Lako je Banetu, kad ima osmeh i stolicu! Nema šta, uživanje na max

svako ima svoju definiciju OFF-a (šumski puteljak, makadam, vožnja po stenčugama i vododerinama).. Ako pod off-om se misli na put do nekog lepog vidikovca, to su obično prva dva iz prethodne zagrade, to je i više nego sposoban, jedino je vozač u problemu, tj. skill istog, oseti se da ima 215kg + oprema.. Za ovo treće nije ni namenjen, iako može (može i prst u oko). Probao sam sva tri i pričam iz iskustva, mogu reći finog broja kilometara off-a za ovaj tip motora. Poslednji baš off je bio po neucrtanom putu u rumunskoj šumi, gde je kamenje bilo toliko da sam par puta nasukao ralicom dole. Vožnja Vojvođanskog tet-a sa @maxx i @DjordjeMijailovic. Isto tako i ON nije jedan nego: -grad, - lokalni putevi, -magistrale, -autoputevi. @DMartinovic šta kažeš, jel može strom? Ne postoji univerzalni motor, zaključak svake ovakve teme, ali što se stroma tiče, nigde nije najbolji, ali može dosta da ti ponudi, od svega po malo. Pogotovo agregat, po pitanju pouzdanosti, 20 godina skoro ništa nije menjano, nema dečijih bolesti. Sa malom cebejkom (cb500) sam bio oduševljen, odlična, mekano kvačilo, taman sam se naoštrio da je provozam malo duže kao test i kumić je rashoduje

što bi stavljao protezu u uvo?

Adličan motorić! navozaćeš se, nema greške Vidim i Ranko se uključio u priču, nemaš onda ni sa održavanjem problem @maxx gde greška, rešio čovek da se vozi...

Boky, rekle ti gore kolege. Ja sam u Novom Sadu uzeo, al vidim ima radnja i u Bg: https://www.audiopro.rs/kontakt @bajker71 higijenski je ako opereš čepiće posle vožnje i odložiš u kutijicu. Evo, na mom primeru, nikakav problem sa zapaljenjima i slično za svo ovo vreme. Sad, to je moje mišljenje i moje iskustvo.

da ažuriram temicu, nosim alpine musicsafe već 2.5 godine, preko 50k km. Mnogo više od onih deklarisanih 1000 stavljanja/skidanja, i dalje imaju oblik dobar, jedino što je silikon požuteo, ali to je očekivano. Pranje toplom vodom posle vožnje i ostavljanje na ubrusu da se sušnu.

elem, što se čepića tiče: Dosta smo pisali o jednokratnim i alpine music/moto safe tu.. Preporuka za alpine čepiće -> 3 filtera izmenljiva tako da se "bira" nivo utišavanja, traju mi evo 2.5 godine, preko 50k km, i daleko više od deklarisanih 1000 stavljanja. Glavna prednost je što uvo diše i što ne ubije sve zvukove nego utiša, seče samo niske i visoke frekvencije.

Iz Beočina za Vrdnik nećeš platiti ako odeš do Rakovca, pa "poprečnim" putem za Vrdnik. Ali iz Beočina da se popneš na FG, pa preko grebena, to se plaća. I za spomenik si upravu. Teoretski su zamislili da se ulazak na greben plati, a tranzit jok (Beočin - SM, NS - Ru,...)

Boki, znaš kako, ako hoće da prihvati poklon, odvezeš ga do kuće da ostavite stvari i vratiš ga nazad do parkinga. Ne vidim problem. Ili idi sad motorom, pa popričaj, pitaj ga da li je uredu to, da ga ne staviš pred svršen čin i onda neki dan se sjuriš sa jurilicom sa pogrešnim brojem točkova. Svaka čast za gest!

