Hvala Black na misljenju! Vidis, ovoga za cilindre i klipove se nisam setio... Takodje, oko skrivenih mana - nemocan sam. Pregledao sam sve sto se dalo pregledati, provozao, i nisam prometio nesto neobicno. Ne kazem da nema. U svakom slucaju, ako se odlucim da uzimam (a dok ne prodam Afriku to ne mogu) povescu jacu ekipu za pregled motora. Inace, da je ruzan - ruzan je i kad je skroz ispravan. Takav je i zato ga volim. Ispravka - nije problem sa nosecim ramom sedista, vec sa otkinutom uskom na menjacu gde se taj ram kaci.

Nasao sam jednog GS-a u okolini. Motor je u prilicno zapustenom stanju, stojao je dosta dugo pa je na dosta mesta korodirao, zavrtnjevi uglavnom. Posto mogu da ga dobijem po fer ceni u odnosu na stanje, razmisljam se da ga kupim ukoliko prodam moj postojeci motor. Vozio bih ga u ovom stanju do kraja sezone, a preko zime lepo u garazu sa parnim grejanjem, muzikica, kafica, pa polako u rasturanje. Potom bih odneo delove i sklopove kod odgovarajucih majstora, nabavio sta mi treba od delova i do proleca bi ovaj mucenik od ruznog paceta iz garaze izasao kao prelepi labud. Naravno, sve bi bilo snimljeno i postavljeno u odgovarajucu temu! Evo kakvo je postojece stanje: Ovako ne izgleda lose, zar ne?? Inace, radi se o poslednjoj generaciji 1100GS-a, proizvedenoj u oktobru 1999. godine. Motor je prodat prvom kupcu tek pocetkom 2000-te i tako se i vodi. Proverio sam VIN kod na BMW sajtu. Motor je na BG tablicama. Obe felne su u ovakvom stanju: Probao sam, ovo crno oko zbica se skida. Znaci, rasklapanje felne, pa jedno dobro poliranje i bilo bi OK. Ono sto je bitno je da ove felne ne korodiraju. BMW je krajem 1998 promenio dobavljaca felni tako da su na ovom motoru od anodizirnog aluminijuma. Rezervoar je ulubljen sa gornje strane prilikom preturanja motora. Ovo bih nosio u Valjevo kod majstora. Ono sto me je zaista brinulo i zbog cega sam mislio da odustanem je ovo na slici: Radi se o mestu gde se ram koji nosi sediste kaci na menjac. GS nema klasican ram vec tu ulogu igra sklop motor-menjac. Uslovno receno ram je samo noseca konstrukcija koja drzi sediste i ona se na dva mesta kaci na kuciste menjaca. Ovo je jedna od slabih tacaka GS-a jer se prilikom padova ili skokova na terenu desava da se uska na menjacu koja drzi ovaj "ram" otkine. Ovaj motor je imao prevrtanje prilikom koga je ulubljen rezervoar i (verovatno) otkinuta ova uska. Varilac koji je zavario nazad nije bio budala - uradjeno je odlicno! Cela stvar se lako resava kupovinom Touratech ojacanja pravljenog od 4mm celika, secenog laserom kojim se ceo ovaj deo ojacava toliko da nije poznat slucaj loma sa tim ojacanjem. Druga slaba tacka GS-a je nosac fuzastera vozaca, koji je takodje od aluminijuma