Put od Kiseljaka do Sarajeva prolazimo prilicno brzo. Svracamo na prvu benzinsku pumpu u Sarajevu da oblacimo kisna odela, u stvari, da ih moji saputnici obuku Ne samo kisna odela, kisne navlake za ruke, navlake za noge... ma ne vide se iz onoga! Ja sam ubedjen da imam wasserdicht und winddicht jaknu, pantalone i cizme. Kakva zabluda... Rajsferlus tesko prelazi preko Bobanovog stomaka, pa Janjo i ja moramo malo da povlacimo rukave, i nogom guramo stomak unutar kisnog odela. Kisa je sve jaca... Uprkos kisi, svracamo na Bascarsiju da ostvarimo ono zbog cega smo izmedju ostalog i posli u Sarajevo. Posle malo lutanja i zapitkivanja prolaznika, tu smo! Na zalost, vreme nije takvo da mozemo da se prosetamo nesto dublje unutar Bascarsije. Ipak, ono sto nam treba je tu! Posluzeni smo zadivljujucom brzinom, cevapi su posle one kise bas prijali. Ljubazna konobarica nam nudi da nas fotografise... Vec je prilicno kasno, a ceka nas dug put kuci. Iz Sarajeva polazimo oko 18:30h, naravno po kisi koja je pojacala. Na usponu ka Romaniji opet udes, ali ovog puta je sve uklonjeno sa kolovoza, a vidim da je cak i velika dizalica imala posla. Negde tamo u daljini je vedro i poslednji zraci sunca se ka nama probijaju kroz rupu u oblacima... Naravno, sa usponom temperatura pocinje da pada. Sa svakom promenom brzine osecam kako se voda premesta u cizmama od prstiju ka peti i nazad. Wasserdicht Probiker. Rukavi na jakni prokvasili, wasswerdicht Modeka. Jedino se rukavice i pantalone jos drze. Noc je uveliko pala, jako je hladno, sneg se belasa u mraku Romanije. Afrika ima svoje vibracije, ali sada ih imam i ja - tresem se od zime. Prsti na nogama pocinju da me bole od hladnoce. Dolazim do zakljucka da su cizme zaista wasserdicht - ne pustaju vodu napolje bas nigde! Na nekim delovima puta pada grad - led dobuje po kacigi, e to jos nisam doziveo. Smrzavam se. Pocinjem da primenjujem taktiku sa skijanja - na Popovoj Sapki voznja dvosedom zicarom traje skoro pola sata, a vetar po losem vremenu uvek duva odozgo na dole. Viseci na 10 metara iznad zemlje, scucuren na drvenoj klupici, zamisljam sebe na nekoj egzoticnoj plazi. More, sunce przi, zut pesak, sitan. Kilometri prolaze... Mitas odlicno drzi po mokrom! Da li zbog prave dimenzije ili su menjali smesu, ali mnogo bolje nego prethodni set. Na plazi je vrelo, moram u vodu. Po vrelom pesku trcim i bacam se u vodu. Ali i ona je vruca, more je plitko... neizdrzivo je vruce, znojim se i u vodi. Prsti na rukama mi se smrzavaju, razmisljam kako bi prijali BMW grejaci rucica... Izlazim iz vode, morska so mi grize oci, odlazim na tusiranje. I tu je topla voda. Nema druge, moram negde na neko hladno pice... Izgleda da se spustamo sa Romanije. Nekako je toplije i kisa pada malo slabije. Negde ispred Rogatice potpuno prestaje i nasa putna brzina se sa 80-100 penje na 100-120km/h. Put je sa manje krivina i moze dosta brze da se vozi, saobracaj slab. Pocinjem da se susim, ali cizme odlicno drze svoju vodu. Mastam o tome da u Visegradu kupim carape i da uvucem noge u kese, pa u mokre cizme. Ali u ovo doba ni jedna prodavnica ne radi. Na ulazu u Visegrad, tocimo gorivo. Afrika je za 290km od Visegrada do Kiseljaka i nazad potrosila 12.5 litara goriva! Boban predlaze da svratimo u Visegrad na neko picence, a ja ne mogu da zamislim da skroz mokar i smrznut sedim u kaficu. Stizemo u centar i ipak odlazimo u kafic - sada mi nije toliko ladno, ali drhtavica ne popusta. Sve vreme u kaficu stojim i mrdam se, pokusavam da se zagrejem i sprecim drhtavicu. Predlazem saputnicima da potrazimo opet onaj burek, ali odustajem posto je Boboska rekao nesto kao "Drz'te me da ga ne ubijem!" Na mestu gde sam stajao je ostala bara... wasserdicht cizme su konacno popustile. Granicu prelazimo brze nego u dolasku. Tara je topla planina u poredjenju sa Romanijom a posle nje smo brzo u Uzicu pa u Cacku. Opet svracamo na pice za rastanak, pa ja nastavljam ka Lazarevcu. Kuci sam oko 1h posle ponoci. Cele noci sam se tresao, ni dva debela cebeta i jorgan to nisu mogli da sprece.

