo posla, a zamisli sta ce se desavati posle Mudjela. Mada i na toj stazi moze da bude svasta jer se u Dukatiju ostre na Mudjelo koji smatraju domacom stazom. Nedavno je Troy Baylis testirao GP9 na toj stazi i sigurno je da sada imaju mnogo korisnih podataka za pronalazenje pravog setup-a.

Ja imam dusek za plazu, ali onaj starinski, radjen od gumiranog platna. Odlican je kao izolacija, naravno ni sitne neravnine ili kamencici se ne osecaju kroz njega. Jedini problem je sto nije bas sirok pa cesto spadam sa njega, pogotovo ako je jace naduvan. Vecinom jutro docekam pored duseka. Sto se vrece tice, Zuza i Joska imaju sjajnu - hladnu noc u Kucajskim planinama zimljiva Zuza ovog puta nije osetila. Kupljena u Louisu za oko 50e. Nadam se da ce Joska okaciti ovde Louis sifru jer je vreca zaista odlicna.

Kawasaki ZZR 600 1992-2004 By lalajko1 Dajte svoj komentar iskljucivo ako ste vozili ili posjedovali ovaj motocikl. Niposto nikakve komentare u stilu "cuo sam", "rekli su mi" i slicno. Odgovorite na sledeca pitanja u skladu sa pravilima bez dodatnih komentara ili slika. Svaki komentar koji ne bude u skladu sa pravilima bice istog trenutka obrisan. 1. Godiste motocikla koji ste vozili: Navesti tacno godiste motocikla koji ste vozili.. 2. Vrijeme provedeno na motorciklu: "Posjedovao sam ga tri godine." ili npr. "Probao sam ga par puta na lokalnom putu" ili "Napravio sam par krugova oko bloka" 3. Sta mi se dopada: "Odlicne kocnice i dobra zastita od vjetra." ili "Sjajan za duza putovanja, odlican polozaj vozaca, mala potrosnja" ili neko moze napisati i par pasosa ako zeli, tim bolje. 4. Sta je moglo biti bolje: "Prednja kocnica ima lose doziranje i slaba zastita od vjetra" ili nesto slicno u stilu prethodnog pitanja. 5. Moj utisak: Vas mali review. Tu sad moze svasta da se napise, da se detaljnije objasne i opisu stvari iz prethodne dvije stavke i da se jos malo prica o motoru i generalnom stavu prema njemu. Mogu se opisati i neki detalji i moze se dati i neka ocjena i recimo preporuka za kupovinu. Takodje, ovdje bi bilo dobro da onaj ko je proveo vise vremena sa motorm napise na sta treba obratiti paznju pri kupovini tog polovnjaka i generalno o odrzavanju... Najlakse vam je da uradite copy-paste sadrzaja ovog koda i samo ispod svakog pitanja dodate vas odgovor: [b]1. Godiste motocikla koji ste vozili:[/b] [b]2. Vrijeme provedeno na motorciklu:[/b] [b]3. Sta mi se dopada:[/b] [b]4. Sta je moglo biti bolje:[/b] [b]5. Moj utisak:[/b]

Pa naravno da postoji.

Stoner i pored petog mesta moze biti prezadovoljan ovom trkom. Izjednacen je u bodovima sa glavnim konkurentom (cenim da ce Lorenco izgoreti u zelji da bude brzi), i to u delu koji je nepovoljan za njega i Dukati. Sledi Mudjelo na kom bi Stoneru mesto na postolju po meni znacilo uzasno mnogo, mozda cak i titulu, jer drugi deo prvenstva (ukoliko se ne dogodi nesto nepredvidjeno) pripada Dukcu i Stoneru.

I jedna JAKO bitna stvar za one koji zele ovo da prodju, track log puta Borsko jezero - Strmosten. Pogledajte u Google Earthu. Put 015.zip

Izgleda da je ekipa dobro spavala - vec u 6:20h me je razgovor ispred satora probudio. Ipak, nisu svi jos ustali! Malo kasnije... Okupljamo se kod Race, a on svoj posao zna! A Katerina pomaze... Zatim dorucak, pakovanje, ciscenje preostalog peska od prethodne veceri. Vojvodjansku ekipu ceka duzi put, narocito Katerinu i Abby-ja pa oni krecu u tom pravcu. Zeka (a ko bi drugi?) odlazi ka Krusevcu, a Dule i ja ka vodopadu Veliki buk i Resavskoj pecini. Ispred pecine upoznajemo par iz Negotina koji biciklom vec deset dana obilaze Srbiju i sada su na povratku kuci. Upravo su polazili na deonicu ka Zlotu, koju smo mi prethodnog dana prosli, pa su im nasi saveti korisni. Nadam se da su uspesno presli ovo ne bas bezopasno parce puta. Posebno priznanje za Katerinu i Abby-ja, kako zbog kilometraze koju su napravili od Subotice, tako i zbog tipa motora kojom su presli ovu tesku deonicu. Zasto Wild Hogs? Ko je gledao film, zna o cemu se radi. Nama su baterije pune.

