Posle spavanja u Bugarskoj na 1500 metara visine, pored jezera, u sumi, shvatio sam da ove vrece od 1500 dinara nisu ni za sta - sem ako ne zelite da spavate u njima u dukserici, pantalonama i da preko vrece nabacujete satorsko krilo i bajkersku jaknu. A onda... morate na trenutak van satora... Po meni, vreca treba da bude topla, a ako u njoj bude pretoplo, lako se resi. Problem je situacija iz prve recenice. Moj izbor je Ferrino Quasaar 1400 Maxi. Vreca dimenzija 230x90cm i relativno mala kad se upakuje. Pravljena za nesto nize temperature. Nameracim je u Gori, pitam da li treba da se rezervise jedan komad. Neeee, imamo ih dovoljno, ne brinite. Ok. Pred polazak u Bugarsku skoknem po vrecu i naravno... "Izvinite, nemamo!" Kako bre? "Dosao neko i kupio 50 komada za Exit!". I tako sam se ja smrzavao 6 noci zbog Exita.

Citao sam sve ponovo, sa podjednakim uzivanjem. Samo da podsetim autora teme da treba da postavi jos par putopisa. Odoh da citam od pocetka.

Imas po nesto u ovoj temi: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/27565-sator-vreca-za-spavanje-i-oprema-koja-ide-uz-to/page__hl__kampovanje

Hoce li ko da gleda Warm-Up? http://www.fromsportcom.com/v-2/10/132/v-313382.html

@stampar Rece Rosi da je pad sa treninga ostavio posledice na ruku i rame. Moguce da je to razlog. Kad ja moram da ga branim...

Odavno to postoji! Za ostalo... pa GS se ne kupuje za voznju po gradu!

1. Stoner 2. Lorenco 3. Pedrosa

Koja je oznaka tih NGK iridijum svecica sa tri pipka?? Znam da originalne Bosch predvidjene za 1100GS imaju tri pipka, a NGK iridijum koje sam ja kupio imaju samo jedan pipak. NGK deklarise trajnost na 100000km. Inace, meni 1100GS prosecno trosi oko 5 l/100km, evo cak i sad do Bugarske i nazad, sa sva tri puna kofera. Kada nema kofera, prosek je oko 4.5 l/100km. Ne verujem da u potrosnji postoje razlike izmedju 850GS i 1100GS.

Sta li ce Rosijevci da nadju kao opravdanje?

Stoner pred kraj vozio ko besan! Svaki izlaz postavljao sve bolja vremena i ako ni ona stara niko nije mogao da dokaci... A dotle se nije video. Uglavnom, ima setup za jako brze krugove i sigurno je favorit br.1 za sutra.

Evo i za kvalifikacije... http://www.fromsportcom.com/v-2/10/120/v-312118.html

Zanimljivo - moze da se kupi u Delti leva polovina desnog kofera za 9000 dinara Jos zanimljivije da imaju na stanju! Ej, za motocikl iz 98-me!

Uskoro pocinje treci trening... http://www.fromsportcom.com/v-2/10/122/v-312362.html Ovde ne prekidaju reklamama.

Procitao sam tvoj post, ali taj BMW vise nije u Lazarevcu. Koji covek ti je to resio? Neki broj telefona?? Lokacija? Sutra kacim.

Ne radi se tu o tome da li ce se mesto lepljenja ili vara videti vec o tome da je to noseca uska. U slucaju da lepljeno mesto popusti, ode kofer sa motora.

Bio sam danas tako pametan da odlomim nosecu usku desnog kofera... Na netu nadjoh podatak da moze da se kupi samo noseca polovina desnog kofera (ona sa uskom) bez mehanizma, pa ako je neko ima...

Da ne otvaram novu temu... Danas odlomih nosecu usku densog kofera. Vidim na netu da moze da se kupi samo polovina kofera sa uskom, pa ako neko ima...

Ne mogu da verujem sta sam uradio...