Prolazimo Ustipracu i odvajamo se nagore ka Rogatici. Put pocinje lagano da se penje sto znaci da se priblizavamo Romaniji. U daljini se vide planine prekrivene snegom... To se oseca u vazduhu, primetno je hladnije. Srce Romanije je prekriveno gustom borovom sumom. Asfalt je i dalje fantastican pa drzimo dobar prosek brzine - mada smo imali srece par puta prolazeci pored radarskih patrola, iz nekog razloga nas nisu ni pogledali. I drugi drze dobar prosek brzine pa na zalost dodje i do ovakvih scena... Prikolica kamiona koji je isao nizbrdo se zanela i udarila u kamion na slici. Sadrzaj prikolice je zavrsio na putu - vozio sam po svakakvim podlogama, ali nikad po przenim krompiricima! Nisam znao da su tako klizavi Najgore je kad se stane nogom na kesu, a ona pukne... Vozac je na srecu prosao samo sa lakim ogrebotinama od slomljenog stakla. Nastavljamo dalje i ubrzo vidim nesto sto sam dugo cekao - tabla koja oznacava ulazak u Sarajevo! Vozimo laganije, zelim da posmatram i upijem svaki detalj. Da bi stigli u Kiseljak celo Sarajevo prolazimo dijagonalno. Grad me je odusevio! Posle svega kroz sta je prosao, sada izgleda prelepo. Ulice su pune mladog sveta, zivost se oseca na svakom koraku. Poneka zgrada jos nosi lose zamalterisane oziljke proslih vremena, ali ce i to verovatno brzo nestati. Prolazimo pored Bascarsije, Holidej In-a... i dobrim auto-putem sa cetiri trake nastavljamo ka Kiseljaku. Poslednjih nekoliko kilometara vozimo standardnim putem sa dve trake, gde sam imao jedan mali incident za koji sam sam kriv. Vozio sam stojeci, kada je Golf ispred mene resio da naglo zakoci i skrene u levo. Zmigavci su se jedva videli na popodnevnom suncu, a meni je trebalo ipak izvesno vreme da sednem i zakocim, na srecu na vreme! Ulaz u Kiseljak je karakteristican po nekoliko jako ostrih serpentinskih krivina. Javljamo se telefonom Slavku, koji dolazi i vodi nas do svog servisa. Slavko ne prodaje samo gume, ima tu kompletne opreme i dosta delova za motore. Ipak, zna se sta je prvo! Poslusao sam savet majstor Slavka i ovaj put kupio dimenziju guma koje i Honda preporucuje - 130mm. Do sada sam po preporuci engleskog XRV foruma trosio 140mm. Kasnije sam se uverio da je ovo pun pogodak - motor se neuporedivo bolje ponasa sa 130mm gumom a pre svega, mnogo lakse i mnogo vise se obara u krivinama. Boboska i Janjo se bacaju na pregled opreme, a za to vreme se par novih Mitasa nasao na mom motoru. Sem guma, kupujem i sjajnu windstoper podkapu koja se spusta do pola grudi za samo 10e! Ubrzo nam se pridruzuje i Damir, nas clan iz Kiseljaka. Moram da pohvalim majstor Slavka - montaza guma je besplatna, a sem toga felne je prvo ocistio celicnom cetkom... ... pa zatim poravnao neka ispupcenja turpijom... i evo, gotovo! 15 minuta posla... Inace 0038763337182, Slavko Laco. Za to vreme, nebo ka Sarajevu nije nagovestavalo nista dobro... Hteli smo da krenemo sto pre, medjutim Damir rece da necemo poci dok ne odemo sa njim na pice. Sto se mora, nije tesko, a i Slavko je krenuo sa nama. Kafic, interesantno, odmah do crkve! Narucih kafu sa puno pene, da sam znao, ne bih! Pene je bilo toliko da nisam mogao da dodjem do tecnosti u solji! Godinama u nazad nisam popio ovako dobru kafu, najlepse je sto je przi covek iz Kiseljaka. Zao mi je sto ne kupih bar 200gr da ponesem kuci i cuvam za specijalne prilike! Dok smo srkutali kafe, napolju se broj motora povecavao a kafic se punio - ko god je video nase motore, svratio je sa zeljom da casti pice! Na zalost, nismo imali puno vremena jer nas je cekao dug put nazad. Jedan od gostiju za nasim stolom je motomehanicar iz Kiseljaka, insistirao je da svratimo do njega da nastelujem rucicu menjaca na mom motoru, bila je suvise nisko pa je menjac teze ulazio u prvu brzinu sa novim uljem. Hvala!! Konacno, krecemo nazad ka Sarajevu preko cuvenih kiseljackih seprentina. Nebo se namrgodilo jos vise, vec sam znao sta nas ceka. Malo sam zabrinut jer su gume nove, a i Slavko rece da prvih 200km vozim opreznije dok se povrsinski sloj gume ne skine. Imacu priliku da ga skidam u bas lepim uslovima!