i koji zna da se prilikom prevrtanja motora polomi. Touratech svojim ojacanjem resava jednim udarcem dva problema. Na srecu, to se na ovom motoru nije dogodilo, nosac fuzastera je OK. Raspitao sam se na UKGSer - montazom ovog ojacanja ne moram da se brinem oko menjaca. Idemo dalje. Motor je, za mene iznenadjujuce, crn! Kasnije sam saznao da se ovo kod BMW-a doplacivalo. Ne samo motor, vec i menjac i poluga telelevera, sve je crno! Na ovom delu problem su kao prvo cilindri: Fabricka boja je vremenom spala sa njih i izgleda jako ruzno. Resava se demontazom clindara, peskiranjem pa presvlacenje powder coating-om. Nije neizvodljivo, ukoliko nadjem dobrog majstora da skine cilindre i kasnije ih vrati. Na plastificiranje bih poslao i polugu telelevera i onaj, gore pomenuti ram, nosac sedista. Mukama tu nije kraj! Izduv je prilicno zapusten, mada nije korodirao jako, ali je presvucen ovom zutom skramom pa deluje ruzno. Mislim da bi poliranje i nekakva zastita ovo resile... Vrhovi prednjih viljuski su takodje korodirali. Mislim da ni ovo ne bi bio problem da se sredi. Diskove je po meni potrebno zameniti, nisu se istanjili ali je neki genijalac vozio sa pojedenim plocicama, na gvozdje, cime je napravio talase koji se na disku osecaju pod rukom. Naravno, kad se menjaju prednji, treba uzeti i zadnji, i komplet plocica i kocionog ulja. Zatim prouciti postupak punjenje ABS sistema uljem i ispustanje vazduha u istom! Sjajna tema za zimske veceri i vrsljanje internetom... Motor je mehanicki OK i tu nema sta da se radi. Lezaj kardana je OK, nigde lufta nema ni trunke, nigde ne pusta ni malo ulja.Nedostaje usisnik vazduha i deo kucista filtera vazduha, vidi se na slici... Naravno, i akumulator je vrisnuo pa je potreban nov. Svi ostali delovi od plastike traze neko sredstvo za negu, tako da im se vrati prirodna crna boja Jedna ovakva operacija je prilika da vlasnik dobro upozna svoj motor i da se sa njim sprijatelji Takodje, mogu da se izvrse i neke izmene - jedna od njih je ojacanje rama koji drzi rep motora postavljanjem odgovarajucih trouglastih delova varenjem. Gume na motoru su skoro nove, a po recima vlasnika, nedavno je zamenjena lamela kvacila. Sto se zavrtnjeva tice - ne znam da li mogu postojeci da se ciste? Ako moze - kako?? Ako ne moze, set zavrtnjeva za 1100GS u Nemackoj kosta oko 20e, nije puno. Trebalo bi presvuci i zadnje sediste, a uzeo bih i Ivanov vizir, malo visi od ovog na motoru. Imao sam prilike da ga provozam - lepo vuce, koci, cini mi se OK. Dakle, sta vi mislite, sta bi se moglo uraditi jos na ovom motoru, na koji nacin, kod kog majstora i slicno? I eto, posle foto-sesna sam starkelju vratio u garazu... Deluje mi kao da me kaze "Izvuci me odavde, molim te!"

