Smestamo se u hladovinu prelaza i pocinje procedura pregleda pasosa. Bojan ima posao vise jer mora da overi papire za povracaj poreza na robu koju je kupio u Srbiji. Bojan: Dobar dan, ja sam dosao radi povracaja PDV-a! Carinik: A? Odmah je bilo jasno da ce biti malo cekanja. Nista strasno, jer smo odmah nasli zabavu. Neki su se zanimali sa komsijama... ... neki su se zabavljali i smejali... ... a neki proucavali kvalitetne GPS uredjaje i motore. Ipak, sve se zavrsilo brzo, pa puni optimizma prelazimo na bugarski deo. Tamo naravno Slovenci odmah prolaze, skoro bez ikakve procedure, dok nase pasose uzimaju na kontrolu. Posto policajac vraca samo po jedan pasos, padaju opklade ko ce poslednji dobiti svoj. Drzao sam se dobro do pred kraj, jer sam upao u poslednju cetvorku. Ipak, morao sam da priznam poraz, uzmem pasos i prikljucim se ekipi, a Zool je bio taj koji je prosao poslednji. Po Nesinom savetu, evre za leve menjamo samo u menjacnicama ili bankama. Ovde to radimo prvi put. Konacno je sve gotovo i pustamo se u bugarsku avanturu! Prvi metri su poceli odlicno... ... ali je to trajalo samo par kilometara. Onda dolazimo na raskrsnicu gde nas Crocodil obavestava da moramo desno, ako zelimo do pecine Magura, koja je obelezena kao odrediste. To desno je stari put sa tolikim pukotinama u asfaltu da je u njima nikla trava. Neobicno! Sa druge strane, vozi se kroz drvored koji daje prijatne senke. Kako kilometri odmicu put je sve uzi i sve losiji. Doslo je do toga da se pitam da li smo uopste na pravom putu. Do pecine je trebalo da bude oko 30km od granice, a mi se vozimo dooobro preko toga. Pecina se nalazi na domak Rabiskog jezera, i da bude jos gore, povremeno ga ugledam u daljini, ali nikako da stignemo do njega. Vrhunac je nastao kad a smo u jednom od sela potpuno izgubili put. Bugari imaju obicaj da centralni trg u mestu potpuno asfaltiraju ili betoniraju, a rad se po povrsinama od 100x100 metara po nekad. Na takvoj povrsini morate tacno pratiti virtualni GPS put. Ako to ne uradite, GPS prijavi da ste van puta i vi ne znate kako i kuda da napustite trg. To se i meni desilo u nekom selu. Stali smo, osvrtali se i trazili neki logican izlaz. Na srecu, naisao je covek koji nam je pola na engleskom, pola na bugarskom pokazao put. Od ove tacke grupu je vodio Bojan BMW. Na nesrecu, Bojan nije znao da trazimo pecinu Magura vec je mislio da trazimo Belogradcik. To znaci da smo od tog trenutka lutali trazeci taj mali gradic. Krenuli smo od nule. Posle jos podosta kilometara vozeci se preko brda i dolina, kroz sume i livade, preko asfalta i rupa... morali smo da stanemo. Harliju je naime, od dobrog puta umalo otpao auspuh, pa je to valjalo namestiti. Za vreme te operacije, naisao je onaj isti covek koji nam je u prethodnom selu dao savet, iznenadjen sto nas (i) ovde vidi. Resio je da nas saceka i licno dovede do cilja. Bez njega, mozda bi smo jos bili tamo... Na ovoj poslednjoj slici se vide u daljini Belogradicke stene i toranj pored grada. Pitali smo se kako cemo dotle stici kad vec pecinu koja je "odmah tu" ne mozemo da nadjemo... Treci deo putovanja smo obavili pod vodjstvom Bugarina iz crvenog auta. Odveo nas je nekoliko kilometara dalje do raskrsnice, i pokazao levo - samo napred 13 km. Hm... Sa zebnjom smo se upustili u tih 13km ne verujuci da cemo stici tamo gde smo hteli... Ipak, posle malo voznje, i jos jednog 100x100m trga, dosli smo do prvog znaka koji nas je obavestavao o pravcu gde bi trebalo da je ta pecina. Konacno, stigli smo. Pocetak nije obecavao puno. Videli smo da smo zakasnili za poslednji ulaz koji je u 17h. Tek ovde nam je palo na pamet da je bugarsko vreme jedan sat ispred naseg. Odsetali smo do ulaza u pecinu. Ovo je najvise sto smo mogli danas da vidimo. Ipak, ovo mesto smo iskoristili da se dobro odmorimo od lutanja. Pogledali smo i plan pecine i dosli do zaljucka da je mozda bolje sto ne radi jer je izlaz sa druge strane brda - pecina je jako dugacka. Kako nam je danas isla orijentacija, mozda nikad ne bi ni izasli i jedino je davalo nadu to sto u pecini ne bi radio GPS. Bez njega je tesko dobro se izgubiti...