Piki, stoje na grebenu.. Kod onog kompleksa "Gusle", kad se krene od Banstola, čim se prođe manastir, i uđe u šumu. Stoje na vencu sa obe strane (kod turističkog centra i kod Arene) i stoje na Zmajevcu. Takođe na Letenci ide lik sa ladom nivom i prilazi ljudima, proverava i naplaćuje. Fiskalni nikad dobio nisam, samo flajer/kartu sa pečatom. Iz priča sa nekim ljudima, te pare se skupljaju kad to situacija zahteva i stanje u kasi preduzeća (da ne pišem koje su situacije, nemam čvrste dokaze samo razgovor sa radnicima NP FG), nisu tu svaki vikend, pogotovo ne zimi. Leti su najaktivniji

jaooooo.... A meni još kaže da moram i na klopu da ga vodim... Jaooooo.

Da, kad je bara na putu, staneš, nazoveš šlep da ga preteraju Tako poznanik, kupio motor i ne vozi ako tri dana pre i posle nije prognoza 100% suvo. Prošle godine je nabrao 500km nekako. Možda je pred kraj sezona moto putovanja, ali lokal i dnevne varijante od 200ak km na kafu da se ode su uvek tu, bar kažu procene da će biti blaga zima (a i indijanci nisu krenuli drva da spremaju). Samo da se kotrljaju točkovi Sent from my M2002J9G using Tapatalk

Ustajemo ujutru, lepo vedro jutro. Milan, kao što rekoh, odradio vrh posao oko smeštaja, veliki stan, a odmah iza zgrade.. A na praznoj rivi, uživamo u jutarnjem suncu. Kapućino i ceđena. Guštamo. U skorije vreme stalno pominjem kako bih voleo da mi ovako penzija izgleda.. Ima još da se delje do tad, ko zna gde će život odvesti, al bitno da se mašta... Vreme je da se kreće, pakujemo se na motore, u Baškoj Vodi se rastajemo, dugo sviramo jedni za drugima Ekipa dalje uz more, a ja idem u brda. Penjem se do Imotskog i prelazim u BiH, očas posla poznat ambijent. Tu, naravno, šta drugo ako ne urmašicu i kafu. Naoblačilo se i kreće kiša. Šta ću, stajem na pumpu i oblačim kišno odelo. Biće ovako da se smenjuje vreme, lakše mi je u kišnom da peglam dalje. Gledam mapu, da li ići na Gacko i Sutjesku, da li na Jablanicu i Sarajevo? Hm, preko Sarajeva i dalje je kiša, preko Višegrada i Užica imam neke šanse da ostanem polusuv. Očas posla stižem preko Nevesinja i Gacka do jezera Klinje uz mestimično kvašenje. Obavezna pauza. Patkica kaže "debilu jedan, bežiš od kiše, a ovde ima i snega" Skidam gornji deo kišnog odela, ostavljam pantalone, hladnjikavo je. Tu je blizu NP Sutjeska.. hm, pomešana osećanja, volim da prođem ovuda, asfalt klizav, put uzak, vožnja je na nož, stalno gledaš oće li neko seći... Al volim. Baš volim. Svaki put zastanem na nekom drugom mestu, posmatram okolinu, uživam. Toliko uspomena. Toliko puta prošao ovuda autom, išli ili se vraćali sa mora. Pa onda kad sam sa svojim autom krenuo da idem na more. Pa motorom. Pa... Svake godine se prolazilo i na hotelskoj terasi kafa. Ovaj put preskačem, kratak je dan, a već je dobro odmaklo popodne. Hitam do ćuprije. The Ćuprije. Javlja se stomak, glad me mori. Tu rešim da preparkiram motor prekoputa kod Anike i rastočim jedan čorbuljak i ćevape. Salata? Može. Šta sad? Pa ništa, rutinski, pumpa pred granicu, granica jedna, granica druga. Sad jedna zanimljivost, pošto je dan pred Uskrs, nema nigde nikog na putu. Imam osećaj da menjač nisam dodirnuo od Tare do semafora u Stepojevcu, nigde nisam morao da kočim, doslovno nisam 5 automobila pretekao, nestvarno. Pauza nula bodova, još malo sam kući, poznat put, poznato svako mesto. Mali de-tour do Rakovice, Tamari je bio rođendan, a ja nosim darove iz Mostara. Izlazi po kutiju sa urmašicama, i smeje se.. Kaže "izgledaš kao saobraćajni stubić u tim pantalonama, hi hi". Okrutna je, ali je to istina, fluo pantalone sa onim srebrnim reflektorima Parkiram i gledam par minuta Avalski toranj kako sija u mraku. Raspakovao kofere i skočio do perionice, valja sprati ove stotine bubica sa Zukija. Mapa kaže danas 580km, čista magistrala. I ja i mašina smo bezbedno došli kući. Javlja se i ostatak ekipe, opet isti smeštaj u Senju, samo što sad Šuki priča Milanu i Nikoli vic o ostrvu. Ako su momci raspoloženi da napišu (a ima o čemu da se piše), ostavljam otvoreno. Moj putopis se završava ovde. Stigao sam kući, gotovo je još jedno putovanje, povezao sam meni bitna mesta, družio se sa super ekipom, i opet vozio solo deo. Svega je bilo i ništa ne bih drugačije.