Uspeo sam da zakacim koferom neki metalni stubic na ulici. Rezultat - slomljena noseca uska kofera. Sacuvao sam odlomljeni deo pa se nadam da mogu nekim lepkom da je vratim na mesto. Koji je najjaci lepak za plastiku i gde moze u Bg da se kupi??

Hm... i ja vozim R motor, ali ne znam da li bi me pustili s njim na stazu...

Za automobile nemam pojma, verovatno vinjeta (na nekim mestima smo videli znakove za vinjete). Motori nigde ne placaju nista.

http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/68254-bugarska-2011/

Sedmi dan, petak, 8. jul Dosao je trenutak povratka kuci, bar za Acu i mene. OStatak ekipe odlazi delom na Vlasinsko jezero pa kuci, a manji preostali deo u Grcku Usledilo je zamorno pakovanje, uz neki osecaj tuge sto se napusta ovakav raj, pogotovo sto je konacno svanuo dan koji je obecavao vrucinu i idealne uslove za kupanje u jezeru. Eto, na zalost, tek u danu povratka mozete videti jezeru u svoj svojoj lepoti. Nismo mogli da uradimo nista sem da zabelezimo takav pocetak dana. Naravno... I drugi se pakuju. Satori se suse... I na kraju Pozdravljamo se i krecemo ka Bataku. Odatle idemo ka jezeru Batak kojeg jos nismo posetili. Jezero je ogromno, pravo malo more i mesa pored njega neodoljivo podsecaju na grcka sela na njihovom moru. Svracamo na kafu u jedno takvo mesasce. Ovo mesto se malo razlikuje od tradicionalnih bugarskih kafica jer smo kafu dobili odmah pa smo bili zadovoljni. Vozimo dalje, vrucina je sve veca. Ipak moram da stanem povremeno, recimo na ovakvom mestu! Mislio sam da se pruge uskog koloseka vise nigde ne koriste, medjutim ovde nailazimo na jednu aktivnu prugu. Na slici se u daljini vidi covek koji je uskoro stigao na stanicu. Kaze da ovuda saobraca putnicki voz i da je prosao pre pet minuta. Bas mi je bilo krivo sto nisam tome prisustvovao. One me tesi i kaze mi da cemo ga stici do septembra. Da, naravno, mada ga nisam bas razumeo. To je i on primetio, pa mi je ponovio da cemo ga do septembra sigurno stici. OK. Nastavljamo dalje kroz kanjon - put ide paralelno sa prugom i povremeno se ukrstaju. Nesto kasnije stizemo u mesto Septemvri... pa mi je sinulo sta je covek hteo da kaze... Vrucina postaje nesnosna. Dok se vozi sve je OK, ali bilo kakvo stajanje je uzasno. Zamislite u takvoj situaciji da vidite ovako nesto... Moralo smo da stanemo malo i nagledamo se. Mislio sam da vozimo dalje lokalnim putevima do Sofije. Medjutim, velika vrucina me je naterala da promenim odluku pa smo izasli na autoput koji vodi iz Plovdiva ka Sofiji. Ovde smo izvadili malo prosek brzine Kroz Sofiju je bilo uzasno. Prosli smo obilaznicom trazeci izlaz za Kalotinu. Guzva na putu, vrelo... Potom preostalih 30 km do granice prelazimo za tili cas. Kad se setim koliko sam puta ovde bio devedesetih godina... Na medjuzemlji izmedju dva prelaza se pretakala nafta iz kamiona u kanistere... Gadno vreme. Sada je sve cisto i uredno. Nekadasnja benzinska pumpa u Dragomanu je zatvorena i zarasla u korov jer su okolo nikle Shell i slicne mega pumpe. Granicu prelazimo bez problema ako izuzmemo da je nas carinik zeleo da poprica sa putnicima u kolima ispred nas dok smo mi crkavali na vrucini. U Pirotu svracamo da kupimo nesto za klopu jer je plan da sednemo pored neke cesme. Navika iz Bugarske... ... medjutim, od Pirota pa negde do Kalne ni jedne jedine cesme nema, a vozimo na 35 stepeni. Bugarska je divna zemlja... cesma kao sto rekoh na svakoj trecoj krivini. Negde pred Kalnom, kod vodopada Bigar skrecem levo da prezalogajimo. Tamo medjutim vec kampuje veca grupa, tako da jedva nalazimo mesto da se smestimo. Kao da su znali, u duhu cele ove voznje, odmah donose pun tanjir cevapa koji su im preostali od dorucka i zovu na vrucu jagnjetinu... Ispred Knazevca stajemo na prvu pravu cesmu, tu sam nekad sa Afrikom obavezno stajao, pa nema razloga da se rusi tradicija. Potom smo brzo do Zajecara, odakle treba da idemo ka Paracinu. Medjutim, kompletan put Zajecar-Paracin se radi, pa nas salju na obilaznicu. Tek u Boljevcu izlazimo sa sada vec zamornog krivudavog puta... Dalje do Jagodine gde poslednji put tocimo gorivo. Nesto kasnije prolazimo pored dzinovskog (u nasim merilima) Rtnja i to je simbolicno poslednja slika ovog putopisa. Kazem simbolicno jer ce Rtanj biti jedan od tri cilja sledeceg putovanja. Ovog poslednjeg dana puta smo Aca i ja junacki izdrzali vrelih 600 klometara krivudavog puta. GS je trosio sa koferima i prtljagom okruglo 5 litara/100km. Ceo put je inace dug oko 1900km koliko sma ja imao vise na putomeru. Boris i Bojan ce imati puno vise. https://picasaweb.google.com/101626341688662787397/Bugarska2011?authkey=Gv1sRgCL_79J-QsLHo8AE * Hvala svima koju su ucestvovali u ovoj voznji i time mi ulepsali ovih sedam dana. Hvala Nesi na odlicnoj organizaciji, beskrajnom strpljenju i gigabajtima zauzetim mojim slikama. Hvala i Arsi na vodjstvu i Nikiju na nabavci. Hvala i vama koji ste izdrzali dovde uz ovoliko mnostvo slika. Znam da sam preterao sa brojem, ali... ovo je zimnica, kao sto rekoh na pocetku. Hvala i Bugarima na cesmama pored puta!