Pa u svim bolje snabdevenim prodavnicama auto delova. Imas i u Louisu odlicne listice, pa na buvljaku...

Hvala Risto!

http://www.bjbikers.com/smf/index.php?topic=47529.0 Dobrodosao!

Samo ti polako pisi i sredjuj slike, a kad zavrsis procisticemo temu. Ako treba neka pomoc javi na pp.

Cek, i ti ces tosve bez dozvole??

Tema je premeštena u Opšte Teme.

Hm... pcelinji otrov je vrlo slican otrovu ose i strsljena - sastojci su prakticno isti, odnos kolicina supstanci se razlikuje. Koliko se pcelinji otrov koristi u medicini najbolje govori cinjenica da 1kg otrova kosta oko 30000e.

Pa pomalo je u pravu, ne prave ali pomazu Od cega bi pravio dzem kad niko ne bi oprasivao cvetove vocki??

Svaka cast za poliranje laka! Pokusaj da postavis neku sliku snimljenu iz blizine? Koliko bi kostalo poliranje laka na motoru?

Ko to kaze?? Ja se bavim pcelama vec dosta dugo. Treba razlikovati imunitet i alergicnost. Ako je neko alergican imace posledice opisane u prvom postu teme. Ako nije imun, oticace mu ubodeni deo, ali vremenom sve manje - u slucaju pcelara. Prvih godina sam uzasno oticao, otok je stojao po 2-3 dana. Sada skoro i ne primetim da me neka ubode, zaboli na par sekundi i teram dalje. Na mestu uboda kod pcelara koji su stekli imunitet cesto ostanu zagnojene tackice, ali bas nikakav otok. Mene u nekim radnjama ubode po 15-20 pcela za par sati i nemam nikakvih posledica. U stvari, samo mi je stomak otekao, a zlobnici bi rekli da to nema veze sa pcelama.

Evo ti jedan sjajan! http://www.bjbikers.com/smf/index.php?topic=47284.0

To je pravi duh!

Kako u samogradnji napraviti alat potreban za odrzavanje air-head BMW-a? Pogledajte ovde: http://www.derdicke.de/mot/tools.html (tekst je na nemackom jeziku) Inace, na tom sajtu ima puno korisnih "Uradi sam" informacija za vas BMW: http://www.derdicke.de/mot/index.html

Generalka menjaca na /2 seriji. http://www.buchanan1.net/kees_shim.shtml (tekst je na engleskom jeziku)

Zamena lezajeva menjaca na /5 seriji. http://www.buchanan1.net/trans.shtml (tekst je na engleskom jeziku)

Kako se radi generalka menjaca?? Pogledajte ovde! Vazi i za starije BMW, od /7 pa na ovamo. http://jhau.maliwi.de/mot/gearbox.html Uzivajte!

E to si u pravu 100%

I ja sam ovog misljenja. Sem toga, mislim da motor vise vredi ukoliko je u originalnoj kolornoj kombinaciji. Svako odstupanje mu smanjuje cenu, a buduceg kupca dovodi u sumnju ("Zasto je ovo farbano?? Mora da je lupan!"). Dakle: sivo.

Kupujem kvalitetno kisno odelo, velicine 5XL. Takodje, kupujem i navlake za cizme.