Boki, imamo jednu temu baš za to: Ukratko, možeš oba odvozati skroz u kompletu, stanje asfalta je negde očajno, dosta pukotina, ali nije toliko problematično ni za R, prolazi, daleko je stanje puta od "potreban je dual sport". Transalpina ima jedno parče od Obarsie Lotrlui ka severu od nekih 200-300m makadama, skinuli asfalt skroz, ali i to se prođe i posle peglanje. Preporuka za Bumbešti Jiu - Petrošani, krivine duge, brze, asfalt kao mleko. Što se tunela tiče, imaš sajt: https://transfagarasan.travel/en/

Brzo se dogovaramo za termin: Patkica kaže "all system are green" Pripremamo se, planiramo, diskutujemo. Ko ide? Ja, razume se. Uroš (drugar/komšija, bili smo na moru, vozi stromića), Ducci ( @DMartinovic, stromić), @maxx (stromić), @DjordjeMijailovic (fordić, ne pitajte ništa, ne osuđujte...). Takođe Vukela i Tamara (zelenim zmajem - Cliom). Odustaju polako jedan po jedan. Sve valjani razlozi, ali meni neopravdani. Kao i svaki plan ikada, i ovaj se skroz menja i "propada" i vaskrsava iz dana u dan. Roki ( kolega @DekiRostilj7) će me otpratiti bar do Kladova. Ili ipak neće, obaveze. Ide Ducci za Rumuniju sa mnom. Ah, uleće mu neki posao. Voziće sa mnom Dunavsku magistralu, bar. Sestra ima neke obaveze i ne može da mi pravi društvo, da idemo 2up. Sava ( @savavavan) ima pundravca u dupetu i ide 2 nedelje ranije. Taman da priča o putevima, predelima, daje par saveta. Planiram, crtam, kad da krenem, gde, šta, sve se oslanjam na @DjordjeMijailovic (u daljem tekstu kum, kao da je moj, još se nismo posvađali pa i nismo pravi kumovi...), i Vlajka ( @maxx). Ima dosta dana, u planu 5 celih dana, subota se kreće, vraćam se u sredu uveče. Sreda, pred put, sedimo na poslu Vlajko i ja, ma glave ne dižemo (od šoljica kafe), na recepciji u prizemlju, zavaljeni na kauču, razglabamo putanje i šta da vidim i odvozam. U našu odbranu (ako šef ovo čita), vrteo se automatizovan proces neki na serveru pa smo čekali rezultate. Četvrtak, posle posla gas do Ruže Vetrova na Fruškaću. Valja uz piće da se malo gleda mapa, sve me interesuje. Milion pitanja, gde zameniti pare, koliko, gde sipati gorivo, šta jesti, gde spavati.. Gde jesti, šta spavati.. To traje jedno 2 sata, jer mi pričaju neke priče kako je bilo '13... 1813... Sve spominju, sem Moldavki. Cr Crtamo kuda, šta, koji dan... Ništa mi nije jasno. Pridružuje se Roki ( @DekiRostilj7), došao iz Bg, bio do kancelarije, pa mu je zapadni deo Fruškaća bio usput (nije, al jeste). Eto i Joce, testira neki CfMoto, pa i njemu usput. Malo teorija zavere sa kumom protiv Vlajka (al ovo je pozitivna zavera, obećavam). Vreme je da se kreće. Prilazimo motorima, kum skonta da je Vlajko ostavio ključ u bravi. Uzima ga i dotura ga meni, da sakrijem u džep. Vlajko dolazi minut kasnije traži ključ, pretura po koferu, po torbici. Kum je seo u auto i otišao, a ja zviždim kao kupus. Par minuta se pravim lud, počelo je da mi bude žao (ustvari nije, nego sam počeo da se smejem). -Evo ti ključ. -****te se. Obojica. Ja sam mislio da sam lud. Jesam, al ne toliko. Lagano ka NS, gledam Rokija kako ganja diverziju, pozajmio sam mu je dok je njegov motor na servisu. Nedostaje mi taj motorić. I dalje je moj, ali ga retko provozam. Ništa specijalno niti egzotika, ali moji prvi moto kilometri su bili sa njom, i u jako mi je lepom sećanju.. Brzo stižem u stan, treba da se pakujem. Treba, a jako me mrzi, sve je ovo navrat, nanos. Svi planovi su se izmenjali. Svi otkazali, idem na kraju sam, prognoza i ne obećava mnogo. Baš mi se nešto steškilo, tri puta sam ulazio u sobu i konstatovao da mi je touring kaciga rastavljena skroz i da treba da vratim komunikaciju i unutrašnjost. Baš nemam volje, ali se pakujem. Ideja mi je da krenem samo sa zadnjim koferom. Ne treba mnogo stvari, dva seta aktivnog veša, praću usput. Kišno odelo? Nula bodova. Deset civilnih kombinacija? Nula bodova. Dosta su jedne farmerke i 2 majice, patike za šetnju. Naravno, tu su rezervni telefon koji glumi navigacioni uređaj, dva punjača i powerbank. To je to, moraće poslužiti. Zamolio mamu da napravi komisbrot, a njoj naravno nije bilo teško. To je stari nemački kolač/hleb sa suvim voćem i orasima. Suv, zgodan za pakovanje i dugog roka trajanja, i drži sitim dugo. Koristili su ga vojnici na dugim marševima. Idealno za moto turu. Ležem u pola 3, ujutru se ide na posao i recimo da je polazak na turu sutra popodne.