Jos prosle jeseni mi je Boboska ponudio cevape na Bascarsiji, ali sticajem okolnosti ta voznja nije dosla na red. Ovog proleca imam malo vise vremena, a i gume su mi pri kraju, tako da cemo sem Sarajeva posetiti i Kiseljak! Morao sam dobro da poranim, da bih stigao u 8h na dogovoreno mesto sastanka - Eko beniznska pumpa pored Cacka. Tamo me vec neko vreme cekaju Boban (Boboska) i Janjo (Kanarinac76). I ako sam presao vec oko 90km, jedna dobra crna kafa me je dodatno rasanila. Krecemo dalje Ovcarsko-Kablarskom klisurom, uz meandre Zapadne Morave cije su obale nacickane splavovima. Vreme izuzetno prijatno za voznju tako da imamo dosta jak tempo i motori brzo gutaju kilometre. Prednja guma mi vibrira u levim krivinama pa stajem da proverim pritisak - izmereno 1.4 atmosfere. Posle doduvavanja sve na svom mestu, mada sam ipak malo oprezniji jer je vec prilicno potrosena. Prolazimo Uzice i penjemo se putem ka Zlatiboru, i nedugo zatim se odvajamo ka Kremni. Odavde je saobracaj puno slabiji, toliko da sam u jednom trenutku pomislio da je put zatvoren, a da smo mi nekom greskom prosli. Ispred tunela Sargan pravimo prvu pauzu... Spustamo se ka Mokroj Gori i nedugo zatim dolazimo na granicu. Ovo mi je prvi izlazak motorom van granica Srbije, pa moram priznati da sam imao malu tremu. Sluzbenici i jedne i druge strane ne dozvoljavaju fotografisanje, tako da taj za mene jako bitan trenutak, nije ovekovecen. Vec prvi kilometri puta pokazuju izvesnu razliku u odnosu na Srbiju - asfalt je dosta bolji, ivice puta obelezene belom trakom. Povremeno nailazimo na ostatke kuca koje stoje kao spomenici na jedno mracno vreme sa kraja proslog veka... Nekad ih je bilo puno vise, sada sam na potezu Granica-Visegrad primetio samo dve-tri. Spustamo se ka Visegradu i moram priznati da sam jedva cekao da vidim stari most, ali i neku pekaru, jer jos nismo doruckovali. Prvo mi je ispunjena zelja za mostom! Vracamo se ka centru gde u jednoj sporednoj ulici pronalazimo pekaru. Uh... covek prosto ne zna za sta da se odluci. ... a kad je vec tako, ne treba praviti kompromise nego uzeti od svega po malo! Mogu vam reci da je burek neverovatan! Kad smo vec napunili stomake, red je da to uradimo i sa rezervoarima. Prvi put sam Afriku napunio do cepa sa benzinom od 98 oktana. Prodavac na pumpi tvrdi da uma najbolji benzin na Balkanu. Hajde da mu verujemo. Krecemo dalje ka Ustipraci predivnim putem koji prati Drinu. Prolazimo kroz brojne tunele koji samo ulepsavaju kompletan osecaj. Sa deonica gde se put podigne pruza se fantastican vidik - na zalost nisam napravio ni jednu pristojnu fotografiju jer moji saputnici nemaju obicaj previse cesto da staju radi fotografisanja.

http://www.bjbikers.com/smf/index.php?topic=44957.0

Pozdrav Japanac! Dobrodosao!

Samo opusteno! Dobrodosao!

Kako mislis - da biram?