Lazarevac - Kiseljak - Lazarevac, nesto preko 800km za jedan dan

Put od Kiseljaka do Sarajeva prolazimo prilicno brzo. Svracamo na prvu benzinsku pumpu u Sarajevu da oblacimo kisna odela, u stvari, da ih moji saputnici obuku Ne samo kisna odela, kisne navlake za ruke, navlake za noge... ma ne vide se iz onoga! Ja sam ubedjen da imam wasserdicht und winddicht jaknu, pantalone i cizme. Kakva zabluda... Rajsferlus tesko prelazi preko Bobanovog stomaka, pa Janjo i ja moramo malo da povlacimo rukave, i nogom guramo stomak unutar kisnog odela. Kisa je sve jaca... Uprkos kisi, svracamo na Bascarsiju da ostvarimo ono zbog cega smo izmedju ostalog i posli u Sarajevo. Posle malo lutanja i zapitkivanja prolaznika, tu smo! Na zalost, vreme nije takvo da mozemo da se prosetamo nesto dublje unutar Bascarsije. Ipak, ono sto nam treba je tu! Posluzeni smo zadivljujucom brzinom, cevapi su posle one kise bas prijali. Ljubazna konobarica nam nudi da nas fotografise... Vec je prilicno kasno, a ceka nas dug put kuci. Iz Sarajeva polazimo oko 18:30h, naravno po kisi koja je pojacala. Na usponu ka Romaniji opet udes, ali ovog puta je sve uklonjeno sa kolovoza, a vidim da je cak i velika dizalica imala posla. Negde tamo u daljini je vedro i poslednji zraci sunca se ka nama probijaju kroz rupu u oblacima... Naravno, sa usponom temperatura pocinje da pada. Sa svakom promenom brzine osecam kako se voda premesta u cizmama od prstiju ka peti i nazad. Wasserdicht Probiker. Rukavi na jakni prokvasili, wasswerdicht Modeka. Jedino se rukavice i pantalone jos drze. Noc je uveliko pala, jako je hladno, sneg se belasa u mraku Romanije. Afrika ima svoje vibracije, ali sada ih imam i ja - tresem se od zime. Prsti na nogama pocinju da me bole od hladnoce. Dolazim do zakljucka da su cizme zaista wasserdicht - ne pustaju vodu napolje bas nigde! Na nekim delovima puta pada grad - led dobuje po kacigi, e to jos nisam doziveo. Smrzavam se. Pocinjem da primenjujem taktiku sa skijanja - na Popovoj Sapki voznja dvosedom zicarom traje skoro pola sata, a vetar po losem vremenu uvek duva odozgo na dole. Viseci na 10 metara iznad zemlje, scucuren na drvenoj klupici, zamisljam sebe na nekoj egzoticnoj plazi. More, sunce przi, zut pesak, sitan. Kilometri prolaze... Mitas odlicno drzi po mokrom! Da li zbog prave dimenzije ili su menjali smesu, ali mnogo bolje nego prethodni set. Na plazi je vrelo, moram u vodu. Po vrelom pesku trcim i bacam se u vodu. Ali i ona je vruca, more je plitko... neizdrzivo je vruce, znojim se i u vodi. Prsti na rukama mi se smrzavaju, razmisljam kako bi prijali BMW grejaci rucica... Izlazim iz vode, morska so mi grize oci, odlazim na tusiranje. I tu je topla voda. Nema druge, moram negde na neko hladno pice... Izgleda da se spustamo sa Romanije. Nekako je toplije i kisa pada malo slabije. Negde ispred Rogatice potpuno prestaje i nasa putna brzina se sa 80-100 penje na 100-120km/h. Put je sa manje krivina i moze dosta brze da se vozi, saobracaj slab. Pocinjem da se susim, ali cizme odlicno drze svoju vodu. Mastam o tome da u Visegradu kupim carape i da uvucem noge u kese, pa u mokre cizme. Ali u ovo doba ni jedna prodavnica ne radi. Na ulazu u Visegrad, tocimo gorivo. Afrika je za 290km od Visegrada do Kiseljaka i nazad potrosila 12.5 litara goriva! Boban predlaze da svratimo u Visegrad na neko picence, a ja ne mogu da zamislim da skroz mokar i smrznut sedim u kaficu. Stizemo u centar i ipak odlazimo u kafic - sada mi nije toliko ladno, ali drhtavica ne popusta. Sve vreme u kaficu stojim i mrdam se, pokusavam da se zagrejem i sprecim drhtavicu. Predlazem saputnicima da potrazimo opet onaj burek, ali odustajem posto je Boboska rekao nesto kao "Drz'te me da ga ne ubijem!" Na mestu gde sam stajao je ostala bara... wasserdicht cizme su konacno popustile. Granicu prelazimo brze nego u dolasku. Tara je topla planina u poredjenju sa Romanijom a posle nje smo brzo u Uzicu pa u Cacku. Opet svracamo na pice za rastanak, pa ja nastavljam ka Lazarevcu. Kuci sam oko 1h posle ponoci. Cele noci sam se tresao, ni dva debela cebeta i jorgan to nisu mogli da sprece.