Pre povratka smo skoknuli do samog gradica Trigrad. Grad je previse jaka rec za ovu grupicu kuca... ... tako da smo se ovde samo okrenuli i krenuli nazad. Jos malo slikanja za uspomenu iz Trigradskog kanjona. Inace, ovde smo bili na nepun kilometar od granice sa Grckom, i mozda oko 70km do grcke obale. Ipak, za te eksperimente nije bilo vremena, a ni metereoloske prilike nisu bile najbolje. Produzili smo nazad, sa namerom da negde putem rucamo jer nismo jeli vec dva sata... Prilika za to se ukazala posle nekoliko kilometara - jedan mali restoran, stotinak metara iznad puta. Dok smo cekali rucak, Aca je primetio ispod terase malo zmice. Svi smo se okupili da je posmatramo, a kad je gazda video sta radimo, izjurio je sa lopatom da zmiji dodje glave. Ne znam sta je dalje bilo, ali rece da je sarka u pitanju i to vec osma ove godine. Posledica ovoga je da smo se okretali na svaki susanj do kraja rucka... Za uspomenu... Dakle, ovo je cuvena bugarska Ovcarska salata. Paradajz, krastavci, paprika, kuvana jaja, sunka, pecurke, kackavalj, kukuruz secerac. Sve to pokriveno ovcijim sirom i ukraseno maslinama. U kombinaciji sa cevapima... ... dodjete do doga da nemozete da disete... Sem klope, tu je bilo i par tura pica, kafe i slicno i za 8 osoba je kostalo oko 60 leva, ili 3000 dinara. Manje od 380 dinara po coveku. I opet je Panda preuzeo trosak na sebe. Cesmica koja viri iz drveta... i koju niko posle onog zmiceta nije hteo da pipne U povratku svracam na jos jedan rimski most. Pored njega je odmoriste koje ima cak i frizider!! Poslednji put prolazimo kroz Dospat... ... i pored jezera Siroka poljana. Stizemo u kamp u vecernjim satima. Bas na vreme da prisustvujemo Moto kursu broj 2 - krpljenju cepovanjem gume na Harliju. Za pocetak, kravu treba oboriti. Mada, prethodno smo iskoristili priliku da se zavucemo u lede... pardon, u toplu vodu jezera. Pa zavuci lepkom namazan komad gume u prosvrdlanu rupu. Pa pozvati Bojana da sa Sline (Hm...) kompresorom naduva gumu. Harli je ovim bio zadovoljan i kako Boris kaze, nije se bunio do kuce. Nesa, Arsa i Niki su morali da se vrate za Sofiju, tako da smo nas 17 ostali sami. Vece je nastavljeno uobicajenim aktivnostima, naime, jelom. A sta ste drugo ocekivali??