Ekipa, ova tema je zamišljena kao moj putopis iz Rumunije, ture koju sam vozio sad u avgustu. Tako da @maxx, @DjordjeMijailovic... počinjemo..

I ustajemo, neki od nas (Šuki i ja) naspavani, neki (Milan i Nikola) poluodmrznuti Ja uživam u pogledu, kotkuće (jedna reč) A ostali suše opremu od sinoćne avanture Mislim da su je 3-4 puta sklanjali i vraćali jer svako malo krene kiša pa stane. Komšinica iznosi doručak, kaže ne možemo da odemo gladni dalje, tako da klopamo domaći pesto od sremuša i vruću pitu. Ma bogovski, hvala Tanja, hvala teta Gospava! Brzinsko pakovanje na motore, krećemo... a možda i nećemo... Yamahe poslate na pumpu, 2km dalje, ja koristim priliku da skočim do "moje" plaže, da kažem dobar dan i doviđenja ovom lepom gradu. Par minuta tišine, uživanja i prisećanja. Prvi kraul. Ponos kad sam u cugu isplivao 2x50m do bova delfin stilom. Mučnina to isto veče jer sam se nagutao vode. Mama koja skuva kafu, naseče voće i dođe popodne po hladovini. Spavanje popodne pored mora kad zađe sunce za brdo i svi se pokupe i odu sa plaže. U dnu se vidi granje i trava koje je more izbacilo, ali će vlasnik malog hotela i ostali meštani to srediti do početka leta, kao i svake godine za ovih 30ak koliko pamtim unazad. Vraćam se na parking. Odatle smo za par minuta na granici. Prolazimo kolonu polako, nebo se zacrnilo. Momak u crnom mercedesu viče i maše rukama jer su ova trojica prošla pored njega. Stajem i pokušavam da objasnim da se naoblačilo i da samo što ne krene pljusak, da bi bili jako zahvalni da prođemo što pre, da smo nekoliko puta od jutros već pokisli i da nije prijatno. Ma jok, ne dopušta ni da ga zamolimo, vrišti. Policajac izlazi iz kućice, smiruje situaciju, postavlja se kao autoritet. Traži nam svima dokumenta, objašnjava da smo napravili prekršaj jer smo preticali kolonu vozila u zoni graničnog prelaza, da nas razume, ali zakon je zakon. Ja se već pomirio da će sad da krene gnjavaža, u najboljem slučaju, ako ne i kazna. Ovaj u mečki i dalje viče, izašao iz auta, tera svoju priču kako on mora da čeka, a da za nas motoriste ne postoji zakon i da policija ne radi svoj posao. U tom trenutku, vidim policajca koji više nije smiren, okrenuo se ka njemu, nalaktio ruku na opasač "Slušajte, ako njima budem pisao za ovo što su uradili i vama sleduje kazna za remećenje reda i opstrukciju rada policije na graničnom prelazu. Vratite se u auto ovog momenta i reč da nisam čuo. Momci će sačekati svoj red i to je to, nemojmo na ovaj praznik da pravimo probleme." Ništa, sačekamo malo, što kažu, ćuti, kriv si... Dolazim na red i policajac krene drugarski, sa nekim poluosmehom "Ti si, Stefane, najspremniji bio na kavgu." "Kriv jesam, al ima malo olakšavajućih okolnosti na mojoj strani, vidite nebo, a čeka nas dalek put." "Izvoli dokumenta i srećan put." "Hvala na razumevanju i na tome što ste nam progledali kroz prste. Srećan veliki Petak i Uskrs!" Posle Hr granice (gde smo opet pretekli kolonu i onog mučenika, koji je sad ćutao ), stajemo da popakujemo dokumenta. Dok sam se okrenuo, sva trojica stoje u kišnim odelima, ja u fazonu "zar nije plan da stanemo negde na kafu dok ne prođe pljusak?". I jeste i nije. Ah, ne mogu sad da se oblačim, ajmo. Usput mokro, pljusak 10ak minuta, nije bilo strašno. Opet stajemo da se momci sad skinu. O živote, stalno čekam nekog, ajmo voziti do Neuma, do mora na fotosešn. I na ručak, razume se. Šta ćemo? Ribu. Može. Šta ima lepo, od jutros? Konobar me zove do vitrine, ekipa veruje u moj izbor. Gledam, lepa ponuda, par velikih orada, ima jedna srednja, taman. Šta? Šta se crveni ispod leda, ček ček? Jao, pagar, može i to da se pridoda, snaći ćemo se nekako. Uz prilog blitvu sa strane, klopa perfektna. Dok momci napadaju "krtinu" sa sredine ribe, ja se mučki borim sa koskicama odmah iza glave, pagar u tim "šupljim" koskama ima najsočnije komade mesa. I krckava koža sa repa. (za više gastro saveta, zapratite moj jućubinsta fan page ). Dok smo klopali ide ubeđivanje što se vraćam kući, što ne idem sa njima za Istru i Italiju... Plan za sad je da idem Jadrankom (opet) sa njima donekle, pa da savijem na Mostar... Planovi su tu da se menjaju, nastavljamo vožnju, uživancija čista uz more, stižemo u Makarsku kasno, oko 19h. Sedamo na rivu da popijemo kafu, temperatura već nije prijatna, namrčilo se nebo u zaleđu, ka Imotskom i Mostaru... Ok, svi spavamo u Makarskoj, pa se sutra rastajemo. Milan odradio super posao oko smeštaja, blizu je mora. Jedino što smo kasno izašli do grada, nema ništa od klope, restorani ne rade. U lokalnoj prodavnici uzimamo pecivo i neke mazalice i u smeštaj na večeru. Za sutra oni ne znaju gde će dalje. Ja mislim da ću za Mostar, Sarajevo, pa Beograd. Nadam se. Videćemo.