Prolazimo Ustipracu i odvajamo se nagore ka Rogatici. Put pocinje lagano da se penje sto znaci da se priblizavamo Romaniji. U daljini se vide planine prekrivene snegom... To se oseca u vazduhu, primetno je hladnije. Srce Romanije je prekriveno gustom borovom sumom. Asfalt je i dalje fantastican pa drzimo dobar prosek brzine - mada smo imali srece par puta prolazeci pored radarskih patrola, iz nekog razloga nas nisu ni pogledali. I drugi drze dobar prosek brzine pa na zalost dodje i do ovakvih scena... Prikolica kamiona koji je isao nizbrdo se zanela i udarila u kamion na slici. Sadrzaj prikolice je zavrsio na putu - vozio sam po svakakvim podlogama, ali nikad po przenim krompiricima! Nisam znao da su tako klizavi Najgore je kad se stane nogom na kesu, a ona pukne... Vozac je na srecu prosao samo sa lakim ogrebotinama od slomljenog stakla. Nastavljamo dalje i ubrzo vidim nesto sto sam dugo cekao - tabla koja oznacava ulazak u Sarajevo! Vozimo laganije, zelim da posmatram i upijem svaki detalj. Da bi stigli u Kiseljak celo Sarajevo prolazimo dijagonalno. Grad me je odusevio! Posle svega kroz sta je prosao, sada izgleda prelepo. Ulice su pune mladog sveta, zivost se oseca na svakom koraku. Poneka zgrada jos nosi lose zamalterisane oziljke proslih vremena, ali ce i to verovatno brzo nestati. Prolazimo pored Bascarsije, Holidej In-a... i dobrim auto-putem sa cetiri trake nastavljamo ka Kiseljaku. Poslednjih nekoliko kilometara vozimo standardnim putem sa dve trake, gde sam imao jedan mali incident za koji sam sam kriv. Vozio sam stojeci, kada je Golf ispred mene resio da naglo zakoci i skrene u levo. Zmigavci su se jedva videli na popodnevnom suncu, a meni je trebalo ipak izvesno vreme da sednem i zakocim, na srecu na vreme! Ulaz u Kiseljak je karakteristican po nekoliko jako ostrih serpentinskih krivina. Javljamo se telefonom Slavku, koji dolazi i vodi nas do svog servisa. Slavko ne prodaje samo gume, ima tu kompletne opreme i dosta delova za motore. Ipak, zna se sta je prvo! Poslusao sam savet majstor Slavka i ovaj put kupio dimenziju guma koje i Honda preporucuje - 130mm. Do sada sam po preporuci engleskog XRV foruma trosio 140mm. Kasnije sam se uverio da je ovo pun pogodak - motor se neuporedivo bolje ponasa sa 130mm gumom a pre svega, mnogo lakse i mnogo vise se obara u krivinama. Boboska i Janjo se bacaju na pregled opreme, a za to vreme se par novih Mitasa nasao na mom motoru. Sem guma, kupujem i sjajnu windstoper podkapu koja se spusta do pola grudi za samo 10e! Ubrzo nam se pridruzuje i Damir, nas clan iz Kiseljaka. Moram da pohvalim majstor Slavka - montaza guma je besplatna, a sem toga felne je prvo ocistio celicnom cetkom... ... pa zatim poravnao neka ispupcenja turpijom... i evo, gotovo! 15 minuta posla... Inace 0038763337182, Slavko Laco. Za to vreme, nebo ka Sarajevu nije nagovestavalo nista dobro... Hteli smo da krenemo sto pre, medjutim Damir rece da necemo poci dok ne odemo sa njim na pice. Sto se mora, nije tesko, a i Slavko je krenuo sa nama. Kafic, interesantno, odmah do crkve! Narucih kafu sa puno pene, da sam znao, ne bih! Pene je bilo toliko da nisam mogao da dodjem do tecnosti u solji! Godinama u nazad nisam popio ovako dobru kafu, najlepse je sto je przi covek iz Kiseljaka. Zao mi je sto ne kupih bar 200gr da ponesem kuci i cuvam za specijalne prilike! Dok smo srkutali kafe, napolju se broj motora povecavao a kafic se punio - ko god je video nase motore, svratio je sa zeljom da casti pice! Na zalost, nismo imali puno vremena jer nas je cekao dug put nazad. Jedan od gostiju za nasim stolom je motomehanicar iz Kiseljaka, insistirao je da svratimo do njega da nastelujem rucicu menjaca na mom motoru, bila je suvise nisko pa je menjac teze ulazio u prvu brzinu sa novim uljem. Hvala!! Konacno, krecemo nazad ka Sarajevu preko cuvenih kiseljackih seprentina. Nebo se namrgodilo jos vise, vec sam znao sta nas ceka. Malo sam zabrinut jer su gume nove, a i Slavko rece da prvih 200km vozim opreznije dok se povrsinski sloj gume ne skine. Imacu priliku da ga skidam u bas lepim uslovima!