Pa evo Joska nekoliko slika. Ja sam grupu sacekao pred Topolom gde su stigli sa dobrim satom zakasnjenja, koje nam je kompletno pomerilo satnicu. Cak ni dosta kratak boravak u Topoli to nije mogao da nadoknadi - boravak ovde se sveo na picence na terasi hotela i tocenje goriva u Giletovu Teneru ;D Potom odlzimo ka Donjoj Satornji pa prema Stragarima, gde nas ceka Boboska sa drugarem iz Cacka - na Nesketovom motoru jer su dosli KOLIMA. ;D Odlazimo ka manastiru Vracevsnica. Ljubazna monahinja nam je ispricala skracenu (ne mnogo) istoriju manastira, odvela nas u muzej, pa na kraju u salu za proslave gde smo bili posluzeni slatkom od ribizla i vodom. Evo par slika odatle... Kao sto vidite, vec na izlasku iz manastira sacekala nas je slaba kisica, pa su mnogi obukli kisna odela. Oni koji imaju, jel'te. Nastavljamo jos nekoliko kilometara (zaista samo nekoliko!) u brda do kuce gde je jedno vreme ziveo Milos Obrenovic. Na zalost, potrefili smo posetu u vreme kada su domacini, kako se to kaze, davali dacu. Ipak, ljubazno su nas docekali i posluzili nas kolacima. Zamislite, tu se naslo nekoliko casica sa rakijom od gostiju pre nas, pa smo ih iskoristili da se slikamo!! SRBIJA! Zatim se spustamo nazad, i odlazimo u Donju Vrbavu gde nas ceka rucak. Gazda kafane je pod tremom pripremio dva velika stola za nas. Dobili smo za pocetak fantastican kajmak i hleb, a potom srneci gulas sa salatom. Gulas je bio takav da ne pamtim kad sam jeo bolji!! Bilo je tu i pecuraka, meso se prosto topilo u ustima, i ne verujem da se jelo ispod dva tanjira po osobi... Sem Boboske i Dzambe, njima svaka cast! Ja sam uzeo tek da probam, da ne bude da sam presao ovoliki put a da ne znam kakvog ukusa je bio gulas... Jedva su me nagovorili na drugi tanjir, ali nema veze... U svakom slucaju, cestitam Nesketu sto se setio ove lokacije, naravno, gazdi kafane na cudesnom gulasu. Bez sale, stigao sam danas na 99% popunjenosti, a gazda je i dalje donosio nove cinije sa gulasem. Obicno kad se neceg prejedete, ne mozete da vidite to vise, a ovaj gulas je bio takav da samo moze da se zali sto u stomaku mesta vise nema!!!! Naravno, sem kod Dzambe. Put nazad - po planu, ali po kisi. Odvojili smo se na Rudniku i po 100.000 krivina stigli do Lazarevca, gde svracamo u Ginko na toplu kaficu razgovora i komentara. Hvala svima koji su danas bili na voznji!! Oni koji nisu bili, nikad nece saznati kakav su gulas propustili! Posebna pohvala paru koji je na EN500 dosao jutros iz Kikinde, i koji je verovatno i sad dok ovo pisem, u povratku kuci. BRAVO!! (javite se kad stignete!)

A 1100?

Ma nemoj! A Dzambo sto je pojeo 4 puna tanjira?? E stvarno, bolji gulas skoro nisam jeo!

Ma nema problema Vlajko, provozacemo se ti i ja ako treba, svratimo do Nesketa i u manastir i palimo kuci.

Ovu sa prve dve slike sam imao ja (cini mi se, bar spolja su identicne) i to je - djubre! Gubi kontakt, nema zastitu od vode i nema onaj, za motor neophodan KLIK kada sa utikac gurne u nju. Izbegavati u sto sirem luku.

1. Lalalalajko 2. Severian + Violeta 3. Cika Arakis 4. Vlajko kuku mene majko:} 5. Pei x2 6. Natasa & Daki 7. Dzambo 8. Popsy 9. Bata Rus (ako je nedelja) 10. Gagy (ako je nedelja) 11. Bata KochaMatori (ako cika Arakis nema nista protiv) Zelenko 12. Tokaja & tokajinica 13. MarioZ 14. Njegova klinceza (ako je voznja u subotu) Voznja je u subotu.

Jos nesto. U poslednje vreme se ulaze veliki napor da se podforum Prodajem drzi pod kontrolom, u skladu sa pravilma. Ipak, i urednici su ljudi i dogodi se da neki neodgovarajuc oglas promakne njihovom oku. Zato vas molim da kliknete na dugme "Prijavi uredniku" cim vidite neki takav oglas! Ovo zato jer se mnogi cesto pozivaju na XX oglas od YY clana, koji je protiv pravila a nije obrisan. Pomozite urednistvu i bice svi zadovoljni! Sem autora nedozvoljenih oglasa Hvala!