Jutro. Sad vec imamo prilike da pogledamo malo bolje gde smo. Komsije sa zurke su napustile svoj deo plaze. Sama plaza se nalazi na kraju nekadasnjeg puta Negotin-Kladovo. Na poslednoj slicici se vidi deo puta kako ulazi u Dunav. Ribolovc kaze da se i nesto uzvodno cesto vidi asfalt u vodi sto oni cesto koriste prilikom pecanja. Na nekim mestima se vide i kuce potopljene jezerom. No, vreme je za kaficu... ... pa za pakovanje satora i izbacivanja peska iz obuce, odece, satora i svih stvari. Ostatak rostilja od prethodne veceri je posluzio kao dorucak. I odlazimo. Mada nas pesak ne pusta tako lako. Pozdravljamo se sa Ribolovcem a na GPS uredjaju postavljam cilj - Borsko jezero. Put od Negotina ka Zajecaru je odlican. Pocinje veoma dugim usponom sa duplim trakama ka vrhu a kasnije dugo ide grebenima koji spajaju brda. Vidikom odozgo ipak dominira Rtanj koji kao da doziva na jednu voznju koja bi se zavrsila usponom na njegov vrh. Uskoro napustamo pravac za Zajecar i odvajamo se ka selu Rgotina, a potom se penjemo na Rgotsko brdo. Spust na drugoj strani brda je fenomenalan - cini ga veliki broj serpentina koje nas uvode u mirniji deo ka Boru. Na ulasku u taj grad obavljamo drugo tocenje goriva i konstatujemo za nijansu vecu potrosnju u odnosu na prehodnu deonicu. Naravno, nenadmasni KLE je opet najstedljiviji. Petnaestak kilometara dalje, vec smo na Borskom jezeru. Cini mi se da nigde nema debljih jastuka na foteljama niti lepse hladovine i promaje nego na ovom mestu. Pritom, cene su vise nego povoljne- ovaj splav nemojte propustiti ako prolazite opvim krajem. Put nastavljamo ka Zlotu, gde se snabdevamo hranom i picem za (ocvekivanu) veceru na drugoj strani planine. Planiramo posetu Zlotskoj pecini, ali naravno, resetka na ulazu u pecinu je zakljucana, a na telefonski poziv cuvaru kljuca se niko nije javio. Obilazimo jezerce, viseci most i zalazimo delom pesacke staze koja vodi ka obodu Lazarevog kanjona. Nadamo sam se susretu sa nekim poskokom jer je ovaj kanjon njihovo najvece staniste u Evropi, ali na zalost to se nije dogodilo. Vracamo se nazad, a Zeka (ko bi drugi?) produzuje jos izvesno parce napred. Naravno, po povratku ponosno pokazuje sliku poskoka kojeg je malo dalje video na nekom kamenu. Bedak. Sledeci put idem do kraja pesacke staze! Vracamo se nazad do skretanja za Zlotske pecine (ima ih vise, inace) i produzujemo jos nekoliko stotina metara dalje, gde se takodje u levo odvaja makadamski put koji treba da nas odvede na drugu stranu Kucajskih planina. U Zlotu su nas naravno upozorili da tim smerom nikako ne idemo, sto je bio znak da smo na pravom putu. Istu pricu je ponovilo i par ljudi koje smo sreli dok su izvozili drva iz sume. Sam put na srecu nije bio tako los, ali je postajao sve gori kako smo odmicali u unutrasnjost. Prethodno, Katerina sa Yamahe prelazi na moju Afriku koja bolje podnosi ovakav teren. Iz krivine u krivinu, put se penje sve vise. Tvrd je, ali stvar otezava veliko kamenje koje na