Jos prosle jeseni mi je Boboska ponudio cevape na Bascarsiji, ali sticajem okolnosti ta voznja nije dosla na red. Ovog proleca imam malo vise vremena, a i gume su mi pri kraju, tako da cemo sem Sarajeva posetiti i Kiseljak! Morao sam dobro da poranim, da bih stigao u 8h na dogovoreno mesto sastanka - Eko beniznska pumpa pored Cacka. Tamo me vec neko vreme cekaju Boban (Boboska) i Janjo (Kanarinac76). I ako sam presao vec oko 90km, jedna dobra crna kafa me je dodatno rasanila. Krecemo dalje Ovcarsko-Kablarskom klisurom, uz meandre Zapadne Morave cije su obale nacickane splavovima. Vreme izuzetno prijatno za voznju tako da imamo dosta jak tempo i motori brzo gutaju kilometre. Prednja guma mi vibrira u levim krivinama pa stajem da proverim pritisak - izmereno 1.4 atmosfere. Posle doduvavanja sve na svom mestu, mada sam ipak malo oprezniji jer je vec prilicno potrosena. Prolazimo Uzice i penjemo se putem ka Zlatiboru, i nedugo zatim se odvajamo ka Kremni. Odavde je saobracaj puno slabiji, toliko da sam u jednom trenutku pomislio da je put zatvoren, a da smo mi nekom greskom prosli. Ispred tunela Sargan pravimo prvu pauzu... Spustamo se ka Mokroj Gori i nedugo zatim dolazimo na granicu. Ovo mi je prvi izlazak motorom van granica Srbije, pa moram priznati da sam imao malu tremu. Sluzbenici i jedne i druge strane ne dozvoljavaju fotografisanje, tako da taj za mene jako bitan trenutak, nije ovekovecen. Vec prvi kilometri puta pokazuju izvesnu razliku u odnosu na Srbiju - asfalt je dosta bolji, ivice puta obelezene belom trakom. Povremeno nailazimo na ostatke kuca koje stoje kao spomenici na jedno mracno vreme sa kraja proslog veka... Nekad ih je bilo puno vise, sada sam na potezu Granica-Visegrad primetio samo dve-tri. Spustamo se ka Visegradu i moram priznati da sam jedva cekao da vidim stari most, ali i neku pekaru, jer jos nismo doruckovali. Prvo mi je ispunjena zelja za mostom! Vracamo se ka centru gde u jednoj sporednoj ulici pronalazimo pekaru. Uh... covek prosto ne zna za sta da se odluci. ... a kad je vec tako, ne treba praviti kompromise nego uzeti od svega po malo! Mogu vam reci da je burek neverovatan! Kad smo vec napunili stomake, red je da to uradimo i sa rezervoarima. Prvi put sam Afriku napunio do cepa sa benzinom od 98 oktana. Prodavac na pumpi tvrdi da uma najbolji benzin na Balkanu. Hajde da mu verujemo. Krecemo dalje ka Ustipraci predivnim putem koji prati Drinu. Prolazimo kroz brojne tunele koji samo ulepsavaju kompletan osecaj. Sa deonica gde se put podigne pruza se fantastican vidik - na zalost nisam napravio ni jednu pristojnu fotografiju jer moji saputnici nemaju obicaj previse cesto da staju radi fotografisanja.