Sesti dan, cetvrtak, 7. jul Posle dva relativno tmurna dana svanuo je jedan lep. Nije bilo razloga za promenu plana koji je za ovaj dan bio jednostavan: voznja od 60km do Trigradskog kanjona i pecine Djavolje grlo. Vracamo se ka jezeru Dospat. Na izlazu iz Dospata svracamo na benzinsku pumpu, mnogima su rezervoari prazni. Pa sipaju sta stignu... Nesa pokazuje izdrzljivost GS Adventure-a... ... a Fibra je zarazen BMW virusom, i tu pomoci vise nema. Vozimo po slicnim predelima kao prethodnih dana. Ipak, ovde ulazimo u nesto specificno - Trigradski kanjon. Sve je uze... ... i uze. Ispred pecine smo za tili cas. Parkiramo motore gledajuci u litice koje nas okruzuju. Tu odmah je ulaz u pecinu i mali resttorancic. Ulaz u pecinu je 4 leva, Coca-Cola u limenci 1.5 leva. Uzimam oboje Dobijamo vodica koji nam na ulazu prica opste stvari o pecini. Djavolje grlo je prilicno mlada pecina. Karakteristicno za nju je da sve vreme cujete tutnjavu vode koja prolazi kroz stene. Trigradska reka utice na vrhu i izlazi iz pecine. Kazu da nista sto gore udje vodom ne izlazi na donju stranu - cak je i voda apsolutno cista. Pustali su specijalnu farbu i ustanovili da treba 2.5 sati da se pojavi na izlazu. U ovoj pecini se nalazi i jedan od najvecih podzemnih vodopada. Ulaz se sastoji od oko 150 metara busenog tunela i isto toliko prirodnog. Izlaz je katastrofalan Penjete se skoro vertikalnim stepenicama sigurno oko 100 metara. Pri tom vas stene iznad stepenica dodiruju. Zaista klaustrofobican osecaj. Na izlazu... Izlaz je oko 500 metara iznad ulaza, sto savladjujete pesice u moto opremi Zato bar putem postoje mesta za osvezenje I nesto zanimljivo! Za 3 leva se mozete okaciti na ovu sajlu... ... i spustiti nekih 150 metara nize, leteci iznad provalije. Naravno da su nasi odmah napravili red ispred pocetne tacke. Ja nisam hteo da se vozim da im ne uskratim voznju Dok smo se odmarali (ili vozili) covek nam je svirao gajde. Povremeno je za pevanje dobijao izdasnu pomoc. Medjutim, Hulk im je pokazao kako se to radi... Primetio sam da je posle Hulkove "svirke" majstor morao malo da popravlja gajde jer su se neke cevke odvrnule...