Da probam da napišem opet, da nastavimo ovaj putopis... Prekid nije zbog ovog događaja, nego nešto privatno, nevažno za ovo pisanije, osećanja i obradu ovog Vlajkovog pada sam sam sebi već objasnio i to nije problem (više). Tako da... ---------------------------------------------------------------------------- Budim se u cik zore, bacam pogled kroz prozor, vedro, ali vetar tuče, ubija. Ne, ne, ne, ponovo sam sa Vlajkom ovde, ponovo duva kao blesavo. Jao. Vlajko zabrinuto gleda u telefon, konstatuje da je vetar iste brzine kao prošle godine. Pitamo lokalce za neki savet, kažu "terajte ka jugu, do tog mesta ima vetra, kako prođete kanal, smiriće se". Tako smo i uradili, taman prvih par kilometara da se zagrejemo. Vidi stvarno, vetar se smirio, nižu se krivine, uživanje na maksimumu. Vreme je da okafimo malo i da se hidriramo. Usput stajemo u prvi lokal. Dogovor je da nastavimo u istom stilu, da se ne ponavljam što je Vlajko pisao, ali klasika, malo krivina, mnogo kiše, meni lična ubeđenja zabranjuju da nosim kišno odelo, itd itd Fast forward do Posušja. Krećemo lokalnim putem ka jezeru Blidinje. Nema više kiše, al je put dobrano mokar. Vozimo pažljivo, dolazimo do jedne lepe leve serpentine, iz koje je blaga desna krivina i uzbrdo. U samom temenu serpentine se izdiže gomila kamenja. Mislim se "hm, ako bih se popeo tu bio bi lep snimak". Naravno, mislim se na glas i Vlajko to čuje na komunikaciji... Nabadam kočnice da stanem što pre, ko će pešačiti mnogo nazad. Vlajko se okreće i silazi dole. "Jel imaš 4k?" "Imam" "Stabilizaciju?" "Nemam" "Sad ću da ti donesem moj telefon" Vruuuuuum, vraća se Vlajko, daje mi njegov telefon i opet ide dole. "Kreći, snimam" Vruuuuum, klang menjač, vruuuuuuuum, savija u serpentinu, lep kadar, opušten je na motoru, lagano vozi, lep luk, sad će na izlazu da doda gas, moram ispratiti kadar dobro... Kššššššššš. Mislim se šta se desilo, što mi Vlajko nije u kadru i shvatam da kliza. Zvuk taj mi se urezao u mozak, jako gadan osećaj, gledam ali ne pojmim realnost. Vidim ga da se migolji i ustaje. Skida rukavice besno. Ja se zatrčavam sa brdašceta ka njemu, vičem da ne dira kacigu, da stane mirno. Sve je "ok", ništa nije polomljeno, bar ne očigledno. Otišli smo do mesta gde je krenuo da pada da osmotrimo i obojica se okliznula. Kao led, a ne primeti se, blago mokar kolovoz, dovoljno da napravi emulziju od ulja i ostataka guma. 10-15 minuta smirivanja, procene situacije, jel možemo do Jablanice nekako, šta ćemo, kako ćemo. Ovo mi je prvi put da se desi da neko sa kim se vozim padne, sto stvari se mota po glavi. Krećemo, Vlajko