Prvi dan, subota, 2. jul U stvari, trebao bih da se vratim dan ispred, jer je jos u petak Yama sa suprugom stigao u Lazarevac gde je imao rezervisan smestaj u hotelu. Smestili smo Electra Glide na metar od ulaza u zgradu Opstine i odsetali na veceru i po neko pivo. Ne ostajemo dugo, a sledeci sastanak je u 7:15 ispred hotela. Svi stizemo na mesto nesto ranije od dogovorenog, oni su vec doruckovali pa i ja na brzinu jedem neku pitu. Put do Beograda uobicajen, sem lagane kisice koja pocinje da sipi nesto pred gradom. Gledam Yamu u retrovizoru, vidim da nema nameru da oblaci kisno. Na sastanak sa ostatom ekipe stizemo tacno na vreme, medju prvima. Odmah krece upoznavanje, razgovor uz smeh. Ostali polako pristizu, a tu je i Vlajko da napravi koji snimak. U trenutku polaska, stize i Bojan BMW, pa se kompletna ekipa otiskuje autoputem ka Bubanj potoku i Smederevskom putu. Deonica za danas je poprilicna - treba stici do Belogradcika i kampa. Prva pauza je tek u Gornjackoj klisuri, u manastiru Gornjak. Nesto ranije, u Petrovcu na Mlavi srecemo na ulici Komsu i Komsinicu, a na pauzi u Gornjaku nam se priklucuje i Hulk sa devojkom. Tako se kompletira ovaj deo ekip[e koju cini 11 motora. Put nas vodi dalje preko Krepoljina do Zagubice, gde svracamo u restoran pored vrela, na kaficu. Tu je naravno tradicionalno mrzovoljna konobarica, ali kafu dobijamo za vrlo kratko vreme. Tokom pauze predlazem da ne gubimo vreme za rucak u nekoj kafani vec da kupimo nesto lako i jedemo negde putem. Predlog se prihvata, ali najgladniji ipak narucuju pljeskavice bas pred polazak U Zagubici obavljamo i prvo tocenje goriva. Tokom prelaska Crnog vrha, na istom mestu kao na BJB Vikend voznji na Vlasinsko jezeri, stajemo da griznemo nesto, bar oni koji nisu jeli pljeksavice. Predvidjenu pauzu na Borskom jezeru preskacemo jer je tu moto skup u toku, pa mesta prakticno nema. Zato produzujemo odmah dalje ka Zajecaru, naravno preko mesta Nikolicevo. Pa naravno. Za vrlo kratko vreme stizemo na granicni prelaz Vrska Cuka.

Kafa je na stolu, klima diskretno huji, u sobi polumrak. Napolju skoro 40. I pored toga sto prethodne noci nisam nista sanjao, prvi put sam odmoran, posle sedam dana. Ipak, u glavi mi se jos uvek smenjuju slike i dogadjaji iz poslednjih nekoliko dana. Napravio sam preko 7Gb materijala, ali i pored toga, najlepse scene su morale da se pamte. Mnogo sta sam planirao, recimo da pred spavanje izdiktiram u telefon vaznije momente prethodnog dana, ali... jednostavno se ne stigne. Zato sad ovi uslovi iz prve recenice treba da pomognu da se sto-sta ne pogubi zauvek, vec da ostane ovde kao zimnica. I zato samo Sopska salata za rucak, mada bih vise voleo bugarsku Ovcarsku. Pa da vidimo sta se to desavalo.

E da, zaboravih... - bilo je odvratno - nije imalo sta da se vidi - hrana je ocajna - sve je skupo

550 se vise ne proizvodi i ne prodaje. 660 se sada prodaje za oko 450e. http://www.guenstiger.de/

Ostatak u drugoj temi BTW, samo ja imam 7GB slika i vidoja...

Umalo da zaboravim biber za supu!

Ce se javimo s jezera!

http://www.youtube.com/watch?v=XvB3KbERNP4 http://www.youtube.com/watch?v=p7QL46cK7B8

Ma izgleda se mrstila kisa pa primadone nisu zelele da se maltretiraju u tim uslovima.

Bopk??

Jel' ovi bre strajkuju? 32 minuta do kraja i niko ozbiljan nije na stazi!

Prenos, FP2: http://www.fromsportcom.com/v-2/10/22/v-302209.html

Prvi trening. Bez iznenadjenja, izuzev Doktorovo kasnjenje na njegovoj domacoj stazi. U stvari, da li je to iznenadjenje?

1. Stoner 2. Lorenco 3. Simonceli

I? Sta mislite??

Eto nas po 26. put na Mugellu. Da kažemo par generalija o stazi. Staza je otvorena 1974 godine, a modifikovana 1999 godine. Vozi se desni krug na stazi ukupne dužine 5245 metara, a na kojoj je najduži pravac 1141 metar. Osim te pravčine imamo i 15 krivina, šest lijevih i devet desnih. A širina staze je otprilike 14 metara. Uzivajte!

Nabavio sam SRB nalepnicu, JP pumpa, 45 dinara. Pakujem se!

Ne zaboravite: Pasos Zeleni karton Vozacku dozvolu Medjunarodno zdravstveno osiguranje

Moze li neko iz Bg da kupi jednu SRB nalepnicu i da ponese u subotu na mesto sastanka?

I tu pise, vedro sa mogucom kisom. Za svaki dan!

Koliko ja pratim, kisa jos danas i pomalo sutra. http://www.hidmet.gov.rs/ciril/prognoza/stanica.php?mp_id=13274 Od subote suvo a od nedelje suncano. Ja sam se toliko iscrpeo pripremama za put i cekanjem polaska da u subotu idem pa neka sekire padaju sa neba, pa makar spavao na Rodopima samo sa vukovima. Haug!

Ista kombinacija, nemam problema (ako zanemarim lose napajanje Crocodila).

Ne moze precizno da se kaze, necemo zuriti previse. Ocekujem da cemo biti tamo u vecernjim satima, pre zalaska sunca.