Obzirom na to da je prognoza skroz pogresna (evo danas sija sunce, a po prognozi JAKA KISA) voznja ce biti u subotu. Ipak, ponesite kisna odela!

Momci, ajde da ne smaramo forum, dovoljna vam je jedna tema za prepucavanje!

Interesantan polozaj filtera za ulje! Predpostavljam da uopste nema cep za istakanje ulja! Svidja.

Dakle Jageru, razocarao si me!

Ma jos je rano za precizne prognoze, ukoliko nesto takvo uopste postoji. Dogovoricemo se tamo, cetvrtak - petak.

Koliko vidim, vecinom stara garda!

Molimo vas da svoje ucesce u voznji najavite zbog dogovora oko rucka u Vracevsnici. Hvala!

Vremenska prognoza.

Moto sezona je pocela, pa je vreme da i mi zapocnemo ovogodisnje organizovane BJB voznje. Prva na spisku je jednodnevna voznja za zagrevanje. Provozacemo se brdima Sumadije do manastira Vracevsnica podno juzne strane Rudnika i u prvim vecernjim satima vratiti se za Beograd. Kakav je plan? Sastanak benzinska pumpa kod Steco-a. Vreme sastanka 09:00h! Polazak u 10:00h a vreme iskoristite da napunite rezervoare, i popijete ili pojedete nesto u obliznjem restoranu. Krenucemo auto-putem do Bubanj potoka, gde se izdvajamo i penjemo ka Avali. Prolazimo Mladenovac i oko11h dolazimo u Topolu. Udaljeni smo 65km od Beograda. Ovde cemo napraviti pauzu za posetu Oplencu, pijuckanje kafe na terasi hotela i kraci odmor. Zatim (oko 12h) krecemo ka Donjoj Satornji (11km), pa preko Stragara (jos 7km) dolazimo do Vracevsnice (21km). U Vracevsnicu stizemo oko 13h. - Ovde posecujemo sam manastir Vracevsnica i ko zeli, jos par kilometara udaljenu kucu u kojoj je ziveo Milos Obrenovic. Vlasnik imanja na kome se nalazi ova kuca ima veliki izbor hm... seoskih proizvoda pa mozete da kupite nesto i ponesete kuci. Zatim produzujemo 5km do mesta Donja Vrbava gde imamo obezbedjen rucak - gulas, salata i hleb za 250 dinara po coveku. Pice se placa posebno! Oko 16h put nastavljamo ka Gornjem Milanovcu gde izlazimo na Ibarsku magistralu i krecemo ka Rudniku, na kojem smo posle 22km. Ovde se iskljucujemo sa Ibarske i preko sela Rudnik krecemo ka Belanovici i Brajkovcu. Da bi smo se nasli u Lazarevcu, moramo od Rudnika preci 46km. Vec je oko 17h. Na ulasku u glavnu ulicu ce nas sacekati clanovi lokalnog kluba LA Moto, sa kojima odlazimo do platoa ispred zgrade opstine Lazarevac. Tu cemo imati kracu pauzu uz posluzenje i eventualnu setnju glavnom ulicom Lazarevca. Za vreme pauze cemo se dogovoriti da li ce povratak u Beograd ici Ibarskom (za one koji su umorni)... ... ili preko Sibnice, Vencana i Sopota, za one koji to nisu. Oni koji budu krenuli prvom varijantom ce stici u Beograd nesto ranije, a druga grupa moze da ocekuje dolazak nakasnije do 19h, dakle za vreme dnevnog svetla. Ocekujte dobru zabavu na oko 230km puta. Vremenska prognoza pominje slabu kisu za subotu a lepo vreme za nedelju. U tom slucaju ce se voznja pomeriti za nedelju, ali cemo vas o tome naknadno obavestiti. Vise o voznji u grupi: http://www.bjbikers.com/smf/index.php?topic=14598.0 Manastir Vracevsnica: http://pravoslavlje.spc.rs/broj/973/tekst/manastir-vracevsnica/ http://www.pravoslavlje.rs/broj/973/tekst/manastir-vracevsnica/print/lat Putopisi sa ovog podrucja: http://www.bjbikers.com/smf/index.php?topic=39226.0 http://www.bjbikers.com/smf/index.php?topic=33350.0 http://www.bjbikers.com/smf/index.php?topic=51573.0

Neverovatno je da je dovde stigao! Mnogo znaci pogon na tocak od prikolice!