mnogim mestima viri iz podloge. Kulminacija je na jednoj ostroj serpentini u levo, koja je presecena skoro metar dubokom vododerinom po sred krivine! Ja sa Katerinom stajem, a na pokusaj da krenem, Afrika podize predni tocak u vis. Drugari priskacu u pomoc iuz nesto manevrisanja krivinu srecno prolazim. Svakog vozaca smo pesice propratili i pomogli da se ovaj deo puta nekako predje. Pravimo dogovor za ponasanje u slucaju da naidjemo na slicne situacije, ali se ovkvi delovi na srecu nisu ponovili. To ne znaci da je put bio lak, na protiv! Svakih nekoliko kilometara smo pravili pauze da se iskupimo i razmenimo utiske. Na jednoj od takvih pauza otkrivamo ovaj pogled u Lazarev kanjon. Verujte, ovaj prizor uzivo zaustavlja dah! Slika ni priblizno ne prenosi svu velicansvenost ovog mesta. Inace, dobrim delom puta smo se kretali u blizini ovog kanjona. Da napomenem da ovog dela puta nema na iGo mapama, ali sam odabrao jednu tacku na delu puta na koji kasnije treba da naidjemo i s vremena na vreme sam proveravao da li joj se priblizavamo. Yamaha i Suzuki junacki podnose ovaj put. Vladi i Arturu svaka cast za voznju! Posle ko zna koliko kilometara stizemo na raskrsnicu. Pada u ocim natpis "Fontana 500m". Zeka (a ko ce drugi) odlazi da proveri o cemu se radi. Fontanu naravno ne nalazi, ali susrece dva zanimljiva lika koji se umajicam setaku ovom nedodjijom. Ko zna kakva ih je muka naterala dovde... Od nas dobijaju nekoliko cigara, a mi nastavljamo ka kanjonu Krnja jela. Sam kanjon nije narocito visok, ali je dugacak i jako, jako uzak. Put je prepun polomljenog drveca i granja, a posto je ovo krecnjacko podrucje, pecine i neispitane jame su ceste. Kod jedne od njioh stajemo. Konacno, izlazimo iz kanjona i proveravam GPS - stigli smo na, pre puta obelezenu tacku. Od ovog mesta imamo obezbedjeno GPS navodjenje, ali me uredjaj obavestava da do cilja ima jos samo 114km. Posto sam se prepao da nismo zalutali, proceprkam po menijima i saznam da uredjaj nije programiran da rutira makdamske puteve. Par klikova i sve je bilo u redu i mi nastavljamo dalje. A to dalje je bio put koji se kroz gustu sumu stalno spustao na nize. Granja je bilo sve manje, a podloga sve pogodnija za voznju. Neverovatno je koliko ovi sumski puteva lice jedan na drugi. I Zeka i ja smo bili ubedjeni da smo neka mesta vec videli na ranijim voznjama, ali smo kasnije shvatili da sve ovo prvi put prolazimo. Konacno, stizemo u deo Kucaja poznat pod imenom Vinatovaca. A oni su narocito srecni! Odavde idemo kanjonom reke Resave i drustvo je presrecno sto smo sve blize civilizaciji i nasem Raci. Daju gas i nestaju u oblacima prasine, u kojima se vas izvestac davi. Zamislite ovakav prizor psle one pustosi i prasine... Ovo mesto je konacno znak da smo stigli u civilizaciju. Do pitomog Racinog ranca je jos samo nekoliko kilometara asfaltnog puta koji prelazimo u dahu. Ne gubimo vreme, postavljamo satore, ovog puta na pokosenoj travi i spremamo se za veceru i spavanje.