prvi, ja ga pratim, pričam sa njim, zagovaram. On krene da nabraja šta je od delova ogrebano, šta mora da menja, kako je pao, ja pričam kako je zalazak sunca prelep na jezeru, smirujem ga, bodrim. Brinem. Samo da se dokopamo Jablanice, samo da parkiramo motore, da ga odvedem do ambulante na pregled. Trenutno nemamo domet, niko ne zna sem mene šta se desilo i to me mori. Konačno hotel. Vlajko nas prijavljuje, ja spuštam motore u garažu i nosim stvari u sobu. U sali/kod recepcije svadba. Mi prljavi, pokisli, demoralisani. Javljamo se u Zrenjanin, javljamo se kumu. Ja zovem kevu i ispričam šta je bilo i da ćemo sad kod lekara. Momci u bašti nam zovu taksi, ubrzo stižemo u ambulantu, ja ostajem ispred sa taksistom, vozačem hitne i jednom ženom koja je dovela majku na pregled. Vlajko ulazi unutra sa dežurnom doktorkom. Sad mi je dosta lakše, sad je konačno na sigurnom, sad ćemo znati kako je zapravo. Dok ga čekam, pričam sa društvancetom, zanima me kako je organizovana medicinska služba jer ambulanta izgleda kao partizanska bolnica iz 1943. godine... To i govorim na glas, previše sam umoran da bih razmišljao o tome što pričam. Srećom, oni nisu to shvatili kao nešto loše, jadaju se kako je oblast koju pokrivaju teritorijalno ogromna, sa lošim putevima, a imaju samo jedan sanitet. Bolesnike taksijem voze za Mostar. Užas. Kratko još razmenjujemo iskustva, pitaju odakle sam. Na pomen da sam iz Srbije, devojka počinje da sa osmehom priča kako voli da ide na pravoslavna venčanja, da su joj naši običaji u crkvi lepi, iako joj okolina to malo i zamera. Svaka čast, tera po svome, ni na čiju štetu, pokazatelj da ima normalnih ljudi i da je vera lična stvar pojedinca, a ne obeležje gomile. Evo Vlajka, uvijenog prsta. Kaže nemaju ni rentgen ni ultrazvuk, ali da ga je doktorka prepipala i da je sve uredu. Ako bude problema u toku noći, da dođemo, pa ako ima potrebe da ga prebacujemo za Mostar. Iskreno se nadam da za tim neće biti potrebe. Konačno sve je ok. Konačno možemo u hotel, da se javimo ekipi koja čeka informacije. Da nazdravimo, sve je prošlo ok. Naručujemo turu momcima koji su nam pomogli oko taksija, oni uzvraćaju turu nama. Raspoloženje se popravlja (par duplih džinova za mene, kako da se ne popravi), kum @DjordjeMijailovic i ja već krećemo da zbijamo šale. Prebacujem Vlajku da zbog njega nismo otišli kod Kovačevića na klopu, i da mi je dužan sledeći put. Posle večere, gospodin Gipsfinger (odličan nadimak, kum kumovao ) i ja možemo na počinak. Sutra ćemo razmišljati kako nazad kući. Jedino znam da je moj ultimatum "Vlajko ne vozi!" i tu ne popuštam.