Poprecni prelaz preko Kucajskih planina je nesto sto sam dugo zeleo da odvozam, ali nesto tako moralo da saceka eto, skoro tri godine. To podrucje je stvoreno za avanturisticka putovanja i vec sam podatak da je to najvece nenaseljeno podrucje u Evropi je dovoljan da zainteresuje svakog pravog endurasa. Sem toga, tu se nalazi najveca suma u Evropi i kao i najvisi vodopad Srbije, par kanjona koji su takodje po nekim parametrima naj-naj, u Srbiji i Evropi. Takvo putovanje, kao otvaranje sezone putovanja, treba spojiti sa jos jednom sjajnom relacijom - Dunavskom magistralom. Za celu operaciju, potrebno je jos i sjajno drustvo i - operacija moze da pocne! Sa Duletom (GixxerK6, KLE500) sam se nasao na Orlovackoj petlji, pa zajedno kupimo ZekuZmaja (Africa RD03). Posle malo caskanja punimo rezervoare, resetujemo kilometraze (Zeka poslednji put za ovo putovanje ) i krecemo ka Smederevu gde treba da se sastanemo sa vojvodjanskom ekipom. Na dogovoreno mesto stizemo bukvalno u istom trenutku - dve kolone stizu iz razlicitih pravaca i staju u isti momenat! Imao sam zadovoljstvo da tada upoznam par iz Subotice - Katerinu i Abby-ja (Vlada) na Jamahi XS 400. Vojvodjanska ekipa ne moze biti bez Joske i Zuze, Petera i Melinde (oba para Transalp). Premijerno na voznju krece Artur, koji (za sada) nije clan naseg foruma, ali cenim da ce uskoro to postati. Artur se na ovo putesestvije uputio na Suzukiju SV650 - drumskom motoru koji nije znao kakva ga iskusenja cekaju. Prva pauza za kafu je na Srebrnom jezeru, gde je turisticka sezona vec otvorena i prvi kupaci vec posecuju jezero. Na izlasku od Srebrnog jezera me zaustavlja devojka policajac, sva sreca pa sam prethodnog dana uspeo da pronadjem zaturenu vozacku i saobracajnu dozvolu. Drugari odmah staju oko nas sa pitanjem da li ce sve da kontrolisu, nasta policajka kaze da je zaustavila samo mene, a da ostali mogu da produze. Hm... Nadalje pocinje magija zvana Dunavska magistrala. Golubac je mesto gde smo resili da potrazimo neku pekaru i okrepimo se za nastavak puta. Najatraktivnije mesto za zajednicku fotografiju je sam kej pored Dunava, nedaleko od zapustenog hotela u centru grada. Pekaru smo pronasli trista metara dalje, uzivajuci u setnji po jakom suncu u ponoj ratnoj (pa jos i crnoj) opremi. Iznenadjenje je cena od samo 50 dinara za cervrt! Dve pune kese su zavrsile u necijem koferu jer smo odlucili da pauzu pored Golubacke tvrdjave iskoristimo za dorucak. Put nastavljamo sjajnom deonicom ukrasenu neprestanim pogledima na zapenusani Dunav. Put nas ubrzo dovodi do mesta predvidjenog za drugu duzu pauzu, neverovatni kamp Toma. Mesto je toliko lepo da je postojala opasnost da ucesnici voznje odbiju dalje putovanje, ali sam to nekako resio pricom o vecernjem vinu koje nas ceka. Jeste da smo nedavno doruckovali, ali ovde se fantasticna riblja corba sa lepinjom prodaje za samo 80 dinara - pa ko da odoli?? Nesto kasnije ulazimo u sumoviti deo koji nas vodi ka Lepenskom viru, gde sam planirao da posetimo muzej, ali uspevam da promasim skretanje. To sam ukapirao kad je vec bilo kasno da vracam celu grupu nazad, jer je vreme neumitno prolazilo a put nas je tek cekao. Prolazimo Donji milanovac, iza koga pocinje verovatno najatraktivniji deo magistrale. Mesta za pauze ima dosta, a na neka od njih je prosto greh ne svratiti. Svracamo do centra Kladova. ... no vremena za pauzu ovog puta nema jer nas Ribolovac odavno ceka.Na izlasku iz grada dopunjujemo rezevoare i racunamo potrosnju. Moja Afrika je na 4.8 l/100km, Zekina ma 5 litara, a rekorder je Duletov KLE sa 3.8 litara na 100km. Svaka cast! Posle popijene kafe, odlucujemo da i pored toga sto je vec odmaklo vece, odjurimo do Rajackih pimnica po cuveno Rajacko vino. Ribolovac nam je vodja i za tili cas se nalazimo tamo gde treba! Imali smo srece da nadjemo podrum koji u to vreme (20h) radi - covek je ga je tek otvorio, dosao sa drugarom da pijuckaju vino! Naravno, usledila je degustacija, a ne zna se koje je vino lepse. Nesto kasnije u povratku, otkrivamo jos jedan otvoreni pordrum. I to kakav! Litar konjaka je 7500 dinara... Vracamo se za Negotin, kupujemo vec ispeceno rostiljsko meso i ostale potrepstine i odlazimo na 7km udaljenu plazu iznad same hidroelektrane Djerdap 2. Na mracnijem delu postavljamo satore na pesku i zatim se prepustamo carima rostilja. Drustvo koje je na drugom delu plaze pravilo zurku nam je obezbedilo muziku do sitnih sati...

Oko 450km.

Oko 5000 dinara.

Rekao mi je da ce dati popust na te cene, misim da ce biti oko 1200 dinara.

To je moralo tako biti jer su mu na levom disku zupci za ABS.

Tema je premeštena u Opšte Teme.

Samo da ispravim: projekat jeste uradjen ali prenos vlasnistva zemljista nije zavrseno i to koci celu stvar. Naime, predvidjeno je da se staza radi na rekultivisanom zemljistu povrsinskih kopova. Potrebno je znati tacno gde su granice nekadasnjih parcela jer je radom kopa potpuno promenjena konfiguracija terena.