pogledaj pdf što sam okačio, givi alu ne ide na crashbar. Ili sam u krivu (nije isključeno) a za Givi, @Baniša is the guy

da, da, metalni imam. A psuje me @abarth_maniac jer sam ga par puta fino nasadio po raznoraznom kamenju prateći 2 crfa (a bogami sam i par puta bio sam) pa su glave šrafova skroz ravne, a i nosači su dobili malo offset koji ne treba da postoji Kačenje je nezavisno od crashbar-a https://media.givi.it/XN-Prodotti/istruzioni/RP3101.pdf

bump

Pre svega dobar čovek! <3

koja te to baraba prevarila da uzmeš žopea?

@Skyrunner da ne ostanem dužan. A i ostalima koje zanima tema.. U Podgorici su ga osposobili za put u servisu, i neka agencija iz Pg će da taj deo (i sebe) da naplati od osiguranja štetnika. Drugar se vratio za Srb, motor ide u Sumar, naručuju se oklopi i svi ostali delovi pa ide montaža. Procenjena šteta sa radom servisera, (bez auspuha) reda veličine 3 hiljade eur, za sad ništa ne ukazuje da će biti problema sa naplatom, sve ide preko servisa.

Ekipa, ima li neko da je kupio kacigu sad u septembru, za 35+ hiljada dinara i da ima fiskalni račun? Treba mi na uvid, objasnim situaciju. Ko je voljan da pomogne, može i na pp da se dogovaramo.